OBNOVA, SLAVA I REKONSTRUKCIJA

Iako nerado, ponekad se prisetimo NATO bombardovanja i teških vremena kroz koje smo prolazili. Počelo je u Sloveniji, pa Hrvatska, Bosna, Kosovo, a onda je mečka zaigrala i pred našim vratima. Režim koji je nakon gazimestanske euforije i epidemije turanja Slobodanovih slika po autobusima delovao neumorno ipak je počeo ubrzano da slabi i činilo se da je pitanje dana kad će da se izduva kao izbušen fudbal.

Spin majstori onog starog SPS grozničavo su radili i smišljali kako da kupe još dan, nedelju, mesec... Probali su s pričom da se slavi pobeda, ali „u redu, pobedili smo“ nije prošlo. Javili su da su našli naftu u Vojvodini, pa slaba vajda. Čak ni imaginarna federacija s Rusijom, Belorusijom, Kopakabanom i Kajmanskim ostrvima nije prošla. Crvenima je vreme isticalo i baš pred sam kraj, u 89. minutu izborili su se za produžetak.

Neko je u zgradi CK izustio spasonosnu reč, koja je svima ušla u uši. Obnova.

Obnova je bila jedini odgovor na sva pitanja, nešto kao „zabranjen razgovor s vozačem“. Što nemamo leba - obnova, bre, ne pitaj. Kad ćemo moći u inostranstvo - obnova je pre svega. I svako ko bi bilo šta sporio proglašavan je neprijateljem sviju nas i države jer ometa šofera u vožnji, i rizikovao je da bude... ne baš uhićen, ali dezavuiran (prvi put koristim ovu reč).

Kakva je situacija danas kada su na vlasti „naši“? Krivulje koje prate standard života strmeknule su pod oštrim uglom nadole, dok su grafikoni koji pokazuju stepen korupcije i stopu inflacije veselo skakutali ka gornjem desnom uglu dijagrama. Polako ali sigurno vraćamo se u „vesele“ devedesete. Narod zaglupljen raznim rijalitijima i serijama, totalno osiromašen, na ivici bede, kao hipnotisan - ne reaguje. Neki kažu da je to zbog fluora koji se tura u pijaću vodu da bi oslabio volju pučanstva.

Gramzivost i sujeta partijskih elita, uz pojačanu proizvodnju stiropora, dovele su situaciju u vrhu države do ključanja, pa se vratila u modu ona Bajagina „pada vlada“. Zavladala je panika u vlasti. Opet su se razmileli oni isti spin majstori, ovoga puta odeveni su u žuto-plave dresove, a ne u crvene. Prvo čega su se setili je stara reč „obnova“. Da bi zakamuflirali staru Miloševićevu taktiku, „obnovu“ su provukli kroz neki onlajn rečnik sinonima i dobili su reč „rekonstrukcija“. I eto univerzalnog „zabranjen razgovor s vozačem“. Radnici seku prste - rekonstruisaćemo Vladu. Jug Srbije gladuje - radimo na modalitetu rekonstrukcije... Još fali samo ono Koštuničino „Ne pita se na slavi.“
I opet Jovo nanovo.

Kako ja cenim, rekonstrukcija Vlade ima da nam bude fakturisana kao redukcija ministarstava po sledećoj formuli. Ako ministarstvo A i ministarstvo B treba da se ujedine u ministarstvo C, formula je da se stave nove table na ulazu „sektor A (B) ministarstva C“ i da se angažuje pedesetak novih radnika da bi se omogućila saradnja i protok papira između dva sektora, a pri tom da se angažuje neko naše, pardon „naše“ preduzeće da obavi dvogodišnji proces optimizacije sjedinjavanja po „skromnoj“ ceni.

Drugim rečima, proces racionalizacije i redukcije svodi se na otvaranje novih radnih mesta u Vladi. Ipak, valja namiriti još partijskih vojnika koji su „kad je trebalo“ lepili plakate, gurali propagandni materijal u poštanske sandučiće i nosili partijske zastave po ciči zimi... Znači, bliže se izbori.