Eksperimenti u blogovanju| Istorija| Nauka| Životinjski svet

Estradna nauka

/ 18.12.2010. u 18:05

Komentari: 176
Čitanost: 30049
/
Preporuke: 7356
/

Pierre-Simon Laplace (1749-1827), jedan od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva, koga obično svrstavju u red velikana sa Euklidom, Galilejem i Njutnom, nije bio previše skroman čovek. On je, istina, potekao iz relativno skromne porodice (njegov otac je imao malo imanje u Normandiji i bavio se poljoprivredom), ali je život završio kao markiz de Laplace, titulom koju je stekao 1817. godine posle restauracije dinastije Burbona.

Nakon što je od rane mladosti impresionirao matematičare svog doba, i završenih studija matematike u Parizu, Laplace-ova naučna karijera se razvijala meteorski. Sa 21 godinom, u martu 1770., je predstavio Akademiji Nauka u Parizu svoj prvi naučni rad o minimumima funkcija, u kome je poboljšao jedan metod koji je razvio Lagranž, a već u avgustu iste godine je pred Akademijom čitao svoj novi rad o diferencnim jednačinama. Tokom narednih nekoliko godina, objavio je niz radova iz integralnog i diferencijalnog računa, razvijajući jednačine i metode koje su bile potrebne u fizici i astronomiji tog vremena. Sa 22 godine, 1771., je prvi put pokušao da udje u Akademiju nauka, ali je bio odbijen – izabran je bioVandermond. Naredne godine, 1772., je ponovo odbijen, ali je najzad1773. izabran za dopisnog člana i do tog vremena je predstavio 13 svojih novih radova Akademiji.

U tim radovima je primenio svoje matematičko znanje integralnog i diferencijalnog računa, i teorije verovatnoće, na probleme u fizici astronomiji. U njima je proučavao uticaj gravitacionog polja satelita na orbite planeta, pripremajući time teren za krunu svog rada u astronomiji – stabilnost Sunčevog sistema.

Tokom 1770-ih, Laplace je ustanovio svoj naučni stil, reputaciju, filozofiju nauke, matematičke metode i istraživački program, u oblastima verovatnoće i nebeske mehanike kojima je nastavio da se bavi do kraja života. Ukratko, tim i svojim kasnijim otkrićima u matematici i astronomiji, Laplace je postao jedan od najvećih naučnika svog doba.

On sam nije bio stidljiv kad je njegov naučni značaj bio u pitanju. Jedan njegov biograf je bio iznenadjen kad je saznao da Laplace sebe predstavlja kao najvećeg matematičara Francuske, i da su njegove kolege sa Akademije govorile kako Laplace o svim naučnim pitanjima ima svoje misljenje. U tom isticanju svog značaja, medjutim, Laplace je bio u pravu. Pored astronomije i matematike, on se bavio i teorijom toplote (sa Lavoazijeom je pokazao da je disanje oblik sagorevanja), barometarskim pritiskom, pojavama plime i oseke, itd. On je zaista bio svestrani naučnik onog kalibra kakav svet do tada nije video.

Njegov rad u Kraljevskoj Artiljeriji mu je doneo poštovanje Napoleona koji ga je jednom prilikom (1799.) čak postavio za ministra unutrašnjih dela, ali ga je već posle 6 nedelja otpustio sa tog položaja s obrazloženjem da je sa sobom doneo duh infinitezimalnog u process vladavine.

Svoja naučna otkrića u astronomiji, Laplace je štampao u kapitalnom delu “Nebeska Mehanika” (Mechanique Celeste). U pitanju je delo od pet tomova, sa naslovima kao “Teorija Meseca”, koje je štampano tokom perioda od oko 25 godina, gde je predstavio novu nauku. Zanimljivo je da Mechanique Celeste nema ni jednu sliku ili grafik – otprilike kao kad bi neko štampao udžbenik Anatomije bez slika! Odgovarajući na tu primedbu, Laplace je rekao da je u pitanju nova nauka, matematička astronomija, pisana za ozbiljne ljude, i da su slike u njoj suvišne. Očevidno, u Laplasovo vreme, vizuelni faktor nije bio mnogo na ceni.

U današnje vreme, medjutim, taj faktor je nezaobilazan.

Godine 1949., tačno 200 godina posle Laplace-a, rodili su se braća blizanci Igor i Griška Bogdanov (na francuskom Bogdanoff), u regionu Gaskonje, u južnoj Francuskoj. Prema njihovim rečima, otac im je bio Rus, aristokratskog porekla, a majka Austrijanka. Obojica su studirali matematiku u Parizu, ali su kasnije prekinuli studije i posvetili se TV karijeri gde su vodili šou program posvećen nauci i naučnoj fantastici. Prvi od tih programa, Vreme X (Temps X) je bio veoma popularan u periodu 1979-1989. Publika se javljala u studio, postavljala pitanja o prirodi kosmosa, prirodi Boga, nastanku sveta, vazemaljcima, itd. Rečju i slikom, bilo je zabavno za gledaoce svih uzrasta, polova i zanimanja. Igor i Griška su bili šarmantni, mladi, lepi i pametni, i zanimljivo su govorili su o važnim i tajanstvenim naučnim, i ne baš naučnim, stvarima koje su svima privlačne na neki način. TV program koji su vodili imao je veliku gledanost, bio je svojevsrsna senzacija. Ženski deo gledališta je bio posebno očaran zgodnim i pametnim naučnicima i TV personama.

Igor i Griška Bogdanov 80-ih

Na vrhuncu svoje popularnosti, 1991. godine, braća Bogdanov objave knjigu Bog i Nauka (Dieu et la Science), koja je doživela veliki komercijalni uspeh i postala bestseler. Novine su pisale, kamere su škljocale, slika je išla u svet.

Medjutim, profesor astronomije Trinh Xuan Thuan, sa Univerziteta u Virdžiniji, ih optuži za plagijat – naime, on je 1988. bio objavio knjigu Tajna Melodija: Čovek je stvorio Kosmos, čije su osnovne ideje braća prosto preuzela i objavila u svojoj knjizi o Bogu i nauci.. Posle sudskih rasprava i svega što u takvim prilikama sledi, slučaj je namiren van suda (Bogdanovi su platili izvesnu sumu za odštetu).

Ubrzo zatim, braća odluče da se vrate svojim naučnim studijama, želeći da doktoriraju u oblasti koju su tako uspešno popularizovali. Godine, 1999., Griška stiče doktorat iz matematike (mada je prvobitno hteo da doktorira fiziku, ali je, po nalogu komisije, preradio tezu i izbacio fiziku iz nje) na univerzitetu u Dižonu. Dobio je najnižu prolaznu ocenu. Otprilike u isto vreme, Igor ne prodje na odbrani svoje teze, ali mu komisija ponudi da objavi tri naučna rada u priznatim naučnim časopisima, i da će mu onda priznati doktorat. Godine 2001. i 2002. braća Bogdanov uspevaju da objave 5 naučnih radova u priznatim časopisima, mada je i oko valjanosti tih radova bilo mnogo neodoumica, i Igor stekne željenu diplomu Univerziteta Burgundije. Neki od mentora su se kasnije predomislili oko ocene kvaliteta naučnog rada braće Bogdanov, ali njihove titule su ipak ostale. Na primer, jedan mentor je izjavio da su braća neumorno radila 10 godina bez finansijske nadoknade i da je pošteno da se taj rad nagradi diplomom, koja i nema baš neku vrednost ovih dana.

