najbolji živi gitarista, džef bek?

naravno da nije.
džon meklaflin je još uvek živ.

ali jedan od najuticajnijih
sigurno jeste.

džef bek je gitarista za gitariste.
Svi njegovi eksperimenti,
prefekcionizam, istraživanja zvuka i
neverovatna preciznost ga zaista stavljaju na
posebno mesto.

Nikada nije mario za slavu,
i sve one stvari koje popularne muzičare neizostavno prate.

kad su ga stounsi pozvali, posle smrti brajana džounsa,
otišao je kod njih, probao jednu svirku,
okrenuo se i otišao. ničega tu nije bilo za njega,
neinventivna muzika i preveliki cirkus
ga nikako nisu privlačili.

samo muzika i samo gitara su uvek,
uvek bili ceo njegov svet.
sve što je imao da kaže, sve promene kroz koje
je prolazio, svo njegovo sazrevanje
se čuje u tom neverovatno
izražajnom i preciznom zvuku.

da nije bilo njegove radoznalosti, i beskrajnih eksperimenata,
sa fuzzom, sustejnom, fidbekovima, distorzijom,
ne bi bilo hard roka ni svega kasnije proizašlog iz njega.

nikako nije mogao da se svrti u jednoj grupi,
njegova stalna potreba da se menja,
i istražuje taj moćni zvuk, ga je vodila iz
saradnje u saradnju jer je oduvek znao
da kroz odnos gitare i drugih instrumenata
najbolje može da kaže sebe... nije mu prijalo kada
je on jedini solista, a svi ostali su u njegovoj senci.

saradnja sa nadahnutim klavijaturistom janom hamerom
iz mahavišnu orkestra je otvorila beku
potpuno novo izražajno polje...
on je bio inovator, divlje dete engleske bluz
gitare i to mu nije bilo dovoljno,
hteo je drugačije uticaje...a hamer je ponudio svu širinu
fjužn pristupa...kompleksnu muziku sa džez, soul i
world music uticajima...prostor u kome je
bekova gitara mogla da peva, plače,
urla, vrišti u prekrasnom dopunjavanju
sa sinth zvukovima i komplikovanim ritmovima,
a da to i dalje bude rok & rol.

u stalnoj potrazi za savršenom ritam sekcijom
( bogart i apajs mu nisu bili dovoljno dobri svojevremeno)
u poslednjih nekoliko godina radio je sa
vini kolijutom, iskusnim bubnjarem koji je svirao sa doslovno
svim velikim imenima od frenka zape do čika korije,
i čudom od deteta tal vilkenfild, koja izgleda kao slatka kovrdžava
tinejdžerka a svira kao džeko pastorijus i stenli klark.

i omekšao je bek...
kada pogleda u malu tal, osmeh mu ne silazi sa lica,
kao da je ponosni roditelj...

preporučujem snimak koncerta
Beck: Performing This Week...Live At Ronnie Scott's

neobična je svirka, u malom prostoru,
na maloj sceni, svi su veoma blizu
hvataju se pogledima, i zvuče kao
savršeni mehanizam

mozete u publici da vidite pejdža, plenta,
bon džovija i još poneke poznate face kako se tope...

uz to, odlično je snimljen, svaki detalj
i nterakcija muzičara se lepo vide,
imaćete osećaj da ste tamo.

pogledajte taj snimak, jer ovo što nas čeka u sava centru
za dvadesetak dana je opet nešto sasvim drugo.

iz prethodne ekipe tu je samo pijanista džejson rebelo,
koji je dugo svirao sa stingom, a sada
vidno zadovoljan istražuje nove zvučne prostore
na sintesajzerima, i ima zaista posebnu vezu
sa bekovom gitarom..

na bubnjevima je stari bekov saradnik (iz vremena albuma
Wired ) narada majkl volden, bubnjar sa zapanjujućom
dugogodišnjom karijerom,
na basu je ronda smit, koja je bila u prinsovom bendu...
i postala priznati muzičar alli i autor...

oni će predstaviti novi album emotion & comotion.
fino izbalansirana muzika, neobično za beka,
ima instrumentala i vokalnih kompozicija,
njegovih pesama i obrada, zanimljivih gostiju...

jeste omekšao džef bek...ali itekako ume da prži.

ps. vreme je da se nabave karte. ne bi smelo da se propusti.