Višesobno srce

/ 11.05.2010. u 15:01

Komentari: 113
Čitanost: 25467
/
Preporuke: 13728
/

Pred našim ulaznim vratima sede dva imperatora. Julij i Maksim. Prvi je svoju imeratorsku individuu maskirao u jednodelnog Spajdermena, dok je drugi, još mlađi vlasnik velikog imena i samo četiri zuba, za ovo predstavljanje javnosti dekorisan pidžamom i obuven u par plavih medvedića. Upravo on već pola sata tera hodnik da odjekuje njegovim vežbanjem budućih javnih nastupa, koji se rastoležu od cikanja do brundanja medveđeg mladunca.

Nad imperatorima bdi carica baka koja sobom podupire dovratak otvorenih vrata, čuvajući tako i garsonjersku imperiju koja joj se prostire iza leđa.

Upravo garsonjernost carstva, u kom vladaju mlađahni imperatori, nas tera da pažljivije izlazimo iz našeg stambenog prostora, jer u suprotnom završavamo u njihovim kolicima ili se, uz vežbanje nepristojnijih strana oba, ravnopravno korišćena jezika, lansiravamo preko triciklića. Poređane majušne cipele, iz kojih bi mogli da zaključimo da su nam komšije zapravo roditelji stonoga zaljubljenih u pesak i blato, spadaju u dirljivu dekoraciju našeg zajedničkog hodnika. Doduše, kao što to obično biva, onaj deo komšiluka koji je od imperije odmaknutiji, kako zvučno, tako i predprostorno, je već izvoleo izneti zaleđne primedbe na račun hodničkog širenja imperije. Tu negde se moja smatranja razilaze sa njihovim higijensko interijernim stavovima, jer sve dok neko bude zajednički hodnik dekorisao detinjim stvarima, ja baš ništa nemam protiv. Detinje stvari su samo znak da još uvek ima onih kojima su deca bitnija od drugih silnih materijalnih dobara, koja su postala pretpostavka produženja vrste. Onih koji su spremni da se malo stisnu ne bi li imali najviše što se u životu može imati – dete.

Uostalom, u stvarnosti i tako ne postoji dovoljno veliki stan. Koliko god da je, uvek mu fali jedna soba. Makar mala. Samo jedna. Pa, da bude taman. Do naredne sobe koja upravo tada počinje da biva bašbaš potrebna. Mada, ako mene pitate, imati garsonjersku imperiju je veliki uspeh na ovu krizu i skupoću. Kao što je vazda i bilo, jer ako nema ko da ti pokloni, kao što najčešće ni nema, onda je dokopavanje do tolikog kvadratnog prostranstva milo rečeno – uspeh.

Kad samo osvežim memoriju sećanja i prizovem iz dvodecenijske arhive podatak da smo Žmu i ja, sa sve svežom bebom Prestolonaslednikom, započeli život u podstanarskoj garsonjeri. U kojoj je beba zauzimala još i najmanje mesta, sve ostalo su jele bebeće pinkle i ostale neprebrojive materijalne drangulije, od kojih je retko koja opstala do dana današnjeg. Za razliku od bebe, koja je bila i ostala jedina trajna vrednost celog tog, kvadratima oskudnog, sećanja. Posle smo se širili, mrvicu po kvadratić, puneći te kvadrate novopridošlim naslednicima. Naravno da nam, pored svih soba zarađenih tehnikom crnih mravaca, i dan danas fali jedna soba. Ona koja je tada u tuđoj garsonjeri bila misaona imenica.

Ne treba zaboraviti ni prirodnu zakonitost da iako deca rastu, kvadrati ih u tome ne prate. Zbog čega se dečije sobe godinama smanjuju, srazmerno rastu njihovih žitelja, što utiče i na ostale prostorije u stanu. Čak i ako su nekada mladunci uspevali da se, sve sa komšijskim podmlatkom, ganjaju po stanu, iskušavajući rastegljivost vaših živaca, godinama će se taj poligon svesti na kvadrate koji za mimoilaženje zahtevaju bočni pristup. Naročito hodnički delovi stana, u kojima je, kada se u njima zaglave pubertetski domaćini i njihovi gosti, potrebna najava prolaska uložena bar dan ranije. Da ne pominjem obuvne predmete, koji od medenih cipelica odjednom postaju gliseri bez motora, sa namerom da porastu u galije. Odlične za vežbanje roditeljske grube motorike u mraku.

Zaključak: za imaoce dece nema dovoljno velikog stana. Baš kao što nema ni dovoljno velikog gepeka. San svih roditelja je grčka hladnjača, u koju bi probali da spakuju sve što im je za odlazak od kuće, makar na jedan dan, potrebno sa mladunčetom ili tom imenicom u množini. Koliki god da je gepek, uvek nešto štrči ili ne može da se mune. Za razliku od srca. Dobro srce uvek može da se rastegne i postane višesobno. U njega može da stane sve što ni trocifreni kvadrati ne mogu da prime. I da ne bude ni tesno, ni gužva.

Zbog toga, kada kiša iskušava naše strpljenje i pomaže hidraciji kože do rasta žabljih kožica među prstima, srca naših prvih komšija počnu da se šire na hodnik. Kome ni jedan arhitekta ne bi smislio bolju namenu od te.

Osim toga, kakva bi to imperija sa Julijem i Maksimom bila, kada ne bi imala nagon za širenjem, makar i na zajedničke teritorije. Dokazujući da, za razliku od garsonjere u kojoj rastu, srce nema ograničenu kvadraturu.

postavite na |

Komentari (113)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Biljana 77 15:08 11.05.2010

Da li sam prva?

EDIT: Jesam,jesam...
1. za imaoce dece nema dovoljno velikog stana.
2. u stvarnosti i tako ne postoji dovoljno veliki stan. Koliko god da je, uvek mu fali jedna soba.
3. srce nema ograničenu kvadraturu.

I zato si ti moj omiljeni mislilac na porodične teme..

Jelica Greganović 15:13 11.05.2010

Re: Da li sam prva?

Hvala majko plavookog

libkonz 15:08 11.05.2010

alo bre !

stanite, gde ste svi krenuli da pišete, ne moš čovek sve da vas iščita.
Prvi, al zamalo, a čitam tunajt.

Jelica Greganović 15:14 11.05.2010

Re: alo bre !

Namerno libkonz, sve je to namerno...jutros smo se dogovorili da te ubacimo u mašinu

libkonz 15:19 11.05.2010

Re: alo bre !

3N, gazda Milutin, ti, Biljana, Omega, Strongmen, Marko... Srećom MRNS i Nena pisale još preključe, kao i Budimac. Znao sam ja da to nije slučajno.

Jelica Greganović 15:23 11.05.2010

Re: alo bre !

CIA, snajka, CIA...

mariopan 15:37 11.05.2010

Re: alo bre !

