I Little Richard u kampanji!

Kosovo je, meni, istorijski i kulturno bitno otprilike koliko i bilo koje drugo kulturno blago na svetu. Isto, ili verovatno i više, bi me potreslo kada bi neko zapalio Dalijeve arhitekture u Barseloni, opljačkao piramide u Egiptu i ižvrljao ih pogrdnim grafitima, ili porušio budističke hramove stare barem koliko i Biblija, ...u odnosu na ot koliko me pogodilo paljenje crkava i manastira na Kosovu i Metohiji (KiM).

Na sličan način, više bi me potresao zemljotres u Čikagu, jer tamo ima više mojih sunarodnika, nego na KiM.

Zemljotres ili kakva tragedija u Hrvatskoj bi me takođe dovoljno mnogo pogodili; ovo naglašavam zbog onih koji bi me možda proglasili zabludelom ovčicom srpskog nacionalizma. Dodatno, ja uopšte nisam Srbin, ako je i to nekome bitno.

Sve u svemu, ima mnogo stvari koje bi me više pogodile od onoga što se desilo ili dešava na KiM, bilo Srbima, bilo Albancima, bilo Ciganima, bilo vanzemaljcima... što ne znači da me svaka tužna i nesrećna vest vezana za KiM ne dodiruje; samo konstatujem da nisam fanatik po tom pitanju i da KiM ne doživljavam kao "razog postojanja".

...

Pa ipak, KiM su mi bliži od nekih drugih delova sveta ili nekih drugih svetskih problema, iz nekih sasvim desetih razloga. Evo koji su to razlozi:

1. Energetski
2. Ekonomski

...svi drugi razlozi proizlaze iz prethodno pobrojanih; npr.:
3. Bezbednosni
4. Politički
5. Kulturološki,
itd.

Osvrnuću se samo na prva dva, i to u najnajnaj...najkraćim crtama:

1. Energetski aspekt
------------------------------

Procena je onih specijalizovanih tela kojima je to uska struka i posao, da je jedan od glavnih energenata koje tržište treba da koristi - ugalj, pod uslovom da ga tržište ima ili da do njega može da dođe po ekonomski isplativim cenama. Tu se podrazumeva veći stepen iskorišćenja, kao i čistije tehnologije (sa kontrolisanim i umnogome smanjenim zagađivanjem okoline, uz adekvatan program oporavka iste).

Termoelektrana koja snabdeva našu državu većinom ukupne količine električne energije koju mi koristimo, i čija snaga daleko premašuje snagu hidroelektrane Đerdap - a znamo koliki je Đerdap... dakle, ta termoelektrana, tj. samo jedan njen deo, bila je najveća lignit-termoelektrana u Evropi, a i dan-danas je jedna od najvećih u svetu.

Procene više domaćih i svetsih studija su da se kopovi u Kolubari mogu koristiti još 10-20 godina, jer više uglja tamo NEMA.

Isto tako, 1991. godine, naša država bila je 6. (šesta) na svetu po količini iskopanog lignita. Poređenja radi, 7. (sedma) je bila Amerika (SAD), od koje je naša država kopala 20% (dvadeset posto) više lignita. Da, da, dobro ste pročitali.

E sad, oni koji se bave tom tematikom nikad neće doći u poziciju da Vam to kažu ni preko televizije, ni preko radija, ni preko velikih gradskih plakata. Zato ste prepušteni dezinformisanju od strane jednih, npr. medija koji podržavaju politiku sadašnjeg (dakle, privremenog - kao i svako što je privremeno uostalom) rukovodstva SAD-a, ili dezinformisanju od strane drugih, npr. od strane neproduktivnih i sterilnih pravnika bez porodice i prijatelja (koji igrom atentata postanu i premijeri), ministara primitivaca sa nameštenim magistraturama (koji se bave kapitalnim prevarama), od strane srednjoškolskih profesora psihologije koji se novinarima uvek obrate kao da su došli na parastos (i koji, ironijom sudbine, postanu predsednici), i od strane svih onih poštenjačina koje iz sveg ovog sranja uvek nekako izađu prepunih džepova i bankovnih računa. Svima njima je, zapravo, svejedno šta će biti sa Vama: Vi ste tu da plaćate porez i da rintate, a njihovo je da se izbore da se kajmak rastrgne, da ne kažem podeli.

Moje je da brinem šta će biti sa mnom i mojom penzijom kad i ako za nju dođe vreme, kao i šta će biti sa mojom decom i mojom unučadi. Možda ću ja lično još i dobro da prođem - i moja porodica sa mnom, ali šta će biti sa mojim prijateljima, drugovima, poznanicima iz kraja, osnovne škole, prodavnice, sa njihovim porodicama, prijateljima, poznanicima...? Ko će se o njima brinuti???

