Zašto sam prestao da ubijam.

O, mikele

Kako si ti dobar...

nista da ubijate sem vremena. Lovci bi trebalo da se staraju o zivotinjama a ne da ih ubijaju, jer su one ukrs prirode.

Imala sam priliku da vidjam stada srna pored govedarskih farmi zimi, kada je visok sneg. Dobijali su po koju balu sena.

Ova divlja zivotinja nesmetano seta po mom dvoristu. Na slici je jedan od tri clana porodice (par sa jednim podmladkom).

Nije pripitomljen a nisam ni pokusavala. Znam da vole mleko.

fedor18
nikad od tebe Murat IV ?
Znaš li koji je njegov omiljeni "sport" bio ?

veronika_kojen
Koji? Mene zanima...

Manijakalno je obilazio kafane Istanbula i ubijao one koje bi duvanili i ispijali kafu.Satima bi sa zidina svoje palate vežbao gađanje,u slučajne prolaznike.Umro od ciroze jetre.

A ludilo je institucionalizovano naređenjem Mehmeda Osvajača ,po kome za uspeh države ostaje samo jedan sin u životu koji nasleđuje tron (za ostale svilen-gajtan),a rođaci koji eventualno mogu biti pretendenti bivaju zatvarani i izolovani od spoljnog sveta (i po trideset godina),pa kad takav jedan usled recimo rane smrti sultana dođe na vlast...

Na sličan način sam i ja prestao da jedem ribu. Nakon jednog ribolova u kojem sam dobio zadatak da "likvidiram" hobotnicu koju je moj brat iz ribarske mreže ubacio u našu barku. Mučno iskustvo i ujedno vrlo prosvjetljujuće.

Životinje su moji prijatelji
a ja ne jedem svoje prijatelje.

Dž.B.Šo

Uh, kad pomene ribu; morao sam i ja jednu da 'likvidiram'; tata kupio zivu na pijaci, stavio u kadu da pliva; sestra i ja se igrali sa njom (veliki saran) i sve kao super... onda je trebalo neko i da je 'resi' - rucak se priblizava; tata se negde zgodno zagubio, sestra i mama nece i kao, ajde sine ti...grozan osecaj i dan danas...

Sada pokusavam da ubedim cerku da ne dira ni bubice i da one nisu nista 'gadno'; mislim, bice, kao i svako drugo; po sistemu, ne dirajte me, ne diram ni ja vas

Setio sam se scene iz filma Urga, kada ubijaju ovcu za veceru - pokazuje da to nije ubijanje, vec ritual i to sa dubokim postovanjem. Jako dirljiva scena.


Mikele, hvala puno na ovako lepoj prici
puno pozdrava

leto. stojim na prozoru i posmatram prolaznike. upravo ispod, zaustavlja se jedna zena. fljas, fljas, krenula je da mlatara po vratu. na trotoaru se odmah stvorila neka buba. zena je krenula da je gazi i gazi i gazi, a ja sam cutala dok je u meni kipela vrisak recenica:
- aman, zeno, zar nije bilo dovoljno sto si je otresla sa sebe, moras li i da je cerecis?
i ja sebi ne mogu da oprostim sto sam bila saucesnik u svemu tome.

ali...

sto se lovljenja miseva po kuci tice, tu bas nemam moralnih dilema.

kako je covek komplexno bice. i nedosledno.

Пребаци одговорност ( мислим, због могућег броја реинкарнација ) на мачке. Ем имају девет живота, па ће брже да протрче кроз реинкарнације, ем још увек није измишљено боље средство за ослобађање од мишева од њих.
Од када имам пар кућевних мацова, почела сам да заборављам како миш изгледа. А дотле, лепкови, куглице, свеколика хемија... И њихови издајнички трагови поново свуда.

Kakav naslov.

Hvala, mikele9. Divna priča.

Takve najviše volim!

jedva čekam da prodje ova produžena zimska čarolija pa da čujem gugutke!

Ove dve su svakodnevno kod mene na prozoru. Hranim ih oko tri godine.

Svake me godine nagrade dovodjenjem svojih ptića na prozor.

nasi golubovi nam jedu iz ruke, ako ne ostavimo na vreme mrvice ili zito, to dolazi na sims i besno kucka o prozor!

ali insekte po kuci ne podnosim, dezinsekcija, sprejovi ...

laste se svakog proljeća, pa do kraja čjeta, redovno gnijezde u jednom ćošku plafona mog balkona, već godinama.
gnijezdo je jedno te isto, a lastavice neka rodbina prvih stanara možda ili ...