Baš si

višesobno

Jelica Greganović 15:39 11.05.2010

mariopan,

nekako ni nemam izbora, mi kako smo se dočepali nove sobe, u vidu kvadratnog proširenja, tako smo je napunili detetom...u stvari, mi smo imali već unapred pripremljeno dete, samo da utrči na novopridobijeni teren...a da se ne bi mnogo širili smo nagurali i životinje...shvativši da ako već kvadrati ne mogu da se rastegnu, srca mogu.

mariopan 15:50 11.05.2010

Re: mariopan,

, srca mogu.

Zato ja volim da čitam šta piššeš, svuda samo vrcaju srčane varnice

Mi gradili malu kućicu da izađemo iz kirije.
Koliko soba toliko dece, tu stanemo jer za nas nije bilo mesta.
Dozidamo sobu.
Utvrdimo da su deca toliko porasla da opet nemamo mesta.
Počnemo veću kuću.
Deca porasla skroz u toj maloj.
Preselimo se u veliku i tu ne umemo da se raskomotimo nego sedimo jedni drugima u krilu, svi na jednom trosedu - zgužvano - tako smo navikli i tako nam je bilo najlepše.
Onda deca otišla, i imam viška soba koliko hoćeš i nije mi lepo tako prazno, nikako,
Zato dovlačim komšijske male, sve koje navatam.
Komšinicin unuk, pre neki dan, ima godinu ipo, prosuo vodu iz flašice na beton napolju, raskrečio se, isturio guzu uvis, mi gledamo ko omađijane šta će sada... pa se sagnuo glavom do betona i - polizao.

Dok smo se mi snašle dete se najelo betona i blata.
I ona ima soba ali već deca govore da treba da prave sprat, tesno im a samo to dete imaju. Ček samo da joj kažem da to ide tek kada napuni decom sve donje sobe, jelda? Ima šlag da je strevi.

Jelica Greganović 15:58 11.05.2010

Re: mariopan,

Mi smo, shvativši da nema načina da rastegnemo dnevnu sobu, odlučili da kupimo veći kauč...veliki kao podmornica, kad se pobacaju jastuci može pola ulaza dece da se naređa gore...lepota...a sad deca porasla i stan se još više smanjio, a i kauč se nekako skupio...

blogovatelj 16:02 11.05.2010

Re: alo bre !

CIA, snajka, CIA...

Sad sam hteo da napisem isti ovakav komentar. Samo bih jos dodao i da su unistili pola sveta.
Ovo mu dodje nesto kao zona sumraka.

mlekac 18:31 11.05.2010

Re: mariopan,

mariopan
, srca mogu.

Preselimo se u veliku i tu ne umemo da se raskomotimo nego sedimo jedni drugima u krilu, svi na jednom trosedu - zgužvano - tako smo navikli i tako nam je bilo najlepše.

:)))
U jednom trenutku ziveli smo u kuci sa 7 prostorija! Prvi, poslednji i jedini put da je svaki clan naseg podmlatka imao svoju, a zmu i ja svoju spavacu sobu.

Bila su cak i DVA kupatila (sto je meni, licno, bilo daleko vaznije).
Al' dzaba!
Nekako smo svi, opet, zavrsavali nagurani jedni uz druge - navikli tako, pa to ti je.

Evo i sada, vec godinu dana, polako prepravljamo deo dnevnog boravka u kujnu ne bi li od kujne napravili jos jednu spavacu sobu...

Samo, bojim se, kad i to budemo zavrsili, opet ce da fali prostora.

Ionako nas je 6 + buduca snajka (jes' da jos nije zvanicna, ali posto je minimum 12 sati dnevno ovde, vec je racunamo ko svoju), pa maca a uskoro stize i kuca...

Ako, samo nek je veselo!

mariopan 18:54 11.05.2010

Re: mariopan,

Nekako smo svi, opet, zavrsavali nagurani jedni uz druge - navikli tako, pa to ti je.

Ako, samo nek je veselo!

Da znaš, najveselije nam je bilo u toj maloj kući. Tu smo se deca rodila, tu smo se najviše smejali, tu su nam dolazili gosti na gomile, gde smo svi stali ni sada ne znam ali da nam je bilo veselo- jeste

Jelica Greganović 20:21 11.05.2010

Re: mariopan,

Bogami i kod nas objekti mladalačkih ljubavi počinju da bivaju više sati...doduše to je već priča za sebe...prostor se skuplja ko da ga peremo na previsokoj temperaturi...ma...samo nek je puno živine

libkonz 01:33 12.05.2010

Re: Libkonz je car

i noću mora da se ustaje, da se sve postigne. mnogo lep tekst, u stilu Duška Radovića.

Atomski mrav 08:28 12.05.2010

Re: mariopan,

Preselimo se u veliku i tu ne umemo da se raskomotimo nego sedimo jedni drugima u krilu, svi na jednom trosedu - zgužvano - tako smo navikli i tako nam je bilo najlepše.

Ista priča... godinama smo živeli praktično u nusprostoriji (ostatak stare švapske kuće se zimi nije grejao preko dana, a u toj prostoriji je bio i jedini TV u kući...) i onda kad smo se preselili u novu, lepu, veliku kuću (koju gradismo kao Skadar na Bojani), opet se iz navike svi skupimo u jednu sobu (nije dnevna!)...

Inače, TV je bio odlučujući prilikom preseljenja u novu kuću. Nije bilo bitno što još uvek nismo imali električni šporet, bitno je da je TV prebačen tamo. Za televizorom smo pošli i mi...

Ne kaže se džabe da je televizor predmet prema kojem se orijentišu svi ostali komadi nameštaja u prostoriji...

Jelica Greganović 09:56 12.05.2010

Re: Libkonz je car

Fala na komFlimentu, libkonz

nikvet pn 13:53 12.05.2010

Re: Libkonz je car

U stančiću na kauču zaspimo gospoja i ja čelonoške a probudimo prekriveni decom, a bogami i psinom. A psina malamut Ula od blizu 50 kila rasprostre bundu da prokuvamo. Nezgodno bilo kad odem na noćnu intervenciju pa se vratim i nemam gde da legnem. Kauč prepun ko GSP, dečji krevetići slabački i šta ću nego ajd na tepih da dospavam.
I sada u novoj kući svi u dnevnoj sobi na gomili, jedino su psine van.

Svi jure kvadrate pod krovom a zaborave na kubike srca da se to ispuni.

Jelica Greganović 13:57 12.05.2010

Re: Libkonz je car

čelonoške

Nikad pre nisam čula, ni pročitala ovu reč. Potpuno sam oduševljena! Hvala!
Nema tog nameštaja, ni dnevne sobe, koja bi mogla da ravnopravno primi sve interesente u kući u kojoj se ljudi vole. Zato su u njima i podovi dovoljno meki za spavanje.

Svi jure kvadrate pod krovom a zaborave na kubike srca da se to ispuni.

Jako lepo rečeno

zeks92 15:34 11.05.2010

ove tvoje pričice su ...

... kao srce u srcu, kao ruske babuške.

Jelica Greganović 15:38 11.05.2010

Re: ove tvoje pričice su ...

O, hvala...inače, zovu ih i matuške

sesili 15:53 11.05.2010

Re: ove tvoje pričice su ...