...Naša država, iz utrobe zemlje i sa svim staromodnim i lošim mašinama, postupcima i organizacijom - sve ono što volimo da stavimo na teret roditeljima i njihovom prevaziđenom komunizmu (ili barem socijalizmu), kopala i čupala je iz te zemljine utrobe više lignita nego što je to tada (početak rata u SFRJ) mogla da iskopa Amerika, sa sve čovekom na Mesecu.

8 (osam) godina kasnije, pomenuta Amerika (SAD), mimo volje Saveta bezbednosi UN, pustoši našu malu državu, i pozicionira se na KiM. Rat 19 protiv 1 se završava, potpisuje se primirje, a na KiM se odmah gradi vojna baza NATO koja će u tom trenutku predstavljati najveću vojnu bazu izvan teritorije SAD.

Nekoliko godina kasnije neko će ubiti premijera Srbije, gospodina Zorana Đinđića, koji je Srbiju velikim koracima vodio ka poštovanju i uvažavanju od strane vodećih političkih faktora u Evropi. Kađu nam da su ga ubili anonimci iz Zemuna, šverceri cigareta i još koječega, kako bi osigurali promet svoje robe. Kažu nam da sa tim atentatom, izvedenim profesionalnije nego atentat na Kenedija, niko sa strane nije imao veze. Ni jedna druga država valjda nije imala interesa da ubije takvog našeg premijera.

Odmah zatim desiće se nemiri na KiM, I pre i posle toga biće nemira... Paliće se pravoslavne (srpske) crkve i manastiri, bacaće se bombe na kuče, javno i pred kamerama će se divljati, pišati i srati po simbolima Srbije i srpskog bivstvovanja na KiM. To je jasan signal da se odatle beži glavom bez obzira.

Velikodostojnici nekad terorističke OVK (po klasifikaciji same CIA) biće puštani na slobodu i birani u političke i ekonomske vrhove nezavisnog Kosova.

8 (osam) godina nakon što je naša zemlja kopala 20% više lignita od SAD, SAD će napasti našu zemlju i zaposesti baš onaj deo iste koji je najbogatiji rudama i mineralima. (Jeste, tako nam se zalomilo. To je kao da pitate zašto voda teče baš u kuhinji ili kupatili, a ne u spavaćoj sobi. ,,, Ili, zašto na skijanje idete na Kopaonik, Jahorinu ili Durmitor, a ne u Dubrovnik ili Budvu - prosto, takav je prirodni i poznati raspored stvari oko nas.)

Još 8 (osam) godina kasnije na KiM će se udariti temelji da Olbrajt Konsalting (kompanija Medlin Olbrajt) pokrene najveću termoelektranu u Evropi, vrednu milijarde dolara. Naravno, ta termoelektrana (čiju ćemo struju i mi kupovati, ali po tržišnim cenama kao i od bilo kojeg drugog inostranstva - ne kao da je proizvodimo u našoj zemlji), neće raditi na vazduh, već na neki ugalj koji se, opet, neće dopremati iz Amerike ili iz Kine, već će se kopati na licu mesta, na KiM.

Naša država ima manjak električne energije, manjak nafte, manjak zemnog gasa, nikakvu iskorišćenost biomase, vetra... Đerdap, na najvećoj reci koju imamo, delimo sa susedima. Kolubara proizvodi daleko više od Đerdapa.

Srbija ulazi u period velikih problema. U trenutku kada čitav svet ulazi u vreme problema koji dolaze usled povećanja cena gasa i nafte, i energenata i energije uopšte, naša zemlja gubi potencijal na koji je (čak i) komunistima pre 60 godina, ili kralju pre 100 godina, bilo jasno da treba da se oslonimo na. Naša država gubi energetske resurse koji su u značajnim aspektima bili značajno veći čak i od američkih.

Tu prestaje svaka dalja priča o ljudima, kulturnom blagu, međunacionalnoj slozi, ljubavi... Tu se pokazuje da naša država gubi, da će se svako od nas naći u golemim problemima kada fabrike ne budu umale da plate električnu energiju, kada proizvodnja i dalje ne bude mogla da se pokrene, kada domaćinstva ne budu imala da plate struju, kada sve krene nizbrdo i kada se preko noći vratimo u devedesete (po pitanju energije - nema benzina, nema zarada, nema struje, nema grejanja, škole ne rade, saobraćaja nema, zimi smrzavanje, leti kuvanje, nema navodnjavanja, itd.).

Tu prestaje priča o ljudima i počinju da se naslućuju obrisi ogromne prevare kojoj smo izloženi svi - i Srvi i Albanci, i levi i desni, i konzervativni i liberalni... a to je da se ovde nije radilo ni o Srbima ni o Albancima, ni o Ciganima ni o Egipćanima, već se radilo o pokretanju medijske i ratne mašinerije, a zatim i ekonomske mašinerije za čerupanje ojađenih zemalja, kao što smo decenijama gledali da se dešavalo zemljama "trećeg sveta".

