Krivi sindikat iz PISA-e

Kako bi bilo lepo zabraniti sindikalno organizovanje u prosveti (zdravstvu?!) i linkovati, pa mnoziti idealnu platu prosvetnih radnika sa skalom od 0 do 1 gde je 0 najgora zemlja na PISA testu, a 1 najbolja.

Pa kad deca postignu 0,4 na PISA-i nas prosvetni radnik dobije 40% od idealne plate - koja se btw odmah postavi na prosek najbolje evropske zemlje na PISA testu (trenutno Finska - cca 2000 evra) - Pa kad se poprave deca, popravi se i prosvetna plata. I svi zadovoljni.

Jednostavno, ko hoce vecu platu morao bi da za uzvrat ponudi i bolje rezultate. Ovako, prosvetni radnici pocinju da lice sve vise na decu koja o Bozicu pisu Deda Mrazu. 

Bilo bi zabavno ponuditi prosvetnim sindikatima mogucnost da vece zarade ostvare kroz uvodjenje nacionalnog sistema za evaluaciju ucenika, oslonjenog na metodologiju PISA testa. Takodje bi bilo zabavno da se vidi da li bi do povecanog interesovanja prosvetnih radnika za obrazovanja poverenih im ucenika moglo da se stigne preko jedine teme koja prosvetne radnike izgleda interesuje - njihove plate.

Ovakav jedan rez bi mogao i trebalo da dovede i do ukidanja mozda i najpogubnije od svih trenutnih praksi u nasoj prosveti - umalo pa "genocidne" prosvetne uranilovke - tj iste plate i za one koji prave rezultate i za one koji otaljavaju posao i za one koji posao lose rade.

Zamislite recimo taj divan sistem vrednovanja rada prosvetnih radnika u kojem konacna plata ima korektiv u odnosu na napravljeni pomak? Pa ko je uspeo da poboljsa rezultate u razredu (na osnovu jedinstvenih predmetnih kriterijuma) taj dobija vise, ko je tamo gde je i bio dobija ono sto je sa njim pogodjeno,  a kome rezultati padaju dobija manje, pa kad par puta dobije manje - a njemu se lepo zahvali na paznji i zamoli da dalje ne unistava sansu zivih ljudi da eventualno uspeju u zivotu. Kakav bi to raj bio!!! 

Prosveta u Srbiji dosta olako, sudeci po javno dostupnim reakcijama, prima rezultate PISA testova, ne potresa se zbog njih, ne preduzima proaktivne korake da izadje na kraj sa nezavidnom pozicijom na kojoj se Srbija nalazi iz godine u godinu, ali zato, iz samo njima znanog razloga, misli da joj pripada veca plata. Zasto? Zato sto je zivot skup.

Samo sto radno mesto prosvetnog radnika nije, mada je u to pretvoreno, primarno i ultimativno socijalna kategorija preko koje se obezbedjuje pristojna egzistencija za zaposlene u sektoru.  Nekako bi pre trebalo da je mesto na kojem se brine o tome da obrazovanje za buducnost bude kvalitetno i efektivno. 

Cini se da se prosvetni radnici (odlicno) snalaze u poziciji veslaca na galiji, koji veslaju u ritmu koji im lupa drzava, o ciji opet ritam-dobos lupaju ljudi bez blage zelje da ikada dobiju ishta slicno viziji razvoja prosvetnog sistema. Njih tako usindzirene u potpalublju potpuno ne interesuje ni gde brod plovi, ni kojim se ritmom vesla, ni sta se na povrsini desava, koliko ih interesuje da pripadajuca im porcija bude kako redovna tako i obilna. I d`umru svi okolo ako to ne bude tako. 

Veslali bi oni i na kraj sveta i u totalnu propast, sto i rade, samo ako na tekuci racun stigne dovoljno novcanih jedinica u cemu se vidi zapravo njihov ultimativni prezir prema profesiji kojom se bave. Jer nemoguce je da te ne interesuje organizacija sistema obrazovanja, nastave, velicina razreda, kvalitet udzbenika, rezultati koji ucenici (ne)pokazuju, povremena istrazivanja o tome koliko ko i sta (ne) cita po nasim skolama... Sve je to nekako vis major za nase prosvetne radnike, nedostojno njihovog strajka, dochim plata postaje pitanje svih pitanja zbog kojih moraju da ispastaju svi od ucenika do njihovih roditelja, sto je manje vise cela Srbija... I to za posao koji se efektivno radi 4 sata dnevno, sa zagarantovanim praznicima i najduzim odmorom na svetu, te sigurnost i predvidivost koju pruza retko koje radno mesto.

Evo jednog svezeg primera. Skoro je od strane Beogradskog centra za ljudska prava objavljeno veoma zanimljivo istrazivanje naslovljeno "Novosti iz proslosti". Zahvaljujuci rezultatima istrazivanja moze se procitati  porazno nisko poznavanje cak i osnovnih istorijskih cinjenica (da je Crna Gora u proslosti bila nezavisna drzava ili da su srednjevekovni Hrvati imali svoju kraljevinu). Ovo je narocito izrazeno kod mladih ljudi - citaj korisnika obrazovnog sistema ciji uposlenici traze vece plate. Ovlas internet istrazivanje koje sam uradio omanulo je da iznedri ma i jedan podatak da se o istrazivanju oglasilo makar i jedno strucno udruzenje prosvetnih radnika ili sindikat - bilo u formi polemike, bilo u formi predloga za zajednicku akciju bilo seirenja nad uspehom (vec zavisnosti od ugla gledanja).  

Prosvetne radnike ovakva i slicna istrazivanja, kao i rezultati PISA-e, ne tangiraju puno, jer bili prvi ili poslednji, njihova plata stize prvog, pa makar i niko u drzavi ne umeo ni da cita ni da pise.

Nasa omniprezentna Drzava poseduje znacajan procenat odgovornosti za ovakvo stanje, najpre zbog odbijanja da ponudi resenje za sistemsku reformu obrazovnog sistema kako bi se odgovorilo na izazove XXI veka.  Drzava kao onaj gonich (da se vratim na paralelu sa galijom) ritam lupa odrzavajuci nas davno prevazidjeni sistem obrazovanja koji postoji i koji je gradjen za potrebe drustva XIX veka. U opstoj kakofoniji koju proizvode drzavni ritam-bubnjevi tesko je odigrati bilo sta sto ne izgleda na bauljanje po vremenu i prostoru.

Zamislite sta bi bilo ako bi se kao prva etapa u zemlju doveo Sir Ken Robinson kao katalizator javne rasprave o mogucem pravcu reforme naseg obrazovnog sistema? 

Kako Drzavu i onako nikako ne brine gde smo na PISA testu ili sta misle omladinci o istoriji a. jer od uspeha na PISA testu, da budem maksimalno banalan, jos niko nije nasao svojih 10 ili 20% / b. jer je i sama odgovorna sto je to tako / c. jer joj ultimativno odgovara ovakvo stanje postavlja se pitanje da li je moguce da se u nasoj prosveti desi "Egipatski scenario" i da zelja za boljim sistemom javnog obrazovanja pocne bottom-up, sto bi sindikalisti rekli, iz baze sa nekog lokalno-prosvetnog Tahiri trga?

Ili je mozda zadatak da se propadanje drustva kroz degradaciju prosvete ucini problemom civilnog sektora. programa EU i medjunarodnih donatorskih organizacija, nakon cega bi ga lakse bilo odbiti kao stranjsku novotariju i prikrivenu podlost?