Tekst bez i jedne psovke...

Zapravo se vec dve nedelje zamenjuju teze i podmece se da neko tvrdi da je problem Srbije nacin na koji Pera pise, a ne ono sto Pera pise. Ako cemo vec o problemima Srbije, moje skromno misljenje je da je jedna od njih svakako to sto je tisuce ljudi sa kukama i motikama, teturajuci se na kolenima uz krike i vapaje, ustalo u horovitu odbranu coveka koji se u svom clanku bavio problemima Srbije, ali i nekim drugim stvarima. Npr., takodje se bavio cinkarenjem i kadriranjem za racun DBa (da bi nam se posle lepo objasnilo da DB u njegovom recniku na znaci Sluzba, nego da je to internacionalna oznaka za DeBila), a u svezi toga i laznim zapljuvavanjem (objasnio je cenjenom hrvatskom citalistu da se neki ljudi zovu kako se ne zovu) te u tome postavio nove, teskodohvatljive visove istrazivackog novinarstva. No, u jednom se svakako slazemo: zasto o Peri kad Hilandar gori?

nisam mislio na konkretne psovke, nego na činjenicu da se već danima zamenjuje teza i podvaljuje kako je problem Srbije način na koji Pera piše, a ne ono o čemu piše...

Vala, sada je vec sasvim jasno o cemu Pera pise ! Kome se OVAJ tekst ne svidja ili ga ne nalazi duhovitim i vizionarskim, mora biti da je apsolutno rdjav covek koji nikome ne misli dobro !

e baš taj
genijalno..

da,da
p.s. autoru,
jel mozemo malo da omanjimo sa Perom i da ga pustimo da radi svoj posao?
Ova (perin tretman novinarki ili sta vec) tema je vec izmrcvarena, onoliko...

bas antonicevski tekst :)))
samo bih ga ja malo drugacije citala.
mislim da je onaj poslednji pasus upozorenje
za tadica, da treba da bude jos umereniji i kooperativniji,
ako zeli podrsku za kandidaturu. da vodi racuna jer
"Србија је чудна земља: под притиском се не савија, већ обрће. Зато, притисак не сме више да расте. Неочекивано повећање, и председничку заклетву неће изговарати Тадић. Изговориће је Томислав Николић. А тада читава ова похвала Тадићу може слободно бити заборављена."

Drago Kovacevic

Ma ne forsiram ja teme o Peri. Te teme forsiraju drugi. Ja forsiram one teme o kojima Pera piše

Ma taman posla, samo u prvom pasusu :))) A ko su ti drugi sto forsiraju? Kusovac, Biljana (i juce i danas), Tibor ... hm, kako njih covek da kritikuje?

Ja juce kod Biljane forsiram temu "zlocinacko udruzenje" a tebe nema da me podrzis? A svi ostali (posebno ovi koje covek ne moze da kritikuje) bi samo da pricaju o baneru i Peri ...

pozz

ps. Svidja mi se ovaj novi, drugi i bolji Pera ... fini, kulturan - bas kako i prilici drugoj i boljoj (sto bi rekao nas drug Domazet) Srbiji:)))

Video sam i registrovao....Ali, to je više kobajagi..o)))
Onako, da zvuči kako kaže Samardžić - štetom na štetu.
No nije uloga radikala da vladaju. Njihova uloga je da budu "stalna omiljena opozicija". Jer zna Antonić, tamo gde imaš stalnu opoziciju koja drži trećinu parlamenta, imaš i stalnu vlast..o)))

To sam ja davno nazvao: taktika good cop, bad cop

Video sam i registrovao....Ali, to je više kobajagi..o)))
Onako, da zvuči kako kaže Samardžić - štetom na štetu.
No nije uloga radikala da vladaju. Njihova uloga je da budu "stalna omiljena opozicija". Jer zna Antonić, tamo gde imaš stalnu opoziciju koja drži trećinu parlamenta, imaš i stalnu vlast..o)))

to da:)))
samo meni manje lici na politicki nekrolog kostunici,
a vise na tadic - predsednik do 2018 -te, jocic -ministar policije do 2018-te, i dalje :)))

to da:)))
samo meni manje lici na politicki nekrolog kostunici,
a vise na tadic - predsednik do 2018 -te, jocic -ministar policije do 2018-te, i dalje :)))

Sta da ti kazem pravi novi srpski politickio-mislilacki mizascen

Ja juce kod Biljane forsiram temu "zlocinacko udruzenje"

Vaso, je l mozda mislis na ovo:

Beograd -- Nekoliko dobavljača prehrambrenih proizvoda javilo se B92 sa zvaničnim ponudama kompanije Delta po pitanju marži.

