Društvo| Istorija| Politika 
/
16.12.2010. u 13:19
Jer od tvog glasa živim (valjda, tek prvi deo)
Obren Markov
/
16.12.2010. u 13:19
Ko misli da o ovim stvarima puno ili prosto dovoljno zna, neka se sada slobodno okrene zimskim radostima kao što su grudvanje u dvorištu i ispijanje kuvanih vina po kafanama, tek da ne smeta ostalima. Za one druge je verovatno korisno da ostanu - nećemo ići u detalje, jer materija (priznajem) nije naročito zanimljiva, ali čak i osnova može poslužiti za razumevanje prirode sukoba oko izbornog sistema koji u nas tinjaju još od reinkarnacije višestranačja.
Zvuči neprirodno, ali je istina da istovetni broj glasova dobijenih na izborima daje sasvim različite rezultate (izražene u broju mandata) u zavisnosti od toga koji se metod raspodele (na narodnom srpskom jeziku, to se nepravilno kaže izborni sistem, pa ću dalje u tekstu i ja u tom smislu govoriti nepravilno) na izborima koristi. Zapravo, važi čak i pravilo da se realni broj glasova dobijenih na izborima, a za iste takmičare, razlikuje zavisno od primenjenog metoda raspodele. Naime, birači nisu ludi plus su sve manje naivni; u principu, oni ne žele da im propadne glas, pa isti često ne daju onoj opciji koju najviše vole, već onoj koju najmanje mrze od onih koje imaju kakve-takve pobedničke šanse. A ovo poslednje ne zavisi samo od snage dotične opcije, već i od sistema raspodele mandata i izborne geometrije. Baš zbog ovih stvari, odabir izbornog sistema je toliko važan; od njega u velikoj meri zavisi ko će vladati narednih godina, odnosno u kom pravcu će se država kretati.
Osnovna podela izbornih sistema je na većinske i proporcionalne, pri čemu oba imaju dosta podvarijacija, a postoje i razne, poslednjih decenija sve popularnije, hibridne varijante. Oba navedena osnovna sistema imaju i svoje dobre i svoje loše strane. To i jeste razlog sve kreativnijim pokušajima njihovog ukrštanja, motivisanih namerom da im se loše strane minimizuju a one dobre sačuvaju.
Većinski sistem je, ukratko, onaj u kojem pobednik odnosi sve. U njegovom najčešćem obliku, postoji onoliko izbornih jedinica koliko se predstavnika (poslanika, odbornika...) bira, a u svakoj od njih se izabira po jedan. U toj verziji, birači glasaju za jednu od ponuđenih osoba sa svog glasačkog listića. Ovaj izborni sistem je bio zastupljen u Srbiji na republičkom nivou na prvim izborima, na lokalnom do 2004. a u Vojvodini (koja ima pa, hm, zanimljivu istoriju upotrebe većinskog izbornog sistema) polovina Skupštine se i dan danas bira na ovaj način. Naravno, svaki neposredni izbor ličnosti, predsednika ili gradonačelnika recimo, se takođe mora sprovoditi ovim sistemom.
U proporcionalnom sistemu izborne jedinice su veće, a u ekstremnim slučajevima (na primer, sada, kod nas) jedna izborna jedinica pokriva i čitavu teritoriju za koju se vrše izbori. Građani, bar u našoj aktuelnoj verziji, glasaju za stranačku listu a na za pojedinog kandidata, svi glasovi se potom sabiraju a mandati raspodeljuju listama spram broja osvojenih glasova - tačnije, proporcionalno tom broju, a po nekom od matematičkih metoda koji se u tu svrhu koriste. Prethodno se iz trke eliminišu one stranke koje nisu prošle tzv. cenzus, odnosno minimalni procenat dobijenih glasova nakon kojeg vas zakonodavac smatra dovoljno ozbiljnim da vam udeli koji mandat. Ovo je sistem koji se danas u Srbiji koristi za izbore na svim nivoima skupštinske vlasti, i to, kao što rekoh, u svom najekstremnijem obliku; cela Srbija (ili za onu drugu polovinu poslanika Vojvodina, ili opština/grad) biva jedna izborna jedinica, nije data mogućnost da birači utiču na to koji od kandidata sa liste je prihvatljiv a koji nije, a za preračun u mandate se koristi D'Ontov matematički sistem koji ima tendenciju da blago favorizuje najjaču stranku i one koje tek prelaze cenzus, a na štetu onih koje su "srednjeplasirane".
