Armistice Day

11. novembra 1918. godine u francuskom Kompijenju, potpisano je primirje između sila Antante i Centralnih sila. Nakon četiri godine okončan je veliki rat (mislilo se najkrvaviji i najstrašniji - ne sluteći šta će se desiti koju deceniju kasnije).

11. новембра 1918. године у француском Компијењу потписано је примирје између сила Антанте и Централних сила (сила Осовине). Највеће борбене операције су окончане и свет више није био исти.

Србија је из Првог светског рата изашла као једна од победница: сиромашна, готово уништена - људски (страдало је преко 50% мушке популације) и материјално, али слободна и поносна. 

Нећу да исписујем податке, рачунам, то су основне ствари из опште културе. Намера ми је да одам пошту једном времену и народу који је био на ивици истребљења, али који је - вероватно у инат, одлучио да преживи и опстане. 

Српску војску водили су искусни официри (прекаљени у два балканска рата) - образовани и способни. Но, шта би официри да није било војске - оне "праве", без чинова и титула. Е, ти и такви су знали зашто гину, шта им је циљ, где иду и где ће да се врате (на Церу, у повлачењу по гудурама Албаније, док су умирали и кости остављали да им се ни гроб не зна, док су јуришали од Солуна до Београда...).

Мој прадеда се није вратио из тог рата. Кости су му негде у Плавој гробници крај Крфа...

                           повлачење                               Београд, 1915. улаз у неку зграду

 

 

Француски маршал Франше д'Епере - Извештај француској влади при пробоју солунског фронта крајем септембра 1918. године
"Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напред."

"То су сељаци, скоро сви. То су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви. То су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива... Али, дошао је рат. И, ето, како су се намах за слободу земље ти сељаци, без напора, претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, створене од издржљивости и полета, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине..."

 Слава им!