Braća Bogdanov su žurili da steknu diplome jer su na omotu svoje knjige o Bogu i nauci imali rečenicu da su obojica renomirani naučnici koji imaju doktorate. Godine 2004. objavljuju novu knjigu Pre Velikog Praska , gde izlažu svoja dalja razmišljanja o kosmosu i njegovom nastanku. Ta knjiga je izdata i kod nas.

U svakom slučaju, estradno-naučna karijera braće Bogdanov se nastavlja, dok se mnoge polemike oko vrednosti njihovih naučnih dostignuća vode. (Ove polemike, i čitav zaplet vezan za naučno-estradnu karijeru braće Bogdanov su, same za sebe, već kriminalistčki roman u malom, ali nemamo vremena da se u sve to upuštamo ovde). U glavnim naučnim krugovima sveta je njihov rad nepriznat, ali zato je njihova popularnost ostala.

Da bi se borili sa neminovnostima koje protok vremena donosi, braća Bogdanov posvećuju veliku pažnju svom mladalačkom izgledu i često posećuju plastične hirurge.

images?q=tbn:ANd9GcQ4zysfWRHjawxH-sJGNWj49K60u1qlnvqCMd3mVLMiX-P5K855

Igor i Griška Bogdanov 2010.

Intervju Griške Bogdanova, dat našim medijima 2007. godine, može da se pročita u tekstu Energija kao proces ključanja. Nedavno (8.11.2010), su braća Bogdanov ponovo gostovali u Beogradu, sa predavanjem Prva svetlost Univerzuma. Detalji mogu da se nadju ovde.

Dve stotine godina je prošlo od Laplasovog doba, do doba braće Bogdanov. Promenila se nauka, promenio se način prezentacije nauke. Laplas je isključio slike iz svojih naučnih traktata, braća Bogdanov su počela od slike – TV slike, da budemo precizni, ali ja nisam siguran koji je bolji način popularizacije nauke. Došlo je novo doba, i možda sa njim treba ići, bez osvrtanja, bez žaljenja i razmišljanja. . Možda je zaista uzaludno trošiti energiju u traganju za izgubljenim vremenom. Zato sam gore, na početku ovog teksta, dao kompjutersku rekonstrukciju Laplaceovog lika, prilagodjenu današnjem vremenu. The show must go on.

postavite na |

Komentari (176)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

freehand 23:44 18.12.2010

Re: Francuski matematičari-fizičari

prof. dr Mića Jovanović, rektor Megatrend univerziteta i predsednik Istraživačke laboratorije za generalnu kosmologiju u Parizu.

Uvaženi, malo je ovo za ovakvog baju. Mislim, ispratio sam ja linkove, ali na osnvu ovih par šturih rečenica nisam ukapiroa kakva je veličina u pitanju?

Uz rizik da ispadnem glupav u društvu (tu sam navikao na ulogu pelivana na ivici žileta) . ova dvojica neodoljivo liče na pronalazače Ubibola i promotore frenologije. I na one Slobine kandidate za poslanike britanskog parlamenta, francuske filozofe i sociologe a naše zetove.
Jel ispratio neko tokove novca iz budćeta ministarstva za nauku, a propos ove laboratorije?

nsarski 23:48 18.12.2010

Re: Francuski matematičari-fizičari

Jel ispratio neko tokove novca iz budćeta ministarstva za nauku, a propos ove laboratorije?

Megatrend je privatni univerzitet.

KRALJMAJMUNA 00:07 19.12.2010

Re: Francuski matematičari-fizičari

Domaćine, daj Jovanovića!

Nemoj, molim te!

mrdax 19:11 19.12.2010

Re: Francuski matematičari-fizičari

nsarski
Vidim da na francuskim sajtovima o njima piše da su nedavno posetili Megatrend Univerzitet u Beogradu (koji ti, zbog urodjene profesorske diskretnosti, nisi hteo pominjati).

Pa, pomenuo sam. Dao sam link na intervju sa Griskom. Evo ponovo:
Ekskluzivno, u raljama svetskog genija

Imaju profi pricu i valjda time privole dosta naroda.

vladimir petrovic 14:04 20.12.2010

G. K. Česterton

Nsarski
... I samo za tebe, predlog za citanje. Tekst filozofskog anarhizma kakav bi ti pristajao: G.K. Chesterton The Man who was Thursday.

Što se tiče ovog "... kakav bi ti pristajao" ne znam više šta mi pristaje a šta ne, ali mogu reći da sam noćas počeo da čitam ovu knjigu, i pročitao nekoliko prvih poglavlja. Veoma zanimljivo.

Da još jednom kažem kako mi je drago što si mi dao dobar predlog, vidim da će mi se knjiga sve više svideti kako nastavljam da čitam. (S tim u vezi sebi mrmljam u bradu, ono što sam već iznosio, u mom odnosu prema profesoru Trešnjiću: ‘When you meet people much smarter than you are, never feel ashamed to pick their brains').

Na samom početku knjige autor kaže: „That young man with the long, auburn hair and the impudent face—that young man was not really a poet; but surely he was a poem”, što me je podsetilo na zen izreku, koju odavno znam, odnosno iz perioda mojih bavljenja istočnjačkim religijama (koje je trajni proces, he, he, he): „Ako ne možeš da budeš pesnik, budi pesma“. Pa to pokušavam...

Ne znam kako si znao da će mi se svideti knjiga pisana pre više od sto godina (drugo su klasične knjige iz Srednjeg veka i Renesanse, sa kojima se oduševljavam).

A i ovo mi se svidelo: “I swore before God that I would not tell your secret to the police. Will you swear by Humanity, or whatever beastly thing you believe in, that you will not tell my secret to the anarchists?” zato što upravo imam u glavi ideju da napišem nešto o afričkim tradicionalnim verovanjima, uključujući vradžbine, pa mi baš leglo ono “or whatever beastly thing you believe in”. U svašta i svakoga čovek može verovati (mislim na nas laike, koji ne inkliniramo nauci).

Ne mogu a da ne uzvikujem, opet sebi u bradu: "Bože, daj mi malo više slobodnog vremena", što u stvari treba da znači: "Bože, pomozi mi da se bolje organizujem"! Jer svako od nas uvek može bolje i bolje organizovati svoje vreme, zar ne?

Toliko.

nsarski 15:39 20.12.2010

Re: G. K. Česterton

Drago mi je da ti se svidja. Ja sam mislio da hoce. A knjigu sam ti preporucio zato sto te pripremam za carski treatment: G.K. Chesterton The Napoleon of Notting Hill:

Izvini zbog obima domacih zadataka, ali sve je uradjeno s dobrim namerama (kao put u pakao).

Filip2412 17:40 20.12.2010

Re: Volim francuske matematičare-fizičare

nsarski
Francuski sam nekad ucio, pa zaboravio, ali greske su mi ostale.

Anegdota mog prijatelja:
"Meni francuski u osnovnoj slabo iso a keva moja zna odlicno. Kaze meni ona jednog dana ajde sedi da te ucim nepravilne glagole. A ja njoj: ma zajebi nepravilno - odma me uci pravilno!"

Vojislav Stojković 23:12 18.12.2010

Nepotrebna hipoteza

Kad je Laplas napisao svoju Nebesku mehaniku, Napoleon ga je pozvao i pitao kako to da on u svojoj knjizi ni jednom nije spomenuo autora, misleći na Tvorca.
Laplas je odgovorio Napoleonu, da njemu «ta hipoteza» nije potrebna. Drugim rečima, fizičarima nije potreban Bog da bi naučno objasnili zakonitosti materije i vasione.
Taj čuveni Laplasov odgovor svom poslodavcu korišćen je nebrojeno puta kao prilog tvrdnji da Kreator ne postoji.