Radi se o ponudama Delte za plasman proizvoda dobavljača prehrambenih proizvoda u prodavnicama Maksija, Mini-maksija i Tempa, koji su u vlasništvu Delte. U tim ponudama od njih se traži da spuste cene svojih proizvoda između 30 i čak 40 odsto. To ne znači da će proizvodi biti jeftiniji, već da će Delta i to uzeti kao deo svoje zarade.

Prema ponudi koju je nekoliko dobavljača prehrambrenih proizvoda dostavilo B92, da bi plasirali proizvode u Maksiju i Tempu, predlaže se da smanje svoje cene na sledeći način:

- osnovni rabat (popust koji proizvođač odobrava trgovcu za svoj proizvod) u Deltinim maloprodajnim objektima

- sve vste hleba za 30 odsto, a beli hleb za 20 odsto

- peciva za 33 odsto

- prezle za 38 odsto

- podloge za picu, kolači i kore za picu za 33 odsto

- smrznuti proizvodi za 37 odsto

Za poslovanje neverovatan potez jeste i to što u pisanoj ponudi direktora za prehranu Maksija Bojana Grbovića postoji i uslovljavanje da će od odgovora na ponudu Delte zavisiti i buduća saradnja i pozicioniranje asortimana u Deltinim maloprodajnim objektima.

Ali, tu nije kraj uslovljavanjima. Da bi poslovali s Miškovićem, kada mu daju traženi popust, moraju da prihvate i još jedan uslov - da im njegova kompanija isplaćuje zaradu tek za 60 dana za hleb, peciva i kore, a za čak 90 dana kad je reč o programu zamrznute hrane.

Dobavljači za B92 tvrde da je za plasman proizvoda u maloprodajnim objektima Delte neophodno platiti i takozvani ulaz od 200.000 dinara po proizvodu, dok je, primera radi, za tako nešto u Merkatoru, prema njihovim navodima, potrebno izdvojiti deset puta manje - 20.000 dinara po proizvodu.

Nenad M.

Vaso, je l mozda mislis na ovo:

Pa ti znas da nisam mislio na to ... samo se valjda pravis Enlgez

Ali kad si "navalio" da ti odgovorim i na to: ovako u tekstu izgleda da je Verica Barac bila u pravu u vezi monopola Delte ... i bas mi drago da je Одбачена „Делтина” пријава против Бараћеве. A to opet ostavlja utisak da drzavni organi (u ovom slucaju sud a i sama Verica Barac) rade dobro svoj posao i da nisu korumpirani. Naravno i da je sud odlucio drugacije ... ne bi znacilo da je automatski korumpiran - morao bi covek prvo da vidi razloge i argumente za takvu odluku ...

Ne vidim samo sto ti stalno navodis te primere u vezi Delte? Valjda iz nekog razloga mislis da je ja branim? Ja podrzavam strogu kontrolu SVIH nasih tajkuna (ukljucujuci naravno i Miskovica) i borbu PRAVNIM sredstvima protiv monopola. A i to da krupni kapitalisti stalno teze monopolu je sasvim nesto normalno i na zapadu ... i to nije NIKAKAV zlocin. Jednostavno drzava podeli velike firme, za koje se zakljuci da imaju monopol, na vise manjih ... a eventualno bude i placanja kazne za eventualno zaradjena sredstva na bazi monopolskog polozaja etc.

Evo ja se pridruzujem svakoj inicijativi koju pokrene LDP da se zakonska regulativa poboljsa u tom smislu (i priblizi zapadnoevropskom medelu) ... kao i da se sve nepravilnosti u radu drzavnih organa sankcionisu i pokrene odgovornost.

Jedino ne vidim sta ima jedna opoziciona partija da se bori protiv jednog tajkuna???? Njen posao je da kritikuje i kontrolise organe vlasti. Zato ja i insistiram da se ovo "zlocinacko udruzenje" rascisti na sudu. Pa da ona strana koja "laze i spinuje" odgovara ... Pa valjda si i ti za to? Ili nisi?

