Србија је "оно што је остало". После серије референдума о сецији, низа декларација о независности остала је територија на којој је могуће спроводи суверенитет власти која столује у Београду. Зашто у последње две деценије ни један референдум о сецесији од власти у Београду није пропао? Не знам али знам да ни у једној од тих држава не постоји нека превелика жеља да се у "загрљај" Београда врати. У Црној Гори истина постоји велики део гласачког тела који чврсто стоји иза те опције а и у суседној Босни и Херцеговини добар део би радо кренуо ка Београду. Али и ти позитивни ставови су више изазвани "лошим односом" са својим "суверенима" него рационалном одлуком да ће уз Београд бити боље.
Косово Србија неће задржати у Њујорку као што га није успела задржати ни у Хагу у међународном суду правде. Док год већина становништва не жели ни комуникацију са Београдом а камоли своју власт тамо, Србија на Косову нема будућности па макар све државе света и све међународне институције стале "на страну правде".
А како променити већински став? Наивно и себично ћу рећи: тако што ће се живот у оквиру територијалног интегритета Србије учинити добрим, квалитетним, сигурним. Једном речју - пожељним.
Наивно јер не очекујем да ће се тако нешто у потпуности испунити. Себично јер планирам да останем да живим у Србији па ћу се директно окористити од испуњења горе предложеног.