A tek kada dođu prestolonaslednikovi prestolonaslednici!

Kako se tada srce širi... Mnogo više nego što ove duge reči uzimaju mesta. A topi se (srce) kao sladoled na suncu, tako slatko.

mariopan 15:54 11.05.2010

Re: ove tvoje pričice su ...

matuške

Matrjonuške?

Jelica Greganović 15:59 11.05.2010

Re: ove tvoje pričice su ...

Aha.

Jelica Greganović 20:24 11.05.2010

Re: ove tvoje pričice su ...

Prestolonaslednik je još kao vrlo maloletan pretio da želi da ima devetoro dece...aman! A, kud su ovi ostali...pa, to čovek ne bi mogao da navata i prebroji, mrdali bi ko mišOvi...a stan će očito, posle iluzije da nas je sve manje zarad budućih im studiranja, kanda opet postati manji...kad padne novo produžavanje vrste.

ivana23 15:58 11.05.2010

***

Jelica Greganović 16:00 11.05.2010

Re: ***

miloradkakmar 16:05 11.05.2010

Za

četiri godine promenili tri stana, ćerka uvek kriva što gazde ne mogu da spavaju, trči , juri , viče, ko je polomi cveće ona, nije smela u dvorište da dovede nikog od drugara...
Kad smo došli u naš stan,došla je i sloboda, danima smo se dernjali, jurcali, škrabali po zidovima(u dečjoj sobi

)... sad je unuka nastavila. A, voli da viče i plaši dedu i babu, zabavlja je.

Po stepeništu joj je zanimljivije, malkice odzvanja.

Jelica Greganović 20:26 11.05.2010

Re: Za

Komšija Maksim je danas više od sat vremena terao hodnik da odjekuje. Samo je zvonilo. Napolju je padala ponovo kiša...a kud će baka sa dvojicom mrvica po kiši. Uz to Spajdermen ima temperaturu. Pa su u hodniku čekali mamu da stigne s posla. Pored otvorenih vrata imperije. I cilikali ko praporci.

mikele9 16:10 11.05.2010

Jelice

Za razliku od srca. Dobro srce uvek može da se rastegne i postane višesobno. U njega može da stane sve što ni trocifreni kvadrati ne mogu da prime.

Baš pišeš iz rastegnutog višesobnog srca

Jelica Greganović 16:41 11.05.2010

Re: Jelice

Ala si napravio lep venčić mikele

caricamajka 17:08 11.05.2010

samo je svemir granica

jelice draga,
prvo mi se zacakle oci, zadrhti srce a na kraju usne razvuku u blazeni osmeh.
Pre neki dan sam sredjivala stare fotografije i sasvim slucajno spazila da nesto pise na poledjini moje slike iz vrtica, Kada sam okrenula sliku nisam mogla da dodjem sebi nekoliko dana, ma kakvi jos nisam dosla sebi... Na toj mojoj slici na kojoj ja imam sest godina /portret iz zabavista/ je moja starija princeza napisala u tri reda: mama moja ja te volim i onda kada sam neposlusna. Sve u krivo, skoro bez razmaka i svako slovo iscrtano po tri puta /kasnijom istragom je utvrdjeno da je ona u vreme pisanja bila na pocetku prvog razreda, sto znaci da poruku nisam videla punih 15 godina.
mislim da cak ni svemir nije granica do koje se rasteglo moje srce.
Sliku sam stavila na policu u dnevnu sobu, naravno okrenutu natpisom, necim najlepsim sto sam dozivela u poslednje vreme i svaki put kada je pogledam, bude mi toplo na dusi i osetim se mnogo mladjom, ko da su one opet male a srce se samo siri, stalo bi u njega milion soba.
Hvala ti sto nam ulepsavas dane i svaki put uveris u to da zivot cine male stvari koje slazemo u mozaik.

Jelica Greganović 17:26 11.05.2010

Re: samo je svemir granica

Nema na čemu, sa najvećim zadovoljstvom

A, mi smo prošle godine kada je Prestolonaslednik maturiravao, našli njegovo pismo mišici Zubićki, u kome joj slovima sve nahero naslonjenim jedno na drugo, objašnjava da bi je ipak molio za poklon, iako je zub progutao...to pisamce smo mu stavili u kutiju, pod kravatu koju mu je otac za maturu kupio...iako meni ni tada nije bilo jasno kakva su to vremena došla kad i bebe mogu da maturiraju.

lucidalina 20:36 11.05.2010

Re: samo je svemir granica

i kako je on reagovao kad je nasao?
jesu i tvoja deca naucila od tebe da nisu bitni kvadrati nego otkucaji?

Jelica Greganović 20:42 11.05.2010

Re: samo je svemir granica

Slatko smo se smejali, svi đuture, kad je onako veliki otvorio papir sa naherenim slovima...i odmah se setio i kada i gde je to pisao i zuba koji je na svoj očaj progutao

Mislim da jesu, ali ne samo od nas, naučili su i gledajući druge, od kojih neki imaju mnogo više kvadrata, ali ne i sreću kojom bi ih napunili. I one koji imaju i mnogo manje od nas i to ih ne sprečava da srećno žive. Tesno, ali srećno. Jer sreća se ipak ne meri kvadratima. Mera za nju je - ljubav.

lucidalina 05:12 12.05.2010

Re: samo je svemir granica

slazem se

uvek mi je strasno kad cujem mamu da nece drugo dete, jer joj je i to jedno naporno... uh... ne znas koga vise zaliti, mamu ili dete.

sve u svemu, prelep tekst i hvala sto si tako vredna pa pises li pises. svako malo nam ulepsas dan

a odlucila sam da cim ovi moji malo stasaju, da im ti budes "kucna lektira", kao i Mika Antic i Molnar Ferenc. Ima stvari koje su osnova, a nisu fizika i matematika.

Za pocetak, stampam tekstova bakama, koje nemaju internet...

Jelica Greganović 10:02 12.05.2010

lucidalina

Mislim da se i tate u toj priči pitaju, ali se slažem da su ljudi sve skloniji što god se može lagodnijem životu...ili su toliko opterećeni poslom da se trude da minimalizuju onu privatnu stranu života...a ostaje pitanje zašto rmbaš? za automobile, kvadrate, krpe koje izađu iz mode ili za nešto neponovljivo, najviše što u životu možeš da napraviš - dete?
Nego, da ti šapnem, za bake: od ovog meseca pišem kolumnu u novom srpskom časopisu Roditelj i dete. Kolumna će zapravo biti takva kakve su moje priče na blogu, jedino što će biti fokusirana na roditelje i decu.
A, ovo za lektiru, predivno nešto! Je l bih ja mogla posle da ih lično gnjavim na temu "šta je pisac hteo da kaže", to sam uvek najvolela.

lucidalina 19:24 12.05.2010

Re: lucidalina

Mislim da se i tate u toj priči pitaju

pitaju se, znam, ali ja ne mogu uopste da zamislim kako je to biti tata, pa sam totalno indifenrentna kad neki tata kaze da nece vise dece, nekako automatski pomislim da taj ne voli mamu od prvog deteta. a ne da ne voli dete. ili sam samo optimista? ko zna.
a kad mama nece vise jer blabla, onda mi nekako tuga, kao da ne voli ni to jedno siroto sto ima.

da ti šapnem, za bake

javila! hvala!