Interesantno je da je Hoking u svojoj novoj knjizi (The Grand Design) ponovio Laplasov zaključak o "nepotrebnoj hipotezi" u teorijskoj fizici i astronomiji.

Međutim, Laplasov odgovor de facto ne negira "tu hipotezu", jer ako je nešto nepotrebno na određenom nivou rasprave ili razumevanja, to nam i dalje ne daje baš nikakvu informaciju da li to nešto postoji ili ne.

topcat 23:23 18.12.2010

Re: Nepotrebna hipoteza

Drugim rečima, fizičarima nije potreban Bog da bi naučno objasnili zakonitosti materije i vasione.

Ali je jednako tako ogroman broj naucnika vjerovao u Tvorca, a svoja otkrica gledao kao dokaz Njegove velicine(Newton, npr). Za razliku od nekih danasnjih imena(npr. Dawkins)nisu bili optereceni upornim "dokazivanjem" da Boga nema, a sama vjera nije bila sinonim za "nazadnjastvo" i "zatupljenost".

nsarski 23:36 18.12.2010

Re: Nepotrebna hipoteza

Međutim, Laplasov odgovor de facto ne negira "tu hipotezu", jer ako je nešto nepotrebno na određenom nivou rasprave ili razumevanja, to nam i dalje ne daje baš nikakvu informaciju da li to nešto postoji ili ne

Da, mislim da je D'Alembert rekao da je hipoteza o Bogu "veoma korisna" ponekad.

Vojislav Stojković 23:44 18.12.2010

Re: Nepotrebna hipoteza

Bila bi "častan" izlaz s obzirom na stanje u teorijskoj fizici.
Nekako mi više "pije vodu" od teorije struna i M-teorije.

nsarski 00:02 19.12.2010

Re: Nepotrebna hipoteza

Nekako mi više "pije vodu" od teorije struna i M-teorije.

Hej, pa to je bas specijalnost Bogdanovih! Daj im sansu da otkriju kosmicku tajnu bez Boga.

Goran Vučković 00:03 19.12.2010

Re: Nepotrebna hipoteza

Ali je jednako tako ogroman broj naucnika vjerovao u Tvorca, a svoja otkrica gledao kao dokaz Njegove velicine(Newton, npr). Za razliku od nekih danasnjih imena(npr. Dawkins)nisu bili optereceni upornim "dokazivanjem" da Boga nema, a sama vjera nije bila sinonim za "nazadnjastvo" i "zatupljenost".

Meni se čini da je Dokins mnogo više "opterećen" kreacionistima - onim što veruju bukvalno u knjigu postanja i posebno onima koji pokušavaju da indoktriniraju decu da je svet star manje od 10.000 godina i pored činjenice da je to hm... prilično malo verovatno. Nešto tipa Ljiljana Čolić i slični.

itsallchemistry 00:14 19.12.2010

Re: Nepotrebna hipoteza

topcat
Drugim rečima, fizičarima nije potreban Bog da bi naučno objasnili zakonitosti materije i vasione.

Ali je jednako tako ogroman broj naucnika vjerovao u Tvorca, a svoja otkrica gledao kao dokaz Njegove velicine(Newton, npr).

Ili su morali da se pretvaraju da veruju jer su znali da u tadasnjem drustvu reci suprotno istovremeno znaci grejanje na lomaci.

kick68 23:19 18.12.2010

estradni naucnici

[url=http://www.davidszondy.com/future/tesla/tesla.htm][/url]

Rekli su o Tesli:

i]He was a first-class ego case with aristocratic pretensions. He was a tremendous showman who excelled at giving spectacular demonstrations of what electricity could do. He was an intuitive genius who could visualise all sorts of revolutionary new devices even though he didn't fully understand the principles behind them.[/i][/url]

nsarski 23:41 18.12.2010

Re: estradni naucnici

kick68
[url=http://www.davidszondy.com/future/tesla/tesla.htm][/url]

Rekli su o Tesli:

i]He was a first-class ego case with aristocratic pretensions. He was a tremendous showman who excelled at giving spectacular demonstrations of what electricity could do. He was an intuitive genius who could visualise all sorts of revolutionary new devices even though he didn't fully understand the principles behind them.[/i][/url]

Pa, neki naucnici su imali prilicno dobar PR da reklamiraju svoja otkrica. Ja sam nedavno pisao o Mandelbrotu, povodom smrti, ali ima i mnogo drugih. Gaus je bio takav, Frojd takodje. (Tesla se obicno definise kao pronalazac, a ne naucnik, mada je ta razlika u njegovo vreme bila minorna.)

mrdax 11:49 19.12.2010

Re: estradni naucnici

nsarski
kick68
[url=http://www.davidszondy.com/future/tesla/tesla.htm][/url]

Rekli su o Tesli:

i]He was a first-class ego case with aristocratic pretensions. He was a tremendous showman who excelled at giving spectacular demonstrations of what electricity could do. He was an intuitive genius who could visualise all sorts of revolutionary new devices even though he didn't fully understand the principles behind them.[/i][/url]

Pa, neki naucnici su imali prilicno dobar PR da reklamiraju svoja otkrica. Ja sam nedavno pisao o Mandelbrotu, povodom smrti, ali ima i mnogo drugih. Gaus je bio takav, Frojd takodje. (Tesla se obicno definise kao pronalazac, a ne naucnik, mada je ta razlika u njegovo vreme bila minorna.)

I Edison je bio "one man show" kada je trebalo ubediti nekoga da mu "odresi kesu" ili da napakosti konkurenciji.

Hansel 01:05 19.12.2010

Comedy

Ovo piše pod "Genres" na IMDB-u za naučno-popularnu seriju, omiljenu mi iz detinsjtva, "Ne pitajte mene!". Nije da nije bila duhovita, ali...

Stars: Miriam Stoppard, Rob Buckman and David Bellamy.

Za mene fantastična serija (u to vreme nam je prikazan i Seganov "Kosmos" ), sećam je se iz emitovanja 1981-2., vidim da je proizvedena još 1974-5. (a ja se naivno pitao kako su oni tako mirni, smeju se i diskutuju, a njihova zemlja u ratu!

- to vreme, reprize, je vreme Foklandskog rata), sećam se da su naučnici ostali bez odgovora kuda nestaje materijal iz tkanine kada se napravi rupa na čarapi, što je bilo jedno od mojih (luđih) "kosmičkih pitanja" u detinjstvu!

To je tako stimulativna serija bila da sam i ja kao klinac razmišljao da li su napravili dobar eksperiment - npr. jedno od pitnja je bilo zašto se med s kašike sliva praveći krugove/elipse pri kontaktu s podlogom na koju pada, pa pošto ni naučnici nisu imali odgovor - ponudili su gledaocima da daju svoja tumačenja - sećam se eksperimenata i svojih primedbi za koje mislim da su izdržale test vremena!

Namerno vam ovo ovako "naloženo" pričam da dočaram kako popularizacija može biti strašno efekt(iv)na ako se uradi na pravi način... i ako oni koji promovišu nauku vole to da rade, što podrazumeva da vole i nauku!

Goran Vučković 01:09 19.12.2010

Re: Comedy

Stars: Miriam Stoppard, Rob Buckman and David Bellamy.