Moj zločin u detinjstvu bio je sličan. Jedan gušter. Igrao sam se vazdušnim pištoljem koji mi je pozajmio drug. Ciljao sam u svašta, uključujući i u jednog divnog zelenbaća koji se mirno sunčao na panju. Bio je dosta daleko i nije mi ni padalo na pamet da ga zaista mogu pogoditi. Opalio sam i razneo mu pola slabine. Bilo je užasno. Toliko je bio lep, bezazlen i spokojan na suncu.
Često mislim na njega.

Помисли увек да си једну овакву лепотицу спасио.

Red Fox - Crvena Lisica; nema ih kod nas.

Imao sam prilike da je vidim uzivo i izbliza.
Sakrila mi se ispod zastakljene verande, sklonila se od teskog pljuska.
U prvi mah sam pomislio da je kojot, ugledavsi je onako mokru.

Mnogo puta sam zatekao 3-4 srne u vrtu.
Zimi, kao sada pod snegom; samo tragovi srnecih papaka.

li to da si vegetarijanac?Mi se ovde bavimo lovom, narocito na zeceve jel su nama seljacima prava glavobolja.Mene uhvati muka kad vidim oposuma u kokosinjcu.Dirljiva prica ali life must go on

www.svratiste.info

Znate šta, mikele... čitao sam sinoć blog, dao preporuku, ali nisam znao da li i kako da komentarišem, malo sam bio i zbunjen.
Tako da ću napisati samo da mi se učinilo, a još kad uzmem u obzir i prethodne blogove, da smo u mnogo čemu prilično slični, samo ste Vi "malo" više umetnik od mene!
Uzgred (ovde prestaje ono "samo" ), ja nisam imao taj lovački poriv, ali mi je kao detetu bila zanimljiva anatomija ubijenih životinja (a meso nisam voleo, osim kad na meso - nije ličilo) - čak sam samoinicijativno, ni 5 godina nisam imao, secirao ubijenu krticu.

I ja sam, sa nekih 10-12 godina, jednom pucao iz vazdusne puske na neduzno, maleno i nemocno stvorenje - vrapca na udaljenoj grani. Odleteo je i nisam saznao da li sam ga samo uplasio ili i povredio.
Par godina kasnije vrapce sam poceo da hranim, isto kao i njihove rodjake: gugutke, golubove, gavrane…

Moje omiljene ptičice
Jednom je na brezovoj grani, u bašti kod nas, porodica svila gnezdo. Nisam ni znala, naknadno smo to otkrili. A sada, još jedan dokaz da pas ume da liči na one koji su ga vaspitali, ha, ha...Vrapče je jednom ispalo iz gnezda. Naš pas Mala, došla je do mene, videla sam da nešto drži u ovlaš otvorenim ustima, i spustila živo vrapče pred moje noge. Moj sin se odmah popeo na brezu i vratio vrapče u njega. Valjda je posle sve bilo u redu.
PS
Mala zna da presudi poljskom mišu, koji se nekih godina pojave kao poplava, a i pacovu. Samo mu zavrne vrat kad ga se dočepa, i ostavi na betonsku stazu kao trofej. Lovački gen, valjda.
Životinje volim kao ljude, mik. Ponekad, i više.

PPS
Volim i biljke, mik. I više ih ne uznemiravam. Sada sam se setila jedne priče i događaja. Pre 11 god, nazad u bašti smo između ostalog, imali onu ukrasnu šljivu sa bordo listovima.
Ona se tako dobro primila, da bi svake godine obrodila. Zrele šljivice su padale dole i pravile naprosto pekmez na letnjim vrućinama. Odlučili smo jednom da je izvadimo. Moja komšinica je videla šta radimo i pitala me zašto. Ja kažem, ma ne znamo šta da radimo, skupljaju se muve i zolje, pa smo odlučili da je izvadimo. Ona mi odgovori da to nije dobro, nešto zloslutno je to zvučalo, itd. Ali mi započeli, i završili. Te godine, umrla mi je mama, sestra od tetke i poginuo brat od tetke. Tragedija, sve u jednoj godini.
Eto, to ubistvo mi je palo na pamet, možda tu ima nešto...

Isti slučaj, isto tako sam stavila seme (kad sam iscedila limun), u zemlju.
Ima sada oko 40 cm, ali sada ga treba kalemiti, a to ne znam.
Ako, i ovako lepo izgleda

ps.Lepa priča.

Наставићу да се трудим...

Волим твоје часове. Никада нису досадни.

За педагошки рад никад није касно.

eto njih tu.

Merio, 13 puta; da ta viseca korpica sa cvecem mi bude - dva prsta iznad glave.
Jedva sam je ustimao, ako je previsoka bice izlozena celodnevnom suncu.
Nize, bice mi cvoruga po glavi.

Taman resih problem, evo nje; napravi gnezdo u njoj, u prikrajku i neosteti nijedan cvetic.

