Одрастао сам слушајући приче о храбрости и части свог покојног деде, једног од најмлађих партизана, човека који је са 16 година командовао водом који су углавном чинили одрасли људи. Читао сам о њему у књизи о Буковичким партизанима, где је описан као најспретнији, најхрабрији, најмудрији. Причали су ми о њему и многи мештани, који су ратовали раме уз раме са њим, са нескривеним дивљењем. Одликован више пута, из рата изашао као перспективан поручник, војску напустио после рата јер му је био доста рата и униформе и са мајком и братом кренуо ка Војводини. Када бих га питао колико је убио непријатеља, увек је исто одговарао: „Пуцало се, ко ће то знати."
Једног дана сам сазнао да је деда мог друга био у четницима. За мене је то тада било шокантно откриће. Једва сам чекао да дођем у село код деде и да му кажем шта сам сазнао, јер је и другов деда живео у истом селу. Када сам га обавестио о свом открићу, деда се само насмејао и рекао: - Знам, у његово су село прво ушли четници, у моје партизани. Обојица смо желели да се боримо против фашиста, напустили смо домове и отишли у рат. Многе животе је он спасао."
Обоје родитеља су из породица колонизованих у Војводину. Моја бака, мамина мајка, је такође о четницима имала само речи хвале. - „Четници су нас спасили смрти, да није било њих мало нас би рат дочекало у животу".
Тако сам ја чуо из прве руке другачије приче о четницима од оних које смо учили у школи и четнике, нарочито после разговора са дедом, почео да гледам другим очима.
Како сам одрастао, тако сам о четничком покретуо сазнао много више. Сазнао сам и о четничким злочинима у Фочи и Горажду 1941. године, о суровом рату партизана и четника у Црној Гори и још много тога.
Данас сам гледао „Утисак недеље" где је тема био генерал Дража Михаиловић. Гости одлично одабрани - историчари Бојан Димитријевић и Слободан Г. Марковић и књижевник Филип Давид. Историчари су причали о ономе што је мени већ одавно познато: о томе да је Дража сам почео са отпором Немцима, како је уз себе имао само двадесетак војника, како је брзо организовао покрет отпора, сарађивао са партизанима 1941. године. Историчари су се сложили да Дража Михаиловић није имао контролу над свим четницима и да су они који нису били под Дражином контролом чинили злочине, попут четника Косте Пећанца, чија је ликвидација извршена по наредби Дражиној. Помињу се и документи британске службе о томе да је Дража за одређену врсту сарадње са Италијанима имао дозволу британске владе. Оно што је неспорно је да је Драгољуб Михаиловић најодликованији српски официр у историји. Два последња ордена су му доделили Шарл де Гол (Француски ратни крст) и Хари Труман (Легија заслуга првог степена - највиши орден који се може доделити странцу).
За време Другог светског рата глава му је од стране Намаца била уцењена на 100.000 марака, а 25. маја 1942 његова слика се налазила на насловној страни магазина Time. Велики је број савезничких пилота које су четници спасили сигурне смрти. Познато је и да је Дража био задужен за припрему терена за савезничко искрцавање на Јадрану.
Након стрељања Драже Михаиловића, супруга Ф.Д. Рузвелта, Елеонор, је изјавила: „Била сам много тужна када сам овог јутра у новинама прочитала да је стрељан родољуб Д. Михаиловић, човeк који је запалио луч слободе".
Ovaj tekst je napisan zbog svih onih koji četnički pokret povezuju sa "četnicima Veljka Bulajića" sa početka devedesetih. Razlog je taj što želim da ih podsetim da su oni koji su sa srpske strane odgovorni za zločine u poslednjim ratovima, ustvari naslednici onih koji su Dražu u farsi od suđenja osudili na smrt i koji su ga potom ubili. Bez obzira na oznake koje su nosili i pesme koje su pevali, naslednici Dražinih krvnika su ti koji su unesrećili ovaj narod. Mnogi poznati krvnici, poput Jove Kapičića, se slobodno šetaju, a njihova deca su danas najbogatiji građani Srbije.