Fali dr. Magnus Pajk?!

nsarski 01:14 19.12.2010

Re: Comedy

Ma, i ja sam kao klinac citao, gledao i gutao sve sto ima veze sa naukom, kosmosom, planetama. I to je sjajno. Medjutim, citajuci tvoj komentar setio sam se reci koja mi je nedostajala!

U mom tekstu nije rec o popularizaciji nauke, vec o estradizaciji nauke, a to su razlicite stvari.

Hvala na komentaru.

Goran Vučković 01:32 19.12.2010

Re: Comedy

U mom tekstu nije rec o popularizaciji nauke, vec o estradizaciji nauke, a to su razlicite stvari.

Kad već o pseudo-nauci - Ben Goldejkr je Pips za pseudo-lekare. Npr detalj iz ovog članka:

She even sneaked one into this very newspaper, during a profile on her: "Doubt has also been cast on the value of McKeith's certified membership of the American Association of Nutritional Consultants, especially since Guardian journalist Ben Goldacre managed to buy the same membership online for his dead cat for $60. McKeith's spokeswoman says of this membership: "Gillian has 'professional membership', which is membership designed for practising nutritional and dietary professionals, and is distinct from 'associate membership', which is open to all individuals. To gain professional membership Gillian provided proof of her degree and three professional references."

Well. My dead cat Hettie is also a "certified professional member" of the AANC. I have the certificate hanging in my loo. Perhaps it didn't even occur to the journalist that McKeith could be wrong. More likely, of course, in the tradition of nervous journalists, I suspect she was hurried, on deadline, and felt she had to get McKeith's "right of reply" in, even if it cast doubts on - I'll admit my beef here - my own hard-won investigative revelations about my dead cat. I mean, I don't sign my dead cat up to bogus professional organisations for the good of my health, you know.

Ben je kupio svojoj pokojnoj mački sertifikat udruženja koje je nutricionistkinja Džilian Mekit stavila u svoju biografiju...

mimi09 03:03 19.12.2010

Re: Comedy

Od nasih estradnih si zaboravio Ajdacica, imao serijal davnih godina.
Al' ume to da bude i ludacki lepo. Osmotri Geek calendar 2011.

Geek couple Brian Cox and Gia Milinovich. Cox is a physicist at Cern and presented the BBC’s popular Wonders of the Solar System documentary series. Milinovich is a film blogger and TV producer

Unfuckable 03:35 19.12.2010

Re: Comedy

možda nije pravi momenat ali (mislim, a koji je pa pravi?) prisetio sam se nekog lika koji je u svojoj knjizi o Milevi Marić - Ajnštajn svojski izmasakrirao Alberta ocenivši ga kao ispodprosečnog i sve samo ne talentovanog studenta, mada vičnog plagiranju.

Hansel 11:05 19.12.2010

Re: Comedy

Goran Vučković
Stars: Miriam Stoppard, Rob Buckman and David Bellamy.Fali dr. Magnus Pajk?!

Ne samo on, citirao sam samo jedan red, evo svih, ja sam upamtio Belamija, Miriam sam prepoznao na spisku, ostale (po imenu) nisam:
Miriam Stoppard ... (9 episodes, 1974-1975)
Rob Buckman ... (9 episodes, 1974-1975)
David Bellamy ... (9 episodes, 1974-1975)
Adrienne Posta ... (9 episodes, 1974-1975)
Magnus Pyke ... (8 episodes, 1974-1975)
Austin Mitchell ... Compere (5 episodes, 1974)
Derek Griffiths ... (4 episodes, 1975)

nsarski
Ma, i ja sam kao klinac citao, gledao i gutao sve sto ima veze sa naukom, kosmosom, planetama. I to je sjajno. Medjutim, citajuci tvoj komentar setio sam se reci koja mi je nedostajala!
U mom tekstu nije rec o popularizaciji nauke, vec o estradizaciji nauke, a to su razlicite stvari.
Hvala na komentaru.

Nema na čemu (a da si gledao, čitao... nisam ni sumnjao), ali i ti si u tekstu jednom-dvaput pomenuo popularizaciju, možda si zapravo hteo da napraviš jasnu razliku dva pojma, tako sam ja to čitao, pa sam hteo da potcrtam i uz to - podsetim...

Mada, to je možda ipak jedan kontinuum, kao i u drugim stvarima, maltene k'o agregatna stanja, iz popularizacije se sklizne u estradizaciju, mada nisam siguran da je ovde proces reverzibilan?!

(Hm, sad videh da sam u skraćivanju prethodnog posta nešto bio progutao, sada sam vratio)

Nego, sad me muči koja je verzija instrumentala tačno korišćena u špici

:

- od 0:41 (?):

(od 0:14?):

Ovde isto, samo je to pravi spot, a gore je bolji zvuk

zoja444 01:39 19.12.2010

moze li jedna mala muzicka podloga?

draft.dodger 03:40 19.12.2010

"Poludeli od knjige"

Ćabra i njihova nadevena lica...

Milan Novković 12:23 19.12.2010

The primary/secondary ...

...ja nisam siguran koji je bolji način popularizacije nauke. Došlo je novo doba, i možda sa njim treba ići, bez osvrtanja, bez žaljenja i razmišljanja

... quality distinction, Essay concerning Human Understanding - John Locke, zamalo pa Laplasov savremenik.

Ja se slažem, ne samo da ne treba niti žaliti niti razmišljati, nego ne treba birati sredstva, dok god se ne čini šteta, da bi se ljudima približila nauka i tehnika.

Šta god da radi posao ok je, po mom mišljenju. Ako divergencije, rotori, maksvelove jednačine i ostalo treba da se pišu na butinama ovog gore tima što je Vladimir izabrao so be it (evo ideje savremenim studentima)

Znanja sve više, pa tako i sve bolje organizovanog predznanja pred svakim novim izazovom. Ipak, pobeže znanje, mi ljudi smo spori pa se sve više šiljimo čak i u onome od čega živimo. Nemamo vremena da budemo mnogo dobri u mnogo disciplina.

Meni je čudna vizija neke moguće budućnosti gde većina nas nema pojma o većini stvari.

Zato mi je u redu da mi deca bar nešto znaju od fenomena kvantne mehanike, npr, pa makar se u životu bavili nečim što nema baš nikakve veze sa fizikom. Ja mislim da je tako život bogatiji i tu onda nije, stvarno, bitno kako su to naučili ili zapamtili.

Ili, ako je prostor zakrivljen u prisustvu mase neka moja lepa deca sutra češkaju glavu oko toga kako to da im ta ista glava zakrivljuje prostor.

Bolje to nego da se previše zamaraju prebrojavanjem, po šifonjerima, krpica na koje još ni patina nije pala

maksa83 16:51 19.12.2010

Re: The primary/secondary ...

Šta god da radi posao ok je, po mom mišljenju. Ako divergencije, rotori, maksvelove jednačine i ostalo treba da se pišu na butinama ovog gore tima što je Vladimir izabrao so be it (evo ideje savremenim studentima)

Hah, nije to sa butinama zezanje.

Pogledaj kako je zbog toga prošao Galoa (Galois) - vunderkind, kao klinac rešavao čudesne probleme, izmislio celu teoriju koju Koši i Puason nisu ukapirali, hapsili ga zbog političko oružanih angažmana, i na kraju se spetljao sa izvesnom gospojicom du Motel, čiji ga je verenik izazvao na dvoboj kad se za to saznalo. Pošto je verenik bio oficir Galoa je znao da će da pogine i celu noć pred dvoboj je proveo pišući pismo za koje kažu da je uticalo na dalji razvoj apstraktne matematike.