Je l bih ja mogla posle da ih lično gnjavim na temu "šta je pisac hteo da kaže", to sam uvek najvolela.

mozes, jer je kod tebe toliko jasno sta si htela da to vidi i dete od 8 godina, ne brinem se uopste.
mada, kako je krenulo, jos ces nam i neku poeziju prosuti ovde, pa da te tumacimo. e toooo bi bilo interesantno!
a licno ih moras prvo upoznati, jednom kad budes dosla kod kume

Jelica Greganović 21:14 12.05.2010

Re: lucidalina

Ma, meni se sve češće čini da se ljudi zaustavljaju na ljubavi prema sebi i manje bi mislili i opterećivali se drugima, pa i svojom potencijalnom decom.
Došla danas Fata da pegla kod nas i čuje Maksima kako opet proverava odjek u hodiku: "Slušaj pjesmu!" i posle toga dodaje kako "kad sam ja bila mlada baš je teško bilo i u kući radiš i u polju i decu čuvaš...a, danas sve kukaju samo kako im je teško i neće decu da imaju...pa, i pre je bilo teško, a rađala se deca...i teže je bilo, manje svega..." Naravno da je potpuno lična stvar koliko će ko i da li će uopšte da ima decu, ali slažem se sa tobom za to što si napisala.

mada, kako je krenulo, jos ces nam i neku poeziju prosuti ovde

Ne brini, to se meni neće desiti, jedina poezija koja bi mene mogla da dovede u iskušenje je ona za decu, a takva dobra poezija je jaaaaako teška disciplina, jer iskrenije publike od dece nema, ni kritičara.

a licno ih moras prvo upoznati, jednom kad budes dosla kod kume

Važi, idemo na sladoled...da i ja imam izgovor da nasrnem na kalorije.

lucidalina 09:40 15.05.2010

Re: lucidalina

to se meni neće desiti, jedina poezija koja bi mene mogla da dovede u iskušenje je ona za decu

prvo sam se zezala, ali sad ti ozbiljno kazem: ne sumnjam da bi se snasla i na tom polju. aj probaj pa da vidimo!

idemo na sladoled...da i ja imam izgovor da nasrnem na kalorije.

ooooo moze, usput cu ti odmah dati na desetine dobrih izgovora za nasrtanje na kalorije

yugaya 17:10 11.05.2010

blago onima...

...koji zive pored komsija sto se na prizor bataljona cipelica pred vratima nasmese

Jelica Greganović 17:31 11.05.2010

Re: blago onima...

Iskreno, to je za mene jedan od lepših prizora u svakoj zgradi, kad se naređaju detinje cipelice. Jer, ni zidovi, ni vrata, ni cela zgrada, nemaju smisla ako je, tutnjem, ne ožive deca. Hvalabogu i aktivnim roditeljima, naša zgrada je pravi izuzetak u Ljubljani, puna je dece kao šipak. Samo u našem ulazu ima tri porodice sa troje dece. U susednom nas šiju sa dodatnom koja ima četvoro, a i u onom sa druge strane su bili heroji sa četvoro. Do lani su živeli u dvosobnom stanu. Dečija soba im je izgledala kao kupe za spavanje u vozu. Ali su se smejali sve oko ušiju. Ta komšinica mi je jedared rekla da su se odlučili za četvrto, iako su im troje bili još uvek malečki, jer su kod nas videli kako brzo porastu i da kud je troje sigurno može i četvrto

blogovatelj 19:53 11.05.2010

Re: blago onima...

Jer, ni zidovi, ni vrata, ni cela zgrada, nemaju smisla ako je, tutnjem, ne ožive deca.

Dodje mi majka u posetu u Kanadu pre nekoliko godina. Jednog dana sedeo sam sa njom, pili smo kafu i pricali o svemu i svacemu.
U prici dodjemo do vremena kada smo se doseljavali u zgradu u Kragujevcu, u kojoj moji roditelji i dan danas zive. Shvatimo da je u to vreme ulaz bio prepun dece a danas ih skoro i nema. Majka je pricala kako je za novogodisnju noc uvek bio stampedo uz i niz stepenice, kako je nju to prvih par godina nerviralo, dok sestra i ja nismo porasli dovoljno da i mi u tom stampedu ucestvujemo. Onda je shvatila koliko je bila nepravedna u zivciranju.
Pa pocnemo da brojimo.
Ulaz ima dvdesetcetiri stana.
U vreme kad smo se doselili, godina je bila 1971. bilo je trideset i tri deteta u ulazu.
Na prvi dan bombardovanja, bilo je cetrvoro dece u atomskom sklonistu u momentu kada je zaurlala prva sirena. Od tih cetvoro, moj stariji sin je bio tu, ali zato sto sam dosao u posetu sa njim iz Sombora, jer u to vreme sam sa porodicom ziveo tamo.
Bas nekako tuzno mi zvuci sve to...

myredneckself 20:28 11.05.2010

Evo ti još

jedna kuća puna ljubavi

Dečija soba im je izgledala kao kupe za spavanje u vozu. Ali su se smejali sve oko ušiju.

Ljubav, poverenje, toplina iz višesobnog srca se uvek osete na daleko, pa znaš kako se ono kaže

Kad čeljad nije besna, ni kuća nije tesna

vishnja92 17:19 11.05.2010

:))

sve dok neko bude zajednički hodnik dekorisao detinjim stvarima, ja baš ništa nemam protiv.

a gle ovog:

Jelica Greganović 17:32 11.05.2010

Re: :))

El se levi meda prevrnuo od viška čaja ili je samo čaj neke jače sorte?

49 41 17:30 11.05.2010

Dece i para nikad dovoljno

govorio je deda.

Baba izrodila, 12 komada ( jednom trojke, dva put dvojke, i ostali bili "samostalni"

.

Za, "zlantu svadbu" okupilo se 6 sinova i kceri.
Od njihovih sinova i kceri; na "zlatnoj gala svadbi"; dvoriste bilo malecno.
Kao da se tadasnja ciganska mahala preselila u njihovo dvoriste.

A, dvoriste im bilo stvarno malecno; il' nas unuka bilo stvarno puno?!?

Namestanje za zajednicku fotografiju, trajalo i po pola sata.

Vi levo, stisnite se malo. Ti pozadi dodji napred i cucni. Vas dvoje z dezna, dodjite napred i sednite na travu - ispred.

Taman se "smestimo"; opet vika fotografa na nas male.
Gde si nasao sad da se "ceskas" po glavi, zaklonio si rukom, ...