pozz

ps. Naravno jedan novinski izvestaj ne moze biti tek tako dokaz ... Mene bi recimo interesovalo zasto ti dobavljaci ne prodaju drugim firmama tu svoju robu? Po ovoj komisiji Delta ima mnopol u Beogradu od 55% posto ... znaci ima jos uvek 45% posto drugih firmi, a u Srbiji je ocigledno taj procenat veci ... Da li to znaci da se svi trgovci dogovaraju (i traze slicne uslove)? Cime opet krse zakone ... i znaci da i neki drugi tajkuni treba da snose konsekvence. Cime dolazimo opet do mog stava da se radi o propsima i njihovom sprovodjenju od strane vlasti ... a ne o borbi POJEDINIH partija protiv POJEDINIH tajkuna ...

pps. Nisi se nesto javio na onaj moj post kod Biljane u vezi finansiranja partija ... Mislis to nema veze sa korupcijom? I kako cu ja da verujem partiji koja se protiv jedong tajkuna bori a drugog ne? A ne znam da li i od koga prima pare ...

kako ti se čini ova interpretacija...o))

good for ldp:)

90 posto ljudi nema pojma sta to uopste znaci.
i dokle bre sa tim stranim izrazima, a?

samo koordinisano.

ne brini bice kako kazes!

meni lici na pink panter 1, kada se piter selers penje po fasadi hotela i upada u sneg. to je verovatno zato sto pera radi za pink.

Basara je super tekst napisao a Pera se primirio covek ni da malko opsuje.Dobra je fora sa kobasicama.

Zeleo bih da podelim ovaj tekst sa vama.Procitajte ga do kraja a onda pogledajte datum.Da se sledis.Izvinjavam se na dugackom postu.Obrisite Drago ako je predugo.Svako dobro.
Komunizam van zakona
Zoran Đinđić

Komunizam je bio jedino društveno uređenje u istoriji čovečanstva koje je uvedeno dekretom. Naravno da je istorija prepuna oktroisanih državnih uređenja i nametnutih oblika vlasti. Međutim, komunizam je bio znatno više od toga. On je predstavljao nameru da se na osnovu principa, formulisanih i obrazloženih u "naučnom komunizmu", tj. komunističkoj filozofiji istorije, stvarnost uspostavi, oblikuje i da se njome upravlja. Komunisti su društvu pristupali na isti način na koji konstruktor pristupa izradi nekog velikog projekta. Najpre se izbrišu sve prethodne skice, zašilji olovka, sistematizuju prostorne celine. Poređenje je adekvatno, ali cinično. Jer, ono što je u komunističkom projektovanju brisano bili su: tradicija, istorijsko sećanje, ljudske sudbine, narodi. Zašiljena konstruktorska olovka često je imala oblik golog nasilja, a ono što se projektovalo bili su individualni životi, društvo, istorija, ljudski rod.

Oni koji pokušaju da razumeju magičnu privlačnost komunističke ideje u fazi njene ekspanzije moraće da odustanu od jednostavnih analiza i osuda totalne vlasti, neograničenog terora i ideološkog monopola. Sve to je istina, ali nije dovoljno. Ostaje "višak problema" koji se sastoji u tome da su visoko moralni ljudi iz uverenja postajali egzekutori nedužnih sugrađana, da su i sami umirali kličući svojim vlastitim ubicama, dojučerašnjim drugovima.

Zaista, komunizam se ne može razumeti bez uzimanja u obzir slatke i opojne kolektivne droge - vere u to da se ljudi i društvo u celini mogu menjati i usmeravati prema unapred utvrđenom planu i iz jednog centra. "Novi čovek" je obećani dobitak u toj velikoj igri, u kojoj je kao ulog služila najpre vlastita duša. Naravno da je u toj igri bilo i varalica, ali to je sporedni efekat. Nijedna igra nije moguća bez onih koji iskreno veruju u njena pravila, pa isto važi i za komunističku.

Utoliko je komunizam kao projekat definitivno propao već napuštanjem ratnog komunizma i uvođenjem NEP-a u Sovjetskom Savezu. Sve nakon toga bilo je otaljavanje, klanje tupim nožem, sprečavanjem istine da dođe na svetlo dana. Onog trenutka kada je ideja o permanentnoj revoluciji kao sadržaju komunističke civilizacije zamenjena različitim teorijama o "prelaznom periodu", socijalizmu kao prvoj fazi komunizma, kada je dopušteno korišćenje novca kao sredstva društvenog saobraćanja, kada je uvedena državna vlast kao preovlađujući oblik administrativne kontrole, tog trenutka se velika zamisao metodskog menjanja ljudskog roda pretvorila u taktiku održavanja vlasti po svaku cenu.

