Kako, bre, nema para?

Ne pamtim kad sam bila u većem bedaku nego ovih dana. Možda onog proleća kad je na ulicama Beograda osvanuo grafit "Srbija me ubija". Tačno se ovih dana osećam kako me opet ubija. Vidim, nisam jedina. U razgovoru s ljudima, u blogovima blogera, u komentarima komentatora na vesti, svuda provejava jedno te isto: očaj.

Četiri dana ima otkada je u javnost izašla činjenica da je jedan ministar ove vlade Očistio Srbiju na veoma kreativan način. Dva dana ima otkada je emitovan Insajder o sličnom čišćenju Kolubare. A danas se opet vraćamo na Čišćenje Srbije, ovaj put na teniskom terenu.

I?

I ništa.

Nikom ništa.

Nisam više sigurna da li je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zahvaljujući kome uopšte i saznajemo za sva ova čišćenja, blagoslov ili prokletstvo. Mislim, da ga nema, i da ga neko negde nije iskoristio da pribavi dokaze, ne bih sve ovo ni znala, i manje bih se nervirala. Sve bi bilo na nivou tračeva. Ovako, kad vidim crno na belo, a potom vidim da nadležni na to reaguju sa "Pa šta?" ili uopšte ne reaguju, već dozvoljavaju da se kojekakvim nebuloznim izjavama čistači danima pravdaju i čak kreću u kontra-ofanzivu, vređajući inteligenciju građana ove države... tačno mi dođe da se polijem benzinom i spalim na sred Terazija.

Osim što nikako ne reaguje na očigledno nepotrebno rasipanje para, ova vlast povrh svega ima obraza da uporno ponavlja da para nema.

Kako, bre, nema?

Šta će u budžetu stavka od 475.798 eura za promotivnu kampanju "Očistimo Srbiju" dok smo u situaciji da 'leba nemamo da jedemo? Na koliko se još ovako manje bitnih stvari iz budžeta troši, u situaciji u kojoj se uporno tvrdi da za najbitnije nemamo? Zašto taj novac nije na budžetskoj stavci prosvete ili zdravstva? Zašto prosveta i zdravstvo nisu prioritet ovoj državi?

Da ne pričamo o tome KAKO je novac potrošen i za to za šta je bezveze uopšte i namenjen. I da ne pričamo o tome KAKO se, umesto da se poklope ušima i ćute, akteri na sva usta pravdaju poštovanjem zakonske procedure. Kao da smo mi sisali vesla, pa ne znamo razliku između poštovanja zakonske procedure i korišćenja rupe u zakonu.

Ne znam šta me više vređa: činjenica da niko ni ne pominje mogućnost smene onih koji prave terevenke oko rupa u zakonima ili činjenica da mi se, kao da sam maloumna, nude objašnjenja da to nisu terevenke oko rupa u zakonima već zakonske procedure.

I samo neka mi više niko iz ove vlasti nikad ne kaže: NEMA PARA.

Ima, bre, da ima para.

Ako mađioničarskim trikovima pare mogu da nestanu na gluposti, mađioničarskim trikovima ima i da se stvore za ono najneophodnije.

Za prosvetu i zdravstvo.

Ne mogu da dočekam da i lekari počnu da štrajkuju.

Da je sreće da se i mali privatnici nekako okupe, pa i oni da krenu u neku vrstu protesta zbog rasipanja poreza koji uplaćuju u budžet, a rašta? Da bi neko tim novcem pravio terevenke oko zakonskih rupa?

Neka, neka.

Ko terevenke oko zakonskih rupa pravi, sam u njih pada. I on, i oni koji smatraju da to nije razlog za smenu.

Kad-tad.