Jelica Greganović 17:34 11.05.2010

Re: Dece i para nikad dovoljno

12! Carica! Iz tri puta ih je imala već 7! Uau!
Mogu samo da probam da zamislim kako izgleda to porodično, višegeneracijsko okupljanje...lepo ja kažem da nam fali jedna soba. Bar.

mlekac 18:35 11.05.2010

Re: Dece i para nikad dovoljno

Jelica Greganović
12! Carica! Iz tri puta ih je imala već 7! Uau!
Mogu samo da probam da zamislim kako izgleda to porodično, višegeneracijsko okupljanje...lepo ja kažem da nam fali jedna soba. Bar.

Ja sam trenutno 'okupirala' terasu!
Volim kad je toplo vreme pa dobijem tih par kvadrata koje mogu da 'okupiram'

Jelica Greganović 20:34 11.05.2010

Re: Dece i para nikad dovoljno

Bila je kod nas na spratu gospođa Ingrid. Šveđanka. Starija, fina. Umrla sirota pre pet-šest godina. Ingrid je, već drugi dan nakon što smo se doselili, pozvonila na naša vrata, predstavila se i skoro me bacila u nesvest ponudom da čuva decu. Za džabe. Samo da joj je puna kuća. Jer je njen jedini sin već veliki i odavno ne živi tu. A, njoj fale deca. Jednom rukom sam već tražila papir na koji bi mogle da bacimo i ovekovečimo tu ponudu, uz obostrani potpis.
Ingrid je tako odvodila decu kod nje, naređala ih na kauč i zasmejavala ih čitajući im priče na svom švedskom slovenačkom. Muža je za to vreme forvardovala u drakstorčić da nabavlja slatkiše. Od nje su se vraćali glazirani čokoladom.
Ingrid je znala da pozvoni kod mene i pita zašto se ne čuju deca u dvorištu. Zašto se ne igraju? A, oborila me s nogu idejom da naš zajednički veliki hodnik treba ispuniti, jer je grehota da zvrji prazan.
- Kako?
- Decom.
- Da deca budu u hodniku?
- Da. Da svi skupimo pare i kupimo stočiće i stolice i donesemo igračke, da se deca igraju. Veći je hodnik od njihovih soba. Što da zvrji prazan...
Jedva sam joj objasnila da ima komšija koje ta odluka ne bi ni malo oduševila..."Ali zašto, pa to je naš hodnik?" I dan danas se naša deca sećaju dobre Ingrid, koja je "tako smešno govorila slovenački"...i zarose kad je neko pomene.

blogovatelj 01:50 12.05.2010

Re: Dece i para nikad dovoljno

I dan danas se naša deca sećaju dobre Ingrid, koja je "tako smešno govorila slovenački"...i zarose kad je neko pomene.

Mene čuvala tetka Vita, poreklom iz okoline Novog Pazara, doseljena u Kragujevac.
Bila je nepismena, a ja sam je sa svojih pet-šest godina naučio da cita. I ćirilicu i latinicu.
U uglu dnevne sobe uvek je stajala Politika. Ona uzme novine, ne zna da pročita ništa. Vidi neko slovo koje se često ponavlja, zovne me, ja u trku dodjem. Pita me koje je to slovo. Pošto su mene odrasli, ne samo roditelji, stalno zapitkivali tako nešto, nije mi bilo čudno što me ona to pita, a najmanje mi je padalo na pamet da ona, odrasla osoba, ne zna slova. Ja odgovorim koje je slovo i odem da se igram. Posle nekoliko minuta, pošto bi savladala to slovo, zvala me da me pita sledeće.
Dan za danom, naučila je ćirilicu, onda prešla na latinicu. Latinicu nije učila iz Politike, ali je nalazila kojekakve latinične knjige, knjižice, brošurice i odatle učila. Edukativni metod bio je isti kao i za ćirilicu. Ja sam trkom dolazio i pričao joj koje je koje slovo.
Kada je naučila i azbuku i abecedu, iz novina je najviše volela da analizira crne hronike. Traumirala se kada bi pročitala da se u njenom bivšem zavičaju desio nekakav zločin. Znala je da dočeka moju majku kada se ova vraćala sa posla i još sa vrata krene sa pričom.
- Znaš šta se desilo?
- Šta?
- Žena ubila muža na spavanju sekirom!
Moja majka bi naravno pomislila da se tako nešto desilo u komšiluku.
- Gde?
- U jednom pazarskom selu, pet kilometara od mog sela!
Vrhunac zaprepašćenosti joj je bio kada je pročitala da je neka žena, ko zna gde, čuvala dete, a dete nesrećom palo sa terase i poginulo. Znam da je nekoliko dana bila u šoku pri pomisli da bi i njoj moglo, daleko bilo, da se tako nešto desi, tj da ja, pošto sam bio izuzetno nemiran, mogu da sletim sa terase. Čim bi videla da me nema, dotrčavala je panično na terasu, ne razmišljajući da ja nisam u stanju da dohvatim gornju kvaku terasnih vrata, pa bi gledala da nisam ne daj bože pao sa terase. Ja sam provalio njen strah, jer sam u njenom glasu, dok je majci prepričavala crnu hroniku, ukapirao da je užasnuta mogućnošću da se ja surduknem sa drugog sprata.
A onda sam počeo svoju ludu, surovu igru, kakvu deca znaju da smisle. Igru sakrivanja. Nekoliko dana sam se non stop krio, jer mi je bilo interesantno to što ona u panici najpre izleće na terasu, pa tek onda počinje da me traži po ostalim ćoškovima stana. Posle nekoliko dana se njoj to smučilo pa me prijavila majci. Nisam dobio batine, ali sam dobio obećanje da cu, ako to jos jednom uradim, da dobro zapamtim svoje psihološke eksperimente za sva vremena.
Nisam se sakrivao posle toga, ali evo zapamtio sam dogodovštinu sa tetka Vitom.

Jelica Greganović 10:09 12.05.2010

blogovatelju,

od ovog bi bila mnogo lepa priča

blogovatelj 16:38 12.05.2010

Re: blogovatelju,

blogovatelju, od ovog bi bila mnogo lepa priča

Imam ja priča za izvoz, fali samo autorksa opcija...
Mada, dobio sam ponudu od Dalija za "gostovanje" pa sad smišljam sta bih pisao.
N'umem da procenim koju temu d'objavim

Edit:

Tetka Vita je izmedju ostalog spremala i ručak dok su moji roditelji bili na poslu. Dobijala je budžet za spremanje ručka svakog jutra od moje majke, a zajedno su se konsultovale oko toga šta bi ona tog dana mogla da spremi.
Spremila bi šta je dogovoreno, ali bi uvek deo kupljene hrane ostavila nespremljen. Na majčina pitanja zašto ne spremi svu hranu nego ostavlja male količine u frizider. odgovarala bi:
- Za vajdicu. Štedi se kad imaš, a ne kad nemaš!

Jelica Greganović 17:28 12.05.2010

Re: blogovatelju,

N'umem da procenim koju temu d'objavim

Uzmi neku politiĆku, da te posle ne pljuju ovdašnji politički kibiceri i struĆnjaci za žuto lišće, kuce, mace i decu.

