No smoking Serbia

Ovih dana pažnju mi privlači vest na B92 o Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Do 11. novembra pravna lica i preduzetnici u čijim je objektima zabranjeno pušenje, kao i oni za čije objekte postoje izuzeci, moraju da usklade svoj rad u skladu da odredbama tog zakona. Da vidimo šta sve podrazumeva ovo uslađivanje:

Pre svega treba reći šta zakon uopšte podrazumeva pod pušenjem. Pušenje je posedovanje ili rukovanje upaljenim duvanskim proizvodom bez obzira da li se dim aktivno udiše i izdiše. Ovo je važno znati s obzirom da navedena definicija znači da čak i nepušač može biti kažnjen za kršenje ovog zakona, samo zato što je zatečen recimo kako pridržava upaljenu cigaretu prijateljice/prijatelja.

Pušnje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru i usklađivanje sa zakonom podrazumeva obezbeđivanje ove zabrane.

Radni prostor je svaki zatvoreni prostor koji služi za obavljanje poslova, kao i svaki povezani i drugi pripadajući zatvoreni prostor kao što su hodnici, liftovi, stepeništa, predvorja, zajedničke prostorije, toaleti, čekaonice, kantine, pomoćni objekti, magacini, garaže, službena vozila za prevoz ljudi i robe i dr. To praktično znači da nigde na poslu pušenje nije dozvoljeno.

Od ovoga postoji izuzetak u smislu da poslodavac može da u obezbedi posebnu prostoriju isključivo za pušenje u kojoj se ne može obavljati delatnost poslodavca i na kojoj je obavezan da istakne znak da je pušenje u toj prostoriji dozvoljeno. Stoga, od 11. novembra pušači ili neće moći uopšte da puše na poslu, ukoliko njihov poslodavac ne obezbedi ovakvu prostoriju, ili će to moći da rade samo u toj prostoriji. Ova prostorija mora da ispunjava određene uslove. Tako iznad vrata takve prostorije mora da stoji oznaka prostorija za pušenje i broj lica koja u isto vreme mogu biti u ovoj prostoriji, a u slučaju kvara ventilacionog sistema mora se automatski pojaviti oznaka zabranjeno pušenje zbog kvara na ventilacionom sistemu (nisam ubeđen koliko je baš moralo da stoji ovo automatski u zakonu). Prostorija za pušenje mora biti zatvorena u celini, sa kliznim vratima koja se moraju samostalno zatvarati, i opremljena ventilacionim sistemom koji je fizički odvojen od drugog ventilacionog sistema, tako da vazduh s duvanskim dimom iz prostorije za pušenje ne sme da prelazi u druge zatvorene prostorije. Takođe, vazduh iz prostorije za pušenje ne sme da se reciklira nego mora biti izveden u otvoreni prostor.

Pošto zabrana pušenja važi ne samo za radni prostor već i za javni, potrebno je reći i šta se smatra pod javnim prostorom. To je svaki zatvoreni prostor dostupan građanima, odnosno namenjen zajedničkoj upotrebi poput prostora u kome se obavlja delatnost državne uprave ili lokalne samouprave, zdravstvena zaštita, vaspitavanje i obrazovanje, društvena briga o deci, socijalna zaštita, kultura, sport i rekreacija, ugostiteljstvo i turizam, mediji. Dalje pod javnim prostorom se smatra i prostor u kome se obavlja snimanje i javno emitovanje, prostor za sastanke i javna okupljanja građana, objekti u kojima se obavlja trgovinsko-uslužna delatnost, kladionice, kockarnice, igračnice i druge prostorije u kojima se obavlja delatnost igara na sreću.

U nekim od ovih prostora se ne sme odrediti prostorija za pušenje. To su prostori u kojima se obavljaju sledeće delatnosti – državna uprava i lokalna samouprava, zdravstvena zaštita, vaspitavanje i obrazovanje, društvena briga o deci, socijalna zaštita, kultura, sport i rekreacija, proizvodnja, kontrola i promet lekova, proizvodnja, smeštaj i promet životnih namirnica, društvena ishrana, mediji i prostor u kome se obavlja snimanje i javno emitovanje, sastanci i javna okupljanja građana (u ovo spadaju i tržni centri primera radi).

S obzirom da pušenje nije dozvoljeno ni u onim prostorima koji nisu zatovreni, ali su funkcionalni delovi prostora u kome se obavlja delatnost zdravstvene zaštite, vaspitavanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, uključujući i dvorišni prostor, kao i otvoreni prostor za održavanje pozorišnih, bioskopskih i drugih vrsta predstava, jasno je da će u najgoroj poziciji biti pušaci koji se bave upravo ovim delatnostima, s obzirom da oni ni na jednom mestu na i oko posla neće smeti da puše.

Ono što takođe može da interesuje blogere jesu pravila za ugostiteljske objekte. Tako ugostiteljski objekti za ishranu i piće čija je ukupna upotrebna površina do 80m2 i koja nisu u sastavu drugog prostora u kome je pušenje zabranjeno (tržni centri, čekaonica, odnosno stanica za dolazak i odlazak putnika u javnom prevozu, ugostiteljski objekat u sastavu poslodavca i dr.) mogu da se opredele da u njihovom objektu pušenje bude ili u potpunosti zabranjeno ili u potpunosti dozvoljeno, te kada se opredele da okače oznaku da li je u njihovom objektu pušenje dozovoljeno ili zabranjeno.

Ugostiteljski objekti čija je upotrebna površina veća od 80m2 mogu ili da u potpunosti zabrane pušenje ili da odrede deo prostora u kome je pušenje zabranjeno, a koje mora biti najmanje 50% prostora, odnosno stolova, pultova, šankova i drugih površina na kojima se služi hrana ili piće. Umesto dela prostora, može se odrediti posebna prostorija namenjena isključivo za pušenje. U tom slučaju u toj prostoriji se ne može služiti i konzumirati hrana ili piće.

Ugostiteljski objekti za smeštaj mogu imati sobe u kojima je pušenje dozvoljeno i one u kojima nije, s tim da se gostima mora ponuditi da odaberu da li će odsedati u sobi u kojoj je dozvoljeno ili u onoj u kojoj je zabranjeno pušenje. Sobe u kojima je pušenje dozvoljeno moraju imati plafon i biti potpuno zatvorene sa svih strana (osim naravno što imaju vrata i prozore) tvrdim zidovima od poda do plafona, a vazduh iz tih soba ne sme da dopire u druge prostorije u kojima pušenje nije dozvoljeno. Vrata sobe u kojoj je pušenje dozvoljeno ne smeju se otvarati u prostoriju u kojoj pušenje nije dozvoljeno, osim ako ta soba ima vrata koja se mehanički zatvaraju.

Na kraju da kažemo nešto i o kaznama. Novčanom kaznom od RSD 5.000 kažnjava se na licu mesta fizičko lice ako puši (zato je važna ona gornja definicija šta je pušenje) u bilo kojem zatvorenom prostoru, kao i u javnom prostoru u kome je pušenje zabranjeno, kao i ako puši u javnom prevozu, odnosno u bilo kojem zatvorenom javnom prostoru koji služi kao čekaonica, odnosno stanica za dolazak i odlazak putnika u javnom prevozu. Postoje kazne i za pravna lica, ali ih neću posebno nabrajati.

Vest sa B92 kaže da je otpora ovom zakonu naročito bilo u Hrvatskoj (koja je doduše u prvom trenutku u potpunosti zabranila pušenje u ugostiteljskim objektima), kao i u Grčkoj u kojoj se slične odredbe praktično ne primenjuju. Osim par zbunjujućih odredaba, ili čak ne ni celih odredaba nego pojedinih delova, odredbe našeg zakona se čine prilično razumne (doduše verujem da se oni pušači koji rade u gore pomenutim delatnostima za koje je propisana potpuna prohibicija pušenje neće u potpunosti složiti sa ovom konstatacijom J ), u smislu da ne zabranjuju pušenje u potpunosti, a opet su tako formulisane da u slučaju dosledne primene mogu da obezbede ostvarivanje ciljeva zakona.