Većinski sistem raspodele je takođe mnogo osetljiviji od proporcionalnog sistema na manipulaciju rezultatima putem zloupotrebe tzv. izborne geometrije. I sam naziv Džeri-Mandering, koji je sinonim za ciljano kreiranje granica izbornih jedinica, a sa namerom da pojedini kandidati budu dovedeni u povoljniji položaj od ostalih, svoje poreklo vodi iz većinskog izbornog sistema. Onda kada je vaš protivnik relativno slabiji, lako je formirati izborne jedinice tako da se njegovo biračko telo razbije, pa da u tek malom broju njih on pobedi dovoljnom većinom. A onda kada je malo jači od vas, često mu je moguće u nekim izbornim jedinicama skoncentrisati glasove tako da ih tamo ima u velikom višku, dok na drugim mestima gubi tek za malo - te tako objektivno smanjiti njegov broj osvojenih mandata. Ovo su trikovi koji se u mlađim demokratijama često primenjuju od strane onih koji su na vlasti; kažem u mlađim demokratijama jer su oni stariji i jel'te iskusniji već imali prilike da dobiju po prstima i da razumeju da od igračke često bude plačke. Pitajte druga Dačića i njegove da li se sećaju 1996.; to je ono kada se u drugom krugu lokalnih izbora njihovo rođeno oružje okrenulo protiv njih. Izborne jedinice su bile tako lepo nameštene, tako lepo da se glasovi za SPS najproduktivnije iskoriste: tamo gde su pobeđivali, pobeđivali su uglavnom sa minimalnom razlikom, a gde su gubili to beše sa ogromnim razlikama. Tako je bar bilo planirano. Samo, kada se volja biračkog tela tek za malo promenila, za par procenata u protivničku stranu, mnoge izborne jedinice sa dotadašnjom malom razlikom u korist SPS-a su postale izborne jedinice sa malom razlikom u korist opozicije. A šta je posle bilo, nadam se da se toga sećaju i danas, svi. Oni koji jesu i oni koji će jednom biti u prilici da kroje granice izbornih jedinica.
Iz naše današnje perspektive, sistem u kome partija ne može da svojevoljno promeni "svog" poslanika ili odbornika - a većinski sistem po prirodi jeste takav - se čini kao idealna brana protiv korupcije. Kao čovek sa svojeveremeno 12 godina prikupljenog odborničkog iskustva, i koji je video što bi radije da zaboravi, moram reći da je u pitanju stav koji je suštinski pogrešan. Problem je što se usput , neželjeno, dobija i idealan sistem da se korupcija spusti na niže nivoe, raširi, postane dostupnija običnom i manje običnom radnom čoveku, demokratizuje čak. Jednostavnije je (za početak, jeftinije, a i lakše je naći zajednička poznanstva i drugu potrebnu logistiku) korumpirati nižeg partijskog člana od njegovog predsednika. Naime, za lečenje korupcije nije dovoljno menjati izborni sistem i stoga njegova promena sama po sebi ne daje željene rezultate; taj je problem mnogo kompleksniji. Uostalom, ko je zainteresovan za međunarodna iskustva na temu kupovine parlamentarnih glasova, neka se priseti poslednje epizode sa glasanjem o (ne)poverenju Berluskoniju. Mislite li da bi onakve demonstracije širom Italije bilo mogućno pokrenuti, da je njegova pobeda bila čista ?
