ETF SI – budžet samo za deset kandidata!?

Diplomirani inženjer softverskog inženjerstva (odnosno barem je tako bilo pre nego sto je zavrsena "Bolonjizacija". Na RTI smeru se dobijala titula diplomirani inzenjer elektrotehnike (i racunarstva) za Računarski tehniku i Informatiku.


Evo aktuelnih studijskih programa za ova dva smera:


Program SI odseka

Zajednička prva godina za elektrotehničke odseke

Odsek za RTI

tomas.hokenberi

Zapravo većina diplomaca većine smerova ETF-a (osim možda energetičara) se uglavnom bavi softverom. Smerovi poput Telekomunikacija i/ili Automatike imaju puno informatičkih predmeta (što obaveznih što izbornih) koji diplomcima daju osnovna znanja za bavljenje softverom.

Pa upravo si sam dao najbolju argumentaciju zasto drzava treba da zalegne iza bas ovakvog jednog smera. Iz budzeta se finansira na ETF-u 10 "softveraša" i 400 ostalih... a onda se primetna vecina od tih "ostalih" zaposljavaju kao softveraši!? Ako za ostale smerove na ETF vazi odnos 400 budzetskih i 100 samofinansirajucih, valjda bi logicno bilo i da na ovom SI odnos bude 50 budzetskih i 10 samofinansirajucih, a ne obratno. Pretpostavljam da je razlika u zvanju posledica toga sto SI traje 4 godine, a ostali 5, medjutim po spisku predmeta koje sam pogledao na ETF sajtu, oni koji zavrse SI trebali bi biti osposobljeniji za izradu i upotrebu softvera od svih ostalih sa diplomom ETF. Ako sam shvatio dobro on je otvoren pre malo vise od 5 godina, pa ako je prvobitno stvarno bio eksperimentalan i kako kazes zamisljen da bude samofinansirajuci, nesto se valjda promenilo u medjuvremenu da drzava ove 2011 ume da prepozna sopstvenu potrebu za finansiranje skolovanja vise od 10 strucnjaka godisnje takvog profila!? Neka zadrze onda i dalje tu kvotu od 50 samofinansirajucih, ali zato neka umesto 10 bude onda bar 50 budzetskih, pogotovo sto nema nikakvih razloga da se dovodi u sumnju tvoja insajderska ocena aktuelnih trendova da vecina novijih ETF diplomaca (osim mozda energeticara) na kraju na ovaj ili onaj nacin ionako zavrse u softverskoj branši.

Pošto sam bio na ETFu u doba kada je uveden SI, moram samo da dodam da je smer RTI skoro isto sto i SI, samo sa nekoliko opštih predmeta više na početku studija i sa drugačijim izvođenjem nastave (u običnim učionicama umesto u fancy laboratorijama). Nekada je RTI imao mnogo više opštih predmeta i elektronike ali se to promenilo baš negde doba kada sam ja studirao. Dakle od ovih 400 ostalih, zapravo oko 150 su softveraši.
Slažem se da je potrebno povećeti budžetske kvote na SI i na ETFu generalno. Zapravo, moj stav je da dokle god država plaća barem jednog studenta filoz(s)ofije, svi na elektrotehnici bi trebalo da budu na budžetu.

Što se povećanjA ukupnog broja studenata tiče to je malo tricky, pošto ETF odavno ima problem sa manjkom prostora, tako da nastava ne može da se adekvatno organizuje za više studenata.

SI je smer koji je napravljen da bi bio za samofinansirajuce studente, da bi se ETF-u prelila dodatne sredstva. Na tom smeru su kriterujumi nizi nego na ostalim smerovima. Smer je nastao kada su na ETF-u shvatili da mogu i oni da urade isto sto i FON, da ponude nezahtevan informaticki smer, koji ce privuci samofinansirajce studente koji zele da dobiju diplomu u IT-u, ali ne zele da previse uce. Kako nisu hteli da banalizuju RTI smer, prosto su izmislili SI smer.

Smer za Racunarsku Tehniku i Informatiku daje mnogo bolje softverase (iako nisu samo softverski vec i hardverski smer, ali odgovarajucim izborom predmeta se mogu skoro potpuno usmeriti ka softveru) od smera za Softversko Inzenjerstvo. Cak i diplomci ostalih smerova, u praksi, najcesce postaju bolji softverasi od ovih sa SI.

Jednostavno ko zaista zeli da studira računarstvo na ETF-u taj ce upisati RTI. Diplomci RTI smera su mnogo bolji strucnajci u svim oblastima IT-a od ovih sa SI.

Smerovi poput Telekomunikacija i/ili Automatike imaju puno informatičkih predmeta (što obaveznih što izbornih) koji diplomcima daju osnovna znanja za bavljenje softverom.

Hmmm, izvini, koje to informatičke predmete imaju na Telekomunikacijama, konkretno? (to sam završio, ali se ne sećam). Mislim, nadam se da ne računaš TK mreže u informatički predmet? Osim možda URS-a (mada je to dosta nategnuto) ja ne mogu da se setim ni jednog. Pazi i ja sam dosta bajat, možda se nešto promenilo u medjuvremenu, ali me mrzi da gledam po web sajtu ETF-a.

To što ti imaš da načvakaš malo C++ iz nekog domaćeg iz Radiosistema ili da u matlabu oivičiš bolesnu jetru u Digitalnoj obradi slike, ili da kod Draje izvučeš neki signal iz šuma, i nije baš neka jača informatička veština. Jel počelo da se predaje recimo SDR (Software Defined Radio)? To bi možda moglo da prodje kao neki informatički predmet na Telekomunikacijama.

pogotovo sto nema nikakvih razloga da se dovodi u sumnju tvoja insajderska ocena aktuelnih trendova da vecina novijih ETF diplomaca (osim mozda energeticara) na kraju na ovaj ili onaj nacin ionako zavrse u softverskoj branši.