Sutradan je poginuo u dvoboju. Imao je 20 godina.

nsarski 17:00 19.12.2010

Re: The primary/secondary ...

Pošto je verenik bio oficir Galoa je znao da će da pogine i celu noć pred dvoboj je proveo pišući pismo za koje kažu da je uticalo na dalji razvoj apstraktne matematike.

Evo faksimila tog pisma:

probaj to da nazvrljas na necijoj butkici, majcin sine!

Vise detalja ima na jednom mom starom blogu Evariste Galois, tragedija jedne mladosti

vishnja92 17:06 19.12.2010

trolcina o butkici

ali bez zvrljanja -

najbolje mesto za puskice koje sam ikad videla je: na butinama, ispod najlon carape. preko svega ide suknja na preklop koji se po potrebi rasklopi.

sori, sad nastavite gde ste stali

maksa83 17:19 19.12.2010

Re: The primary/secondary ...

Vise detalja ima na jednom mom starom blogu Evariste Galois, tragedija jedne mladosti

Posipam se lopatom pepela zbog traga primisli da je ta tragična sudbina ostala ovde neobrađena.

mirelarado 17:27 19.12.2010

Re: The primary/secondary ...

probaj to da nazvrljas na necijoj butkici, majcin sine!

Успех тог подухвата зависи од дужине и обима:

nsarski 20:38 19.12.2010

Re: trolcina o butkici

najbolje mesto za puskice koje sam ikad videla je: na butinama, ispod najlon carape. preko svega ide suknja na preklop koji se po potrebi rasklopi.

Ahaaa! Ti, znaci, nosis one najlon carape na lepljenje? (Mislim, ova stvar ne bi radila ako bi nosila one hulahop carape, ili kako se vec zove onaj protiv-avionski ves...)

vishnja92 05:56 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

nije bre :)
ja sam bila suvise lenja i suvise ziheras da bih koristila puskice. mslm, ko ce da se bakce...

protiv-avionski

:)))))

NNN 09:41 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

najbolje mesto za puskice koje sam ikad videla je: na butinama, ispod najlon carape. preko svega ide suknja na preklop koji se po potrebi rasklopi.

Joj...ja sam jednom sedeo pored slatke koleginice kojoj je nešto slično palo na pamet (to na preklop)

Ps. tad pao sam za 4 poena (%), sedeo sam suviše daleko da bih mogao da vidim šta piše

, a profesor mi rekao "N. tri puta sam pregledao tvoj rad i stvarno nisam mogao da ti dam tih nekoliko poena".

antioksidant 09:56 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

najbolje mesto za puskice koje sam ikad videla je: na butinama, ispod najlon carape. preko svega ide suknja na preklop koji se po potrebi rasklopi.

могла би и илустрацију да приложиш

alselone 10:04 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

vishnja92

najbolje mesto za puskice koje sam ikad videla je: na butinama, ispod najlon carape. preko svega ide suknja na preklop koji se po potrebi rasklopi.

irenaema 15:49 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

vishnja92
ali bez zvrljanja -

najbolje mesto za puskice koje sam ikad videla je: na butinama, ispod najlon carape. preko svega ide suknja na preklop koji se po potrebi rasklopi.

sori, sad nastavite gde ste stali

ah, ta mlados` ! (smičući naponi i proračun uzengija ,beton-usmeni)

blogovatelj 16:05 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

beton-usmeni

Tonbe, tonbe, mosa tonbe...

Milan Novković 16:10 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

smičući naponi i proračun uzengija ,beton-usmeni

Au, pa mi sa ETF-a smo bili geek-naiva u poređenju sa arhitekturom, techie čobani, takoreći

Mogu misliti koja "sitorinja" su nam tek bila braća sa PMF-a

(Pravni, Ekonomski i slični bi morali biti neka trula buržoazija, a Humanities, ko bi ga znao, ne smem ni da kažem šta mislim

nsarski 16:16 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

могла би и илустрацију да приложиш

nsarski 16:18 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

a Humanities, ko bi ga znao, ne smem ni da kažem šta mislim

Ja bih voleo da vidim tu butkicu sa puskicama o Ilijadi i Odiseji

irenaema 16:39 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

Milan Novković
smičući naponi i proračun uzengija ,beton-usmeni

Au, pa mi sa ETF-a smo bili geek-naiva u poređenju sa arhitekturom, techie čobani, takoreći

Mogu misliti koja "sitorinja" su nam tek bila braća sa PMF-a

(Pravni, Ekonomski i slični bi morali biti neka trula buržoazija, a Humanities, ko bi ga znao, ne smem ni da kažem šta mislim

Pošto sam u to vreme završavala praksu na psihologiji nije mi padalo napamet da gruvam računicu gradjevinskog inženjera tj nešto čime se neću baviti i neću potpisivati.

Uostalom, lepo priznah da volim knjige sa slikama.

vishnja92 18:15 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

могла би и илустрацију да приложиш

nazvrljekala na poslu ali je skener bio dibidus zauzet a posle ja, eno mi je u fioci

smičući naponi i proračun uzengija

:)))
i odredjivanje mesta savijanja sipki kod oslonca grafickim putem... bljaaak. preko-prece-naokolo-blize pa preko Male Krsne, ili sam ja tad nesto debelo ispromasivala.

mi sa ETF-a smo bili geek-naiva u poređenju sa arhitekturom, techie čobani, takoreći

heheee, a kad ste pricali da je u onoj zgradi na prizemlju faks, na prvom spratu visa skola a na drugom kurs crtanja, a, a?
ale aleeee

sa puskicama o Ilijadi i Odiseji

kazu da bi ova tzv dama sa ovakvim proporcijama bila visoka oko 6m:

ali je ta skolu slabo videla, tjah

(uzas od lutke, inace)

docsumann 19:51 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

"N. tri puta sam pregledao tvoj rad i stvarno nisam mogao da ti dam tih nekoliko poena".

Otuda trostruki N

docsumann 19:51 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

"N. tri puta sam pregledao tvoj rad i stvarno nisam mogao da ti dam tih nekoliko poena".

Otuda trostruki N

docsumann 19:51 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

"N. tri puta sam pregledao tvoj rad i stvarno nisam mogao da ti dam tih nekoliko poena".

Otuda trostruki N

vishnja92 20:00 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

docsumann
Otuda trostruki N

docsumann 20:25 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

prst sudbine i problem sa tastaturom

antioksidant 20:26 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

nazvrljekala na poslu ali je skener bio dibidus zauzet a posle ja, eno mi je u fioci

suknja na preklop je u fioci?
butine bi mi bilo zao a zao mi i da se setas okolo bez suknje

NNN 20:38 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

Pa 3xN

Nego,

u onoj zgradi na prizemlju faks, na prvom spratu visa skola a na drugom kurs crtanja

Inače, najbolje ribe na BU su bile na Arhitekturi i Filološkom

(zli jezici bi rekli da je Filološki zbog kvantiteta, a Arhitektura zbog blizine, ali stvarno sam imao takav utisak, čak toliko da sam stvorio predrasudu i postao njen rob

)

docsumann 21:04 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

Inače, najbolje ribe na BU su bile na Arhitekturi i Filološkom

Inače ja dao I godinu arhitekture u roku i prebacio se na mašinac, nekako mi smetala šuplja priča na mnogim predavanjima (naročito kad su ih držali asistenti) nategnuto filozofisanje o odnosu mase i forme struktura u
prostoru, vertikalni, horizontalni tokovi perceptivnog u materijalnom
i truć-trać palamuđenja... nema čovjek za šta da se uvati. Sve nekakve fluidne postavke, interaktivni koncepti, otvoreni diskursi ...

