Ekonomski razgovori

- Zašto i mi ne uzmemo kredit kao baba i deda i kupimo nova kola? Ova stara se raspadaju.
(vraćamo se iz grada, noć je i pada kiša, a brisači se konstantno zaglavljuju, pa moram ručno da ih gurkam ili da se nadam rupi, onda se opet pokrenu...ništa ne vidim, počinjem ozbiljno da se brinem i rešavam da stanem sa strane dok pljusak malo ne umine)
- Zato što je rizično, mrmljam kroz zube i uzdišem.
- Kako rizično, pa zar nemate dovoljno velike plate?
- Imamo sada, ali je kredit na sedam godina, ko zna da li ćemo moći svih sedam godina da ga pokrijemo. Kod nas su ti krediti nepovoljni, visoke su kamate...umesto da platiš jedan auto, platićeš dva za tih sedam godina. A to su bezobrazno velike pare za...Punta.
- Aha. A kako su baba i deda kao penzioneri ipak to uradili? Zar se oni ne plaše? I njihov je kredit na pet godina.
- Ma plaše se, ali nisu imali izbora. Ovde kredite uzimaju samo oni koji nemaju izbora. Imali su i neki uštedjeni keš. Mi nemamo.
- A što nemamo?
- Pa...pojedemo...i popravljamo ova prokleta kola!
- A šta će se promeniti za tih sedam godina?
- Možda izgubimo posao, možda dinar propadne, pa bude devalvacija, možda bude neka politička kriza...svašta se ovde dogadja...ma šta si me spopala sa tim ekonomskim pitanjima, slabo se i ja razumem u to.
- Devalvacija, kažeš...a šta je to? I što mi lepo nemamo euro? Je l' ima nešto što je slabije od dinara?
- Devalvacija je, ovaj...nismo članovi EU...ovaj Kosovo...mora da ima...Hoćeš da pričamo o seksu? To mi je lakše da ti objasnim.
(kiša i dalje lije kao iz kabla i ja nerado krećem...put koji predjem za pola sata se razvlači u nedogled...boli me glava od buljenja kroz kišnu zavesu i koncentracije...više ne odgovaram na njena pitanja)
- Gde ste vas dve, već sam se zabrinuo!
- Sutra uzimamo kredit za Punta. I treba da objasniš Nadji kako će onaj iz Grejs anatomi da ubaci spermatozoide u čašu.

Kad sve uprostiš, bude baš smešno.
I tužno.