"Messin' the blues...

 "...dugo sam učio da govorim
sada ćuteći puštam dane da
teku..."
Časlav M.

 ...de...li...ri...jum ...

lepu pesmu

da napišem,

no da objasnim

ovaj bol

koji mi do nogu

savija čelo..."

Drainac

                                                                                        *******

Znaš.. nema tu neke dubokoumne filozofije

Ili velike mudrosti

.sve je pitanje umešnosti ,

sposobnosti prilagođavanja

kao kod kameleona,

stvaranja paralelne zamišljene stvarnosti

sposobnost dobre improvizacije

ako nekako možeš da uspeš u tome, da preživljavaš

onda je možda svejedno ,

ako si ti...

jer ponekad je ...

tek tako,

kao

kad osetiš da si lagan

I pokušaš da nižeš

ogrlicu  najlepših nota

da bi je

kao

poklonio nekom, u toj paralelnoj , zamišljenoj stvarnosti

I nastavio bi s tri tačke...

a onda

nenadano ,

bez pravog povoda , nemiri počnu polako da te glođu

prizvani nekom notom ,

note počnu da beže, prsti ne slušaju

I muzika nije onakva kakva bi želeo da bude

Ako ne umeš da improvizuješ

onda je neopisivo, teško...

I tako , kao da sve već nije dovoljno zajebano

lelujaš posrćeš izbrazdanim ožiljcima spečenim ranama  , preturajući , skupljaš opiljke sećanja,

ponovo preživljavajući, neke tebi važne događaje, sećajući se nekih mesta, reči ,

ustvari , je to ono,

što pričamo ,

kada mislimo o vremeplovu ili mašini

kojom bi mogli da se vratimo u prošlost ,

i da tako možemo da menjamo događaje ,

da nastavak bude sasvim drugačiji ,

od onog koji je ...

.usledio ...

prisećanja na te trenutke , naiđe iznenada

podstaknuta nekim gestom,kretnjom,slikom, notom, samo nama znanom, učini nas teškim, odjednom ranjivim, ponekad bespomoćnim da se odupremo ,tada

jbenobolno zagušuje jeka tišine , arlauče, kada se očajnički osetiš usamljenim , kada je čežnja za nekim toliko jaka ,da teskoba pritiska , gura do ivice provalije iz koje blješti I zaurlava crnilo , , , kada bi mogao da

se meri intenzitet,možda je još jači, nanovo ,još jače ,razdire I cepa na delove, sećanja su ,pomislim,I dalje

istinski živa ,bolno stvarna

, I tada pokušavaš da pobegneš od tih sećanja, bolnih

bežiš, grčrvito se hvataš

za neka sećanja ,

koja si označio kao sebi važna, ne želiš da zaboraviš ,želiš da se vrate, I da traju, da ih proživiš opet I opet,

pa si ih definisao I šaržirao u "trezor lepih sećanja ,onih dobrih " I otvaraš ga kada ti zatreba ,

,samo ,ta sećanja , ponekad, ne donose osećanje,koje si osetilo tada , I koje očekuješ da te ponovo obuzme , možda I jače nego onda ,kada kada si bio lagan,

, iznenađeni si I zatečen , da si, čak , nekako ravnodušan,nema onog ushićenja, koje si osetio tada,

onda možda I nije svejedno,

ako si ti ...

ono što tako užasno želim

ne znam ...

***

...
*Znaš,

ima ono, kad,

napraviš plan, čvrsto odlučiš , šta ćeš i kako dalje,

podvučeš crtu; staviš tačku na i...

znaš kako to ide ,da ti ne crtam...

, i ipak
napišeš za svaki slučaj, da ne zaboraviš,
par crtica ispred....