A ovo

Za vajdicu.

blogovatelj 19:34 12.05.2010

Re: blogovatelju,

Uzmi neku politiĆku, da te posle ne pljuju ovdašnji politički kibiceri i struĆnjaci za žuto lišće, kuce, mace i decu.

Ja uglavnom volem da teram upstream, što bi naš narod rekao.
Tako da i ako bude politička tema, verovatno će da iritira mnoge.
Recimo da napišem hvalospev onoj dečici što su stajala nad kovčegom pokojnog predsednika Miloševića. Vidim da je to ovijeh dana moderno.
Ajd' da ne lajem više, već vidim kako dolazi F. M. zvani Lustracija da mi objasni kako je Ckobu isti Hića. A o Andželini i Sibil-ženi da i ne govorim

marco_de.manccini 17:38 11.05.2010

дневне (ноћне) потребе

Uostalom, u stvarnosti i tako ne postoji dovoljno veliki stan. Koliko god da je, uvek mu fali jedna soba. Makar mala. Samo jedna. Pa, da bude taman.

у стварности, познато је још и да је идеална количина сна ”још само пет минута”.

Jelica Greganović 17:42 11.05.2010

Re: дневне (ноћне) потребе

Ih, pet minuta, znaš ti koji je to luksuz! Par minuta je dovoljno svakom, za rub izdržljivosti držećem jednim prstom, roditelju.

nekad-bio-kuki 19:34 12.05.2010

Re: дневне (ноћне) потребе

jutarnja konverzacija nase zenske polovine:
mama - ajde maco ustani, zakasnices u skolu
cera - jos samo pet minuta
prepredena mama je vec ukalkulisala tih pet minuta.
pedantna mama se vraca posle tacno pet minuta: ajde mila, proslo je pet minuta
cera - samo jos minut
iskusni roditelj je ukalkulisao i taj minut
opet, tacno minut kasnije: ajde sunce mamino, krajnje je vreme da ustanes
cera - broj do deset
mama - jedan, dva, tri
cera - u sebi!

Jelica Greganović 21:16 12.05.2010

Re: дневне (ноћне) потребе

mamakoka 20:49 11.05.2010

Hvala,

što pišete o lepim stvarima.Pozdrav još jednom iz Južne Amerike gde se trenutno bavimo idenjem na nošu-kako i zašto.

Jelica Greganović 20:53 11.05.2010

Re: Hvala,

Nema na čemu mamakoko...nego, da mi prvo, shodno ovdašnjem pravopisu, pređemo na gramatički pravilno obraćanje - "...što pišeš o lepim stvarima." A, odmah zatim na nešto na šta me je podsetio tvoj nick u kombinaciji sa nošom...verovatno sam to već ovde negde na blogu i napisala, ali imam izgovor da su godine tu i da mogu da ponavljam priče koje volim:
Malečki sin moje drugarice sedi na noši. Naravno to traje, klinji dosadno i zvera svud naokolo, zaustavivši se pogledom u svom međunožju.
- Mama, šta mi je ovo?
- Piša, sine.
- Ne to. Ovo drugo, ispod.
- Jaja, sine.
- Mama, jesam ja kokoška?

mlekac 20:01 12.05.2010

Re: Hvala,

Jelica Greganović

- Piša, sine.
- Ne to. Ovo drugo, ispod.
- Jaja, sine.
- Mama, jesam ja kokoška?

Ah ta anatomija i zoologija!

Setamo mi nacionalnim parkom u Maunu, Botswana, dosao deda u posetu pa da mu pokazemo Africke zivuljke uzivo, i sad zmu, ko pravi vodic, objasnjava - ovo je ovo, ovo je ono i, u jednom trenutku, pokaze na drvece s povecim gnezdima na granama, pa objasnjava svom ocu kako su ta gnezda napravili oni mali majmuni koji, nocu, spavaju u njima.

Odjednom se oglasi nas najmanji, koji je tada imao 4 godine.

- Tata, tata, a mozes li nekako da se popnes gore pa da im ukrades jedno jaje? Da posle i mi imamo jedno malo majmunce!

Jelica Greganović 21:18 12.05.2010

Re: Hvala,

- Tata, tata, a mozes li nekako da se popnes gore pa da im ukrades jedno jaje? Da posle i mi imamo jedno malo majmunce!

Voja Radovanović 21:37 11.05.2010

blog

Zanimljiv i simpatičan blog...svideo mi se.Sve najbolje...pozz :)

Jelica Greganović 21:38 11.05.2010

Re: blog

Hvala, Vojo

g.radicevic 21:58 11.05.2010

...

Jelica Greganović 22:20 11.05.2010

Re: ...

49 41 22:57 11.05.2010

Ford Harrison

je imao, jedan od retkih i dugotrajnih brakova; za razliku od vecine iz te branse - gde brakovi "pucaju kao zvecke".

Kad je zapao u visegodisnju depresivnu krizu; obratio se strucnjacima.

Iako u godinama, savetovali su mu; da treba da nadje novu zenu i da ima dete.

A, to samo?!? Odmahnuo je rukom i otisao.

Mali od par godina mu puzi pored nogu; sobe i ostalo mu ne fali - a, za zdravlje su ljudi u stanju da ucine sve.

dubokoiplavo 08:03 12.05.2010

Hodnik parking

O kako me nadje, opet...Evo sad udjoh sa natovarenim kolicima i bebom pride a Ben Tena (citaj velikog brata sam ostavila u vrticu). Ponekad ne mogu sve odjednom pa ostavim kolica u jednom cosku zgrade a moja komsinica odmah izleti i izgura ih napolje na sred ulice, smetaju joj...O triciklicima da ne pricam nalazili smo ih svuda a bicikl nismo nikada ni nasli...Kaze niste kupili hodnik ako ste kupili stan. A kad jedno urla a drugo skamuce ne mogu sve da ostavim kako bih pakovala dvo, tro i cetvorotockase. Grrrr kako me to ljuti i ma koliko se ja trudila da sve sklonim sto pre nikada nije dovoljno brzo...

Jelica Greganović 10:20 12.05.2010

Re: Hodnik parking

Ma, i mene bude prosto sramota kad jedna od komšinica krene na kućnim savetima opliće one što se šire van svojih stanova...a šire se kolicima, triciklićima, cipelicama i u pesak uvaljanim igračkama. Kao to je em zauzimanje tuđeg prostora (koji btw i tako zjači prazan), em nije estetski...a meni se sve čini da crno-pegavi dizajn hodničkih pločica i njegova 'ladnoća ne mogu ni u snu da konkurišu estetici detinjih stvari. Naravno uz to padaju i komentari da bi ti mogli da kupe veći stan pa da se šire koliko vole...od čega da ga kupe, kad su puni samo sitniša...da mogu njima bi to pre njima no njoj palo na pamet. A, ja mislim da bi naš ulaz trebalo da se ponosi time da skoro na svakom od pet spratova imamo dečija kolica. I to redovno. I da nam je dvorište puno dece, čime se malo koje u Ljubljani može pohvaliti. Jedni rastu i odlaze, a drugi dovlače u gaćama pesak iz dvorišta.
Naravno da je i juče, kad sam pričala sa caricom bakom u hodniku, dok su oba imperatora sedela u spoljnom hodniku na stoličicama koje su nasledili od naših klinaca, morala da izađe i uz kao osmeh primeti da kako je eto bučno u našem hodniku...jerbo je jedan od malečkih komšija cilikao kao zvono i sam sebe zasmejavao do zacenjivanja...pa, stvaaarno nije u redu, u podne kad u zgradi malo koga ima...al oni koji su tu razbijaju atomska jezgra i ne bi da im neko smeta u tom odgovornom poslu, pa još ako je to detinji smeh koji je posebno uznemiravajuća pojava...

