“Laku noć deco” i druge priče- vratite dečji program

“Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati.”reče davno Dušan Radović, a Gorki mnogo ranije “Deca – to su naše sutrašnje sudije.” Tačno, deca su uvek minuli rad starijih. Porodica je nezamenjiva u njihovom vaspitavanju ali i društvo koje često ne vodi računa o njihovom vaspitanju i obrazovanju pa tako opstruiše i ono što porodica pokušava. Televizija mnogo direktnije utiču na decu nego na odrasle i upravo zato može biti snažno sredstvo vaspitanja ali i suprotnog.
Kada se danas pogleda šta programi svih televizija nude deci onda je to katastrofalno. Drušvo i država pa još i akademija nauka i crkva koji se toliko brinu o deci kao najvećem blagu, čine to samo na rečima. Da je drugačije onda dečji programi ne bi ni bili ukinuti, odnosno zahtevali bi da se odmah  vrate.

Nekada su deca  gledala:“Kockica”, “Priče iz Nepričave”,“Na slovo, na slovo”, “Laku noć, deco”, “Metla bez drške”,“Muzički tobogan”,“Fore i fazoni”,“Poštar Aca”, “Neven”“Putokaz”, “Kolariću paniću”,“Opstanak”, “S one strane duge”. Danas gledaju:“Dizni na RTS”,” Ben 10”,” Ruske bajke”,”Sunđer Bob Kockalone”,“Telmo i Tula”, “Šumska škola”,“Spajdermen”,”Brodić Elijas”, što podstiče agresivnost ili ima za posledicu strah i ružne snove.Ako već nije bilo ništa od one laži da će se ukinuti PDV na dečju opremu, ministarstvo prosvete i omladine ali i vera i kulture bi mogli barem nešto vidljivo da urade tako što će da vrate deci  program.

Isto tako, RTS ladno uzima pretplatu uz račune za struju a program pravi kako joj padne na pamet i isključivo je orjentisana na komercijalne programe.Valjda bi i mi pretplatnici-građani mogli da uputimo apel  za vraćanje programa za decu. Ako ne znaju da naprave nove programe, neka puštaju reprize od pre 30 godina, i to im može biti i model kako da naprave nešto što valja. Sve oni koji, kako im padne na pamet, lupaju da su  se pre 30 godina deca ideološki indoktrinirana  lako će se uveriti da to nije tačno.Ako RTS i druge rade isključivo na komercijalnoj osnovi, baš mene i nas to briga, neka joj ministarstva plate za dečje programe.

O svemu tome preporučujem odličan tekst Ane Slović: “Junake naše mladosti oterali primitivci”

“Umesto da dan počnu druženjem sa Mikijem Mausom ili nekim drugim popularnim crtanim junakom, a potom odgledaju kvalitetan obrazovni program, danas klinci u jutarnjim satima najčešće mogu da vide Slavicu Đukić-Dejanović i ostale parlamentarce kako se raspravljaju u Skupštini Srbije.

Junaci generacija koje su rasle 70-ih i 80-ih godina prošlog veka danas ne postoje. Njih su zamenili primitivci, čike i tete koje se svađaju i vređaju što u parlamentu, što u nekoj od kuća ili na farmi nadomak Beograda.

Većina građana Srbije i danas se sa osmehom seća Učiteljice i Seljaka (Priče iz Nepričave), Branka Kockice, Zlatka i Duška (Metla bez drške), Raše Pronalazača (Fazoni i fore)... Uz njih su učili, razvijali maštu i družili se sa drugarima. Današnja deca sigurno nisu mnogo drugačija, a njima se nude tek pokoji crtani ili igrani film, i to uglavnom vikendom. Radnim danima ne postoji gotovo ništa. Nema čak ni onog crtaća u 7.15 pred polazak u školu.
Situacija je takva pošto jedino RTS, kao javni servis, ima zakonsku obavezu da proizvodi dečji program. Često se čuje kako se takav program ne isplati, kako nije komercijalan, pa su televizije sa nacionalnim frekvencijama u terminima koji su pre 20 godina bili isključivo rezervisani za mališane ubacile one isplative programe - rialiti program ili tok-šou emisije sa raznim estradnim “zvezdama”.