Ovaj, šta ste se bre vi ljudi navrzli na Energetičare, ako smem da pitam? Otkud vam ideja da se oni "ne bave software-om", šta god da to tačno znači?

Govoris ocigledno o programu Telekomunikacija (ET) od pre 20-ak godina kada su jedini obavezni racunarski predmeti bili ORT na prvoj, PJMP na drugoj i URS na cetvrtoj godini. Program se u medjuvremenu prilicino izmenio. Plus sto nove "bolonjske" generacije imaju mnogo vecu mogucnost izbora izbornih predmeta.

Ja nisam zavrsio Telekomunikacije, vec Automatiku (po tom programu od pre 15-20 godina), ali vec tada su obavezni predmeti bili, ORT, Arhitektura racunara, PJMP, Mikroprocesorski sistemi, URS, OOP i Programiranje u realnom vremenu. Daklem ipak malo vise od jednog domaceg u C++. No slazem se tada je na telekomunikacijama bilo mnogo manje informatickih predmeta.

srdjan.pajic

pogotovo sto nema nikakvih razloga da se dovodi u sumnju tvoja insajderska ocena aktuelnih trendova da vecina novijih ETF diplomaca (osim mozda energeticara) na kraju na ovaj ili onaj nacin ionako zavrse u softverskoj branši.

Ovaj, šta ste se bre vi ljudi navrzli na Energetičare, ako smem da pitam? Otkud vam ideja da se oni "ne bave software-om", šta god da to tačno znači?

Pa cast retkim izuzecima koji se bave, poznajem ih dosta, ali vecina (posebno onih koji su zavrsili sisteme) ipak trazi sigurniji posao u struci, npr. u EPS-u, koji je najcesce manje zahtevan (osim naravno posla dispecera, ali to je druga prica) i od kog "ne boli glava".

A bave se manje softverom i zato sto su, zahvaljujuci politici katedre za energetiku, uvek bili uskraceni za racunarske predmete (sada se zahvaljujuci "bolonjizaciji" to malo izmenilo). Kada su svi slusali PJMP dva semestra, oni su slusali jedan itd.

tomas.hokenberi

Govoris ocigledno o programu Telekomunikacija (ET) od pre 20-ak godina kada su jedini obavezni racunarski predmeti bili ORT na

Pa evo, sad sam pogledao tekući program na telekomunikacijama. Jeste, ima tih nekih informatičkih predmeta više nego pre, ali koliko vidim svi su potrpani u grupu izbornih, i tamo piše da biraš jedan od. A na listi izbornih predmata gotovo svi drugi su bitniji za osnovnu struku, telekomunikacije, nego bilo koji od tih informatičkih predmeta.

Ok, možda ljudi to i biraju, mada ne razumem zašto bi neko izabrao smer Telekomunikacije i onda slušao baze podataka, umesto recimo digitalnih telekomunikacionih kola (ista grupa, biraš samo jedan, jel tako) ili operativne sisteme umesto Prostiranja optičkih talasa? Meni se čini logičnije da inženjeri telekomunikacija nisu, i ne treba da budu, "bolji softveraši" ili informatičari od tamo nekih sa RTI, ili FON-ovaca i šta ti ja znam. Sem ako eto nisu zalutali na Telekomunikacije.

SI je smer koji je napravljen da bi bio za samofinansirajuce studente, da bi se ETF-u prelila dodatne sredstva. Na tom smeru su kriterujumi nizi nego na ostalim smerovima. Smer je nastao kada su na ETF-u shvatili da mogu i oni da urade isto sto i FON, da ponude nezahtevan informaticki smer, koji ce privuci samofinansirajce studente koji zele da dobiju diplomu u IT-u, ali ne zele da previse uce. Kako nisu hteli da banalizuju RTI smer, prosto su izmislili SI smer.

Znaci ipak je ujdurma u pitanju, samo ne na relaciji drzavni-privatni nego drzavni-drzavni iliti kako da ETF mazne malo vise para za sebe. Ovo me podseca na pricu iz devedesetih kad je otac jednog mog druga, inace ugledni prof. BU video da se na par metara od crkve podize neki kvazi trzni centar, alarmirao televiziju novinare i podigao frku kako to nema smisla da se tako naruzuje crkva i sve sto bi svako od nas pomislio... i kad su se ugasile kamere, jedan od popova mu rekao, "Profesore, nemoj molim te da nam kvaris posao". Ispostavilo se da su svi i popovi i preduzimac i finansijer u dilu i to sto ce trzni centar da se skoro nasloni na crkvu popovima ne smeta a ovima dobro cini.

srdjan.pajic

tomas.hokenberi

Govoris ocigledno o programu Telekomunikacija (ET) od pre 20-ak godina kada su jedini obavezni racunarski predmeti bili ORT na

Pa evo, sad sam pogledao tekući program na telekomunikacijama. Jeste, ima tih nekih informatičkih predmeta više nego pre, ali koliko vidim svi su potrpani u grupu izbornih, i tamo piše da biraš jedan od. A na listi izbornih predmata gotovo svi drugi su bitniji za osnovnu struku, telekomunikacije, nego bilo koji od tih informatičkih predmeta.

