sorry seems to be the hardest word

  Gledala Upitnik na RTS.  Odlična Borka Pavićević ali je i Vukadinović poentirao par puta i neka je. Šteta samo što se tih principa u koje se kleo večeras ne pridržava i u svojim tekstovima. BTW, da li u kolumnama ĐV ima „prostora za drugačije mišljenje“ i da li uopšte postoji zakon koji pojedinačne autorske emisije u medijima obavezuje da daju i drugačije mišljenje? Vukadinović je, naravno,  dramatizovao i/ili demonizovao  mnogo od onoga što radi liberlana-druga-crvena-spolja plaćena-kvazliberalna, LDP, NGO, Peščanik, LDP+Peščanik, LDP+Peščanik+NGO Srbija ... ( nađi se pogođenim po individualnom nahođenju) Srbija, ali je na par mesta bio u pravu. Ona novinarka je odavno priča za sebe ali i slika i prilika RTS. “ Zar nije demokratija to da svako radi šta hoće i zagovara šta hoće?“ Montirani prilozi sa Trga Republike, naravno, nisu pokazali trenutke kad „legitiman druga strana“ izražava svoj „legitimni drugačiji stav“ tako što uzvikuje „ubi pedera“. No, ni Prokić se nešto nije proslavio. Hello, ako ne očekujem da voditeljka RTS pravi razliku između uvreda i govora mržnje očekujem da to Prokić eksplicitno kaže, da iskoristi priliku i upravo na RTS kaže da: a) opsovati  b) reći nekom da je stoka ili plavuša ili nebitan  i  c) da je crnčuga ili ciganin ili lezbos nije isto. Jedno je stvar stila i kulture javnog nastupa, drugo uvreda, a treće  je govor mržnje i legitimisanje diskriminacije. To je negde uspeo i Vukadinović da istakne.  

Novinarka i  Vukadinović su, čim se ukazala prilika,  potegli argument tipa al i u Evropi ima nasilja na stadionima.  Ima naravno ali je ono što nas razlikuje to  kako se institucije i šira javnost prema tom pojavama i trendovima  odnose i koliko se brzo postiže konsenzus šta je a šta nije prihvatljivo. I kad je u pitanju nasilje na stadionima i zlostavljanje osoba sa hendikepom i diskriminacija po bilo kojoj osnovi. U tom kontekstu su u pravu i Prokić i Borka  koji su objasnili da se u Srbiji sa razlogom, obzirom na okolnosti, lampice moraju paliti  ranije i sirene biti glasnije.

Ali da bi zadržali pravo na takav argument ne smemo to zloupotrebljavati i time prikrivati vlastite nepodopštine. U tom kontekstu mi se jako svideo nastup Miljenka Derete u Utisku nedelje. Naravno da nismo savršeni, naravno da ima nepodopština, naravno da se ne slažem/o sa svime što dolazi i iz naših redova, ma kako ih usko definisali.  

Smatram i da  jesmo odgovorni  ako prećutimo, ne osudimo ili ne eliminišemo u budućnosti takve stvari i da time na kraju postajemo isti. Lakše  je biti pojedinac u javnom nastupu, istupati u ime organizacije a zadržati sve slobode „javnog nastupa“  nešto je komplikovanije. Opet, stvar je i organizacije da proceni odnos koristi i štete. LDP je legitimno i legalno ( jer uvreda valjda nije krivično delo), ali po meni pogrešno, odlučio da stane, ne iza lika i prethodnog dela Petra Lukovića, već i iza onoga što je uradio u spomenutim tekstovima jer ih nije skinuo sa sajta.

 No da se vratim na Borkin nastup koji mi je i poslužio kao lid za ovaj  post. Uporno je pokušavala i uspešno objašnjavala zašto  je bitan kontekst u kome se nešto desi, da se akt nečiji ili neke institucije mora posmatrati u kontekstu onoga što je pre zagovarao/zagovarala, realizovao/ala .... Slažem se sasvim. Borka je mudro ponovila da ne misli da su svi Srbi ovo ili ono, ne zato što je tako nešto ikad rekla, već da bi zapušila usta likovima koji likuju i eksploatišu svaki naš propust/previd/glupost/nedopustivu izjavu/gest,  ali pre svega zato što ga koriste da ga upakuju u kontekst svega dobrog što smo uradili ili rekli i time i to dobro dezavuišu.  

Zaista ne vidim poentu u urušavnju  principa legitimiteta za odbranu svake gluposti koja dolazi iz „naših“ redova. Ne vidim šta je teško reći „da, bilo je neprimereno i nedopustivo krekovati tribinu Nikole Miloševića, bez obzira na emotivni naboj.“ U Srbiji je trenutno loše, ali nije toliko  strašno. Pravo na strah, pravo na ukazivanje od opasnosti sami delegitimišemo ako ga plasiramo istovremeno sa nepotrebnom odbranom ispada iz naših redova, koji daju municiju i medijski prostor i argumenet našim političkim oponentima, neistomišljenicima ali i neprijateljima. U tom kontekstu legitimno je postaviti i pitanje šta se tačno želi postići. Da li je cilj samo homogenizacija naših redova, samoizolacija i viktimizacija ili demokratizacija društva u duhu 21 veka, gde demokratija nije samo  procedura i uslov u kome se sprovode izbori i smenjuje vlast   i/ili format koji obezbeđuje pravo na manjinski glas i stav već i vladavina prava koja u sebi podrazumeva supremaciju i zaštitu ljudskih prava ( inače eto nas u šmitovskoj legalističkoj Nemačkoj). I nije je baš lako uspostaviti, ne možemo se uvek ponašati u maniru hoću sad hoću sve i hoću odmah. Što neretko koristimo da prikrijemo svoje nestrpljenje, pogrešne metode, podbacivanja, nemotivisanost, nekompetentnost, neposvećenost ideji ili druge razloge zašto tu ideju u javnosti zastupamo.  

U matematici ima  pravilo da da ako hoćete da dokažete da je neki matematički izraz zaista izraz, morate prvo dokazati da on važi za bilo koji prirodan broj n ali onda da on važi i za n+1. Kad se na argumentovanu kritiku reaguje uvredama, kad se izbegava odnos prema kritici ili onome na šta je kritika ukazala tako što se poturaju druge teme ili brani nemoguće to implicitno govori i da cilj delovanja možda nije bio da se ubedi i onaj n+1 u društvu u ispravnost ideja, već nešto sasvim drugo. Sve do toga da se dopusti da se u cilju odbrane nečijeg lika  i dela ide  dotle da se cela ideologija za koju je taj neko kobojagi stao dovede do rugla i time da ogroman prostor ideološkom ili političkom protivniku da legitimno kešira. Isto je i sa inflatornim trendovima u upotrebi nekih ocena od toga šta je govor mržnje, šta fašizam i drugo. Večeras sam, na drugom mestu,  čula i da je deflacija kursa na kome neko zarađuje akt „veleizdaje“. Šta je onda suprotna mera, veštačko održavanje kursa, na kome takođe neko, samo drugi, po logici stvari, zarađuje? Isto veleizdaja.  Šta je veleizdaja tačno u 21 veku. U ostalom, čemu to ako imamo zakone i sudove. Ne rade reći ćete, pod kontrolom su. Pa čemu onda tolike krivične prijave?   

Čini  mi se da je i citranje Tomasa Mana u Srbiji u 2007 koja je parafirala SAA ( da ne spominjem broj NATO trupa u regionu)  neprimereno i uvredljivo za samog Mana jer se njegova očajnička mera zloupotrebljava  u situaciji koja nije toliko drmatična i u kojoj još imamo na raspolaganju x, kad  x teži velikom broju,  metoda koja našim nesitomišljenicima,  protivnicima i neprijateljima neće poslužiti za kontranapad i zamenu teza. 

Pošto ne bih volela da me rokne neki aktivista anti abortus kampanje, jer i ja sam živo biće, a bilo je toga u svetu i iako mislim da dramatizujemo Mana al nisam  sigurna ni sama kad je tačno vreme i prikladan momenat  da se Man potegne ( 21 vek sam po sebi nažalost  nije nikakva odbrana, setite se ongoing femicida u Indiji npr)  ja bih da ponovim sledeće: 

 Smatram  nesvrsishodnim, kontraproduktivnim  i netačnim ocene da su svi Srbi ovo ili ono. Ako ne volimo sabornost, daj da se manemo i generalizacija. Osuđujem upotrebu termina Republika Šumska. Smatram da je „ozbiljniji prekršaj“ ako tako nesto  kaže politički aktivista sa reputacijim nego nikovani komentator na blogu. Noblesse oblige, jer  tako beše.Krezavost nije politička kategorija. Potpuno neprimerenim istaknutom pojedincu ali još više predstavniku organizacije smatram ad hominem uvrede i iznošenje vrednosnih stavova o nekome. Oni, između ostalog, pokazuju slabost, nedostatak argumenata  i nemotivisanost onih koji se njima služe u borbi za nametanje sistema vrednosti i političkih ideja. Smatram fesove i zarove na glavama Kusturice i Smajlovićke zloupotrebom verskih simbola u svrhu jeftine i neuspele propagande bez obzira čija je to kampanja. Smatram da su uvrede Marka Jakšića na račun Vladana Batića mnogo šire od ličnog političkog obračuna, one su klasičan govor mržnje. Smatram nesmotrenim, neprimerenim, kontraproduktivnim i pre svega neliberalnim apriori kritikovati verska osećanja i verske institucije. Politički zrelim smatram jasno razlučivanje kritike pojedinih predstavnika ili činova, od prava na veroispovest i uzdržavanja od nepotrebnog vređanja verskih osećanja. Osuđujem i ograđujem se od izjava  izjava tipa Koštunica u gepeku i bandere na Terazijama. Smatram ih kontraproduktivnim i nepotrebnim, bez obzira od koga dolaze. Jer i u pozivu na paljenje B92 vidim elemente  krivičnog dela, a sećam se i šta je recimo 92 u Pogledima pisao taj koji ni mrava ne bi zgazio majke mi i Koštunicu bi u gepek samo figurativno. Žestoko su nam se tada razlikovali  stavovi.  

Ni zrno zita neprijatelju!