...znam nekog lika koji je to stalno radio, inače teška picajzla, ovako je govorio :

" Autosugestija je najvažnija i treba imati plan, da upotpuniš vreme , a ne da ga trošiš bez veze, na lenstvovanje, fantaziju,

ljudi koji nemaju plan su budale i ne znaju da se odrede prema nekom problemu ,ako nastane, ne znaju da se izbore, i propadaju jer problem ne rešavaju nego samo odlažu rešenje, ulazeći u još veći problem i tako dalje , sve dok ne puknu-

Znači napraviš plan , analiziraš, predvidiš moguće prepreke, prostudiraš rešenja I držiš se toga striktno, bez odstupanja ...

Znači od momenta , (taksativno nabrojiš ), kad se probudiš , pa sve dok ne kreneš ponovo na spavanje,I videćeš, kako je sve mnogo lakše , znaš unapred sve kako bi trebalo pa tako imaš i o čemu da razmišljaš, ja tako radim i nemam problema"

"...kažem mu ...

*Auuu mnogo ti je to komplikovano , nekako po ps-u,

ja to ne umem, ja sam čovek koji nikad nema neki određen plan, sve radim po osećaju, pa gde stignem,

mislim imam jedino plan da ne riknem u nevreme,postoji još mnogo stvari koje nisam okušao, a voleo bih.. "
" A , nećeš stići nigde., ako tako radiš.kontrola I autokontrola!

*Jbt k`o tomos automatic...

" Zezaj se ti, ali to je ono što naučiš baveći se borilačkim veštinama ,askeza ... čudim se tebi i ti si to naučio , ali ne poštuješ ..."

*Mani me mudrosti, molim te.Jbt trebao si da budeš neki vojnik"...

Jbš pametnjakoviće ,
samo bi da pametuju i savetuju.... glodari

....U redu,pomislim, hajde i ja da pokušam...isplaniram , ono , znaš kako
tad i tad to i to, i tako... i

I ...znaš organizujem se i tako...

I onda detalj ti razbije koncepciju , jbg....

teško je opisati rečima

kako osećaš

kad odlaziš ,ostavljaš ono što ćeš posle nekog vremena nazvati uspomene,

i nije važno da li ćeš ih nazvatii lepe ili one druge

neko bi to nazvao, ne znam ni ja ...kako

hvatam se

,kao za slamku ,

za poslednji odblesak ,

svih onih mesta na kojima sam voleo ,

možda bio i voljen, makar bih želeo da je tako ...bilo

žarko želim da tako pamtim, da ostane u sećanju,

možda uspem u tome....

....

„Voli te jedan crusader
Sa povezom preko oka
Tu sam kao senka tvog samoljublja
Tvoj rob
plovimo obrisima tvojih senki
I tu sam samo da bih porobio one koji će da te slede
A da mnogi od nas ne znaju
već odavno
Kada smo krenuli i kuda
ćemo stići i nije ni važno
više
Da li se sećaš ? ....
Kako te je voleo ovaj grešnik."...

"donesite mi dva vinjaka, jer najviše mrzim samoću...
Mika

....
-Cila (čin četvrti)...

-a.l...oo..molim?..

*Pronto!!!pronto...

-Moliiim? Alo ,...Alo ..

*Pronto .. prontoskuzisinjor...

-Alo , ma ko je to?

*(izmenjenim glasom)

"oprostite molim, ja nisam iz tog grada...pa vas molim ..da mi kažete ,gde ovako tu...negdje gdje ..postoji najpogodnije mjesto ...za ...samoubistvo"

- ...jbš mi ma...ako si ti normalan...pa znaš li ti koje je doba...

* pravo vreme
da se razreše neke
dileme...eto malo rime...

-..O .bože mili... (glas u daljini...šta se desilo (čuje se iz daljine).. spavaj ,...spavaj , nije ništa ...

*slušaj bezbožniče, ne moli onog koga ne poštuješ ...
pokušavam da smislim neki dobar razlog ,da ti kažem zašto sam te zvao... ne uspevam, ništa pametno mi ne pada na pamet , baš o tome pričam sa džonijem...

-džoni? Ko je džoni?

