Nema više Baka Evdokije

... sa nama više nije ni Đina, ni: Jelica Olga Lilit Evdokija Grigorijevna, Vuk Bogdan Lav Ognjen Viktor Grigorijevič i Ružica Ljudmila Stefana Anđelija Grigorijevna. 

RIP

Nesporna činjenica je da "Đina" nije rodila trojke, a "Baka Evdokija" - ne postoji. Svako ima (ili je imao) baku, pa je tako imala ili je ima (kako tvrdi) i "Đina", ali se baka čak ni ne zove Evdokija, s kojom ste posredstvom "Đine" komunicirali. 

Da li su priče "Baka Evdokije", navodno beležene u realnom vremenu, plod mašte, sećanja ili prepisane odnekud,  u svetlu činjenice da nije bilo trudnoće koja je na blogu opisana i od nekolicine pomno praćena, niti rođenja trojki, za čija imena je bio raspisan "tender", pa se čekao porođaj, pa je opisan porođaj, te je usledio i rezime u martu - ostaće nepoznanica.

Jedno je sigurno - "Đina" ima bujnu maštu!

 A sad, smatram da je potrebno da vas kao urednica ovog Bloga,  obavestim o činjenicama kojima raspolažem, od danas nepobitnno, jer polazim od pretpostavke da će čitaoce koji su pratili blog "Baka Evdokija i unuka Đina", to interesovati:

Poznato vam je (a onima kojima nije, evo prilike da se upoznaju) da je "Baka Evdokija (i unuka Đina)" na ovaj Blog "ušla" svojom pričom o porodjaju, u vreme kada je Krugolina napravila sajt "Majka Hrabrrost" i onda ovde objavljivala po svom izboru, neke od priča koje su joj tamo slali.

Nakon prve priče "Hvala mom svekru, gde čuo i gde ne čuo" usledilo je još nekoliko (5-6) "bakinih" priča koje je Krugolina praktično u kontinuitetu objavila na svom blogu, što je u priličnoj meri "okupiralo" njen blog, a solidan broj korisnika uzeo učešća u komentarisanju i tražio još. Nakon toga, Đina je prihvatila ponuđenu autorsku opciju (prethodno se propisno predstavila, dala kontakt, a tada se već pojavila na nekoj manifestaciji (štandu) koju je "Majka Hrabrost" organizovala, a potom i na promociji jedne od knjiga Jelice Greganović, sad već davnog, decembra 2009. godine. 

Nakon objavljivanja bloga o porođaju, koji se navodno desio u Moskvi, primećeno je, istina tek par dana nakon objavljivanja, da je blog pisan iz Srbije. To se moglo objasniti željom za privatnošću, jer autorka nije imala obavezu da otkrije gde se porodila i navodno ga i nije ga sama pisala, nego je pisan posredstvom "ćerke Milice". Međutim, kada se to ponovilo u narednom blogu, u kome je eksplicitno napisano "Moscow, 8.3.2011.",  upalila se "crvena lampica" (i to je moralo u nekom trenutku da se razreši). 

Čestitke su "pljuštale" kako na prvi (tada sam i ja čestittala), tako i na martovskii blog, a "povratak" u Srbiju je najavljen za maj. Oni koji su to čitali, znaju da je bilo molbi da se postave slike trojki i da je usledilo obećanje da će ih biti, kao i poseta ....

Kako je sumnja u celu pricu u martu bila već uveliko "rođena" (za razliku od "trojki" koje nisu), a  pokušaj da se  s "Đinom" stupi u kontakt je (neslavno) propao, došao je maj i vreme da se ova "saga" privede kraju. 

Zašto?

Zbog toga što je pisanje blog-priča koje mogu da sadrže elemente fikcije ili su čak kompletno fikcija, jedna stvar, a izmišljanje navodno stvarnih događaja i uvlačenje blogera u praćenje nečije trudnoće, izbor imena, čestitke i sve ono što je "Đina" uradila - OVDE  nedopustivo. 

Iako mi je "Đina" danas, preko telefona (nakon što je poziv na fiksni bio bezuspešan, ali se odazvala na mobilni, pretpostavljam zbog toga što sam upotrebila "trik" sakrivanja broja s koga se javljam) , pa sam je konačno suočila sa tim da je laž razotkrivena, što ona nije porekla (naprotiv) izjavila je, odnosno pitala šta je sporno u tome što je izmislila da je bila trudna, rodila trojke i tako dalje ... !!!!  te da nikome nije "naudila", zahvalila sam joj se na "saradnji", a ona je rekla da više nije ni nameravala da piše, ali da sad svakako neće.

Nakon što sam sam joj skrenula pažnju da postoje blogeri koji se interesuju za nju i "decu", te da ću ovo objaviti,  rekla mi je da postpim po sopstvenom nahođenju, jer ona i tako više neće pisati. 

Naravno, vi možete i pozivam Vas da iznesete svoje mišljenje o tome. 

Do mene je bilo da se na Blogu B92 ne ponovi  "Slučaj Soraja - dani kada je Internet plakao", niti da se održava laž koja možda ne bi imala takav epilog, ali, opravdana bojazan jeste postojala, jer, ako se čitaoci i komentatori (da se ograničim samo na tzv. trudnoću i porođaj), ne osećaju prevarenim što su čestitali i slavili, onda se makar upitajte kako biste se osećali da je "krenula da ih sahranjuje?!

Bila sam donekle neodlučna da li sve ovo da objavim, ali ovaj blog je ilustracija kako sam svoju dilemu razrešila.

Sve u svemu, ovo je blog o tome kako ništa na internetu ne treba da uzimate zdravo za gotovo. Čak ni kada nekoga upoznate, što je slučaj sa "Đinom", koju je na promociji Jelice Greganović upoznalo ili bar videlo, pedesetak (ako ne i više) kako autora, tako i komentatora s Bloga B92.

 Vaša razmišljanja i komentari su dobrodošli.

Vesna Dozet, 

urednica Bloga