Atomski mrav 11:05 12.05.2010

Re: Hodnik parking

Jedni rastu i odlaze, a drugi dovlače u gaćama pesak iz dvorišta.

muaddib92 13:49 12.05.2010

Re: Hodnik parking

Лелице, таквих несрећних и проклетих намћора је увек и свуда било и биће их.. питање је само како их на фини начин одјебавлити..
Као што увек има и биће и младих родитеља који ће се, све док се и ако се боље не снађу, млатити по скученим становима. А да се све да преживети, ево примера: били смо подстанари са ситних дц3 у једнособном стану, први пут када се син разболео озбиљније дође ташта мила из Сомбора (ту нас је већ било шест), а после сат времена динг-донг! - стигла газдарица из Македоније да обиђе стан.Насмејана, срећна, мал' не залупих врата... Седморо, па преживесмо и тих неколико дана (мада нам нешто и није било до секса, ако размете).
Суштински проблем са вечитом собом мањка ми се, међутим, дневно разбија о главу: ханума ми, с правом, приговара како ће ускоро 30 година брака а никада нисмо имали спаваћу собу. И тражи спаваћу собу. И ја кажем да је немам, пошто бих и сам отишао у исту.
И готово се увек присетим како смо тамо сјесени 1980-те, пред венчање, у некадашњем 'Словенијалесу' на данашњем Бул.Уметности куповали наш тросед, који је у међувремену развлачен и склапан скоро 20.000 пута (издржао

) а збланути продавац нам је објаснио како је то само ако нам неко дође у госте

Well, госте баш и нисмо примали, осим оно троје који су се пресељавали у кревеце па надаље, а данас имају своје собе. За разлику од нас, али добро је

Нека су само живахни мали императори у ходнику

Jelica Greganović 14:03 12.05.2010

Re: Hodnik parking

Ma, znam, eno ga jedan matori namćor u susednom ulazu...kako deca u dvorište, tako eto njega da im džvanjka i zabranjuje da se igraju, da skaču, da govore, da se smeju, da dišu...iz pameti me isterao...smetala su mu i deca sa kanticama, oni najmanji što se jedva na nogama drže, u peskovniku...i njima je dolazio da džvanjka i tera ih. A, mame kao sramota...dok mi nije pala klapna, pa sam ga dva puta saterala u ćoše i nabrojala mu ono medjunarodnih zakona koji deci garantuju pravo na igru, rekla mu da ako nije za život sa drugim ljudima neka se odseli u šumu i pobije ptice...kad je i posle toga, sve šunjajući se i zverajući da nema lude žene negde (mene-me), ponovo prišao deci da im sikće, e tad sam mu rekla da ako ga još jedared vidim da se mota oko dece u dvorištu ima da ga prijavim policiji kao pedofila, a on neka dokazuje da nije, jer i tako se ne odmačinje od tuđe dece. Od tada ga nema i prelazi na drugu stranu ulice kad me vidi. Posle su mi komšije rekle da je on poznati slovenački humoristički pisac. To me je dokrajčilo. Ako su takvi humoristi, kakvi li su drugi?

muaddib92 16:12 12.05.2010

Re: Hodnik parking

. па, ако су такви тамошњи познати хумористички, онда остали познати други писци заиста могу бити педофилистички - али хајде да ја одавде не паметујем - да сам вам ближе, вероватно бих у тако нешто угазио, има и овде тако смерних рабова.
Један колега је преко оне службе прибавио мобилни попа који му је називао ћеру, па га је онда баш угазио

vishnja92 16:26 12.05.2010

Re: Hodnik parking

стигла газдарица из Македоније да обиђе стан.Насмејана, срећна, мал' не залупих врата...

snjavi, The Podstanar :)

Jelica Greganović 17:29 12.05.2010

Re: Hodnik parking

Ovaj nije iz tog filma, ali se prepao kad sam mu time pripretila...ma, to je obični gorki baksuz koji do podne mrzi ceo svet, a od podne i sebe.

ivana23 18:39 12.05.2010

Re: Hodnik parking

Jelica Greganović
ma, to je obični gorki baksuz koji do podne mrzi ceo svet, a od podne i sebe.

Mizantrop.

macicd 16:55 12.05.2010

Imam samo jedno

A želela sam najmanje troje

Volim kada pišeš o deci.
Svojoj ili tuđoj - svejedno.

Jelica Greganović 17:30 12.05.2010

Re: Imam samo jedno

Jesu ove bebe pčele donele, kad su 'vake medene?

Milutin Milošević 18:05 12.05.2010

Re: Imam samo jedno

Imam samo jedno
A želela sam najmanje troje

Nažalost, ovo je i moj slučaj

Jelica Greganović 21:23 12.05.2010

Re: Imam samo jedno

Da vam uvatim jedno?

Tako je to, neko bi imao a ne može, drugi ne bi pa mu se desi, ima i onih koji imaju pa ne znaju da cene...šaren svet i šaljiva Majka Priroda, počesto i surova...zato ja mislim da je tako velika stvar kada se mlađahan par odluči da ispovrti dva imperatora, jedan drugom do uveta, u garsonjeri i da su im oni bitniji od svih kvadrata i konjskih snaga.

Eh, gazda Milutine, ja kad pogledam staru kućicu u Badnjevcu, nikako ne mogu da shvatim kud su se tri generacije strpale da prespavaju u njoj...em, odrasle, živele u njoj...a nisu bili baš sirotinja.

macicd 21:28 12.05.2010

Re: Imam samo jedno

Dobro Jelice. Posle tri deteta valjda znaš da bebe ne donose pčele.
Donose ih rode.
Evo ti još jedne

Jelica Greganović 21:44 12.05.2010

Re: Imam samo jedno

Dobro Jelice. Posle tri deteta valjda znaš da bebe ne donose pčele.
Donose ih rode.

Nije, nego rastu u kupusu.
Edit: Evo vidi

blogovatelj 02:37 13.05.2010

Re: Imam samo jedno

Tako je to, neko bi imao a ne može, drugi ne bi pa mu se desi, ima i onih koji imaju pa ne znaju da cene

Ko ih ma, kuka sto ih ima. Ko ih nema, kuka sto ih nema.

macicd 18:34 13.05.2010

Re: Imam samo jedno

One što decu nemaju pa kukaju potpuno razumem.
One što ih imaju a kukaju ne mogu i neću da shvatim. Zato što deca ne traže da budu rođena.
Deca nisu samo ukras sveta, kako kaže pesma.
Deca su smisao života.
Lepo je Jelica rekla. Ništa ne vrede kvadrati kuće ili stana ako nema ko da ih popuni.