Možda ima onih kojima je ovaj moj tekst bio predugačak i dosadan, ali vas uveravam sve, svakog ko ovo čita, da se neće ovome smejati vrlo brzo, uskoro, da će polako doživljavati posledice koje sam opisao (mada ih možda neće prepoznavati od prve), te da će možda već kroz 5 ili 10 godina od danas ("ih", misle neki, "pa to je ko zna kad, čitava večnost..." biti jasno gde su vam nestale penzije, plate, mogućnosti, potencijali... I kao danas, i tada ćemo GLAVNE krivce tražiti u aktuelnim lopovima, privrednim prestupnicima koji su postali veliki privrednici, i u aktuelnim političarima, ne shvatajući da smo pravi krivci bili mi i naše vreme, kada smo preko nekih stvari prelazili olako, kada smo i sami tolerisali primitivce na vlasti, barabe i bitange, ali i kada smo delove sopstvene države olako poklanjali, kao da je to bezvredni i polomljeni deo zarđalog bicikla. ...A nije!

Pričom o energetskom delu, opisao sam i ekonomski aspekt. Ostali razlozi koje sam spomenu (koji je značaj KiM za moju državu) samo su logična posledica rečenog.

Izvinite što sam odužio. Neko vreme neću pisati ništa. Ovde kupus, onde meso, u proseku sarma; nadam se da me zbog predugog teksta neće staviti na moderisan režim, da ne kažem Goli otok.

Srdačan pozdrav,
Koja

Hvala, verujem da je ponuda iskrena i dobronamerna.

Ipak, verujte mi, atmosfera ovde mi je malo aprijatna (što reče jedan moj prijatelj), a i ponekad steknem utisak da su nekadašnje histerično zaljubljene babe koje ljube sliku voljenog Slobodaaana ... jedne oktobarske noći mesto ustupile borcima za novi vid demokratije koji se ogleda u javnodozvoljenoj borbi protiv elementarnih prava svojih sudržavljana i svoje sopstvene države.

Ili sam to samo ja počeo da se osećam kao oni koji su se u vreme naših demonstracija kleli kako smo svi mi strani plaćenici i goli izdajnici, da ne kažem govna. ... Doduše, negde na pola tog trnovitog puta ka "osvajanju slobode" saznao sam da su neki moji tadašnji drugari i saborci zaista postali lagano stimulisani i nagrađivani za napore koje su ulagali. Zatim sam primetio i da se uspostavlja uzročno-posledična veza između nagrade koju primaju i smera u koji se zaokreću.
...
E tako danas, nakon toliko godina, imam gorak ukus, zapravo pravu mučninu, kada osetim da se - iako iz nekih sasvim drugih razloga, ubeđenja i materijalnih dokaza - sve češće nalazim u koži i sa istovetnim mislima onih čije sam se neobrazovanosti, gluposti i nadobudnosti nekad klonio i zazirao od... a to je da počinjem da mislim kako oko mene ima sve više (ili sve bolje?) organizovanih (mreža) ljudi koji su plaćeni da kreiraju ili usmeravaju javno mnjenje. Prosto, previše sam upoznao onih koji strastveno od svojih kuća rade na pisanju nebuloza, putuju o tuđem trošku (sve im je plaćeno), ne rade,... a imaju platu, ne brinu se, osigurani su da će im neka lova odnekud kapljati. Prosto, to me užasava. To je ono o čemu sam ranije samo čitao kao o naučnoj fantastici dalekih zemalja; to su bile tajne službe, predsednici banana-država, diktatori, CIA, avioni, kamioni, droga, oružje, diktature, Južna Amerika ili Afrika, nekakve arapske zemlje, sve nešto u izmaglici. Prosto nisam verovao da se tako nešto može desiti meni, da u mojoj zemlji neko, što bi rekli, vršlja.

Ali, kako su govorili stari: NEPRIJATELj NE SPAVA!!! :)

Sve u svemu, hvala za dobrodošlicu. Uvek ću davati konstruktivan ton, bez želje da se svađam i prepirem, ali sa željom da postavljam konkretna pitanja i da dobijam smislene odgovore. Ne očekujem nemoguće, zar ne?

Nije to strava i uzas, to je cista realnost

Uopste nije neprijatno za citanje (ja sam obozavateljka i to iz sve snage!). Samo je tema uzasavajuca. Sigurno da je psihijatrima veoma zanimljivo to o cemu pises u ovom postu. Ja nalazim da si presao u horor zanr...

Cekam post o Marleni.

p.s. ako citas francuski, rado cu ti poslati ogroman dosije iz Courrier International o Kosovu. Pametna analiza situacije, a narocito srpskog ludila.