Savremeni danak u krvi

     Jedan mlad život ugasio se ovih dana. Jedna porodica ostala je obogaljena i na najsuroviji način platila je danak neznanju, predrasudama i tabu temama u koje niko ne zadire, ni porodica, ni škola, ni mediji. 

U jednom malom mestu učenica prve godine srednje škole oduzela je sebi život. Do tada primerena i tiha devojčica, bez ispada u ponašanju, otišla je u obližnji veći grad prošlog septembra da nastavi školovanje, i zaljubila se. Ništa neobično za taj uzrast, složiće se većina. Sa svojim dragim stupila je u nezaštićen seksualni odnos i nakon nekoliko nedelja saznala da je u drugom stanju. Svoju tajnu poverila je budućem tati, a on ju je bez mnogo razmišljanja ostavio, izbegavajući svaki dalji kontakt. Iz straha od roditeljske reakcije, slabog poznavanja sredine u kojoj se našla, neizgrađene dobre komunikacije sa razrednim starešinom, profesorima i drugim učenicima i izostanka pravih informacija, odlučila se za tragičan izlaz iz životno nametnute joj situacije. Za sobom je ostavila pismo u kome obaveštava roditelje, da ih ne želi obrukati pred svetom i da odlazi sa svojim detetom. 

I tako ... nastavlja se život tamo gde je nečiji stao a tragična sudbina ove mlade nesrećne devojke ostavila je niz otvorenih pitanja. Da li je moralo doći do ovoga? Ko je kriv? Zašto se o maloletničkim trudoćama ne govori? Ko treba da uči mlade o posledicima ranog stupanja u seksualne odnose? Ko treba da mladima približi teme kontracepcije, polno prenosivih bolesti, posledica prekida trudnoće? Da li ove teme treba obrađivati na časovim građanskog vaspitanja, veronauke ili biologije? Zašto sistemska edukacija mladih o očuvanju reproduktivnog zdravlja nije jedan od nacionalnih prioriteta i sve to u zemlji koja se biološki gasi?

 -------------------------------------------------------------------------

 Maloletnička trudnoća je jedna od čestih pojava među mladima u našem društvu. Kao i druge pojave koje se mogu podvesti pod tzv. tabu teme, o kojima se malo, nedovoljno i sa izvesnom rezervom govori, ova tema rezultira neznanjem koje se skupo plaća, i to najčešće reproduktivnim zdravljem, a neretko i životom.

 Srbija se, nažalost, i u ovoj kategoriji svrstava u sam svetski vrh a razlog zašto devojčice od 12, 13, 14... godina ostaju u drugom stanju su opšta neinformisanost i loša briga o reproduktivnom zdravlju koja se sa roditelja prenosi na decu. Stradaju svi, a najviše dečja mladost i njihova budućnost. Rešenje je stalna edukacija i otvoreno suočavanje sa stvarnošću.

 Više znanja, znači i veća kontrola nad svojim životima 

  O maloletničkim trudnoćama, seksualnom nasilju, maloletničkoj prostituciji i sličnim temama se nedovoljno govori.  Deca o ovim i sličnim temama ne znaju! Niko ih nije naučio a posledice stupanja u rane seksualne odnose, pojava i prekidi maloletničkih trudnoća, mogu biti katastrofalne. Od slučaja sa početka bloga, koji se završio suicidom, posledice mogu biti fizičke, koje podrazumevaju nemogućnost daljeg rađanja i psihičke ili psihološke koje nekada mogu biti trauma za ceo život. Da li sve ovo želimo našoj deci?

   U našim školskim nastavnim planovima ne postoji sistematizovano namensko gradivo iz ove oblasti. O reproduktivnoj funkciji i anatomiji čoveka uči se samo delimično kroz predmet biologija a teme kao što su seksualno zlostavljanje, kontracepcija i polno prenosive bolesti su izostavljene. U nedostatku formalnog obrazovanja mladi su prinuđeni da do potrebnih informacija dolaze od svojih vršnjaka, i to po njihovim rečima od onih malo starijih i iskusnijih. Najčešća pitanja koja se postavljaju su: Šta se dešava kada se utvrdi trudnoća i kada se jednoj mladoj ženi, do juče devojčici, postavi životni problem kome nije dorasla? Kome se obratiti za savet? Da li i pod kojim uslovima mogu da nastave školovanje? i sl. I ovde nastaje problem jer nemaju sve škole potrebne stručne saradnike, ni edukovano nastavno osoblje koje može da izađe mladoj trudnici u pomoć. U ovakvim situacijama svi se mudro drže po strani, zazirujući od izuzetno osetljivog i ličnog problema. Vrlo često su i same porodice nespremne za ovakvu vest i reaguju nevericom, neprihvatanjem, nekad čak i odbacivanjem trudnice iz same porodice.Bilo kako bilo,  maloletničke trudnoće se dešavaju i nije smak sveta. Izlaz uvek postoji. 