Tako te; a, i sledece godine.

izmedju ostalog je i velika prodavnica hrane za kucne ljubimce.

Maskota prodavnice, vec niz godina je gugutka u kavezu.

Nema drugih ljubimaca, osim nje.
Ko god joj pridje kavezu, makar i dremala skocice sa drvceta i uz klanjanje ako treba i 10 min. otpevace vam svoje arije.

Ponekad napravim krug kroz prodavnicu, ponovo pridjem kavezu; ponovo i opet guuguuu gu
-sa blagonaklonom.

Vrabac i Senica od malih ptica; ne mogu izdrzati u kavezu. Najvise 2-3 dana, onda pocnu da tuguju i ako se duze drze mogu da uginu.
Ono sto ja znam, mozda ima i drugih?!?

Na Kipru, Texasu i nekm juznim krajevima; postoje vrste gugutki koje drze u kavezu.

Manje su od nasih gugtki, boja im je bela ili svetlo roze i belih kljunova.
Vrlo ljupke, pitome ptice.

Svaka cast Mikele za odluku!

Sjajna priča Mikele, divim ti se na iskrenosti. Čini mi se da je to iskustvo važan deo odrastanja, koje nažalost košta života neko malo stvorenje, ali ostavi kod nas značajan ožiljak. Što spase ko zna koliko drugih živuljki, a tek ljudi...

U mojoj kući nikad nije bilo dozvoljeno nikakvo oružje, moj otac je to striktno branio, uz obrazloženje da je opasno i nepotrebno, a i uvek je imao gomilu nekih priča o nesretnim slučajevima koji su se desili ko zna kome. čak ni plašljivac (start-pištolj) nisam smeo da imam. Sećam se koliko sam tada želeo da imam vazdušnu pušku, ali eto, nisam. Ništa ubistvenije od pikada. S druge strane, učili me od malih nogu da volim i pazim životinje i uvek smo imali kućne ljubimce, od kučića, mačaka, ribica, štiglića, pa opet sve ispočetka. Ipak, i ja sam usmrtio jednog štiglića, ofarbavši mu deo krila tečnom bronzom, jer nikako nisam umeo da razlikujem mužjaka od ženke. Posle par dana je uginula i ženka. Lele, koliko je tu kuknjave bilo. I svečana sahrana u dvorištu, sa počasnim odabirom mojih najboljih klikera stoperaca i još nekim dragim predmetima koji su sahranjeni sa pticama.

Želju za pucnjavom sam, bogu fala, zadovoljio u JeNeA, bez da ikog stvarno upucam, na svu sreću. Iako sad živim u zemlji u kojoj je posedovanje i nošenje oružja najnormalnija stvar, i često se muvam po zabitima po kojima možda nije najpametnije ići praznih ruku, ne pada mi napamet da nabavim oružje, jer znam da ne bih nikad smeo da ga upotrebim.

Nego, zipa ovaj "sport" (snimljeno na imanju nekog bogatuna u ruralnom Misuriju, gde koga smo pećinarili pre par godina):

Izgleda kao hranilica za divljač, plemenito
A onda malo pored, konstrukcija iza kamiona je - puškarnica!

Samo da dodam - san mi je da imam kuću, da bih imao tavan, na kome će mi se naseliti:

a) familija slepih miševa
b) par sovuljaga (mada verovatno nisu kompatibilne sa a)

Onda samo da nekako zadržim Ušketa izvan te interesne sfere, da se izbegne krvoproliće, i da mi svi stanari budu zadovoljni.

Onda samo da nekako zadržim Ušketa izvan te interesne sfere

A koliko bi se samo lepi Uške radovao: em "miš", em leti!

Otuda i moj nick i avatar ( skoro pa zaljubljenost u vuka!). Nigde čovek ne potroši toliko energije, nigde se ne nalupeta a da mu niko ne zameri kao u lovu. Često pušku i ne nosim. Volim da 'osetim' planinu pod nogama. Kad pucam-pucam u divlju svinju. Prema njoj ne gajim neke simpatije, pa me savest ne grize...

Veruj mi, kod lovaca toga nema. Sve je jako kontrolisano i proračunato do detalja.
Zatim, postoji nešto što se zove zanavljanje fonda u čemu lovačka udruženja aktivno učestvuju.
Onda hajke. Kada se pojavi besnilo ( a lisičije je jako često) lovci su prvi bedem odbrane,a obično ga prvi i registruju i prijavljuju epidemiološkim službama. Zahvaljujući takvom delovanju na ovim prostorima nije bilo smrtnih slučajeva od besnila među našim stanovništvom još od šezdesetih godina.
U suzbijanju krivolova lovci su najaktivniji.
Dakle, ni đavo nije crn kao što izgleda...