*džoni , moj dobar drugar... on me bar sasluša , ne zanoveta , ne prigovara i ne kuka kao neka čangrzava baba tzv .tojest ti .. između džonija i mene, komunikacija je sjajna...ja pričam on sve odobrava , razumemo se bez greške

- ma daj, molim te...( čuje se iz daljine" ko je to ?-ma... ( trener ) je...zaboravio je nešto ... spavaj " ...sada? pa mogao je kasnije da zove , da li taj čovek uopšte spava?...

(ne razaznajem, ....neka diskusija ...nerazumljiva... oseti se nervoza u vazduhu ,glasu ,
baš me čudi zašto...hm...)

-Alo... evo sad moram sa Anitom da se raspravljam ... pa razišli smo se pre par sati

*hm... malo si ljut i neurozan ?neuroziskordis,a?....

-ma kakvi... ne , ja obožavam kad me neki ludak zove u tri ujutru i zajebava ...

*slušao sam triklok blues , pa sam te zvao da čuješ ...evo slušaj....(slušalica na zvučnik)..

...

Hej...nisam valjda Anitu probudio? Stvarno nisam hteo...tebe sam tražio

-e stvarno... ma daj...... ne zvoni telefon u mojoj ,glavi nego u sobi...

* vidi vidi ,nisam znao da spavate zajedno vidi, vidi ti njih ... e vidiš ti moj džoni ...blud i razvrat na sve strane, kakvo je vreme došlo ...e gde su prošla ona nevina vremena,"kad smo bili ko jeleni hitri"

-Puko si ...skroz ...totalno

*Ko ? Zar ja ? Neeeee... ni najmanje .. odlično se osećam, samo što ne poletim...hmmmm možda i hoću ako džoni legne kako treba...

-opet si ....odakle zoveš?

*rešio sam da se dezintegrišem najozbiljnije ...da ...eto to sam hteo da ti javim... dobar razlog šta misliš?

-kako to misliš?

* lepo ...smisliću nešto spektakularno ... videćeš

- ne zezaj se ... iako si bio čudan večeras

*ne zezam ...tako sam odlučio

-polako,polako, dolazim , nemoj da praviš neke gluposti ...dolazim...čuješ li ? jel` otključana kapija?

*znaš da je kod mene sve uvek otvoreno...otvoren sam za sve opcije...moš ovako, a moš i onako...

-ne glupiraj se ... reci mi tačno gde se nalaziš?

*u međuprostoru...u vakumu...u interegnumu, dopada mi se ova reč ...otvara me u struku

- polako , stani malo...heeeej...čuješ li ?...i ostavi tog džonija dok ne dođem, u redu? Alo...alo....alo ...( ne javlja se.! ) alo ...idemo brzo...alo ...

*čujem te, šta se dereš , ejjj ... hoću ovo da ti kažem....čitao sam Herodota i znaš , da ti kažem pravo ...dopada mi se ono, slažem se s njim , treba nekada imati muda i uraditi pravu stvar kao kada su Atinjani jurišali na Persijance , napucali su ih, iako malobrojniji, izginulo ih puno, ali njb li im se keve i oterali....tako treba otići,... slavno ...

-šta pričaš ti polako.... evo dolazim ...
a šta je sa onim da nezreo čovek hoće za nešto slavno da umre , a zreo za nešto skromno da živi... pričali smo o tome

*jbte gosn Antolini , ionako je bio peškir garant, pun mi je qc te filozofije!
Kolf je bio u pravu sve je to licemerno sranje , gde god se okreneš, mulj, talog....kaljuža...
Nema uopšte smisla...više...nema

- samo polako, pričaj, evo tu sam ...skoro ...pred kapijom ...i Anita je sa mnom

*Odlično, imaću odličan ispraćaj.. dva svedoka...sve po propisu

-Ajde ne pričaj tako...Ostani samnom...

*stendbajminobadinouououououou...ouuuuu.....

-Gde si?

