Termopilski klanac

Srbija ce 22. Jula u 19.15 znati na cemu je. Tad ce Hisassi Ovada Predsednik Medjunarodnog suda pravde dati zipovanu  verziju misljenja.
Po Tanjugu  istorijat je sledeci:
Pitanje Kosova i Metohije dospelo je pred sud u Hagu na zahtev Srbije, a posle odluke Generalne skupsstine Ujedinjenih nacija u oktobru 2008. godine.
Rasprava pred sudom u Hagu poccela je 1. decembra prossle godine, a tokom devet dana svoje missljenje o legalnosti samoproglassene nezavisnosti Kosova iznelo je 29
delegacija.
Ocenu da je proglassenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa medjunarodnim pravom, pored Srbije, iznele su Kina, Rusija, SSpanija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdzzan i Belorusija.
Suprotan stav su, uz predstavnike Kosova, imale su SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemaccka, Holandija,Austrija, Norvesska, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija.
Nakon sednice 22. jula biche izdato saopsstenje za sstampu, kratak sadrzzaj savetodavnog missljenja i ccitav tekst savetodavnog missljenja, a ista dokumenta biche dostupna
i putem vebsajta Suda.

I tako ce prvo poluvreme biti gotovo. Da li ce sud smoci snage, i koliko ce biti nezavistan ostaje  da nagadjamo. Jedni govore da ce  misljenje biti okruglo pa na cose, sa Kosovo stizu glasovi neumerenog optimizma, a srpska strana porucuje - to je tek prva faza - borba se nastavlja.

Kako god da bude, odluka ce imati dalekosezne posledice. Da je  tako pokazuje i rovovska borba obe strane. Da nije, ne bi toliko SAD, Velika Britanija i Nemacka toliko zalegle. Ne bi Skupstina Evrope pozvala i one zemlje koje nisu do sada priznale Kosovo, da to ucine.

Koliko je meni poznato, a mozda i gresim, ovo je prvi put da medjunarodni sud pravde saopstava ovako vaznu odluku (bez obzira sto je misljenje) u julu. Mora da postoji neki razlog.
Pauza mesec dana, da se timovi pripreme, zalece rane, utvrdi nova strategija.



I onda krece drugo poluvreme pred Generalnom Skupstinom UN-septembar.
Tu Srbija ide na sve ili nista. Jer mamac-poruke tipa: "Priznajte Kosovo i ucicete u EU vise ne vaze." EU je zbog grcke krize zatvorila vrata.

Na internetu stoji da je do sad svega 69 zemalja je priznalo Kosovo, od  192 clanice UN.
U cetvrtak uvece pocinje furiozni tempo diplomatije. Bice udaraca ispod pojasa, svi trikovi bice u igri. Rizicno nadmetanje, ulozi su veliki. Prvi nizak  udarac moze da bude  tiha izolacija Srbije. Ako broj poziva za posete Tadica, Jeremica , Dacica, Nikolica  pocne volsebno da se smanjuje, a vec ugovorene posete otkazuju. Na  telefonske  pozive iz Srbije slusalicu dizu nizi sluzbenici ili portiri.
Prvi signal  da je drugoj strani ipak frka, i da njihovi aduti i nisu bas toliko jaki. Dobar pokazatelj ce biti da li progresivno raste broj zemalja koje priznaju Kosovo. Clanstvo u medjunarodnim organizacijama. Sve ce se beleziti i lupati recke.

Srbija i ima i nema  jake saveznike, Rusko-Americki odnosi za sad nikad bolji, Kinezi jes da nam grade most, ali je Kosovo ipak isuvise daleko za njih. Tajvan im vise nije problem.
Generalna skupstina UN bice mozda  Termopilski  klanac. Znamo kako su prosli Persijanci, ali znamo kako su prosli i Spartanci.

Medjutim, buni me samo jedan stvar.
Postoji nesto sto ja ne znam, ali se nadam da Srbija zna.
Sta AKO, ali stvarno AKO, nekim cudom, Generalna Skupstina UN kaze:"OK, nema kriticne mase, vratite se pregovorima."

Sta ako nekom nebeskom mehanikom i mirakulumom se to i desi, sta je tad strategija Srbije. Da li je Srbija rekla nekad, jasno i glasno  i objasnila : "Hocemo pregovore, a nasa ponuda Kosovu je to i to." 
"Nikad necemo priznati Kosovo",  je dobra strategija za negativno misljenje Suda i UN. Nista drugo nam i ne ostaje, i nista lose nam se nece desiti.
Ali imamo li strategiju za nesto drugo. Da li  Srbija moze da ponudi nesto novo Kosovu sto oni vec nemaju. Ili sto rece pre neko vece Vuk Draskovic na Studio B :"Ponekad imam utisak da Srbija hoce Kosovo, ali da nece Albance".
To vise jedno bez drugog ne ide.