Istorijski gledano, u Srbiji se prelazak sa većinskog na proporcionalni sistem raspodele mandata dogodio usled sinhronizovanog dejstva više faktora, u kojima je zahtev za više pravednosti tek jedan od njih i ne baš najvažniji. Milošević i njegovi su u početku insistirali na većinskom sistemu, a tadašnja opozicija na proporcionalnom, što je i očekivano obzirom da je SPS u to vreme bio značajno jači, što procentualno što logistički od svojih protivnika. Jednostavno, svako je zastupao ono što njemu više odgovara. Kako se odnos snaga menjao, rasla je i volja vladajućih stranaka da se prihvati proporcionalni ili neki kombinovani sistem, tada već sa jasnim sekundarnim ciljem da se obezbede uslovi za kasnije koaliranje u vlasti sa nekom od manjih stranaka. Konačno odustajanje od većinskog sistema se desilo posle 5. oktobra, u (uspešnom !) pokušaju Šešelja i njegove SRS da opstane na političkoj sceni Srbije, pred izvesne prevremene republičke izbore i pobedu DOS na njima. Da ironija bude veća, za osnovu ovog zakona je uzet u osnovi naivan predlog CeSID-a o proporcionalnim izborima sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom (cenzusa po tom modelu nije trebalo da bude !) koji je u Skupštini Srbije izmenjen tako da se dobije ovo čudovište od proporcionalnog sistema koje, uz male ispravke, i sada imamo. Pri tome, CeSID-ov motiv da predloži jednu izbornu jedinicu je ležao, a gde će drugo, nego na Kosovu. Kosovo je devedesetih bilo centralno mesto za sprovođenje masovnih izbornih krađa, delom i zato što je bilo izdvojeno kao jedna (u proporcionalnom) ili više (u većinskom) zasebnih izbornih jedinica. Pred navedenu zakonsku promenu je došlo i do promene statusa Kosova 1999., kada je postalo potpuno jasno da neće biti moguće organizovati kosovsku teritoriju u više funkcionalnih izbornih jedinica (što većinski izbori zahtevaju) u kojima je izbore uopšte moguće sprovesti.
Na lokalnom nivou, promena se dogodila nešto kasnije. Ovaj put, okidač je bila potreba da se sprovedu prevremeni lokalni izbori u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, ali ako je moguće bez pokretanja građanskog rata u tim opštinama. Uz druge probleme, nova vlast je 2000.-te zatekla i etničku diskriminaciju tamošnjih Albanaca kroz raspored izbornih jedinica za izbor lokalnih odbornika. Naime, izborne jedinice u kojima su Albanci bili većina su bile višestruko veće (po broju birača, ne samo po površini) od onih u kojima su Srbi bili većina; time je tokom devedesetih obezbeđivano da u opštinama u kojima je bilo više Albanaca nego Srba, u lokalnim skupštinama Srbi imaju većinu. Pa su vremenom Albanci, normalno, bojkotovali takve izbore i krenuli u šume. To je ujedno bio i period postojanja kopnene zone bezbednosti, zone zabranjenih letova, zapravo tihog rata kojeg je valjalo prekinuti. Promena izbornih jedinica u smislu njihovog ujednačavanja nije dolazila u obzir, zbor otpora tamošnjih Srba (ništa razumnijih i manje naoružanih od svojih komšija Albanaca). Pa je stoga, kao rešenje, kompletan izborni sistem za lokalne izbore promenjen iz većinskog u proporcionalni, pri čemu su se svi tamošnji lako upecali na bačenu udicu, jer su svi onako nacional-romantičarski (dakle: glupo) verovali da su zaista većina u svojim opštinama. Ispalo je 2:1 za Albance, a Srbija je kao kolateralnu štetu dobila proporcionalne izbore i na lokalu. Ovaj izborni sistem, na početku zamišljen kao privremeni, je do danas opstao jer su se u godinama koje su usledile desile neke jako važne i nimalo lepe stvari koje je bilo hitnije rešavati. I toga se, verovatno bez mnogo zadovoljstva i ponosa, svi sećamo...
