TISA i dalje teče

Znate,

dosadu najviše nerviraju umetnici . .

Poput svake praznine, dosada je izazov duhu, koji žuri da popravi štetu koju je ona napravila. Kad nemamo šta da radimo, uranjamo u neki poseban svet,ređaju se misli i likovi. Tražeći izlaz, oni nas draže i podbadaju, dok se mi opiremo, koliko nam to lenjost dopušta…Šopenhauer je govorio da životinje ne poznaju dosadu, Brodski je dosadu smatrao neizbežnom, Niče je u njoj video izvor filozofije, a ja mislim da dosada stimuliše sećanje, podstiče emocije, napreže živce. Na umetnika deluje razbuđujuće, poput impulsa."Svaki se razumni stvor dosađuje."-Puškin

i preporuka

AlexDunja

dosadu najviše nerviraju umetnici

takodje

Umetnost dosade.
Te dane sam provodio u dlaku isto kao što provodim i ovaj dan.Sedeo sam na klupi u šumici nedaleko od grada i razmišljao o nečemu što je bilo ili što se nikada i nije dogodilo.Možda sam povremeno bacio kakav pogled ka futuru,ali bez neke pretencioznosti.Svakako divan spori dan,koji nikako nije prolazio.
Posle višesatnog sedenja,pored mene prođoše trojica poznanika.Jedan je lagano okretao pedale bicikla,drugi je gurao bicikl,dok je treći bio đak pešak.Izmenismo kurtoazne pozdrave i svako na svoju stranu.Oni ka dubini šume,ja ka dubini nekih, ko zna kakvih i čijih svetova.
Ubrzo su se vratili.Želeli su započeti neki dijalog sa f18.,samo kako da to na najprirodniji način i izvedu?
1.biciklista: Pa šta ima ?
Ja:Ništa ...sedim,dišem,razmišljam
2.onaj koji gura bajs:Ti baš uživaš...
Ja: Daleko je to od uživanja...
3.pešak:A tebi je onda baš dosadno?
Sva trojica u glas:A što nešto ne radiš,da ti brže prođe vreme...
Ja: Pa ne znam,nije mi dosadno...
Ja:Koliko bi vas trojica voleli da poživite?
3.stajač:A šta ja znam 80-90 godina
2.gurač bajsa: Što duže
1.biciklista: Jako dugo i kvalitetno...
Ja:A što onda mene terate u glas-unisono-da nešto radim,pa da mi za tren prođe vreme,te stoga i da brzo da odapnem? A?
2.podupirač bajsa:Tebe čovek ne može ni savetovati...
3.cupka s noge na nogu: Uvek nešto naopako filozofiraš...
1.biciklista u leru:Mi odosmo,nisi za kolektiv...
Ja: Doviđenja
Oni:Zbogom
Posle njihovog odlaska,
vreme je nastavilo da protiče sporo,lagano,baš onako kako sam zamislio.Uhvatih još poneku zraku sunca,pre nego što nastavih razmišljati o nedostižnim dubinama i visinama...

Zato što gledaju svojim očima.

dosadu najviše nerviraju umetnici

ŠTA JE ŠEF REKAO TOMU

Bejzil Banting

Poezija? U redu, kao hobi.
Ja puštam dječje vozove.
Gospodin Šo uzgaja golubove.

To rad nije. Ne znojiš se.
Niko te za to ne plaća.
Ono, mogli biste da pišete reklame.

Opera, da; ili pesmarice -
Usamljeni Jahač.
Nensi je pevala u horu.

Ali tražiti dvanaest funti nedeljno
- oženjeni ste, je li? -
hrabro, nema šta.

Kako da pogledam u oči
vozaču autobusa
ako vam dam tih dvanaest funti?

I ko je siguran da je to poezija?
Moj klinac - deset godina -
Ume isto, i još sa rimama.

Ja zarađujem tri hiljade, plus troškovi,
kola, dnevnice,
da, ali ja sam knjigovođa.

Nekakve male, pa dugačke reči.
nezdravo je to.
Kad sretnem pesnika poželim da se okupam.

Sve su to komunjare, uspaljenici,
prestupnici.
Pišete neke burgije.

To veli i gospodin Hajns, a on je učitelj
i on svakako zna.
Nego, posao potražite.

Šta se ovo dešava?