*hirajemondroudagen ...gledam mesec kako putuje kroz lišće smokvica, čekam da pređe na drugu stranu...znaš ono "darksjadofdmun"

-Čoveče uplašio si me, zašto mi to radiš?Šta ti je?kad smo se razišli sve je bilo ok... dobro, ne baš sve ,ali ...
*hteo sam da vidim da li ćeš mi doći kao Platejci ili da okasniš kao Spartanci...Anita, pa zašto je tebe dovodio , sram ga bilo... ..
.(poljubac u ruku) ne ljutiš na mene?

-A: Ne ljutim se, zabrinuli smo se oboje, mislili smo...jesi li dobro?

*Jesam , ne brini, samo sam hteo ga probudim da odemo na pecanje, nismo odavno ...ne misliš valjda da bih stvarno tako nešto uradio? Toliko još nisam odlepio, jesam malo, ali toliko nisam...nego ,hoćemo da napravimo žurku , tu je muzika, piće ,malo zelenike , ima tamo unutra i za klopu šta želiš, kao da si kod kuće , samo izvoli...

-Hvala ti,... neka ,ja bih ipak da spavam,umorna sam, vas dvojica radite šta hoćete ....
...
* Hej čoveče, to je prava žeena Cila, ne pravi frku kad te neki ludak zove u sred noći koji hoće da izvrši harikikiriki iz zasede...

-To je zbog tebe... pričao sam joj šta smo i gde, inače bi ... znaš da mi je rekla da te zovemo da dođeš, da te vodimo na pecanje po fjordovima, tamo kod nas?

*Može,ako ću da vidim auroru, pa da riknem

-E prestani više s riknjavanjem, stvarno sam se zabrinuo...i koliko si ovoga popio?

*Što jel nema više....?...! stani !ko kaže da nema , tu je druga boca,pa treća, pa ..

-Dokle više čoveče? Nisam ti mama da ti delim savete, ali stvarno preteruješ...

*A što Cila? Nije ti nikad došlo da se ubiješ od R*-OH k`o životinja ? nemoj zezati , nego sipaj...Anita se stvarno neće ljutiti na mene'

-ne brini ...

*Čuvaj je Cila, dobra je

- Znam , jeste .......

Ćutimo... znam šta mu se vrti po glavi ...

svako od nas ( verovatno) misli o svojoj nekojAniti, bar ko je ima...to su oni pravi trenuci, kada znaš da imaš nekog , ko je tu kad ti treba, ko će da oćuti s tobom, ne zamera , ni zamara suvišnim rečima, pitanjima, ponekad su reči suvišne, nepotrebne da se razume...

....pijemo i pušimo duvan u tišini, samo neke ptičurine u daljini ...grakću ...

* ,sanjao sam belo ,Cila... sve belina neka ,kao onaj decembarski sneg kad zaveje ...idem propadam do kolena,do pasa, jedva izvlačim noge, za sledeći korak...pokušavam rukama ali nemam na šta da se oslonim... težina neka kao olovo, idem ali , ne stižem nigde, ...ništa gde god da se okrenem, ništa samo belina...ubija...okrećem se da se vratim , ne znam gde, ne vidim tragove , kao da stojim u mestu...odjednom vidim neki obris , lik , poznat ali ne mogu da se setim ko je , to me izjeda, pokušavam ali ne mogu, I vidim kako počinje da se povećava , govori nešto taj lik vidim da se usne miču ali ne čujem, vidim samo da upire prstom prema meni i nešto govori...I on je beo ...taj lik ... sledio sam se... mislim da sam se onesvestio...

Ćutimo... ... a i šta bi mogao da mi kaže

ništa ...

-Šta si odlučio?...

