Tri pesme...da se pregura dan

 

Svako jutro, kad krenemo u novi dan, slušamo bend Zaa u kolima.

Samo tri pesme. Po tri puta svaku.

Kao mantru.

Ako dovoljno puta kažemo no vaaar, onli laaav, možda dobijemo peticu iz biologije, plate svi dužnici, završi se štrajk (O, Pavel...), preskočimo opstrukciju pluća, zubar uspešno izvrši egzorcizam živca, dođe lepo vreme...

Imamo mi i one miss želje - mir u svetu, zakrpiti ozonsku rupu i reci-reci-reci-klaža, da dobro pobedi zlo, a Srbija upokoji svoje vampire i bude treća izvoznica organskih malina u Evropi...ali ujutru smo skromni...samo da preturimo dan bez mnogo oštećenja.

Let it go, let it gooo...pevaju Kruševljani Raste i mi iznova učimo da se poredak u kosmosu ne menja našom nesrećom, a tuđom radosti...ili obrnuto.

Hebe se kosmosu za nas.

Mož' da se izvrnemo naglavačke, da budemo radnici meseca, zlo ne mislimo, a dobro činimo, ko nas kamenom, mi njega hlebom, da okrenemo i drugi obraz i izvinimo se i za ono što je neko drugi uflekao...ma možemo da budemo i levi i desni, i drugosrbijanci i trećepozivci, i vernici i avernici i krotki kao jagnjad i besni kao risOvi...džaba.

Nije ovo o sudbini, prevrni-šolju-da-vidim-da-l'-imaš-put, ni o kosmičkoj (ne)pravdi, nije ni filozofski koncept, ni fatalizam...ovo je obično jutro u našem životu.

Podelimo radne zadatke i poljupce i odemo u rat.

Uveče se prebrojimo posle bitke, izvidamo rane na brzinu, pogledamo u svetlu uranijumsku budućnost i zagrlimo se.

Samo tri pesme.

Ne treba više.

Da se pregura dan.