Poreklo Deda Mraza - i kud se deo Božić Bata ?

Tokom novogodišnjih dana lik simpatičnog dekice sa belom bradom i crvenom odećom pojavljuje se na razglednicama, ukrasima, izlozima, po internetu... Čini se da i dalje vlada nedoumica o njegovom poreklu. Možda će za jedan broj čitalaca biti interesantno podsećanje na to kako je nastao i odakle njegovo ime.

Kao što je dobro poznato, Sant Niklaus (Saint Niklaus), ili Santa Klaus, jeste naziv za svetog Nikolu u germanskim jezicima, od Nemačke, do Skandinavije. Upravo u tim oblastima se pre dva-tri veka raširio lep običaj da roditelji na dan svetog Nikole daruju decu, govoreći da im te poklone donosi sam sveti Nikola, odnosno, da poklone donosi jedino deci koja su tokom godine bila dobra i poslušna. Naravno, on bi te poklone za njih ostavljao dok su spavali. Ovaj običaj, po svojoj prirodi fleksibilan i nevezan za crkvu i njen kalendar, preneo se postepeno i na Božić, u vreme kada se kiti jelka. Otud ispod jelke kutije i kutijice upakovane u sjajni, ukrasni papir, u kojima se nalaze igračke, slatkiši, knjige... Inače, valjalo bi samo uzgredno pomenuti, to je vreme zimskog solsticijuma, kad je dan u godini najkraći i kad je, uglavnom, veoma hladno i sve je zavejano, pa deluje kao da se svet zatamneo i skupio. Stoga svetlucavost poklona, upaljene svećice i ukupna, topla atmosfera, kao jedan vizuelni i psihološki kontrapunkt celoj toj klaustrofobičnoj zimskoj sceni, deluju još ugodnije.

  

Slovenski Deda Mraz je "stvoren" u 19. veku, u Rusiji. Pre toga su postojala lokalna ruska verovanja o zlom starcu koji donosi zimu i mraz. Postepeno, on je pretvoren u novu, pozitivnu ličnost, nalik skandinavskom svetom Nikoli, ali po imenu "djed Moroz", ili deda Mraz. On je, takođe, donosio dobroj deci darove za Božić. Ne samo da se od negativne i pomalo preteće asocijacije pretvorio u pozitivnu pojavu, nego je prestao da bude lokalna ličnost - ušavši u „široku primenu". Dolaskom komunista na vlast deda Mraz je u Rusiji (u okviru tadašnjeg suzbijanja uticaja religije) najpre bio zabranjen, kao relikt zaostalosti, odnosno povezanosti upravo sa religioznim kontekstom. Ipak, kasnije je ponovo dopušten, samo što je "propisano" da više ne dolazi za Božić, nego za Novu godinu.

Kako je nastao današnji Deda Mraz, punačak, koji nosi crveni mantil,  ima belu dugačku bradu i crvene obraze? Krajem 19. veka američki karikaturista Tomas Nast je načinio seriju ilustracija u listu Harper's Weekly, njujorškom političkom magazinu. Deda Mraz se pojavljivao u odeći različitih boja, da bi se crvena ustalila tek kada se tako obučen pojavio na božićnim čestitkama 1885. godine. Nije tačno da je Deda Mraza izmislila kompanija Koka-kola, kako se često govori. Ona ga je samo preuzela i nastavila da ga kreira za svoje potrebe. Naime, 1931. Koka-kola je zaposlila umetnika Hudona Sanbloma da kreira Deda Mraza za potrebe novogodišnje marketinške kampanje. Kažu da mu je kao model poslužio jedan penzionisani putujući prodavac Koka-kole. Njegov Deda Mraz se prvi put pojavio u listu "Sandej ivning post". Sledećih 35 godina Sanblom je radio nove scenarije za "Koka-kolu", samim tim iznova obrađujući i lik Deda Mraza. Tako je sve do 1966. godine kreirao najmanje jednog osmehnutog dekicu u crvenom odelu. Pošto se pred svaki Božić Deda Mrazov lik pojavljivao na proizvodima Koka-kole prirodno je da se formirao zaključak kako je on izum te kompanije.

A srpski Božić Bata? On takođe nastaje u 19. veku i - ima ga samo kod Srba. Interesantno je da je u svega par generacija od njega stvorena nova srpska mitološka ličnost. Popularna dečija božićna pesmica glasi "Božić, Božić bata, nosi kitu zlata...". Izvorno, mali Bog, Božić, stiže spolja, trupće, stresajući tako sneg sa nogu, odnosno bata (od bat koraka; batati, koračati, stupati). Ne znajući značenje reči "bata" (trupće), deca su to „Božić bata" iz pomenutog stiha razumela kao da se radi o nekom dobrom "bati", koji im donosi darove. On ima tamnu šubaru i kožni gunj, a na ramenu jutani džak, pun raznih poklona: drvenih igračaka, suvih šljiva, oraha, pletenih prsluka, ili kapa... Tu su mogli da budu i natikače od težine, zatim možda i neko svirajče napravljeno od trešnjine grančice, vunene rukavice... Božić Batu bi najčešće glumeo domaćin, tj. najstariji u porodici. Adekvatno bi se kostimirao i dolazio spolja, kroz sneg, truptao ispred ulaza u kuću i kucao, dok su deca, unutra, u toplom, pod oskudnim i treperavim svetlom lojanice i netremice zurila ka vratima iščekujući njegovu pojavu. Verovatno je, kako to obično biva, svaki kraj u Srbiji imao neku svoju, drugačiju, dodatnu finesu vezanu za sam scenario i tekst ovog lepog božićnog običaja. Sela bez struje, zavejana snegom, mrak koji rano pada, zimska melanholija i sabijenost - sve je to stvaralo preduslove da se dolazak Božić Bate doživi još jače i magičnije, posebno kod najmlađih. Ipak, u onom urbanijem ambijentu Božić Bata je postepeno menjao izgled. Ilustrovan je nalik zapadnom Santa Klausu. To ne čudi, pošto je veći deo srpske štampe i zabavne literature izlazio u Vojvodini, koja je tada bila deo Austrougarske. Negde se Božić Bata održao, kao jedina varijanta, a negde su se pojavljivali i Božić Bata, i Deda Mraz. Kasnije, u vreme socijalizma, deci se umesto "suviše klerikalnog" Božić Bate natura nadnacionalni i „po revoluciju manje opasni" Deda Mraz. Božić Bata se zadržao samo još kojegde, po selima, vezan za Božić, a Deda Mraz je „dolazio" za Novu Godinu. Danas je Božić Bata gotovo iščezao iz običajne prakse, kao i mnogi drugi detalji iz tradicionalnog načina života u Srbiji.  

U svakom slučaju, moderno vreme i jačanje sekularnog društva izmestili su iz ranije uloge svetog Nikolu, "djed Moroza" i Božić Batu, a i "djeda Božićnjaka" kojeg su Hrvati svojevremeno uveli za božićnu prigodu. Formiran je univerzalni i svima prihvatljiv lik dobroćudnog i punačkog dekice obučenog u crveno, koji lako prelazi sve granice tradicije i vremena, donoseći osmeh i poklone. 

Ipak, ne treba ni u ovom slučaju zaboraviti na rodnu ravnopravnost. Savremena europska pravila kažu da bi najmanje jednu trećinu poklona za Novu Godinu trebalo da donesu dame.