Izvorni otrov komunizma, vera u mogućnost i poželjnost političkog upravljanja ljudskim dušama i istorijom čovečanstva, neutralisan je, dakle, već u ranim dvadesetim godinama. On je nadalje postojao i putovao svetom kao što svemirom putuje svetlo neke zvezde koja je odavno nestala. U ime te svetlosti lomljeni su ljudi i narodi, ali pretežno tehnokratski, bez izvornog entuzijazma.

Danas, kada su se izgubili i poslednji tragovi varljive svetlosti, ostao je mrak još gušći nego pre toga, i ostalo je pitanje: kojim putem nazad? Da li je moguć postepen, evolutivni povratak sa ćorsokaka na normalni put, ili bi ova "vožnja u rikverc" samo unela dodatnu pometnju u društveni saobraćaj, pa se stoga preporučuje traženje prečice, po kojoj je vožnja rizična i nekomforna, ali obećava znatno brže uključivanje u regularne civilizacijske tokove.

Svako razmišljanje o najjednostavnijem načinu storniranja komunističkog projekta mora imati u vidu način njegovog nastanka. Uveden dekretom, on je bio i ostao nešto veštačko, mehaničko, artificijelno. Kao mašina koja stane čim se isključi eksterni dovod energije. Taj eksterni dovod bila je represija. Ako nema represije, direktne i uverljive, komunizam se topi kao komad leda na pustinjskom suncu. Međutim, problem se tu ne završava. Sedam ili četiri i po decenija komunizma nisu, doduše, stvorili njegovu prirodnu socijalnu osnovu, koja bi mu omogućila da živi i bez priključivanja na eksterni izvor energije. Ali u tom vremenu su spontano razvijeni različiti mehanizmi prilagođavanja ovom veštačkom načinu života. Ljudi su se dovijali kako da prežive u uslovima suspenzije svih ili znatnog dela pretpostavki za normalan život. Na taj način je nastao svojevrsni socijalistički tip socijalnog osećanja i ponašanja, koji osposobljava za preživljavanje u nenormalnim uslovima, ali koji može da bude prepreka uspostavljanju i stabilizovanju normalnih uslova.

Uvežbana da izbegavaju i amortizuju represiju, komunistička društva nisu osposobljena za " konstruktivno ponašanje", tj. njima nedostaje iskustvo u rešavanju konstruktivnih zadataka. A kako bi ga i stekli, kada je sve drugo osim traženja linije najmanjeg otpora u komunizmu bilo čist luksuz.

Zbog toga je, po prirodi stvari, društveni i politički pluralizam koji je u bivšim socijalističkim državama takoreći eksplodirao nakon ukidanja najgrubljih oblika represije, u velikoj meri nastupio u formi anarhije, bez elementarnih sposobnosti rešavanja konflikata i miroljubive samoregulacije. Veštački projekt komunizma/socijalizma decenijama je sprečavao spontanu društvenu komunikaciju i prisiljavao društvo da govori mehaničkim ideološkim jezikom. Sada je taj jezik ukinut, ali ono što ga zamenjuje pre liči na galamu i neartikulisane zvuke nego na nesputano sporazumevanje. Nekadašnjim komunističkim društvima potreban je izvesni period učenja da bi društvene grupe (nacije, vere, političke stranke) pronašle svoje jezike, na kojima mogu da izraze svoje interese, da ih saopšte drugima, i da sa drugima komuniciraju o tim interesima. Za to je neophodno vreme i vlastiti napor. Dok traje uvežbavanje jezika na kome će biti moguće voditi rasprave, svađe i postizati sporazume, možda će neke društvene grupe posegnuti za onim sredstvima komunikacije kojima već raspolažu, tj. pesnicama, pa će ponegde za raspravu biti prekasno. Ali, alternative nema. Za socijalno učenje potrebno je izvesno vreme. Neka lekcija se može preskočiti, ceo kurs ne može.

Na osnovu svega ovoga je jasno da će se nekadašnja socijalistička društva na svome putu u normalne civilizacijske tokove morati kretati istovremeno u dve brzine. Ono što je u njima bilo stvoreno i održavano političkim odlukama i veštački, mora neodložno i radikalno da bude uklonjeno. To se pre svega odnosi na način upravljanja društvom, na državne i društvene ustanove, na tip vlasti i delovanje njenih nosilaca. U transformaciji državnog i društvenog uređenja bivša socijalistička društva moraju se kretati četvrtom brzinom, ili će se zagubiti na stranputici. Međutim, u menjanju i korigovanju socijalnog mentaliteta i strukture ponašanja primerena je druga brzina. Iako je taj mentalitet nasleđe socijalizma, on nije mehanička tvorevina koja se može dekretom ukidati. Rušioci socijalizma ponovili bi fatalnu grešku njegovih graditelja, ukoliko bi poverovali da je ljudska psiha tabula rasa koja se može brisati jednim potezom sunđera.