* Ne znam... teško je ...ne liči mi na odlazak ...više na ...

znaš kako kaže pesma:

"Kad jesen pogasi šumove,
I boje u predsmrtnom sjaju
Stanu polako da mru,
Kad se suncu otme vlast,

Ja ću se dati na put.
Znam da se neće vratiti
Leto sagorelo,

I da je mrtva radost i pogašena zeđ,
I da tuđina nikom
Još sreće nije dala,

Ali znam: da su za nesrećne oči
Novi krajevi lek,
I da se svaki bol jedino novim i većim
Sažiže i leči."

Ćutimo ... utapam se u vokeru, ne zna se više tu ko koga guta , on mene ili ja njega...

Čeka, ...znam da čeka da ga pitam , zna da ću da pitam...i znam da zna , i znam...verovatno smišlja dobar odgovor, procenjuje...znam ga u dušu...

*I?...
-....Šta i..?

*Video si je?

- ...A ...to ...da, jesam ...ali , onako u prolazu ....

( otresa pepeo sa cigarete , zna da znam da je video, pričao s njom, zna da čekam,da mi ispriča svaku sitnicu o tom susretu. Šta su pričali ...kako izgleda, šta je nosila ....)

Osetim i po glasu da laže...znam kad laže...
ćutim, gladam ga , ali ne vidim mu dobro lice ,...

znao je da će doći do toga,...znam da zna ...znam da zna i da mi je teško da čujem bilo šta o tome, a opet moram....čist mazohizam hoćeš da saznaš ono što,... za šta si siguran da će boleti ...

...zašto je ne nazoveš ?....

Ćutimo...

*...I šta da joj kažem ? ....jesi li joj rekao da ... možda odlazim ?

Ćuti...čini mi se čitavu večnost...

*Jesi li rekao ?

-.Ne viči ..čuo sam te i prvi put ......nabacio sam , onako ..usput...

*Što me mučiš čoveče...izvlačim ti reči k`o klještima....i jel rekla nešto?

-....Ništa...

* Šta: ništa? Šta ti to znači? Rekla nešto ili nije?Govori čoveče!
...
-Šta ja da ti kažem? Zovi je sam i pitaj!

Gledam ga i ne verujem , zna da me muči ..ubija ,a ćuti ,neće ništa da kaže, da pogled ubija verovatno bi ga spalio na mestu....

*Hoćeš da izvlačim iz tebe reči silom ?govori!

Ćuti... ni ne gleda me ... ćuti ko kurva...besnim, gledam ga...ni ne gleda me , ...
Kvarnjak ... a zna celu priču, i zna, sve zna ...

*I šta da kažem ako me nešto pita ...?

-istinu...reci istinu

*Koju istinu ?Cila ? Koju?

-ti najbolje znaš šta je istina

*Jel ` onu:
znaš to je odlična prilika koja se pruža možda jedanput...

Ili onu : Dosadilo mi je ovde , pa hoću neku promenu ..

Ili ... I još pitaš zašto idem?

Pa da pobegnem od tebe
ludo jedna!"

....

-Jbg, šta ja da ti govorim ,znaš i sam da ne možeš pobeći... znaš to bolje od mene...zato..

*ne mogu ...Cila ....ne mogu ...

.... ćutanje.... trenutak kad ti se sve skupi pa krene

...* vidiš li onaj mesec , Cila,

onaj jebeni mesec gore

kako mi se smeje ...cereka ...

đubre jedno licemerno, mamu mu jbm

,....vidiš li ga ? ...

pobegao nam je ...Cila...pobegao ...

a bili smo mu tako blizu ..

.bili smo tako blizu da ga dohvatimo ...

bili smo tako blizu...

znaš ...

teško je odreditii neku granicu do koje smemo i možemo da idemo ,možda I ne treba , treba možda slediti instikte

varljiva su osećanja,kao površina vode,ponekad slika kristalno čista, a malo je potrebno da se promeni zamuti,

ne znamo šta se dešava nismo sigurni , nastavljamo dalje tražeći ono što smo videli ili zamislili da vidimo, ,nada da može biti

ne dozvoljava nam da potonemo ,
slušaj :
...don't fuck with my feelin` , baby...