Jelica Greganović 21:04 13.05.2010

Re: Imam samo jedno

Zato što deca ne traže da budu rođena.

Ja to zovem nemanjem izbora. Zato za loše roditelje teško može da se nađe izgovor, jer za razliku od deteta, oni su mogli da biraju, odlučuju, izaberu - hoće li imati dete ili ne. Dete nema mogućnost da bira ni da li će biti rođeno, ni ko će mu biti roditelji.

Milutin Milošević 18:02 12.05.2010

Nas trojicu konja...

... odgajila je majka sama u 33 kvadrata. I još smo imali petoro rodjaka koji su završavali srednju školu i nalazili prve poslove gurajući se sa nama. Puna kuća - radost, veselje.

Kad čeljad nisu besna, kuća nije tesna!

dolybell92 21:18 12.05.2010

Kad su mali...

dođe ti da ih pojedeš koliko su slatki,
a kad porastu onda ti bude krivo
što ih nisi pojeo dok su bili mali....LOL

Jelica Greganović 21:27 12.05.2010

Re: Kad su mali...

Da znaš...a mirišu lepše od cimeta, k'o duša.

Vlasta92 08:27 13.05.2010

Sestro slatka,

ne postizavam ali, evo, naiđoh na kratko samo da ti kažem da bih volela da sam tvoja komšinica. Toliko. Imam ideju za pečenje ajvara i pekmeza u hodniku, a i neke ideje za biznis za malo da mi padnu na pamet.

Jelica Greganović 10:06 13.05.2010

Re: Sestro slatka,

ja bih to isto vrlo volela, naročito otkako mi se komšija, koji se odlično pokazao u pripremama pindžura na otvorenom, odselio u tvoj komšiluk. A, lepo smo mogli da nastavimo sa proizvodnjom u hodniku.

Vlasta92 12:54 13.05.2010

Yes, walla, u pravu si..

A kažeš u moj komšiluk? Pindžur majstor? Koliko blizu kažeš da je?

Jelica Greganović 13:57 13.05.2010

Re: Yes, walla, u pravu si..

Eno ga u Laze Kostića.

blogovatelj 18:29 13.05.2010

Re: Sestro slatka,

Toliko. Imam ideju za pečenje ajvara i pekmeza u hodniku

U Kanadi je zabranjeno da bilo sta stoji po hodnicima, da bi stanari mogli da se bezbedno evakuisu u slucaju pozara. Safety first.

blogovatelj 18:30 13.05.2010

Re: Yes, walla, u pravu si..

Eno ga u Laze Kostića.

Laze Kostica - gde...
Mislim, u kojemu gradu?

Jelica Greganović 21:06 13.05.2010

Re: Sestro slatka,

U Kanadi je zabranjeno da bilo sta stoji po hodnicima, da bi stanari mogli da se bezbedno evakuisu u slucaju pozara. Safety first.

Ma i kod nas su slični propisi...ali ako ovi mučenici zaglave ona kolica u svoj hodničić, do spoljnjeg neće stići nikako...a hodnik nam je i tako veliki kao sala za fizičko, mož se ganjamo po njemu i u slučaju požara istrčavamo u duplom broju bez ikakve gungule...valjda.

Jelica Greganović 21:07 13.05.2010

Re: Yes, walla, u pravu si..

NSadu

jednatanja 21:36 13.05.2010

Divan

tekst, Jelice!!

Oduvek sam želela, a evo sad i prilike da ti iskažem divljenje na uspešnom podizanju troje (!) dece. Kad mi ova moja dvojica malešnih hajduka pripremi dan u koji obavezno stane 20x (po glavi) plač zbog nečega plus 20x (po glavi) plač zbog ničega, razbacivanje igračaka po celom stanu, neuslišene molitve da pojedu večeru jer nisu ni takli ručak koji sam im s puno ljubavi i nutricionističkog znanja pripremila, buđenje (još uvek) noću kad su bolesni i ne mogu da dišu na nos, itd, da ne nabrajam, pomislim bukvalno "poludela bi s još jednim". U to ime, ave Jelice!

Jelica Greganović 22:42 13.05.2010

Re: Divan

Hvala tanja, al da znaš to ti se samo čini, stvarno je svejedno da li ne spavaš zbog dvoje ili troje, kuvaš za dvoje ili troje...ali je takva sreća kad ih je troje

a obično to treće je čista poezija roditeljska, em si ti već verziran pa mu ne gviriš u svaku dlačicu, em i ono nekako raste lakše, brže, samostalnije je, opuštenije (verovatno jer ga roditelji manje gnjave no prvo dvoje

)
Evo, naš veliki je uvatio tutanj u beli svet i sad mi se sve nešto čini da je bilo lakše dok sam mu držala maramicu na nosu i vikala "Duni! Ko zmaj!"...a i ovo oko klope...evo i ja zvocam al na drugu krajnost, aman ovi moji jedu od vazda ko da ih je neko najmio, šleperom da idem u radnju bilo bi malo...do maločas sam rastrebljivala i slagala gomile voća, povrća i svega ostalog što sam dovatila u radnji, u kojoj sam inače bila u nedelju

Još došao veliki iz Beča, jedu za diviziju, ne postizavam da skuvam...

mlekac 00:09 14.05.2010

Re: Divan

Jelica Greganović
Hvala tanja, al da znaš to ti se samo čini, stvarno je svejedno da li ne spavaš zbog dvoje ili troje, kuvaš za dvoje ili troje...ali je takva sreća kad ih je troje a obično to treće je čista poezija roditeljska, em si ti već verziran pa mu ne gviriš u svaku dlačicu, em i ono nekako raste lakše, brže, samostalnije je, opuštenije (verovatno jer ga roditelji manje gnjave no prvo dvoje )
Evo, naš veliki je uvatio tutanj u beli svet i sad mi se sve nešto čini da je bilo lakše dok sam mu držala maramicu na nosu i vikala "Duni! Ko zmaj!"...a i ovo oko klope...evo i ja zvocam al na drugu krajnost, aman ovi moji jedu od vazda ko da ih je neko najmio, šleperom da idem u radnju bilo bi malo...do maločas sam rastrebljivala i slagala gomile voća, povrća i svega ostalog što sam dovatila u radnji, u kojoj sam inače bila u nedelju Još došao veliki iz Beča, jedu za diviziju, ne postizavam da skuvam...

Prvo se pazi, drugo se gaji, a trece odrasta samo!

Tako je govorila moja nana.

Vala da znas, i ja imam mecavu u kuci.

Vec su se navikli u komsiluku da sam jedina lujka koja vuce kolica za pijacu kad ide do pekare na drugom kraju zgrade.

Al' vala, 4 hleba i 2 mleka i 2l jogurta su mi sasvim dovoljan razlog da ne vucem 'na ruke'.

A vece kupovine necu ni da pominjem

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Jelica Greganović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi