LIČNI IZBORI

"Gubimo vreme tražeći savršenog ljubavnika, umesto da stvorimo savršenu ljubav." Tom Robins

Mister Z.

Na uglu Lexington avenije i 24. ulice
sedimo kruto i gledamo se popreko
u njegovom apartmanu na petom spratu
otmenog bildinga ispod neba od marmelade
sa servilnim portirom, saunom, bazenom
ja na džetlegu, u farmerkama, bosa
on u beloj košulji, kravati, sjajnih očiju
oran za igru "hajde da se kinjimo"
pametan i uzbuđen kao kavez majmuna
strogo traži the fucking news iz zavičaja
a ja se smrznuto smešim, u sebi cvilim
i tiho kažem: - prekrila nas ratna tama
- zašto ih niste umlatili, viče mahnito
poznatim glasom od lepka i peska
pa zuri u mene očima belim od besa
i sipa viski fluorescentnim prstima
dok skupljam kolena na vrhu stene
i žmurim, još leteći preko Atlantika
sa glavom u oblaku i tupim bolom
opsednutog posmatrača katastrofe
i užasom koji u meni kuca kao drugo srce
osećam pogled kaleidoskopskih zenica
i slušam kako se opija vlastitim rečima
ko nekad, davno, pivom
ha, imao je cug kao deva
a posle trećeg, četvrtog i gotovu pesmu
taj stranac što je bio rolling stone
pa se neumoljivo skotrljao sa Balkana
ostavljajući širok trag prvo na MIT
onda na merkantilnoj berzi Čikaga
(posle je postao mefisto Wall Streeta)
u armanijevom odelu od tečnog metala
zatvoren u svoj unutrašnji Auschwitz
gleda me mrko sa ludačkim osmehom
dok oko nas tinjaju balkanska brda
i miriše Njujork kroz otvoren prozor
menja temu, proba da me rastavi na sitne deliće
i prišiva grehe elokvencijom duhovnog teroriste
da sam majstor da unesem haos u njegov life
nisam praktična/pragmatična, pišem hermetički
na jeziku koji niko normalan ne zna
u zemlji manjoj od slova na karti sveta
izvan realnosti, izluđujuće ignorantna
- laku noć, dragi moj, kažem hladno
sa oblačićem iznad glave, dignuta nosa
- postao si pravo govno i smeješ se
mehanički poput patentnog zatvarača
plašiš me plastičnim krokodilima
na maternjem jeziku koji si zaboravio
drkaš u klonji na slike sa Interneta
ili si prikopčan na stok market infuziju
sanjaš šumske jagode, hrastove šume i vukove
i varaš samog sebe da su to noćne more
niko te nije poljubio sto godina
a sereš kako si uspeo u životu
čoveče, ličiš na klovna zapalog u govna
koji je upravo naručio još jedan čir na želucu
frkćem i zaobilazim ga pažljivo u velikom luku,
kao bosonoga princeza neocarinjenih snova
u izbledeloj majici s beogradskog buvljaka
tog njujorškog jutra što klizi poput sirupa
malkice zombirana od časovnih zona
i mutnih misli, kao da sam Hobit
(koji je živeo u jednoj rupi u zemlji)
- uvek si bila lajava, kaže pomirljivo
i hvata me za ruku hladnim prstima
a ja se osećam totalno neopisivo glupo
kao posle makrobiotičke pite sa tofu sirom
pa razvlačim usta u veliki zev i lažem
kako mi se užasno odvratno grozno spava
da moram da brišem odmah u krevet
- mala, još uvek imaš tako slatko dupe
čujem kako viče za mnom kroz smeh
dok odlučno zatvaram vrata spavaće sobe
i bacam se na džinovski futon, meko osvetljen
pa brojim, kao ovce, blede kvadratiće na posteljini
koju je, shvatam, samo za mene, pažljivo, namestio.
* * *
Trećeg dana je tvrdio da sam opet
unela strašan nered u njegov život
da je zbog mene napunio frižider
i da ne podnosi što doručkujem
kao gusenica samo voće i povrće
da su pepeljare pune pepela
i da u ovoj zemlji pristojan svet ne puši
i ne pije vodu sa česme u kupatilu
već kupovnu u proverenom pakovanju
da sam opet trošila smeđi peškir
umesto nebo plavog koji mi je namenio
da svi satovi idu naopačke i pogrešno
da nepažljivo rukujem sa aparatom za filter kafu
da ne može da misli dok se šećkam okolo bosa
smejem u radno vreme i hoću u jutarnju šetnju
da ga nervira što gledam u oči ljude na ulici
umesto pored/između/kroz ili tako nekako.
* * *
U glavi mi je tutnjalo hiljadu bubnjara
od te tmurne imitacije tipa koga sam znala
uf, bilo mi je smešno i bilo mi je muka
kako ga oni sa tu-i-tamo-jobom oslove
zato što ima lovu/pravi dobre poslove
(a rado bi ga gurnuli u Hadson i glumili nirvanu
pa onda zbrisali na Mesečevu mračnu stranu)
pored njega i na suncu hvatala me jeza
čoveče, pa on više uopšte ne ume da se zeza!
hiljadu godina nije pročitao dobru knjigu
nije posadio ni jedno stablo, usvojio mačku
napravio dete ili učinio bilo šta ljudski
a umeo je da pleše vrh trave, ludnica
danas pazi na marku svojih gaća
besmislen kao nafta na površini mora
guta vitaminske pilule i pali se na krupno tržište
s ledenim ukusom love i srcem pod suspenzijom
dok hiljade pokojnika žure niz Riverside
ornih da padnu s nogu od rada, popuše joint
i kao petao-vetrokaz jure TV kanale u večernje sate
zverajući u voditelja sa kosom od plastike
i silikonski dekolte dame sa konjskim zubima
on, iza svog glatkog odela zauzet samim sobom
više definitivno nije stvorenje u koje imam poverenje
sa taktikom nervozne argumentacije koja me razdražuje
i užarenim pogledom na kurve sa Medison avenije
pod cementnim nebom, zaglavljen u vlastitu kakofoniju
inspirisao me je da prvim avionom zbrišem u Kaliforniju
i tamo cunjam po San Francisku, L. A. i Santa Kruzu
gledam kako Walt Disney pada sa oblaka i izigrava muzu
slušam slaboumne songove i malo uživam u dobrom bluzu
a onda ni to nisam više mogla da podnesem
što da krijem, nostalgija je uzimala maha
pomisao na kuću ostavljala me je bez daha.

"...al' svako mora jednom da nađe ponovo
svoje stare snove" -Miroslav Mika Antic


...i odlicna predstava "Svabica", uzivala do suza proslog vikenda

Ovakve romanticne price su nerealne a i stetne. Postoje samo u bajkama & u glavama ljudi sklonih opsesiunim iluzijama tipa "samo ona je prava sve ostale su bleda senka..." bla bla samo pomazu ljudima da ostaju zakopani u pogresne ljubavi.

U 99.9999% slucajeva kad neko nekoga ostavi to je zato sto jednostavno ne voli tu osobu.

Ja sam svetska žena. Šta bi otac rekao? Školovao me da završim u nekom ruskom blatu!?" A volela ga je, ludo

Volela je ludo a ostavila... to ne postoji. Da ga je volela ne bi ga ostavila, to jes, ocigledno je ako nista drugo ono da je volela neke stvari vise od njega.

Izvinjavam se na primedbama, ali morao sam. Predstava & prica u celini je mozda super (nisam upoznat) ali ovaj detalj mi je zasmetao.
Pozdrav

Кад би свемир био онакав каквог га је Борхес замислио у причи Врт са стазама које се рачвају, кад време не би било "једнообразно и апсолутно", кад би одиста постојала "разграната, вртоглава мрежа разилазећих, сустичућих и напоредних времена", човек би могао проживети све различите и многоструке изборе на које у животу наилази, у неким паралелним световима. Онда не би морао да жали за пропуштеним и неоствареним могућностима.

Mnogo je teze kada nemas mogucnost izbora.

LILLY

Nisam gledala taj film, ali recimo da razumem koliko je tezak izbor stavljen pred jednu majku. Hvala Bogu do sada u zivotu nisam imala tako teske situacije, ali kad pravim cak i najmanji izbor u zivotu, u 99% situacija se vodim onim sto ja zelim, a ne onim sto se od mene ocekuje. Naime, dugo su moji izbori zavisili od toga "sta ce roditelji reci" ali mislim da covek sazrevanjem gubi i tu zavisnost.

Zato, uvek kad donosim odluke, trudim se da se posavetujem sa samom sobom, tako da ako donesem i pogresnu odluku spremna sam da snosim i posledice, ali znam da se bar necu pitati sta bi bilo da je bilo...

Mislio sam da je sreća samo moja stvar, ali nije! Deliš je i u kafani i na poslu i sa drugima!

Izdvojeno iz konteksta, ovo je super i skroz je tacno.

"Moram biti razuman. Postoje stvari opšte potrebe i državnog interesa. Hoću miran i konsolidovan život."

E ovo je sumnjivo...

moj izbor-Sentimental Mood!
Zanimljiva tema...lep uvod u istu!