grande babylon

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020

ili

ekonomisti su ljudi koji će sutra objasniti zašto se danas nije ostvarilo ono što su predvideli juče

ni jednu reč nisam napisao. sve je copy-paste... i nije loše tako razmišljati... u copy-paste modu... bar se odmoriš.... kad se ne unosiš... a nama šta sleduje? pa sledujemo mi. sami sebi. svako radi svoje za svoje, niko neće čekati na nas da se mi opasuljimo...

:)

a vi? kako ste?

...........................

Još se prva demokratska Vlada Srbije, posle političkih promena oktobra 2000. godine

prilikom defi nisanja razvojnih prioriteta suočila sa dva ekonomska, socijalna i politička

zahteva. S jedne strane, postojala su velika očekivanja građana potpuno osiromašenih

tokom 90-ih godina za brzim poboljšanjem životnog standarda što je potpuno razumljivo

ako se zna da je 2000. godine BDP po stanovniku iznosio oko 1.600 evra, a

prosečne plate manje od 50 evra. S druge strane, trebalo je što pre popuniti „razvojnu

rupu" koja je nastala tokom sankcija, ratova, raspada zemlje i tržišta bivše Jugoslavije.

.....................

Rast domace tražnje (7,5% godišnje) i potrošnje (7,3%), zakljucno sa 2008. u kojoj je izbila

svetska kriza, bio je znatno brži od rasta BDP-a (5,4% godišnje), tako da je tokom 2007.

i 2008. vrednost unutrašnje tražnje premašivala vrednost bruto domaceg proizvoda za

preko 23%. Oko 19% ukupne domace tražnje zadovoljavano je viškom uvoza nad izvozom,

tj. de+ citom robe i usluga, koji je rastao po 10,9% godišnje

,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Namera autora jeste da ukažu na to da Srbija u narednoj deceniji mora da izvrši temeljan

zaokret u cilju uspešnog privrednog rasta i razvoja zato što su iscrpljene mogucnosti i

pretpostavke na kojima se zemlja razvijala u predhodnoj deceniji

..................................

Srbija je lider u pogledu udela izdataka za penzije i rashoda za zaposlene u pogledu

ukupnog udela javnih izdataka u BDP-u.

......................

Bruto domaće investicije fi nansirane su pretežno iz inostrane štednje. U protekle tri godine

odnos nacionalne i inostrane štednje u fi nansiranju investicija iznosio je između 1:2

i 1:3. Perspektive priliva kapitala u narednom periodu imperativno zahtevaju promenu

tog odnosa - povećanjem domaće štednje

................

U nadolazećim godinama: mikroekonomski i makroekonomski rizici

biće izraženiji, regulatorni zahtevi na nacionalnom i međunarodnom planu će se

pooštriti, aktuelna fi skalna relaksacija najvećeg broja zemalja u svetu koja je sprečila

obrušavanje tražnji neće duže potrajati, a borba sa recesijom, padom izvoza, povećanom

nezaposlenošću u svetu, može da podstakne vlade i centralne banke nekih zemalja na

(konkurentsku) deprecijaciju nacionalnih valuta, što može da dovede do pojačanog protekcionizma,

trgovinskih ratova i rastuće nestabilnosti u međunarodnim ekonomskim

odnosima.

...............

....perspektive oporavka realnog sektora su neizvesne. Porast nezaposlenosti i pad

zarada može da izazove šire socijalne probleme, političke potrese i orijentaciju vlade

na ostvarivanje kratkoročnih (populističkih) ciljeva.......

...........................

Oporavak privrede i uvođenje sive ekonomije u

zvanične okvire popravili bi sliku na prihodnoj strani budžeta, a glavni izazovi za kreatore

ekonomske politike ostaju na rashodnoj strani budžeta

.........................

Glavno (fiskalno) prilagođavanje treba ostvariti preko relativnog pada (u odnosu na BDP) tekuće

javne potrošnje uz istovremenu rekompoziciju javnih izdataka....tekuća javna potrošnja mora da se smanji

više nego fi skalni defi cit. Pošto su njene glavne komponente plate u javnom sektoru (iz

budžeta) i penzije, to ovo prilagođavanje čini još težim...

....................

Kao dodatna sidra smanjenju defi cita predlaže se uvođenje (putem fi skalnih pravila) kontrola

plata i penzija tako da one rastu sporije od BDP-a. Kontrola plata i penzija zaključno

sa 2012. godinom je već dogovorena sa MMF-om. Period nakon 2012. ostao je delom

neregulisan. ....

..........

Aktuelna je dilema (???) ekonomske politike u Srbiji da li privrednu aktivnost sada, (kada je

značajno ispod svog potencijanog nivoa), treba stimulisati povećanjem javne potrošnje

ili pak odmah treba početi sa srednjoročnim smanjenjem javne potrošnje i defi cita?

...Dobijena ocena sugeriše da fi skalni

stimulans dovodi do istiskivanja privatnog sektora, a da će se deo povećane tražnje izazvane

fi skalnim stimulansom preliti na uvoz, a ne na podsticaj domaće proi zvodnje.

............

...............

i za kraj

.........

Fiskalni savet, kao od Vlade nezavisna institucija, po pravilu se uvodi zajedno sa propisivanjem

fi skalnih pravila, pa to treba učiniti i u Srbiji. Savet treba da daje nezavisnu

i za široku javnost kredibilnu ocenu fi skalne politike, da kontroliše primenu zakonski

defi nisanih fi skalnih pravila, podstiče javnu diskusiju o fi skalnoj politici i tako podiže

znanje i svest o njoj.

.............

mogu li ja u taj fiskalni savet? obećavam da će biti diskusije

:)