Srpski perpetuum mobile

Umjesto da kose i plaste ljudi će kopati svude, de treba i de ne treba a te će sile biti svude oko njih, samo što neće umijeti da zbori i da im kazuje: «Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svude oko vas.» Tek poslje mnogo ljeta, ljudi će se sjetiti ove sile prave, pa će vidjeti kakvu su ludost činjeli sa tijem svojim rupetinama. Biće te sile i u samim ljudima, ali će proći podosta vremena da je oni doznaju i upotrebe... Kad se to bude zgodilo, ljudi će se kajati što to prije nijesu doznali, jerbo je to doznanje sasvijem prosto. (Mitar Tarabić, Kremane, 1829-1899).

Perpetuum mobile se obično definiše kao naprava, koja jednom pokrenuta večito radi i proizvodi energiju i to bez  daljeg ulaganja nove energije u njen pogon.

Čast da se smatra prvim koji je pokušao da stvori perpetuum mobile pripada nepoznatom Mojsijevom ispisniku, koji je svog magarca uporno učio da ne jede, a da stalno vuče teret.  I taman kada je promućurni Jevrejin pomislio da je u tome uspeo, magarac mu crkne.

Od tog prvog pokušaja, pa do danas, nebrojeno je pokušaja znanih i neznanih pronalazača. Ništa se u svetu nije istraživalo sa toliko vere, upornosti i intelektualnog žara i sa mnaje uspeha.

Kada je onaj Škot srećne ruke,  patentirao parnu mašinu, najezda pronalazača sa patentima „večitih mašina“ bila je tolika, da je Pariska akademija nauka 1775. g. morala da objavi da je „perpetuum mobile naprava koja nikada neće proraditi“, te da se patenti te vrste više neće primati.  To, naravno, nije zaustavilo zanesenjake iz celog sveta da nastave svoj rad na pronalasku.

Srećom, nije zaustavilo, jer ono što nije uspelo promućurnom Jevrejinu  i neznanom, ali zasigurno velikom broju pronalazač iz celog sveta, konačno je pronađeno. Ono što je sredinom XIX veka  Mitar Tarabić proricao da će se zgoditi, zgodilo se sto  pedeset godina kasnije -  Srbi su otkrili perpetuum mobile.

Odmah da kažem da nije reč o klasičnoj mašini, već o Strategiji održivog uspeha bez rada, zasnovanoj na izvornim principima perpetuum mobile. Ta strategija u srpskom narodu od davnina je poznata pod nazivom «leba bez motike». Leba bez motike je bio vekovni nedosanjani san mnogih Srbalja, baš kao i san o Nebeskoj Srbiji.

Razmotrićemo tu Strategiju na mikro planu, odnosno individualnom nivou, po fazama i skicirati  algoritam kojim se, u ograničenom broju koraka, sigurno dolazi  do održivog uspeha bez rada.

Prva faza je faza preparacije i edukacije, skraćeno: «Do nauke, bez muke» i njenom realizacijom ostvaruje se prvi cilj - stiže se do diplome bez učenja.

Kao što je poznato osmogodišnje školovanje u Srbiji je obavezno i njega svi, učili ili ne, uspešno završavaju bez obzira na broj neopravdanih časova, paljenje dnevnika  i druge dečje nestašluke. Međutim, ovaj deo školovanja je bitan, jer se u višim razredima vrši prirodni odabir onih koji će u svom daljem školovanju i životu krenuti put Strategije održavig uspeha bez rada. To su oni učenici koji počev od sedmog razreda vrlo malo ili ni malo ne uče. Naravno, svi oni zahvaljujući svojoj dovitljivosti (puškice, prepisivanja, roditeljske, kumovske, prijateljske veze), završavaju osmogodišnje školovanje i upisuje se u neku od srednjih škola.

Za razliku od osnovne, srednja škola postavlja znatno ozbiljnije zahteve i znatno je skuplje stići do mature bez učenja. Nije da u našim srednjim školama ne pomažu roditeljskokumovskevezepodmićivanjeprofesoraitajrad, kao i „puškice“ vlastite izrade, međutim, to obično nije dovoljno da bi se bez učenja došlo do završnog svedočanstva srednje škole i upisao fakultet. Zato kandidatima koji su se opredelili za Strategiju održivog uspeha bez rada na raspolaganju stoji širok izbor bežičnih bubica i sličnih edukativnih pomagala*. Naravno, sve se to može pronaći u internet ponudi.

Kada se kombinacijom klasičnih i novih visokosofisticaranih metoda stigne do ispita zrelosti, odnosno  maturskog rada, pored mikrobubice, potrebno je pronaći i najpovoljniju ponudu za njegovu izradu. Pri izboru se mora biti pažljiv, jer je maturski rad samo početak buduće dugogodišnje saradnje u izradi seminarskih, diplomskog, pa i magistarskog i doktorskog rada. Naravno, i ove ponude su na internetu.

U ponudi je veliki broj već urađenih radova na do 10.000 različitih tema, a ukoliko budući brucoš  po svaku cenu želi da budete originaln i sam izaber temu maturskog rada, i takav će, po nešto višoj ceni, biti završen u željenom roku. 