Znatan broj problema Sovjetskog Saveza proizlazi iz nespremnosti da se jasno odvoje promene koje se moraju izvršiti radikalno i odmah, i promene za koje je potrebno vreme. Neuspeli puč delovao je otrežnjujuće. Bez razvlašćivanja partije koja svoju vlast legitimiše revolucijom i birokratskom rutinom, bez čišćenja države od ideoloških taloga, bez radikalnog odvajanja privrede i politike, bez potpunog oslobađanja medija kao sredstva kontrole politike - nema pomaka. Jeljcinov radikalizam samo je prividan. Radi se o elementarnom realizmu. Komunističke ustanove dekretom su uvedene i dekretom se mogu i moraju ukinuti. U toku sedam decenija apsolutnog monopola one su akumulirale takvu moć da ne dolazi u obzir njihovo pripuštanje na pluralističko političko tržište, na kome bi bile beskrajno privilegovane u odnosu na druge aktere. Ukidanje Komunističke partije, zabrana "Pravde", pretvaranje TASS-a u deoničarsko društvo, i slične mere, nekome mogu izgledati kao preterano radikalne, čak demokratske. Međutim, tek tim merama se uspostavljaju uslovi za pristup političkom tržištu pod relativno ravnopravnim uslovima.

Ako poslednje ubrzanje društvenih promena u Sovjetskom Savezu uporedimo sa stanjem u Srbiji, odmah ćemo uočiti naše sve veće zaostajanje. U političkoj javnosti Srbije nije opšteprihvaćeno čak ni elementarno razlikovanje između socijalizma kao državnog i društvenog uređenja, i socijalizma kao trenutnog oblika vlasti, tj. stranke na vlasti. U ideološku odbranu jednopartijske države, društvene svojine, mešanja politike u privredu, itd. navodi se neobično obrazloženje da je i u Francuskoj na vlasti socijalistička partija. Naravno, samo što u Francuskoj na vlasti nije socijalističko državno i društveno uređenje.

Stavljanje komunističkih ili socijalističkih ustanova van zakona u stvari predstavlja ispunjavanje elementarnog uslova za bilo kakve suštinske promene. Ovo važi za sve države u kojima je isproban projekt pravljenja istorije po meri ideologije. Nema ničeg prirodnijeg nego da se nakon uvida da je poduhvat propao ona sredstva koja su korišćena vrate u prethodno stanje. Dakle, da se imovina komunističkih organizacija kao nekadašnje ideološke ekspoziture društva oduzme njihovim trenutnim uživaocima i pretvori u državnu svojinu. To se desilo u gotovo svim bivšim komunističkim državama. To se nije desilo u Srbiji. Ništa nije logičnije od zahteva da se raspusti stara nomenklatura, pre svega u državnom, partijskom i policijskom aparatu, pošto je ona bila stub represivnog mehanizma. Nije potrebno nabrajati gde se to sve desilo. Možda je važno napomenuti da se u Srbiji to nije desilo.

Bilo bi pogrešno uski pojam legalnosti koristiti za objašnjavanje promena koje su neophodne za spas nekadašnjih socijalističkih društava i njihovih građana. Ukidanje partije koja je stalni potencijalni izvor remećenja legalnosti predstavlja uslov za stabilizovanje legalnosti. Ne radi se ni o kakvom "lovu na komuniste" niti o nekom novom obliku diskriminacije. Ni u kom slučaju ne treba sprečavati komunizam kao političku orijentaciju, ili komunističku (socijalističku) partiju kao jednu u višestranačkom spektru.

Međutim, da bi višestranačka demokratija postala više od šarene fasade, država i društvo moraju biti dezinfikovani i dekontaminirani od svih tragova partije koja ih je oblikovala po svojoj meri. Za taj poduhvat je potrebna jasna odluka i jasni činovi. U Sovjetskom Savezu je bio neophodan državni udar da bi reformski političari shvatili ovu elementarnu činjenicu. U Srbiji se o radikalnim promenama i ne govori, a kamoli da se sprovode. Osim ako nam možda iz zemlje iz koje nam je došla bolest ne dođe i lek za nju?

Nin, 1. avgust 1991.