Da ne griješim dušu bilo je i par izuzetnih predavača, a u sedam boja iscrtane table nakon predavanja profesora Grujića o prodorima tijela iz nacrtne geometrije bile su za uslikat.

P.S. Bilo je i riba koje su tu bile jer je to bilo in

vishnja92 21:30 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

nategnuto filozofisanje o odnosu mase i forme struktura u
prostoru, vertikalni, horizontalni tokovi perceptivnog u materijalnom
i truć-trać palamuđenja... nema čovjek za šta da se uvati. Sve nekakve fluidne postavke, interaktivni koncepti, otvoreni diskursi ...

jeste, to je omiljena aktivnost neznalica: mistifikacija profesije (ako vec nije estradna prodaja, kao u slucaju ova dva Bogdanov-mutanta). i meni je malo falilo da odustanem na toj prvoj godini, ali jok - nisam pustila da mi uniste moju ideju o arhitekturi, kao sto sad ne dam da skola unisti mom detetu ideju o ... svemu :)

ma taj faks je los, jer potrosis silno vreme na gluposti a ne dobijes dovoljno zauzvrat. ali zato sasvim legitimno mozes mesecima da se bavis npr istorijom umetnosti i isto tako mesecima n-teorijom, a takve mesavine valjda nema ni na jednom drugom mestu :)
posle se sve lepo i lagano isposklapa u glavi i taj deo je najbolji.
a da je fenseraj - jeste

ps -

3N
zli jezici bi rekli

freehand 22:11 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

Inače, najbolje ribe na BU su bile na Arhitekturi i Filološkom

Iste te ribe si mogao da sretneš i uveče, na nekim opuštenijim mestiama, a u smislu izbegavanja razbijanja sopstvene glave o te betonske predmete.
I što su ošamućenije od betona dolazile, to im je lakše bilo prići.

irenaema 22:27 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

vishnja92
nategnuto filozofisanje o odnosu mase i forme struktura u
prostoru, vertikalni, horizontalni tokovi perceptivnog u materijalnom
i truć-trać palamuđenja... nema čovjek za šta da se uvati. Sve nekakve fluidne postavke, interaktivni koncepti, otvoreni diskursi ...

jeste, to je omiljena aktivnost neznalica: mistifikacija profesije (ako vec nije estradna prodaja, kao u slucaju ova dva Bogdanov-mutanta). i meni je malo falilo da odustanem na toj prvoj godini, ali jok - nisam pustila da mi uniste moju ideju o arhitekturi, kao sto sad ne dam da skola unisti mom detetu ideju o ... svemu :)

ma taj faks je los, jer potrosis silno vreme na gluposti a ne dobijes dovoljno zauzvrat. ali zato sasvim legitimno mozes mesecima da se bavis npr istorijom umetnosti i isto tako mesecima n-teorijom, a takve mesavine valjda nema ni na jednom drugom mestu :)
posle se sve lepo i lagano isposklapa u glavi i taj deo je najbolji.
a da je fenseraj - jeste

Sve je tačno, uz časne izuzetke - profesore B.Milenkovića; S.Gakovića; A.Stojaković; R.Radovića i možda još ponekog (80-te).

Vishnja

nsarski 22:29 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

izbegavanja razbijanja sopstvene glave o te betonske predmete.

Ribe sa Filoloskog su bile romanticne, sa Arhitekture konkretne.
(N.B. concrete=beton, na eng.)

irenaema 22:35 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

freehand

I što su ošamućenije od betona dolazile, to im je lakše bilo prići.

Jeste, jeste. Tako je mene i smotao jedan geek, potonji bračni druž.

irenaema 22:46 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

A da guramo makar do 300?

Nije skoro nijedan normalan tekst (da nije politika ili interna pljuvačina) imao malčice više komentara.

Možete i o nauci (da ispoštujemo brata nsarskog)

blogovatelj 23:42 20.12.2010

Re: trolcina o butkici

Možete i o nauci (da ispoštujemo brata nsarskog)

Ja sam pre za sveto trojstvo 3S

Seks - sport - skandal.

Mislim da je to nacin da probamo da stignemo i do nemoguce cifre od deset somica...
Bas kao i braca iz teksta bloga, na koje smo i zaboravili. Da koristimo cari sou biznisa i povecamo produktivnost ispoljenu brojem komentara.
A onda mozemo nekako i nauku da uglavimo u to...

freehand 00:08 21.12.2010

Re: trolcina o butkici

Ribe sa Filoloskog su bile romanticne, sa Arhitekture konkretne.
(N.B. concrete=beton, na eng.)

Kak si ti pametan...
Pazi 'vamo: kad na faksu dobro odmekne od tog silnog betona, daš joj dva piva pa armiraš vinjakom. E onda te gleda ko Lekorbizijea i LeKurvoazijea u jednom biću.
Mož' da je rušiš i da je zidaš kako ti je volja.
Veruj mi da sam tu bio iskustan dunđer!

Ali su me upravo filološke romantičarke konkretno zabetonirale...

irenaema 00:25 21.12.2010

Re: trolcina o butkici

freehand

Pazi 'vamo: kad na faksu dobro odmekne od tog silnog betona, daš joj dva piva pa armiraš vinjakom. E onda te gleda ko Lekorbizijea i LeKurvoazijea u jednom biću.
Mož' da je rušiš i da je zidaš kako ti je volja.

pssst Šojiću, ti li si?

nsarski 01:25 21.12.2010

Re: trolcina o butkici

Ali su me upravo filološke romantičarke konkretno zabetonirale...

Mene je moja fintirala tako sto je sa Arhitekture presla na Filologiju. I tu me definitivno omela u razvoju...

Iskustan???

Ivana Knežević 15:52 19.12.2010

Nauka za ova vremena

Ko zna kako bi se Laplace danas ponasao. Ako je i tada bio popularan i galamdzija, danas... ko zna.
Samopromoteri imaju toliko opcija na raspolaganju u ova vremena. I prosto je zabavno probati bar neke medju njima. Ko bi odoleo.

I ja sam za promociju nauke na bilo koji nacin. Ovdasnji svet odraslih toliko nista ne zna o osnovnim stvarima u nauci da je to bio jedan od mojih prvih kulturnih shokova. I nije utihnuo od tada.

Moja klinka je gledala programe za decu do pre par godina (gledala bi i sada ali nemamo vise TV, jer je nas mali provider zatvorio posao a ja necu da podrzavam medijske magnate) koji su vrlo simpaticno petljali sve i svasta i voditelji su bili od simpaticno rascupanog 'ludog naucnika' do poster-cool kids miksa. Nesto ce valjda upaliti.

stefan.vizantin 16:08 19.12.2010

mene ovo podseca na nesto skorijeg datuma

Meni se njihov slucaj cini vrlo slicnim sa najnovijom pricom o Mono Lake arsenic-loving superbug. Sa tom razlikom da su sumnjivu nauku u ovom slucaju lansirale naucne institucije posredstvom estrade tj. raznih medija. Cini mi se da ce Felisa da bude predmet istrazivanja na istu temu vrlo brzo.

gordanac 20:00 19.12.2010

paradigma troll...

