„ČOVEK OD VELIKOG POVERENJA“

Autor: Rodoljub Šabić

Juče me je pozvala novinarka lista „Press" i postavila mi pitanje - „Kako to da je u Službi Poverenika zaposlen A.S., čovek koji je pustio Bagzija iz zatvora"? Rekao sam joj da je tačno da A.S. radi u Službi Poverenika, a da to o Bagziju čujem prvi put. Rekao sam i da mi to izgleda sasvim neverovatno ali da ću o tome obaviti razgovor sa A.S. što sam i učinio. Nakon toga sam joj preneo sledeće, tačne činjenice. A.S. je svojevremeno u postupak protiv „famoznog" Bagzija bio involviran odmah posle hapšenja istog u incidentu kod Arene i to na izuzetno kratko vreme, bukvalno samo nekoliko sati. U toku tog vremena nije preduzimao nikakve procesne radnje kao što bi na primer bili odbačaj krivične prijave, predlog za ukidanje pritvora ili bilo šta slično. Naprotiv, tražio je da se istraga nastavi. I nakon prestanka kratkotrajnog učešća A.S. u postupku, Bagzi je ostao u pritvoru, a na njegov dalji status A.S. nije imao nikakav uticaj. Usput, u godinama koje su sledile, a u kojima smo „svaki čas" imali nekakve reizbore nosilaca pravosudnih funkcija i A.S. je par puta reizbran, a da naravno, niko nije postavljao pitanje - „Kako je pustio Bagzija iz zatvora?".

„Press" je dobio ove informacije, ali je ipak u tekstu pod naslovom „Čovek od velikog poverenja; Pustio Bagzija, radi kod Šabića" objavio neistine. Sliku A.S. nije objavio, ali je zato javnosti „omogućio" da vidi sliku srpskog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pored slike okorelog kriminalca, sada zaštićenog svedoka. Sve to garnirano „delikatnim" podnaslovom - „Čovek od velikog poverenja". Ko je tu taj čovek od poverenja? I ko je od čijeg poverenja?

Da li je „Press" taj tekst objavio zato što je želeo ili zato što je morao? Ne znam, ali znam da je „Press" u svakom slučaju zloupotrebljen za još jedan u nizu sve intenzivnijih poteza čiji cilj je da se ugrozi ugled institucije Poverenika i da joj se oteža rad. Sve su učestaliji potezi poput otvorenih poziva na neizvršavanje njegovih odluka, zlonamernog, netačnog i nestručnog komentarisanja tih odluka, nezakonitog umanjivanja plata poverenikovih saradnika, čak, verovali ili ne, i pokušaja denunciranja kod stranih ambasadora Poverenika kao nekog čije aktivnosti ugrožavaju borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala!!

O drugim, još prizemnijim smicalicama da i ne govorim.

A.S. je po svoj prilici slučajna žrtva. Ali, bez obzira na to, ni u kom slučaju se ne sme potceniti bezočnost kojom je ugrožen integritet i mir pristojnog čoveka i dobrog radnika i njegove porodice.
Nemam dilemu da iza ovog i niza postupaka koje sam već pomenuo stoje ljudi čiji je cilj da ometu funkcionisanje institucije koju predstavljam. Ne mislim da je Poverenik jedina meta takvih poteza, naprotiv, nedavno je sa istim bio suočen i Zaštitnik građana, a nešto pre i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Siguran sam da se sa sličnim suočavaju ili će biti suočene i druge nezavisne institucije koje nastoje da svoj posao rade kako valja, u skladu sa zakonom.

Zato nemam dilemu ni da bi i sam državni vrh morao potražiti pravi odgovor na pitanje - Sme li se, bez velike štete po ugled i funkcionisanje države, tolerisati da se među ljudima koji praktikuju ovakva sredstva „političke borbe" nalaze i oni koji zauzimaju važne državne funkcije?