Neka objašnjenja i napomene
Na početku, ovaj tekst je zamišljen tako da je trebalo da sadrži prikaz i kritiku (ponovo) aktuelnog predloga za izmenu Zakona o lokalnim izborima u Srbiji, kao i mogućih njemu alternativnih rešenja; kao što se vidi, do te teme nisam ni stigao, upetljavši se odmah i previše u objašnjavanje osnovnih pojmova vezanih za izborne sisteme. Ako se ispostavi da ovaj tekst ipak ne treba da ostane usamljen, u sledećem nastavku (koji možda i brzo usledi) ću se baviti i temom navedenog Zakona. Ali u ovom trenutku, shvatio sam da je tekst već ispao predugačak za potrebe jednog bloga, i da njegovo dalje širenje ne bi imalo nikakav smisao.
Autor karikatura iz teksta je Novosađanin Mladen Oljača, čiji su ovi (i kasniji) radovi, duboko verujem, zaslužili da imaju i svoj zasebni život. Inicijalno, objavljeni su u brošuri "Izbori - naše pravo" koju sam 1999. napisao, a on ilustrovao, za potrebe Friedrich Ebert Stiftung. U to vreme je, naime, valjalo obučiti ljude da što bolje iskontrolišu izbore... jer smo znali da će neko pokušati da ih pokrade. Navedena brošura je tome trebala da posluži.
EDIT Zahvaljujem darkool-u na ispravci u vezi izbornog sistema zastupljenih na republičkim izborima u Srbiji. U originalnom tekstu je pisalo da je većinski izborni sistem trajao sve do 2000.-te, a on je zapravo tada promenjen spajanjem više izbornih jedinica u jednu.
Atačmenti
- Picture2.jpg / 26.35 / KB image/jpeg
- Picture3.jpg / 71.33 / KB image/jpeg
- Picture4.jpg / 38.85 / KB image/jpeg
Blogovi autora
- S.i.n.h.r.o.n.i.c.i.t.e.t (7)
- Zašto sam protiv GMO ? (24)
- Jer, #Srbija (33)
- Pošto glas ? (111)
- Svici (19)
- Ima pogleda, tišina, putovanja, smeha (20)
- 404 not found (71)
- Sutra (79)
- U svakom dobrom životu (16)
- Vasiona manje (53)
- Svak plaća (zbog onog) što mu fali (24)
- Pomoć države investitorima u IT i prepošteni eksperti (49)
- Republika Banat - sa sunčane strane Karpata (192)
- Game over* (112)
- The end of the beginning ? (254)
- Fin momak kada gubi, no malo pogan kada vlada (0)
- Meksički izbor (27)
- NAŠE osiguranje: Novosađani, vaš plavi račun sadrži prevaru (70)
- Vreme za cenzuru (159)
- Bruka i poslednji dani (97)
Najnovije VIP blogeri
- "Ribnikar" je mrtav
angie01 - амалгамацијом списатељства
Черевићан - Amalipe
angie01 - Izgrebani Oklop
Spiridon - Razonoda
njanja_de.manccini - Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Bilo je to davno...
docsumann - Дежуловић за сиромашне
omega68 - DUB PUB: Everyday Is A War...for Tomorrow
docsumann - KRUNSKI DOKAZ ZA NEIZLAŽENJE NA "IZBORE"
Filip Mladenović - DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Zabava (3)
- Sport (3)
- Muzika (3)
- Životni stil (2)
- In memoriam (2)
- Hobi (2)
- Gradjanske inicijative (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Društvo (2)
- Astrologija (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org