Posle položenog ispita zrelosti i stečenog iskustva u srednjoj školi,  polaganje prijemnog ispita za neki od državnih fakulteta ne bi trebao da bude problem. Ukoliko se, ipak, ne uspe ne treba očajavati – u Srbiji ima više od pedeset privatnih fakulteta (tačan broj ne zna ni Ministarstvo prosvete).  Najbolje je odabrati neki od fakulteta za menadžment, jer takve diplome, kao što je poznato, visoko kotiraju. Put do master diplome ne bi trebao biti naročito naporan. Za pismene ispite koristiće se bubuce, seminarske i diplomski rad kupiće se kod proverenog dobavljača, a za polaganje pojedinih ispita platiće se po nezvaničnoj, ali na izabranom fakultetu dobro poznatoj tarifi. Dužina studija nije od značaja, ne treba žuriti. Aktuelni predsednik Srbije je studirao devet godina, pa mu to nije zasmetalo da čak dva puta pobedi na predsedničkim izborima.

Naravno, ne tako male troškove školovanja snose roditelji. Njima teba objasniti da je besplatno školovanje davna prošlost, pa ako žele da im dete bude deo srpske intelektualne elite, neka plate, baš kao što plaćaju i roditelji u zemljama razvijenog Zapada.

Tokom faze preparacije i edukacije, dva su neizostavna koraka na putu ka Strategiji održivog uspeha bez rada - čim se napuni 17 godina obavezno se upisuje u podmladak neke od parlamentarnih stranaka, a sa punih 18 godina u političku stranku. Pri izboru stranke ne treba čitati stranačke programe i ciljeve, oni su irelevantni, ne treba se mnogo zamarati ni oko toga koja je stranka na vlasti, a koja u opoziciji, jer ni to nij od naročitog  značaja. Stranku je najbolje izabrati izvlačenjem iz šešira, baš kao što i SPC bira svog patrijarha.

Sve naše političke stranke željno dočekuju mlade članove, a posebno su na ceni studenti, budući eksperti i ntelektualci. Zato neće biti teško napredovati u stranačkoj nomenklaturi. Dovoljno je da se aplaudira i osmehuje OnimaKojimaTreba, da se podržavaju stavovi rukovodilaca stranke  i da se mnogo ne talasa.

Druga faza u Strategiji održivog uspeha bez rada je faza realizacije. Čim se diplomira neophodno je konkurisati na neko od mesta u državnoj, pokrajinskoj ili lokalnoj samoupravi, državnim agencijama ili javnim preduzećima. Ukoliko je odabrana stranka na vlasti i uz sada već dugogodišnje članstvo i stranačku aktivnost, zaposlenje neće biti problem. Ukoliko je odabrana stranka u opoziciji, treba mirno sačekati da na sledećim vanrednim ili redovnim izborima dođe na valast, a za to vreme prijaviti magistarski rad i upisati doktorske studije. Kada se mladi diplomirani stručnjak zaposli na jedno od navedenih mesta, visoke i redovne plate su zagarantovane, a ambicioznijima su vrata otvorena za napredovanje do poslaničkih mandata, upravnih odbora i ministarskih fotelja.

Kao i svaka dobra strategija i Strategija održivog uspeha bez rada  nudi prihvatljiva rešenja i za one koji ne uspiju iz prve ili uopšte ne uspiju da uhvate kopču sa osnovnim, poželjnim tokovima. Takvi će, također, dobro živeti bez rada oslanjajući se na svoje roditelje, njihova primanja ili penzije živeći s njima u njihovom stanou. Kao večiti studenti ili poslediplomci vreme će provoditi po kafićima, spalavovima, slot klubovima i kladionicama. Naravno, uvek postoji i mogućnost da iznenada  umre odavno zaboravljena tetka sa stanom i pristojnim računom u banci. Uostalom, niko nije večan, pa će jednog dana umreti i roditelji, a trgovina (njihovim) nekretninama je, kao što je dobro poznato, unosan i siguran posao.

Na makro (državnom) planu Strategija održivog uspeha bez rada odgovara na  ključna pitanja poput sledećih: Kako zahebati MMF? Kako podići kredite sa što dužim grejs peiodom, a da kamate i glavnicu otplaćuje budući naraštaji? Kako privatizovati javna dobra po što nižoj ceni, a sa što većom provizijom?.....

Strategiju  održivog uspeha na državnom nivou sprovode, naravno, upravo oni eksperti i onaj deo političke elite čiji smo razvoj pratili na individualnom nivou.

Nadam se da u zaključku ne treba posebno isticati da će Strategija održivog uspeha bez rada  davati rezultate, baš kao i u slučaju onog Mojsijevog ispisnika - dok mu magarac ne crkne, odnosno  u srpskom primeru – dok svi srpski magarci ne pocrkaju.

...........................

*Bežična bubica je aparat koji radi na principu magnetne indukcije i idealna je za polaganje  pismenih zadataka svih vrsta i prijemnih ispita. Anatomski je oblikovana, a kada se pincetom stavi u ušni kanal potpuno je nevidljiva, jer se radi u svim nijansama boje  kože. Bežicnim putem prima signal od Hands-free uređaja, koji  se dobija u paketu sa bubicom  i povezuje se na mobilni telefon. U kompletu je i mikrofon visoke osetljivosti, tako da osoba koja asistira čuje i najtiši šapat, kao i sistemi protiv detektovanja i ometanja. Cene su prihvatljive i kreću se od 150 do 200 evra, ukoliko se odlučite za kupovinu, a moguće je i iznajmljivanje za svega 20 evra. Ovlašćeni dileri obezbeđuju višegodišnju garanciju i servis.