(...a o vezi modela obrazovanja, modela nauke i - estrade)

Za tih 200 godina (između druga marquis de Laplace i drugova Bogdanoff) uvedeno je "opšte obrazovanje", promenjen je društveni model odgovora na pitanje "kome i na koji način treba omogućiti obrazovanje?".Promenjen - na bolje, naravno.
Odgovor koji je ponuđen (i prihvaćen) je - obrazovanje za sve, javne škole, prvo za dečake, ondaK i za devojčice, školski sistem koji se (manje-više) zaasnivao na organizovanom prenosu svih do tada dostupnih informacija i znanja u sistemu koji je po organizaciji podsećao na "vojsku" ili na "stroge organizacije u kojima se, poput fabrika - prozvodi znanje".
Ima li to ikakve veze sa pravim naučnim pristupom, odnosno sa estradizacijom nauke, kako je prikazano?
Ima.
Access matters.

Sve što postane dostupno SVIMA, poprima razne oblike koji se ne mogu ni naslutiti sve dok, zaista, "sve ne postane dostupno svima".
(tu sledi blaga asocijacija na - kič kao hiperprodukciju, i u tom smislu, drugovi Bogdanoff su svojevrsni "kič nauke", a popularni su taman tako i taman zato zašto je popularan i bilo koji kič - nije zahtevno, a ume da zabavi...)
Mi živimo doba hiperprodukcije svega i možda smo "najkičastije" doba koje su ljudi ikada živeli, ali smo istovremeno i - najčudesnije doba koje su ljudi do sada živeli, jer je lista "svega što je dostupno svima" - duža nego ikada. Verovatno su ljudi svih prethodnih doba mislili slično (ili sasvim isto) i jedina razlika je što današnje doba može da dokaže da traje vreme kada je "dostupnost svega i svačega" takva da neki ljudi žive knjigu "Slika Dorijana Greja", neki ljudi žive "Priče barona Minhauzena", neki ljudi žive "Vrli novi svet", a neki ljudi koriste svoje prethodno obrazovanje i znanje (stečeno jer je tako odlučeno pre 200 godina) da bi STVARNO istraživali preostale i najveće tajne prirode - koje će opet biti dostupne svima.
U tom smislu su drugovi Bogdanoff paradigma koja (bar ja tako mislim) - neće biti promenjena, samo će se menjati učesnici i sadržaj tema, ali će snaga kiča ostati dovoljno zavodljiva, jer će se i hiperprodukcija svega i svačega neminovno nastaviti.
Druga su doba imala dekadenciju, mi imamo - kič, svugde i kapilarno.
Marquis de Laplace je imaginacijom stvorio znanje koje nam treba i danas, njemu je (tada) trebalo i - dostupnosti, i obezbeđivao je nekim crtama svog karaktera.
Braća Bogdanoff svu dostupnost imaju "na dlanu" i - koriste neke crte karaktera koje poseduju mnogi ljudi - lakoća dopadanja kiča je jedna od njih.

Ken Robinson (Sir) ima zanimljivu priču o obrazovanju u budućnosti i (unekoliko, skoro tangencijalno) se dotiče i osnovne teme posta - odnosno traga za odgovorom na pitanje "kako menjati uvreženu paradigmu obrazovanja danas?", jer on smatra da od takve paradigme u budućnosti neće biti ama baš nikakve koristi, osim što je svima dostupno - ako se ne promeni, obrazovanje će "uleteti" u neproduktivne forme kiča.
Zanimljiva animacija, takođe, 11 minuta koje vredi potrošiti, tako ja mislim.

gordanac 20:11 19.12.2010

: paradigma troll...

...i jedan - istinit, originalan i nezaboravan, bez estradnog u sebi, a - dostupan ko god želi da sluša, čita i "uključi mozak" (osim što je i svojvrsni revolucionar i bongo bubnjar :)):

Goran Vučković 20:41 19.12.2010

Re: paradigma troll...

Ken Robinson (Sir) ima zanimljivu priču o obrazovanju u budućnosti

Kis'o kupus je kis'o kupus, ali ovo animirano predavanje Kena Robinsona (CBE) je zaista sjajno. Još samo da smislimo kako to izvesti...

nsarski 20:42 19.12.2010

Re: paradigma troll...

drugovi Bogdanoff su svojevrsni "kič nauke",

There you go! Druga rec koja mi je nedostajala: kicherica. Estradizacija i kicherica nauke - to je prava poenta. Hvala.

gordanac 21:08 19.12.2010

: paradigma troll...

Goran Vučković
Ken Robinson (Sir) ima zanimljivu priču o obrazovanju u budućnosti

Kis'o kupus je kis'o kupus, ali ovo animirano predavanje Kena Robinsona (CBE) je zaista sjajno. Još samo da smislimo kako to izvesti...

Kako?
Pa - kao i sve drugo do sada - odlukom, kako drugačije?
(taj "proces odlučivanja" je već u toku, bila u Dohi WISE konferencija, početkom ovog meseca, zanimljive stvari su debatovali, pa će još, pa će ondaK i - odlučiti...kad "verbalizuju" sve moguće ideje i uobliče prve, prave odluke).
Evo ti odmah jedan primer (idealan za menjanje paradigmi):

Topologist Predicts New Form of Matter

Šta se može sa ovom temom?
A. uzmu je drugovi Bogdanoff i urade šta god im padne na pamet
B. uzme je pravi istraživač i napravi YouTube zanimljivo, istinito, dostupno
C. uzme je profesor u srednjoj školi ili na fakultetu i "unese" ili u odgovarajuću oblast ili bilo koje predavanje učini - životnijim i zanimljivijim
D. uzme je nova paradigma obrazovnog sistema i kaže "el danas utorak? aha, utorkom listamo sve najnovije znanje...ko će ovo svima nama da objasni i predstavi?"

Treba nam obrazovanje koje će učiti druge (i decu i odrasle) - kako da misle, kako da "uključuju mozak", kako da iskoriste kreativnost koja je dosadašnjim sistemom ponekad nedostupna sopstvenim imaocima, to bi se meni svidelo...
("Mozak je kao padobran, dobro radi samo kad je i ako je - otvoren", za to nam trebaju nove paradigme, tako ja mislim)

Goran Vučković 21:52 19.12.2010

Re: : paradigma troll...

Pa čini mi se da je glavna stvar ovde kako napraviti obrazovanje fleksibilnim i prilagoditi ga neurofiziologiji koju tekuće obrazovanje siluje, prema ovoj Robinsonovoj studiji. Sa jedne strane, "centralizovano definisanje" obrazovanja je prilično dobar način da se dobije ono što već imamo. A sa druge strane, neka vrsta "oslobađanja" i puštanje na volju slobodi organizovanja ima tendenciju da nagađaš da li ćeš dobiti A ili D u ovoj dvojoj listi:

A. uzmu je drugovi Bogdanoff i urade šta god im padne na pamet
D. uzme je nova paradigma obrazovnog sistema i kaže "el danas utorak? aha, utorkom listamo sve najnovije znanje...ko će ovo svima nama da objasni i predstavi?"

Takođe, ono oko razvoja dece od 3-5 godina do tinejdžerskog uzrasta pokazuje da se značajan deo "kapaciteta" satre u tom periodu - a to je period kada nekako refleksno očekuješ da deca dobiju neku "osnovu" (ali ta osnova kanda malo "uguši" stvar). Takođe, postavlja se pitanje da li je to "zaglupljivanje" obrazovanjem neka vrsta kompromisa između "širine" i "dubine".