Prevencija maloletničkih tudnoća

Razna istraživanja pokazuju da je najidealnija prevencija maloletničkih trudnoća apstinencija od seksualnih odnosa ali sama apstinencija bez edukacije o primeni kontracepcije ne daje zadovoljavajuće rezultate. Sama edukacija treba da je zasnovana na programima u kojima se fokus stavlja na upoznavanje anatomskih karakteristika tela, normalnom funkcionisanju organa za reprodukciju, kao i detaljnim informacijama o kontraceptivnim sredstvima i načinima sprečavanja polno prenosivih bolesti. 

Edukacija može biti organizovana na više načina, u vidu: 

1. Sistemske i kontinuirane edukacije kroz obavezno zdravstveno i specijalno obrazovanje u svim školama od strane stručnih lica, kroz specijalizovan nastavni predmet - u našoj zemlji ovaj vid edukacije ne postoji!

 2 Organizovanja edukacija po klinikama koje se time bave (mada mnogi ne žive u većim mestima, pa je ovakav vid edukacije većini nedostupan). 

3. Edukacija kroz programe u koje se uključuju stariji adolescenti tzv. vršnjački edukatori, kroz razne "teen" programe, koji lakše mogu da podstaknu druge adolescente da se uključe u programe prevencije. Ovi programi imaju svrhu i da mladima približe posledice rizičnog ponašanja. Za one koji su već polno aktivni ovakvi programi takođe pružaju informacije koje su potrebne da bi uspešno koristili kontracepciju. 

4. Česte, organizovane i obavezne posete ginekologu i savetovalištima za mlade u lokalnim Domovima zdravlja - mada, ni ovo, kod nas nije zaživelo

       Najefikasnija metoda rada sa decom i adolescentima je razgovor na pomenute teme sa stučnim licima; i to podstičući i potencirajući apstinenciju, koja se u obrazovnim programima preporučuje kako bi se mladi podstakli da odlože seksualne aktivnosti za period kada budu psihički i fizički zreliji. Kad napune 15,16 ili 17 godina, adolescenti više nisu deca i sa njima treba otvoreno o svemu razgovarati, posavetovati ih, predočiti sve mogućnosti i usmeriti na ljude u njihovom okruženju kojima se mogu obratiti za savet i pomoć.

Takodje je neophodan rad sa nepripremnjenim roditeljima i porodicom maloletne trudnice na ovakvu situaciju. Roditelji bi trebalo da uvere ćerku da će, za šta god da se opredeli, biti uz nju i podržati je čak i ako se ne slažu sa izborom. Konačna odluka bi trebalo da bude odluka trudnice. U zavisnosti od donete odluke, porodica treba da odluči kako će se stvari dalje odvijati. 

-ukoliko je odluka da se trudnoća prekida, treba odabrati ustanovu gde će se to obaviti i zakazati termin prekida trudnoće

-ako se trudnoća zadržava i dete ostaje u porodici, treba se dogovoriti koliko će se i ko starati o bebi dok majka ne bude dovoljno stara da sve obaveze oko deteta preuzme na sebe ili dok ne završi školu i koliko će, u roditeljstvu, učestvovati detetov otac.

-u situacijama kada mlada majka odluči da rodi dete, ali da ga po porođaju daje na usvajenje (usled nezrelosti ili neprihvatanja materinstva, loše ekonomske situacije, nesređenih porodičnih odnosa u primarnoj porodici i sl.) treba kontaktirati centar za socijalani rad i zakazati konsultativni razgovor sa socijalnim radnikom. 

    Maloletnička trudnoća nije ni malo jednostavna, ni banalna životna situacija već je od izuzetne važnosti za budući život i reproduktivno zdravlje mlade osobe, njeno potomstvo, a samim tim i izuzetno stresna ne samo za trudnicu već i za sve članove njene porodice. Na roditeljima je, kao na starijim i zrelijim, da pokušaju da ublaže stres i da svom detetu pruže pomoć, podršku i bezuslovnu ljubav, jer tada sve nekako postane lakše a nekad se takva situacija pokaže i sasvim prihvatljivom- recimo, rodi se prelepa beba koja, uprkos nezgodnom i neplaniranom početku, izraste u divno i voljeno ljudsko biće.

Ukoliko maloletna trudnica ili njena porodica nema snage, ni dovoljno informacija da se sama izbori sa novonastalom situacijom, predlog je da obavezno potraže savet stručnih lica ( školskog lekara, psihologa, ginekologa, socijalnog radnika) u mestu stanovanja ili u većem regionalnom centru.   

umesto zaključka: molba i apel nadležnima

Uvedite obavezno zdravstveno i specijalno obrazovanje u redovan školski sistem, u interesu je sve dece.