Na RTS-u kažu da su najveći problemi termini, i to što je dečji program proteran na Drugi kanal, čija šema zavisi od skupštinskih zasedanja. Nataša Drakulić, urednica dečjeg programa na RTS, kaže za “Blic” da nije sve tako crno i najavljuje nove sadržaje za decu, uključujući i novo “Na slovo, na slovo”.
 

- Aćim je malo drugačiji jer treba pomiriti nas nostalgične roditelje i decu. Njegovog najboljeg druga glumi Svetislav - Bule Gončić, a pojaviće se i plejada drugih glumaca. Trenutno vodimo rat za “Štrumpfove”, a od januara će krenuti “Nulti razred”, u kojoj će lutka zajedno sa voditeljem rešavati dečje probleme. Radićemo i nešto slično legendarnoj emisiji “Laku noć, deco” na osnovu knjige “Verka, čarobna i zlatna”. Tu se radi o zlatnoj ribici koja ispunjava želje - kaže Drakulićeva.

Psiholozi upozoravaju da televizija, koju deca gledaju i po nekoliko sati dnevno, loše utiče na njih jer je program pun sadržaja koji nije primeren deci.

- Danas se glavni junaci samo tuku, a natprirodna snaga je ono što ih karakteriše. Filmovi su agresivni i šematizovani, a drugačiji pristup ne postoji. Timoti Bajford je, na primer, Jovana Jovanovića Zmaja obradio na odličan način. “Neven” ili “Metla bez drške” su podsticali maštu i kreativnost kod dece, a ne destrukciju. Deca su razvijala smisao za humor, a te emisije su slale i jaku vaspitnu poruku - kaže za “Blic” Biljana Lajović, dečji psiholog.

Čudno je da u vremenu velikog izbora izbor ne postoji, za razliku od onog zlatnog doba 80-ih, kada se na daljinskom stizalo tek do broja dva. Tada su se znali termini, danas i ono malo što ima beži po programskoj šemi. Dečji psiholog Vesna Janjević-Popović navodi da je ranije odnos prema mališanima bio drugačiji, ali upozorava da se nisu samo televizije promenile, već i deca.

- Ranije su bili obuhvaćeni različiti aspetki dečje radoznalosti. Kockica je, na primer, decu učio životnim stvarima, odnosima među ljudima, među decom. Odnos prema deci je bio takav da su oni podsticani da uče, istražuju. Danas je problem jer su deca kada gledaju televiziju uglavnom pasivna, ne razmišljaju o onome što gledaju, ne donose zaključke - kaže Janjević-Popović. Ona podeseća da su se mnoge generacije vaspitavale i kroz đački bioskop, odnosno filmove koji su prikazivani tokom raspusta i da su upravo ti filmovi uticali na profilisanje ukusa. Danas na ukus utiču Ekrem Jevrić, Vendi, Jelena Karleuša...

Potrebne su velike promene na televizijama
Timoti Bajford, čovek koji je pre 30 godina oživeo dečji program na RTS-u, danas ne gleda televiziju, kaže da ponekad baci pogled, ali odmah promeni kanal. Bajford primećuje da danas TV ne gledaju ni odrasli ni deca.
- Radili smo ono što će deca voleti, ono što će porodice gledati zajedno. Danas nema više emisija u kojima deca mogu da uče. Trenutno je neka faza kada svi oponašaju jedni druge. Stvarno je potrebna revolucija na televiziji ili je došlo vreme da svi urednici odu u penziju - kaže Bajford za “Blic”.”

Inače uz ovakve programne ne trena niko da se čudi tolikoj agresivnosti osnovaca pa i dece u vrtićima , a o srednjoškolcima i onoj deci što ruše grad, premlačuju vozače autobusa, lupaju prostorije i....... jer  su takvim programima obasuti sa svih strana.