Bogatstvo? Ili ipak ne?

Neko me će se, verovatno učiniti da je odgovor jednostavan, ali, naše mišljenje po tom pitanju daleko je od univerzalnog i uvreženog svuda u svetu.

Neki narodi dan danji bogatstvo mere količinom zlata koje porodica poseduje.

Neki drugi, opet, više vole keš.

Za Mocvane, biti bogat znači imati puno stoke. Naročito krava. To je jedino bogatstvo koje se računa. Može čovek da ima novca u banci, uspešnu firmu, dobra kola, ogromnu kuću - sve to mu ništa ne vredi ako nema krave! Zato, pridošlice često ne mogu da razluče koliko je neko stvarno bogat. Jer, spoljna obeležja bogatstva, u većini slučajeva, ne postoje, a ona koja tako izgledaju ništa ne znače.

Većina stanovnika Bocvane ne radi u svom rodnom mestu. Zato oni, tamo gde rade, ne vole da previše troše na luksuz. Sav višak novca namenjen je kući u njihovom rodnom selu i uvećanju broja krava. Jedino što će možda sebi priuštiti jeste dobar auto, osim toga ništa drugo ne odaje da je u pitanju bogata osoba. Nije neuobičajen prizor da neko živi u kući od naboja a pred njom je parkiran BMW 4X4 najnovije generacije. Što ne mora da znači ni da je čovek posebno bogat ni posebno siromašan. Sve tri varijante su moguće. Ili ima para, ali živi u jeftinoj kući jer štedi da kupuje krave, ili ima sasvim prosečna primanja ali je uštedeo samo za auto, ili je nekako uspeo da kupi auto ali nema ništa više. Sve u svemu, najčešće samo njegovi najbliži znaju koliko je neko zaista bogat.

A i njihovo znanje je subjektivno...

Najbolji primer je jedan naš prijatelj, belac, koji je u Bocvanu došao pre više od 35 godina i tu se i oženio Mocvanom. Čovek je uspešan u poslu, stvarno je, po merilima ostatka sveta, lepo stekao. Tu je ušteđevina u banci, dobro razrađen posao, kuća sa bazenom, kola (nekoliko komada), privatne škole za decu. Pobrinuo se i za tazbinu. Tašti je sagradio kuću, obezbedio joj mesečno izdržavanje, a nabavio je i kola sa vozačem, da stara gospođa može da ide gde god joj i kad god joj treba, a da ne mora da čeka na ćerku ili zeta.

No, jednog dana njegova tašta se požalila ćerci da, i pored velike želje, ne može da ode na porodični skup!

- Ali zašto, mama? Da ti nije zlo?

- Ma ne, zdravlje mi je u redu!

- Možda nemaš dovoljno para za put i poklone?

- Ne, imam sasvim dovoljno!

- Možda ti je tvoj auto neudoban? Da pitam muža da ti damo drugi, udobniji, ipak je put dalek...

- Ma ne, auto je u redu, a i nije tako daleko, za par sati možemo da stignemo.

- Da nije problem u vozaču?

- Ne, vozač je dobar.

- Možda ne voliš da putuješ sama? Hoćeš da još neko pođe sa tobom?

- Nema potrebe, tamo će biti moja braća i sestre i njihova deca i neki dalji rođaci - ne treba niko da polazi - neću biti sama.

- Pa šta je onda problem?

- Sramota me je!

- Molim?

- Sramota me je da se pojavim pred porodicom pa da mi opet prebacuju kako si se udala za prosjaka!

- Mama, pobogu, o čemu pričaš? Pa znaš i sama koliko moj muž ima para! Kakav crni prosjak! Pa ja imam sve što možeš da zamisliš!

- Ma nemoj, a  zašto onda  nema ni jednu kravu!?

- !?

- Zato mi i prebacuju da je prosjak! Nema ni jednu jedinu kravu....

Kao što rekoh, pojam bogatstva je subjektivan.