Kako je veštica dobila metlu, o zakeralima i hororima Exita

U poslednje vreme baš me smaraju politički blogovi. Leto, vrućina, nestrpljenje dok dočekam da prođu još ove dve nedelje do godišnjeg, fudbal... Dobro, napraviću patriotski izuzetak kad Međunarodni sud presudi da je Kosovo Srpsko i da će svi Albanci biti trenutno evaporirani Eljiptonom (tajno oružje srpskog prijatelja Žirinovskog, Vladimira Voljfoviča) i kad odmah iza toga Drago Kovačević bude proglašen za guvernera Prištine a možda i cele Južne Srpske Pokrajine a  Filip Mladenović imenovan direktorom RAKOM- Radiotelevizije Kosova i Metohije (Medijski javni servis srpskog Kosmeta - vaše pravo da živite u prošlosti)...

Do tada otkrio sam jedan sasvim prizemni ali neizmeran užitak: čitam blogove blogobaba ovdašnjih i uživam u temama:

- pustiti dete na Exit bez kišobrana? (da/ne/vezati dete u lance/zamrznuti dete)

- leteti JAT-om? (ne/kupiti kartu i ne leteti/kupiti kartu i biti srećan ako ne biju i opet ne leteti)

- ko se najviše raduje kad pada kiša? (seljaci u Bocvani/seljaci u Srbiji/proizvođači kišobrana)

- sa koliko godina dete sme da postavi sliku u prozirnoj majici na Facebook? (9/12/13/16/kad izrastu sise)

- šta iz svog bivšeg života priznati kćeri? (prvog i tatu/tatu i sve one posle/sve što ne laje/ni tatu)

- ko sme da svira gitaru? (Beck/Beck i Clapton/Vaske i Ljuba Živkov/Dinkić)

itd, itd.

Primetio sam da ima nadobudnih drkaxhija koje se pitaju čemu takvi blogovi pa ovom prilikom svečano izjavljujem da služe komunikaciji među ljudima (najvećma ženama i muškim tračarama). Obaška što ne bih nikome savetovao da se zamera blogobabama ovdašnjim jer su teške veštice i onima koji ih budu opanjkavali po blogu počeće da rastu repovi, grbe, dlake iz nosa i ušiju, papci i ostale izrasline.

O tome kako je jedna blogoveštica dobila metlu - na samom kraju bloga.

E sad, blogodigresija:

Vidim pojavio se Punoletni Rastko i briše komentare sve u 16. Šta ima vi meni tu da branite da pišem o stvarimakoje su se dešavale kad se ja ni rodio nisam - iako ste možda vi u njima učestvovali! Sve će ve brišem i banujem!

Pre nekoliko dana pomenuti skromni i uviđavni mladobloger sa nepretencioznim nickom Nova Slika Srbije postavi blog o prelepom italijanskom ostrvu Isola Bella. Kako sam se kao student pošteno najeo turističkovodičkog 'leba i na pomenutom ostrvu bio dvadesetak puta, uzmem ja da pročitam bez obzira što mi je autor nepoznat. Kad ono, uzeo blogomladac tekst, blagočiki, sa http://www.wmagazine.com/society/2010/01/borromeo , izbacio sve pasuse u kojima autor teksta i nosilac intelektualnih prava piše bio sam, video sam, desilo mi se… i tako postavi „svoj“ blog. Ispod teksta bio je naveden izvor ali ne i da je tekst kraćen a bogme nije nigde pisalo ni da je prenesen sa dozvolom nosilaca intelektualnih i autorskih prava. No, u zemlji Srbiji u redu je da se kraducka...

Napišem ja komentar: Šteta užasnog prevoda

I dobijem nadobudan odgovor: mojtataimavećupatku...

Te lepo uzmem onaj tekst i stavku po stavku analiziram prevod, sa sve greškama, ukažem u čemu je greška i kako treba... Potrošim ja pola sata da mladominadobudnomblogokolegi pomognem i objasnim. Kratko pošto sam ja to svoje sočinjenije postirao (a nažalost ne i sačuvao) – nestade ceo blog k'o da ga nikad nije ni bilo!

Dobro, pomislim ja, služilo je nečemu, uvideo blogomladac nešto, baš me briga za lične zasluge. Kad, ono, danas – kod istog Lepkoslikaljubigamajka pala brisanja, pljuvačina štabretitumeni, kosibreti... Damnatio memoriae!

Kol'ko da vam kažem da se ne trudite.

E, a sad je dosta digresija. EXIT:

Bejah u NS dva dana, baš lepo. Sasvim pozitivna atmosfera, sve kul, svi kul, čak i policija ljubazna, niko nervozan, lokalno stanovništvo prijatno prema onoj omladini i dečurliji. Opetmaladigresija ali sve mi se nekako javlja da se Exit nikad u ovom i ovakvom nadrndanom i namćorastom Beogradu održati mogao ne bi, da bi bilo š' ti men' gled'š? i da bi kad-tad palo neko bricetatonovanje.

Dobra vest: kamp je na Trandžamentu u staroj kasarni gde je drveće mnogo manje, tanje i lakše od onoga uz Dunav gde je pre bio kamp pa i ako padne nekom podmlatku na glavu statistički ne bi baš trebalo da ga ubije od prve. Na putu od kampa do Petrovaradina uredno odvojena jedna traka za kola, samo jedan smer, druga za pešake. Svuda se svašta prodaje, niko nikoga ne vuče za rukav, vrlo kul. Podgrađem piče samo gradski autobusi, policija i hitna (autobusi piče kao i uvek ubilačkom brzinom no nije im se još posrećilo).

Dobra vest: u nekoliko navrata pod rotacijom a jednom bogami i pod sirenama prođe novosaCka itnapomoć, ima ih Gde Treba i Koliko Treba tako da verujem da za Rigajući Podmladak ne treba brinuti a umeju sigurno i sa Alkoholnootrovanim Podmlatkom da se nose (sasvim mala digresija: veli jedan Čika Doca iz NS hitne kako se odma' vidi razlika između naši' i Engleza: kad donesu Engleza on odma' prizna šta je sve jeo (uglavnom ništa), pio (uglavnom svašta i mnogo), duvao, gutao... da zna Čika Doca šta da mu radi. Naši dođu komirani al' drže se k'o u narodnoj pesmi i ne odaju ni krčmarice mlade ni šta su ukrčmili).

Vest onako: prosečna razdaljina između mesta na kojima se kupuje alkohol je oko 5 metara u donjem delu, blizu kampa je oko 3. Jedni imaju velika korita sa blokovima leda, drugi prave frižidere za pivo, votku itd. i agregate. Prosečna cena piva max. 100 dindži, rakija „obična“ u rasponu od rakija 50 din do 3 za 100 .

Loša vest: fasciniran sam inovativnim načinima za promovisanje, transport i konzumaciju rakije: epruvete, male, prave, nose polugole maloletnice sa osmehom u nekom držaču za 30-ak epruveta i nude ulicom. To je za one koje mrzi da pređu 5 koraka do najbližeg štanda. Ili ne mogu. Još me više zapanjila rakija u tubi. Št'd'vamkaž'm!

Još lošija vest: Bogata je ponuda i ostalih pića koje normalan čovek ne bi probao ali njegovo potomstvo očigledno bi, jel'te, među kojima je moj favorit domaći absint!!!

A sad, pošto je skoro kraj, priča o ONOJ veštici:

Prenekidan čitam ja blog jedne od blogobaba, naiđe moja žena, vidi šta čitam i kaže:

E, znaš ta XY ti je drugarica od one što smo je onomad sreli tu-i-tu a radi na mestu na kojem je pre radila Ta-i-ta, muž joj je Taj-i-taj, dece komada toliko takve-i-takve...

Ja znam da sam se oženio genijem (genijkom?) ali da je moja Ona i Broj 1 sa crnim tefterom - e to nisam znao. Doduše, kad pogledam taštu...

Pošaljem ja PP dotičnoj blogobabi kakve ste veštice moja žena te zna i zna sve o tebi...

Ni sat-dva kasnije blogobaba XY odgovara meni: e onda mora da je tvoja žena Ta-i-ta. Puno je pozdravi.

Naravno da je pogodila iz prvoj I JEDINOG pokušaja te sam joj svečano obećao pravu veštičju metlu.

U nemogućnosti fizičkog uručenja neka (za sada) izabere jednu od ovih sa ilustracija. Možete i vi ostali da se poslužite nekom od veštica u celini ili samo metlama.

Ako imate neprijatne asocijacije na metlu:

Za blogopoklonike bele magije:

Za maloletne blogere (ima ih, ima):

A evo veštica za sve kolege blogere koji će da rondaju kakavjeovoblog, kakvesuovoteme...

 i

P.S.

Nadležnim dušebriznicima koji će me optužiti za seksizam i/ili ejdžizam:

Blogobabe ne moraju biti samo ženskog roda. Vasović, na primerm je blogobaba. A ne moraju biti ni matore, neke od blogobaba koje poznajem takve su još od puberteta a mož' bit' i otpre!

P.P.S.

Blogobabe ženskog roda nezadovoljneilustracijama neka potraže na jednom blogu Forlana bez majice, sa sve pločicama