Uvek mi padne na pamet genijalni detalj iz Grimizne Studije, kada dr. Votson upoznaje Šerloka Holmsa:

His ignorance was as remarkable as his knowledge. Of contemporary literature, philosophy and politics he appeared to know next to nothing. Upon my quoting Thomas Carlyle, he inquired in the naivest way who he might be and what he had done. My surprise reached a climax, however, when I found incidentally that he was ignorant of the Copernican Theory and of the composition of the Solar System. That any civilized human being in this nineteenth century should not be aware that the earth travelled round the sun appeared to be to me such an extraordinary fact that I could hardly realize it.

"You appear to be astonished," he said, smiling at my expression of surprise. "Now that I do know it I shall do my best to forget it."

"To forget it!"

"You see," he explained, "I consider that a man's brain originally is like a little empty attic, and you have to stock it with such furniture as you choose. A fool takes in all the lumber of every sort that he comes across, so that the knowledge which might be useful to him gets crowded out, or at best is jumbled up with a lot of other things so that he has a difficulty in laying his hands upon it. Now the skilful workman is very careful indeed as to what he takes into his brain-attic. He will have nothing but the tools which may help him in doing his work, but of these he has a large assortment, and all in the most perfect order. It is a mistake to think that that little room has elastic walls and can distend to any extent. Depend upon it there comes a time when for every addition of knowledge you forget something that you knew before. It is of the highest importance, therefore, not to have useless facts elbowing out the useful ones."

"But the Solar System!" I protested.

"What the deuce is it to me?" he interrupted impatiently; "you say that we go round the sun. If we went round the moon it would not make a pennyworth of difference to me or to my work."

Zvuči nekako pomalo jeretički - da strategija bude stvaranje ove vrste specijalizovanja. Ali pretpostavljam da smo se saživeli (i uživamo) toliko toga što je nekada bilo jeres (što i Robinson pominje, na kraju krajeva), da bismo bili zatvoreni za nove jeresi. A računam da šta god radili bolje je nego prepustiti decu konzumiranju komercijalne "popularne kulture" poput TV reality-ja, telenovela i sličnih "sadržaja".

gordanac 22:19 19.12.2010

:))

(e. Čubaka, dođe mi da napišem jedan tekst o Holmes&Watson priči...:))

Takođe, ono oko razvoja dece od 3-5 godina do tinejdžerskog uzrasta pokazuje da se značajan deo "kapaciteta" satre u tom periodu - a to je period kada nekako refleksno očekuješ da deca dobiju neku "osnovu" (ali ta osnova kanda malo "uguši" stvar). Takođe, postavlja se pitanje da li je to "zaglupljivanje" obrazovanjem neka vrsta kompromisa između "širine" i "dubine".

Mislim da je tu početak "menjanja paradigme":
- naučiti decu KAKO da misle, a ne ŠTA da misle
Čini mi se da bi promena takve vrste - bila prava, mala, lepa revolucija u obrazovanju.
Često obrazovni sistemi decu posmatraju (izgledaće vrlo grubo kad napišem, ali molim da se razume kao - metafora, loša ili valjana, svejedno, ali - metafora), dakle gledaju na decu kao na - glinu u koju treba utisnuti informacije i znanje i iz koje treba izvajati "obrazovanu" jedinku, a trebalo bi da ih posmatra kao - sonde, misaone, za istraživanje spremne sonde kojima treba (raznim tehnikama) preneti znanje o tome KAKO se najbolje koristi sopstveni potencijal, KAKO se misli...ne "gušiti" kreativnost koja nam je svima urođena, ne "gušiti" imaginaciju, sve i svašta što ostane (ustvari) neiskorišteno u obrazovnom sistemu, takav kakav je dans u većini.
I da bih izbegla nesporazume - ne radi se o "vaspitavanju" dece, radi se o novim modelima prenosa znanja i o osposobljavanju dece u raznom uzrastu (ili sasvim odraslih osoba) da stiču znanja na drugačije načine nego do sada.To je proces koji je u svetu započeo, čini mi se, i niko nije sasvim siguran - kako će teći ili kako će se završiti...ako se uopšte "verbalizuje" do krajnje odluke.

mrdax 22:56 19.12.2010

Re: paradigma troll...

Au , svaka cast za Ken Robinsa , bas sam pre mesec dana uzivao gledajuci ga na Ted-u i youtube

vishnja92 06:00 20.12.2010

Re: :))

gledaju na decu kao na - glinu u koju treba utisnuti informacije i znanje i iz koje treba izvajati "obrazovanu" jedinku, a trebalo bi da ih posmatra kao - sonde, misaone, za istraživanje spremne sonde kojima treba (raznim tehnikama) preneti znanje o tome KAKO se najbolje koristi sopstveni potencijal

jel smem ovo da drpim i koristim neumereno i u svim prilikama, (naravno) navodeci autora? nisam naisla na bolji sazetak teme i metaforu, nevr.

jasnaz 11:11 20.12.2010

: кича--мича - сложена--прича

gordanac

Druga su doba imala dekadenciju, mi imamo - kič, svugde i kapilarno.

mirilovic92 23:37 19.12.2010

Reklama za Megatrend :)

Ha ha ha ha!

Kakva reklama za Megatrend univerzitet

Šta kažu na Megatrend univerzitetu o gostovanju ovih naučnika:

Megatrend univerzitet
Inače, ugledni naučnici Igor i Griška Bogdanov boravili su već u nekoliko navrata na Megatrend univerzitetu, gde su, decembra 2006. godine, u koautorstvu sa prof. dr Mićom Jovanovićem, rektorom, objavili knjigu „Pre Velikog praska“ – koja je ocenjena kao izuzetno štivo naučnog, romanesknog i enciklopedijskog karaktera, čije je originalno, francusko izdanje izazvalo lavinu debata i polemika u najkompetentnijim krugovima u svetu.

background noise 10:51 20.12.2010

Šatra je toliko velika

Da se celi svet smestio u nju . . . pošto ne plaćamo ulaznicu ne primećujemo da smo se rodili u cirkusu . . .

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Estradna nauka

Re: Francuski matematičari-fizičari

Re: Francuski matematičari-fizičari

Re: Francuski matematičari-fizičari

Re: Francuski matematičari-fizičari

G. K. Česterton

Re: G. K. Česterton

Re: Volim francuske matematičare-fizičare

Nepotrebna hipoteza

Re: Nepotrebna hipoteza

Re: Nepotrebna hipoteza

Re: Nepotrebna hipoteza

Re: Nepotrebna hipoteza

Re: Nepotrebna hipoteza

Re: Nepotrebna hipoteza

estradni naucnici

Re: estradni naucnici

Re: estradni naucnici

Comedy

Re: Comedy

Re: Comedy

Re: Comedy

Re: Comedy

Re: Comedy

Re: Comedy

moze li jedna mala muzicka podloga?

"Poludeli od knjige"

The primary/secondary ...

Re: The primary/secondary ...

Re: The primary/secondary ...

trolcina o butkici

Re: The primary/secondary ...

Re: The primary/secondary ...

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Re: trolcina o butkici

Nauka za ova vremena

mene ovo podseca na nesto skorijeg datuma

paradigma troll...

: paradigma troll...

Re: paradigma troll...

Re: paradigma troll...

: paradigma troll...

Re: : paradigma troll...

:))

Re: paradigma troll...

Re: :))

: кича--мича - сложена--прича

Reklama za Megatrend :)

Šatra je toliko velika

nsarski

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri