Queeria centar kalendar 2008 SLOBODA:FREEDOM:

Kalendar Queeria (Kvirija) centra pod nazivom Sloboda: Freedom: 2008 predstavlja nastavak kalendara Prijatelji:Friends 2007 koji je imao zapažen uspeh. Ideja kalendara bila je povezivanje javnih ličnosti, sa grupama koje su često isključene iz javnih sfera i čiji glas teško dopire do šire zajednice, što podiže nivo odgovornosti pojedinca u društvu i uspostavlja otvaranje dijaloga. Ovde pre svega podrazumevamo one zajednice, grupe i pojedince čiji identiteti izlaze iz granica opšte prihvatljiih: osobe sa drugačijom bojom kože, sa drugačijim jezikom, političkim mišljenjem, rodnim ili vizuelnim identitetom, seksualnom orijentacijom, ili kulturom/subkulturom kojoj pripada.

U kreiranju kalendara Sloboda:Freedom: krenuli smo od ideje da pojam slobode ne podrazumeva samo odsustvo rata, već i mogućnost da ljudi van ratnog stanja žive u adekvatnim uslovima i društvenom okruženju koje ne negira, već prihvata različitosti. Jedino u društvu koje prihvata takav način razmišljanja, može doći do stvaranja trajnog mira i minimalnih šansi za nove ratove i razaranja.

GALERIJU MOŽETE POGLEDATI OVDE

Želeli smo da ovaj kalendar bude i omaž osobama koje su se zalagale za mir i propagirale slobodu i individualnost kako u režimskim vremenima devedesetih, tako i danas. Na kalendaru, ove godine, našli su se: Biljana Cincarević (slikarka), Biljana Kosmogina (queer književnica), Biljana Kovačević Vučo (pravnica), DAH Teatar, Diva Grazia (trans performerka), Izdavačka kuća RENDE, Janko Baljak (reditelj)

Miss Jet Moon (aktivistkinja QueerBeograd kolektiva), Nikola Herman (student), Snežana Tabački (mirovna aktivistikinja), Sonja Vukićević (balerina i dramska umetnica), Srđan Valjarević (književnik).

Sve ove osobe, kroz svoj rad ili društveni angažman, podrazumevaju ideju slobode kao vodeću, i upravo je to bio kriterijum kojim smo se vodili u izboru modela.

Autorka fototografija je Biljana Rakočević, dok je kalendar dizajnirala umetnička grupa Škart, u maniru plakata, sa naglašenim portertima, a svedenog grafičkog kolorita i dizajna. Takođe, kalendarijum obuhvata datume koji su na različite načine bili važni prijateljima Queeria centra (npr. datum rođenja Kajli Minog, Madone ili pobeda grupe ABBA na Eurosongu...), ali i važne datume vezane za građanska prava i slobode: Dan protiv rasizma, Dan pobede nad fašizmom, Dan žena...

Realizaciju umetničko aktivističkog projekta Sloboda:Freedom: podržala je holandska fondacija COC.

O razlozima zbog kojih su podržali pojavljivanje na kalendaru Sloboda: Freedom:

Biljana Cincarević, slikarka:

Moja motivacija je pre svega podrška Queeria centru! Na žalost, osnovna ljudska prava i slobode nisu naša svakodnevnica, za tako nešto se moramo boriti i nametnuti se konzervativnom društvu kao ravnopravni.

Nismo svi isti, svi smo različiti, i za takvu toleranciju se moramo izboriti u ovom društvu. Ja sam umetnica i osećam se građankom Sveta koja nije po standardima onih koji razmišljaju u duhu prošlih vekova. Sve netolerancije neslobodnog i društva i licemernog morala mi strašno smetaju. Svrstavam se među one koji ne mogu slobodno i srećno da žive pod takvim sistemom.

Umetnici zbog svoje slobode dobijene kroz svoj talenat, treba da prednjače u razbijanju lažnog morala, ograničenosti i represije. Umetnost mora biti angažovana i usmerena ka razbijanju presrasuda, tabua i ograničenjiu sloboda.

Janko Baljak, režiser:

Ceo moj rediteljski opus posvećen je borbi protiv nasilja. Naročito tokom devedesetih. Ako je u ovom ksenofobičnom i homofobičnom društvu koje se sporo pomera ka slobodi potrebna pomoć umetnika ili intelektualca, ja uvek svoje mesto i obavezu vidim u angažmanu, provokaciji i šok terapiji bez koje se učmalo društvo ne pomera napred.

Svi moji filmovi su bili vrsta šok terapije i podržavam svaku akciju koja je na tragu te ideje. Ne mislim da je velika hrabrost slikati se za kalendar. To doživljavam kao svoju obavezu i obavezu svake osvešćene javne ličnosti, naročito umetnika.

Obaveza je provocirati učmalu, siledžijsku, licemernu, patrijarhalnu Srbiju. Provokacija je naša misija. Ne mogu da odvojim pitanje svoje slobode, slobode moje porodice u ovom društvu, ako se na bilo koji način ne borim i zalažem za prava manjinskih grupa.

Ne želim da živim u gradu u čijem je centru nemoguće organizovati gej manifestaciju bez krvoprolića i mučnih scena. To su najveseliji događaji s milionima aktera u evropskim prestonicama. I želim da dočekam takav divan dan i veselu gej paradu i u mom Beogradu. Ako je Evropa ovde uopšte moguća.

Još kao srednjoskolac bio sam zgrožen i uplašen nadolazećim nacionalizmom koji je spržio moju nekadašnju domovinu i to je bio jedan od motiva da upišem umetničku akademiju i bavim se angažovanim filmovima. Na nesreću te ideologije su i danas duboko ukorenjene u institucije srpskog društva obogaćene rasizmom, homofobijom, ksenofobijom i drugim fobijama. U suštini misija umetnika je otpor totalitarnom fobičnom društvu.

Biljana Kosmogina, spisateljica:

Queeria centar promoviše kulturu nenasilja i ravnopravnosti, za šta se i sama zalažem jer je moja književnost u tom duhu. Poziv na učešće u photoshootingu za kalendar doživela sam kao ukazanu počast.

Umetnost nije umetnost ako ne sadrži dozu kritike aktuelnog društveno-političkog sistema, ili se bar malo ne ruga životu u lice. Umetnost nije voćna torta sa šlagom, već kopanje po živim ranama.

Svet je oduvek u konfrontaciji dobra i zla, a era globalnog zla je odavno počela nasuprot opstanku osnovnih moralnih vrednosti i praiskonske volje nedužnih da žive slobodno, najbolje što mogu.

Jedan deo ljudi se nikada ne miri sa ponuđenim rešenjima i pravilima i ima potrebu da svoj stav pokaže, otpeva, napiše, naslika, ili deluje na neki drugi način. Ko god uspe da izazove različite reakcije, da zapali vatru, da ugasi vatru, da digne ili smiri tenziju, da isprovocira ili ispizdi druge, taj se umetnošću ne bavi uzalud. Umetnost je glavna terapija protiv teške bolesti koja se zove Ravnodušnost ili Mrtvilo, i zato je preporučujem u svim vidovima i formama.