Ok, možda ljudi to i biraju, mada ne razumem zašto bi neko izabrao smer Telekomunikacije i onda slušao baze podataka, umesto recimo digitalnih telekomunikacionih kola (ista grupa, biraš samo jedan, jel tako) ili operativne sisteme umesto Prostiranja optičkih talasa? Meni se čini logičnije da inženjeri telekomunikacija nisu, i ne treba da budu, "bolji softveraši" ili informatičari od tamo nekih sa RTI, ili FON-ovaca i šta ti ja znam. Sem ako eto nisu zalutali na Telekomunikacije.

Pajicu mlogo si bre mator, manjaju se stvari svuda pa cak i na ETF-u.
I sve je tacno sto covek kaze. SI je obicna krava muzara koji je zamisljen kao olaksani RTI bez ijednog ne-softverskog predmeta i sa znatno snizenim kriterijumima (skoro 100% prolaznost) odakle bi ETF trebalo da izvuce malo kesa. Umesto insistiranja na povecanju budzetske kvote na SI-u, treba insistirati na povecanju samofinansirajuce kvote na SI-u i budzetske kvote na RTI-u.

A propo telekomunikacija, koliko ljudi ti zaista poznajes koji su zavrsili telekomunikacije (ukljucijuci i sebe), a da se zaista bavi razvojem telekomunikacija (ne racunam nikog ko radi u telekomu niti ljude koji prodaju centrale i ostalo)???
Eko ne znas evo ti odgovor, od ljudi koji ostanu u Srbiji, par njih ide po cukama i montira bazne stanice (recimo 10 iz svake generacije), 2-3 u Iritelu radi RF (mada je i to elektronika), 2-3 se zaposli na aerodromu, masa instalira mreze (bog blagosloviju Draju), al to su telekomunikacije ko sto su baze programiranje, i jos par u Matlab-u radi neku obradu signala i to ti je to. Svi ostali prodaju stranu opremu, otvaraju pasijans u telekomu, ili nadgledaju kojekakav softver raznih provajdera mobilne telefonije.
U struci rade elektronicari (vecina), energeticari (uglavnom), automaticari (skoro vecina) i par njih sa FE-a koji se bave medicinskom elektronikom i to je to. Svi ostali rade neko programiranje.

Covek u belom

Pajicu mlogo si bre mator, manjaju se stvari svuda pa cak i na ETF-u.

Pa ni Tomas nije baš u cvetu mladosti, vidiš da čovek kaže da je otprilike moja generacija i frlja se tu sa nekim predmetima koji su postojali i pre 15 godina.

Ja sam samo reagovao na iznet stav da su ljudi sa telekomunikacija, automatike ili RTI lepši, bolji i pametniji programeri od ljudi koji završe SI. Mislim da nisu, ili ako neki od njih jesu, to sigurno nije zbog nastavnog programa na Telekomunikacijama ili Automatici, niti zbog navodno viših kriterijuma za polaganje ispita na tim smerovima. Osim toga, verujem da Pleki zna kakav je kvalitet ljudi koji izlazi sa tog SI-ja i traži posao, jer je to njegova oblast. Ja ne znam, nego samo procenjujem na osnovu dostupne mi informacije, a to su ovi programi.

Ma da... bas su nas dovde doveli IT strucnjaci koji ne umeju da shvate "duboki smisao" cinjenice da ce se i ove godine od desetak hiljada novih studenata cije skolovanje ce se finansirati iz budzeta Republike Srbije samo njih DESET biti sa smera softverski inzinjering, profila za kojim danas vlada ogromna potraznja na trzistu rada, a za 4-5 godina kada diplomiraju posla za njih moze biti samo jos vise, a ceo IT sektor moze biti dugorocno (ili cak kratkorocno) jedna od ozbiljnijih preostalih razvojnih sansi koje su nam preostale!?

Ahaha, lapsus. :)
Nije mi namera bila da Vas uvredim i oprostite ako sam to uradio. Samo ne volim kad neko pise o necemu u sta nije dobro upucen. ETF, kao sto je ovde vec receno, ima i IR odsek na kome ima mnogo vise budzetskih studenata, a na kome se izucava isto sto i na SI-u. IR je, istina, tezi, zbog vece sirine gradiva, ali u principu je to to. SI je osnovan upravo da bi se uzeo neki dinar (evro). Studenti tog odseka imaju bolje uslove, vise kolokvijuma, rade u mnogo manjim grupama i tome slicno i to placaju. SI upise 60oro ljudi godisnje i to je to. To sto bi vi povecali broj studenata na budzetu ne znaci da bi tu sad bilo 100 ljudi i da bismo imali veci broj programera, prema tome ne znam cemu tekst... Da ne upisuju oni koji imaju pare, nego oni koji nemaju? Za takve je tu IR. Inace, pretpostavljam da znate da interesovanje za prirodne nauke uopste nije veliko kod nas, kao i u svetu, tako da je to to. Moze jos xy fakulteta da se osnuje za IT, ali to prosto nema ko da studira, tako da opet tekst nema nekog velikog smisla...

Nisi informisan/a. Pod 0 ETF traje 4 godine. 5. godina je master. Uporedi spisak predmeta SI-a i IR-a, pa pisi onda komentar...

Školuje se još softverskih inženjera: http://silab.fon.rs/

Dragan Pleskonjic

SI je osnovan upravo da bi se uzeo neki dinar (evro). Studenti tog odseka imaju bolje uslove, vise kolokvijuma, rade u mnogo manjim grupama i tome slicno i to placaju.

Dakle, Vi kažete da smer postoji upravo za to, da se uzme od studenata neki dinar (evro) da bi dobili bolje uslove studiranja?

Ovo i ja potvrđujem.

Dakle, Vi kažete da smer postoji upravo za to, da se uzme od studenata neki dinar (evro) da bi dobili bolje uslove studiranja?

Da.

Jer kad pogledate plan i program IR-a i SI-a, a imate ga na sajtu fakulteta, to je to. S tim da prvi imaju malo sire studiranje i tezi put. Kad to kazem mislim na predmete poput osnova elektrotehnike 1 i 2, osnova telekomunikacija itd. koji izostaju na SI-u. SI je dakle nesto usmereniji, ali pored gradiva koje je u velikoj meri isto, takodje su isti i profesori i asistenti. To je jednostavno odsek za imucnije studente na kome imaju bolje uslove studiranja i to placaju. Ne vidim u tome nista sporno, inace.

SI je osnovan upravo da bi se uzeo neki dinar (evro). Studenti tog odseka imaju bolje uslove, vise kolokvijuma, rade u mnogo manjim grupama i tome slicno i to placaju.

Dakle, Vi kažete da smer postoji upravo za to, da se uzme od studenata neki dinar (evro) da bi dobili bolje uslove studiranja?

Tužno, ali istiniti! Ovo je i za mane najlogičnije objašnjenje.

To je jednostavno odsek za imucnije studente na kome imaju bolje uslove studiranja i to placaju

..i koji bi da izbegnu tu elektrotehniku 1 i 2, telekomunikacije i ko zna sta jos......Ja mislim da osoba sa univerzitetskom diplomom treba da ima znanja koja nisu bas ogranicena samo na jednu oblast....tacno je da su nasi fakulteti po starom programu isuvise "tupili" i da su se ucile bespotrebne stvari ali ne znam nikoga ko se sa takvom diplomom nije snasao bilo gde u svetu....medjutim, ova bolonja koja je imala za cilj da pre svega olaksa studiranje i osavremeni programe, na vecini fakulteta nije uspela....izlaze generacije sa mnogo manje znanja nego sto je to bilo ranije a najvaznije je sto oni i ne dobijaju diplomu diplomiranog inzenjera(govorim o teh fakultetima)...za tu diplomu treba jos jedna godina tj master studije...ove nediplomirane niko nigde ne trazi(pogledajte konkurse)...Prema tome, ja bih apelovala da se master studije ne naplacuju kao neke "posebne" dodatne studije (posto to nisu po zakonu)vec da svako ko je zavrsio 4 godine moze da ide na petu besplatno...

jesen92

izlaze generacije sa mnogo manje znanja nego sto je to bilo ranije ...

Jeste li uporedili pitanja na ispitu iz male mature ove godine i prethodne?

Jeste li uporedili pitanja na ispitu iz male mature ove godine i prethodne?

nisam...nisam o tome obavestena..

guardianoftheblind

SI upise 60oro ljudi godisnje i to je to. To sto bi vi povecali broj studenata na budzetu ne znaci da bi tu sad bilo 100 ljudi i da bismo imali veci broj programera, prema tome ne znam cemu tekst... Da ne upisuju oni koji imaju pare, nego oni koji nemaju? Za takve je tu IR. Inace, pretpostavljam da znate da interesovanje za prirodne nauke uopste nije veliko kod nas, kao i u svetu, tako da je to to. Moze jos xy fakulteta da se osnuje za IT, ali to prosto nema ko da studira, tako da opet tekst nema nekog velikog smisla...

Ovo je potpuno kontradiktorno. Na osnovu cega se moze tvrditi za smer za kojim je tolika glad na trzistu, a koji je i medju studentima toliko trazen da uprkos tezini i 2.000 evra godisnjoj skolarini bez problema popuni svoju kvotu od 50 samofinansirajucih, da ne bi bilo dovoljno zainteresovanih ako bi se broj budzetskih povecao sa zanemarljivih 10 na makar 50??? Ako je tom smeru zbog traznje sudjeno da bude "zlatna koka" ETF neka paralelno zadrze i tu svoju kvotu od 50 samofinansirajucih. Ajde da razumem da su ti IR i SI smerovi dosta kompatibilni i razlikuju se u samo 15-ak posto predmeta (tamo softversko/programerskih, a tamo elektrotehnickih/hardverskih), ali evo culi smo ovde i da veliki broj onih sa ETF koji hoce sutra da se profesionalno bave programiranjem su primorani da upisuju i telekomunikacije ili automate... dakle prinudjeni su da uce i preko trecinu gradiva koja im nece trebati (a da u odnosu na SI budu uskraceni za tu istu softversku trecinu koja ce im trebati). A recimo za studente iz unutrasnjosti koliko znam, status samofinansirajucih istovremeno znaci i da ne mogu da stanuju i da se hrane u studenskim domovima, pa je to i dosta vise od 2.000 evra godisnje. Ako je u doba uvodjenja to bio "naj-fancy" smer na celom BU, u medjuvremenu je postao najtrazenija roba na trzistu rada - pa valjda je red da drzava konacno to prepozna? Ako drzava godisnje finansira skolovanje vise od 10.000 novih studenata po kojoj anti-logici je samo jedan PROMIL medju njima za pojedinacno mozda najtrazenije zanimanje!?

Jer kad pogledate plan i program IR-a i SI-a, a imate ga na sajtu fakulteta, to je to. S tim da prvi imaju malo sire studiranje i tezi put. Kad to kazem mislim na predmete poput osnova elektrotehnike 1 i 2, osnova telekomunikacija itd. koji izostaju na SI-u. SI je dakle nesto usmereniji, ali pored gradiva koje je u velikoj meri isto, takodje su isti i profesori i asistenti. To je jednostavno odsek za imucnije studente na kome imaju bolje uslove studiranja i to placaju. Ne vidim u tome nista sporno, inace.

Dakle, onaj ko nema para mora da uči i elektroniku i telekomunikacije i tamo neke predmete koje mu nikad u životu neće trebati, dok oni sa parama izučavaće samo ono što će im zaista biti potrebno kada jednog dana budu zaposleni kao softverski inženjeri ?!

I ove što studiraju 5 godina, njih plaća država, a ove što studiraju 4 oni se samofinansiraju. a koliko razumem svi oni na kraju završe kao programeri.

logično, nema šta.

blogov_kolac

ali evo culi smo ovde i da veliki broj onih sa ETF koji hoce sutra da se profesionalno bave programiranjem su primorani da upisuju i telekomunikacije ili automate... dakle prinudjeni su da uce i preko trecinu gradiva koja im nece trebati (a da u odnosu na SI budu uskraceni za tu istu softversku trecinu koja ce im trebati).

Lose je shvacena ova moja recenica. Ja sam npr. jedan od tih koji je zavrsio "te Automatike", ali upisao sam je (kao i 90% studenata AU na mojoj generaciji) zato sto sam zeleo da upisem "te Automatike". Mogao sam da upisem RTI, ali nisam zeleo. Automatika, konkretno pruza neka znanja koja se ne uce na RTI i/ili SI, a koja se samostalno mnogo teze sticu nego softverska znanja. Pored tih znanja "Automatike/Telekomunicije" pruzaju i dovoljan fond znanja iz racunarstva potreban za bavljenje softverom, posto Automatika i Telekomunikacije u 21-om veku podrazumevaju primenu racunarskih tehnologija i softvera.

Neki se posle bave specificnim softverskim i hardverskim tehnologijama vezanim za struku, a neki se preorijentisu na "softver opste prakse".

Naravno neko ko zavrsi automatiku, elektroniku ili telekomunikacije nema vecih problema da postane "softveras" ako mu se tako razvije karijera. Medjutim neko sa SI smera nikada ili izuzetno tesko moze da postane automaticar, elektronicar ili strucnjak za telekomunikacije. Tesko da moze i da se bavi racunarskim hardverom (u smislu dizajna, ne sklapanja PC komponenti!).

Ako je tom smeru zbog traznje sudjeno da bude "zlatna koka" ETF neka paralelno zadrze i tu svoju kvotu od 50 samofinansirajucih

A kapaciteti?

Sećam se samo da je 61-ca izgledala svemirski i da su tamo samo stranci imali nastavu, a mi ponekad provirimo kroz vrata, i da tamo nije bilo mišomora po ćoškovima!


Inače, uopšte nije tačno da je velika potražnja za IT-ovcima u Srbiji,
nego je u drugim oblastima još lošije!

NNN

Inače, uopšte nije tačno da je velika potražnja za IT-ovcima u Srbiji,
nego je u drugim oblastima još lošije!

Tužno tačno

Dragan Pleskonjic

Ove godine ETF ima 810 kandidata na 560 mesta (svi smerovi, uključujuči budžet i samofinansiranje). Dakle ima kandidata. Industriji kandidati trebaju, to znam iz prve ruke. Pogledao sam i ocene tj. proseke kandidata iz srednje škole i većina je na veoma visokom nivou. Videćemo i rezultate prijemnih prekosutra.

Sve to demantuje Vaše gornje tvrdnje. Da je više mesta na budžetu, verovatno bi bilo i više kandidata. Cena školovanja i broj mesta je verovatno neke unapred destimulisala da konkurišu. Znam nekoliko takvih. Verujem da Vi poznajete dobro situaciju, iako neke Vaše izjave i ne idu u prilog tome - čak naprotiv, kao da ste kivni na SI smer zbog nečega.

Nemojte olako da lepite drugima etikete. Meni ste prišili da ne poznajem situaciju i da se nisam informisao, ETF-u ste prišili da je osnovao smer "samo da bi uzeo neki dinar (evro)", a studentima SI smera da nihovo znanje i diploma i ne vrede puno.

Recimo, da li znate da je prošle godine bilo 13 kandidata (na čelu liste) za smer SI sa svih 100 poena, a 10 budžetskih mesta? Onda su nekako primili 12 na budžet, a jedan je odustao i otišao negde drugde.

To što postoji RTI ne znači da ne treba da postoji SI. Ne žele svi da uče sve elektrotehničke predmete. I mnogima oni i neće trebati u životu. Ima onih koji hoće da se fokusiraju potpuno na softver.

Dragane mislim da svemu dajes previse licnu notu i pristupas previse idealisticki.
SI smer u totalu ima ogranicen kapacitet (kao uopstalom i ceo ETF). Kapacitet je ogranicen brojem mesta u ucionicama, opremom i fondom casova profesora. Zato je skolovanje jednog SI studeta daleko skuplje (za fakultet ne samo za studenta) od skolovanja jednog studenta ostalih smerova (zato sto imaju mnoooogo bolje uslove - nema sedenja na glavama jedni drugima, nema 1000 ljudi na ispitu, etc.). Ukupno se broj studenata moze vrlo malo povecati, znaci povecanje studenata na budzetu pratilo bi smanjenje studenata na samofinansiranju sto se sa ekonomske tacke gledista ETF-u nikako ne isplati.

A normalno je da ima mnogo kvalitetne dece koja idu tamo. Dosta se ljudi rukovodi prakticnim principima u zivotu, tj. kako da sa sto manje truda nauci sto vise prakticnih znanja, a ne tezi sirini u obrazovanju. Da se studenti zaista pitaju malo ko bi od njih ikada ucio elektronike, ali nije u tome poenta. Poenta je u tome da li hocemo da imamo zanatski fakultet koji stancuje sto vise kadrova (gde sa povecanjem broja kadrova kvalitet neminovno mora da padne) sposobnih da rade samo jednu stvar ili da skolujemo ljude koji su u stanju da se lako prebacuju iz oblasti u oblast i da rade razlicite stvari kako trziste zahteva. Problem je sto na nasoj zemlji ni ovih prvih ne treba previse, a ovih drugih jos manje, pa se u sustini skoluju ljudi za inostranstvo, al ETF je oduvek bio takav i tu se nista i nece promeniti i zato je mozda i bolje skolovati ljude za 2. grupu da jednog dana sebi makar mogu da priuste bolji zivot napolju nego skolovati ljude za neku nepostojecu privredu u Srbiji...

Ovo jeste tuzna slika, ali je u isto vreme i realnost i nema bas previse koristi ulepsavati je (pricama o industriji koja vapi za inzenjerima SI-a, etc.)...

Moje misljenje je da kljuc lezi u visim skolama(visokim strukovnim skolama) koje bi mogle da skoluju upravo inzenjere koji su vise "zanatlije". Ali za to je potrebno da se uticaj upravo ETF smanji i usmeri veci novac za obrazovanje u visoke strukovne skole, koje bi onda mogle da privuku jos kvalitetnije predavace i biznis sektor da ulaze i iskazuje potrebe za profilima djaka.

...e pa stvar je u tome sto Univerziteti hoce da "pojedu" te visoke skole tj rado bi ih ugasili ne shvatajuci da se uopste ne radi o "istim studentima" i da niko tu nikome nista ne otima.....a sa druge strane pogledajte konkurse bilo gde, u novinama, po sajtovima za zaposljavanje....svi traze inzenjere, na primer, sa akademskim zvanjem a ne strukovnim...

cekaj, i sta je veselin onda uradio? jel im ponudio vece plate nego sto bi dobili u inostranstvu?

inace ja nisam misljenja da oni koji su otisli napolje nesto duguju drzavi, vec pre da drzava duguje nama odstetu zbog neadekvatnog skolovanja.

man ray loves me

cekaj, i sta je veselin onda uradio? jel im ponudio vece plate nego sto bi dobili u inostranstvu?

Za plate ne znam ... ali videh pre par meseci da je kupio celu školu ... što da se zamajava sa BU ...

Komtrejd kupio višu IT školu
5.04.2011

inace ja nisam misljenja da oni koji su otisli napolje nesto duguju drzavi, vec pre da drzava duguje nama odstetu zbog neadekvatnog skolovanja

Pa sa ovim se baš i ne slažem. Školovanje jeste zagarantovana kategorija ... ali ne više/visoko ... a i "pravila igre" u kapitalizmu nisu baš ista kao ona u "socijalizmu". I ja sam završio fakultet "na budžetu" ali u neka druga vremena (tj. nije više bio ni "socijalizam" nego "tranzicija" '90-tih) i shvatio sam da znanje moram da "otimam" a ne da čekam da mi ga država obezbedi. Da sam bio nezadovoljan gomilom predmeta koje smo učili a koji nisu u direktnoj vezi sa IT strukom ... i to je tačno. Medjutim kasnije se ispostavilo da su mi upravo ti predmeti bili korisniji nego neki stručni (IT se brzo menja, stvari brzo zastarevaju ... za učenje kodiranja nije neophodan fakultet ... za učenje projektovanja i usvajanje inženjerskog načina razmišljanja, jeste ... ali što bi rek'o prof. Lazarević "Deco ... radićete ono što je hitno a ne ono što je bitno" ... tako da se danas često više traži da budeš brz nego da napraviš kvalitetno rešenje)

A ovo za "dugovanje državi" ... aj'mo da posmatramo to malo "inženjerski"
1. Državi pare ne padaju sa neba nego ih otima od nas ... konkretno i od mene (pošto sam zaposlen)
2. Ako već "moje" pare država uloži u nekoga, koji je "moj" interes od te "investicije"?
3. Ako "investicija" ostane u zemlji i zaposli se, onda će država i od nje da uzima pare (kako za neke druge "investicije" tako i za stvari koje utiču na poboljšanje mog života) ... znači "investicija" je isplativa
4. Ako "investicija" utekne čim dobije diplomu ja od toga nemam ama baš nikakve koristi ("investicije" iz moje generacije su znale i da se vrate ... znam par slučajeva ... "investicije" iz ovih mladjih generacija teško da će ikada da se vrate) ... sve u svemu "promašena investicija"!

... ili što jednom reče Žorž Klemanso: "Moj sin ima 22 godine. Da nije postao komunista do 22-ge, odrekao bih ga se. Ako ostane komunista u 30-toj, odreći ću ga se tada" (ili mnogo poznatija varijanta koju pripisuju Čerčilu: "Mlad čovek koji nije socijalista nema dušu. Mator čovek koji je još uvek socijalista nema pamet" )

a_jovicic

Najbolji studenti "beže" iz Srbije
22.11.2010
Beograd -- Najuspešniji diplomci Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu napuštaju Srbiju odmah po diplomiranju. U poslednjih nekoliko decenija otišlo čak 5.000 najboljih...

Sve zavisi iz koje se perspektive posmatra. Meni bas ovakvi podaci i tekstovi idu snazno u prilog da drzava treba da forsira bas jedan ovakav smer. Naprimer, kaze se da trecina ETF diplomaca odmah napusti Srbiju, a narocito oni sa najboljim prosecima - pa to u praksi znaci da kada imas popularan ETF smer gde su samo njih 10 sa budzeta, a 50 samofinansirajuci - od onih 10 vec u startu mozes da se oprostis, jer su to pretpostavljam srednjeskolski krem cele te generacije iz prirodnih nauka, pa je logicno ocekivati da ce skoro svi biti i slicno uspesni i kao studenti. Ali u 50/50 varijanti ima da pretekne i za drzavu, a pogotovo ako se podje za potrebama trzista i ako se kako autor ovog bloga predlaze krene sa cifrom od 150 iz budzeta za ovaj trazeni SI smer. Takodje, koliko se ja secam, programeri su 90íh bili najazurniji od svih koji su pakovali kofere i najlakse dolazili do posla u struci preko grane, ali u medjuvremenu se situacija jako promenila. Ne u smislu da nema vise potraznje, nego jer za razliku od svih ostalih inzinjera i visokokvalifikovanih strucnjaka iz tehnickih i prirodnih nauka, bas programeri vise uopste ne moraju da otputuju iz zemlje da bi bili angazovani od stranaca. Davao sam u ranijim postovima ovde primere iz siromasne Indije gde su IT kadrovi decenijama odlazili u USA i UK, ali se zadnjih godina ubrzano i bez problema "gomilaju" u domovini i vec predstavljaju jako znacajan ekonomski faktor i ljudski resurs u toj zemlji. Ili onaj primer sa nemackog trzista rada gde su trenutno IT inzinjeri ubedljivo najtrazeniji jer je cak i bogatoj Nemackoj ogroman problem da dovuce potreban broj ovih strucnjaka jer su doticni i iz onih siromasnih zemalja zahvaljujuci evoluciji interneta vec u prilici da iznajmljuju svoje znanje nenapustajuci nuzno svoju drzavu. I na kraju detalj iz linkovanog teksta zasto je sadasnji odliv ETF diplomaca po meni daleko manje strasan po nas od onog iz 90íh koji je nenadoknadiv. Zato sto su onomad vecinski isli u USA i Kanadu, a sada u Evropsku Uniju, ciji cemo mi biti clan za jedno 10-ak godina (da ne ulazim u najoptimistickije i najpesimistickije varijante), a u cijem istocnom ex-komunistickom delu ima brojnih primera direktnog ili indirektnog povratka skolovanih strucnjaka u svoje maticne zemlje kada su se prilike tamo vremenom uredile na podnosljiviji nivo.

Dakle ne vidim kako drzava moze ikako da bude na gubitku preusmeravanjem svojih sredstava namenjenih za besplatno studiranje ka smerovima koji su trenutno najtrazeniji na trzistu (i kod nas, i vani).

1. Državi pare ne padaju sa neba nego ih otima od nas ... konkretno i od mene (pošto sam zaposlen)
2. Ako već "moje" pare država uloži u nekoga, koji je "moj" interes od te "investicije"?
3. Ako "investicija" ostane u zemlji i zaposli se, onda će država i od nje da uzima pare (kako za neke druge "investicije" tako i za stvari koje utiču na poboljšanje mog života) ... znači "investicija" je isplativa
4. Ako "investicija" utekne čim dobije diplomu ja od toga nemam ama baš nikakve koristi ("investicije" iz moje generacije su znale i da se vrate ... znam par slučajeva ... "investicije" iz ovih mladjih generacija teško da će ikada da se vrate) ... sve u svemu "promašena investicija"!

1. Državi pare ne padaju sa neba nego ih otima od nas ... konkretno i od mene (pošto sam zaposlen)
2. Ako već "moje" pare država uloži u nekoga, koji je "moj" interes od te "investicije"?
3."Moje pare" odlaze u vikendicu profesora sa BU koji nije kvalifikovan da bude na tom mestu.
4.Studenti sami uče ono što im je potrebno, a to je džabe.
5.Studenti pale napolje.
6.Profesor ostaje da uživa u svojoj vikendici.

man ray loves me

1. Državi pare ne padaju sa neba nego ih otima od nas ... konkretno i od mene (pošto sam zaposlen)
2. Ako već "moje" pare država uloži u nekoga, koji je "moj" interes od te "investicije"?
3."Moje pare" odlaze u vikendicu profesora sa BU koji nije kvalifikovan da bude na tom mestu.
4.Studenti sami uče ono što im je potrebno, a to je džabe.
5.Studenti pale napolje.
6.Profesor ostaje da uživa u svojoj vikendici.

Znači "lek" je ukinuti budžetsko studiranje a studenti nek' sami izaberu čiju će vikendicu da grade

No šalu na stranu ... daleko od toga da su svi profesori na BU idealni ... ali ne stoji baš ni da su svi nesposobni i lopovi. Inače svuda u svetu važi da student uči sam. Profesor ga samo uspešnije ili manje uspešno usmerava šta da uči.

P.S. Vikendice se "grade" od učešća u projektima i prodaje udžbenika ... a to svakako nije vezano za budžetsko studiranje.

blogov_kolac

Ali u 50/50 varijanti ima da pretekne i za drzavu, a pogotovo ako se podje za potrebama trzista i ako se kako autor ovog bloga predlaze krene sa cifrom od 150 iz budzeta za ovaj trazeni SI smer.

Pa to malo liči na priču o "kvantitetu i kvalitetu"

Poenta nije da "pretekne" nego da se napravi samoodrživ sistem. Budžet nam je toliko nategnut da nemamo luksuz da bacamo tih 50%. Verovatno je da će biti sve manje i manje para za školstvo tako da ni "preraspodela" neće uskoro moći da prodje. Ne vidim šta je loše u stipendiranju (kad mogu tako da funkcionišu obrazovni sistemi u svetu, što mi da se pravimo pametni) ... a i "računica" bi bila prosta ... dobiješ stipendiju i vratiš je posle studija. Nebitno je da li zaradjuješ ovde ili napolju, novci se vrate za nekog sledećeg studenta. Naravno, vremenom i studije postaju skuplje pa je potrebno neko dodavanje sa strane i to može da se reguliše izdvajanjem sredstava iz budžeta (ili kamatom ... ali ne "zelenaškom" ) ... ali "rastur" nije 50% godišnje nego znatno manji.

Takodje, koliko se ja secam, programeri su 90íh bili najazurniji od svih koji su pakovali kofere i najlakse dolazili do posla u struci preko grane, ali u medjuvremenu se situacija jako promenila. Ne u smislu da nema vise potraznje, nego jer za razliku od svih ostalih inzinjera i visokokvalifikovanih strucnjaka iz tehnickih i prirodnih nauka, bas programeri vise uopste ne moraju da otputuju iz zemlje da bi bili angazovani od stranaca.

Eh ... i jeste i nije. Mogu da rade i odavde ali neće biti plaćeni kao da rade tamo. A troškovi života ovde često nisu toliko manji nego napolju (npr. 50% od plate za stan i hranu nije isto ako imaš platu ovde 1000 EUR-a i napolju 3000 EUR-a ... ovde ti pretekne 500 a napolju 1500 ... a ako od toga štediš za stan ni tu nisi u nekom dobitku ovde ... cena kvadrata često zna da bude skuplja nego napolju)

Dakle ne vidim kako drzava moze ikako da bude na gubitku preusmeravanjem svojih sredstava namenjenih za besplatno studiranje ka smerovima koji su trenutno najtrazeniji na trzistu (i kod nas, i vani).

Problem je što neće biti para za besplatno studiranje. Nismo još uvek u situaciji kao Grčka, ali kako naša glomazna a neefikasna administracija troši, nismo ni daleko ... a zna se šta će prvo da strada. Sem toga ... ako školujemo tol'ke kadrove za EU ... što nas oni malo više ne doniraju za ove svrhe?

Znači "lek" je ukinuti budžetsko studiranje a studenti nek' sami izaberu čiju će vikendicu da grade

ni najmanje. lek je otpustiti sve profesore koji ne bi mogli biti profesori na nekom fakultetu medju prvih recimo sto na sangajskoj listi, te zaposliti one koji bi mogli na njihovo mesto.
ako se to ne desi (a nece), citave nove generacije matematicke gimnazije ce ici na dodiplomsko studiranje na cambridge (sto se desava zadnjih par godina), i onda mi mozemo ovde da mlatimo praznu slamu, ali kad se te generacije uporede sa generacijama koje su studirale na bu pa otisle na postdiplomske u inostranstvo, ja mislim da ce razlika u rezultatu biti velika, iako je pocetni potencijal bio isti.

man ray loves me

lek je otpustiti sve profesore koji ne bi mogli biti profesori na nekom fakultetu medju prvih recimo sto na sangajskoj listi, te zaposliti one koji bi mogli na njihovo mesto.

A imamo li mi para za te koji bi ih zamenili? ... i ko bi procenio ko je "podoban" a ko ne?

Mislim da umesto "seče knezova" treba da prepustimo tržištu da odluči. Fakulteti (a i profesori) koji dobro rade svoj posao, "proizvodiće" više stručnjaka pa će biti i na većoj ceni. One koji to ne rade uspešno, studenti će izbegavati pa će sami propadati.

A imamo li mi para za te koji bi ih zamenili? ... i ko bi procenio ko je "podoban" a ko ne?

bojim se da govorimo razlicitim jezicima.
naravno da imamo para - te iste koje sada bacamo na nekompetetentne profesore.
podoban? o cemu ti pricas? kriterijumi su, bar kad je nauka u pitanju, jasni - broj radova u medjunarodnim casopisima, broj citata....
to je trziste koje treba da odredjuje ko je zaposlen na univerzitetu, a ne ostaviti studentima da se igraju scile i haribde...

kriterijumi su, bar kad je nauka u pitanju, jasni - broj radova u medjunarodnim casopisima, broj citata....

Neko ko je dobar u "proizvodnji nauke" ne mora nužno biti dobar u "prenošenju znanja", što je ipak osnovna funkcija škole.

Neko ko je dobar u "proizvodnji nauke" ne mora nužno biti dobar u "prenošenju znanja", što je ipak osnovna funkcija škole.

u osnovnoj skoli i gimnaziji, ali ne na fakultetu. na fakultetu (za nauku) ne moze da radi neko ko nema originalan doprinos nauci. neko ko nikada nije originalno razmisljao nije u stanju da studentima pomogne da originalno razmisljaju, sto je svrha njihovog obrazovanja.

u osnovnoj skoli i gimnaziji, ali ne na fakultetu. na fakultetu (za nauku) ne moze da radi neko ko nema originalan doprinos nauci. neko ko nikada nije originalno razmisljao nije u stanju da studentima pomogne da originalno razmisljaju, sto je svrha njihovog obrazovanja.

Ovaj ... baš se ne slažem.
Mislim da je svrha njihovog obrazovanja da steknu solidne teorijske i (koliko je moguće) praktične osnove za kvalitetno bavljenje nekim poslom (zamalo da kažem "obavljanje neke delatnosti" ). Ponekad će to uključivati i potrebu da se originalno razmišlja (mada je meni to "originalno razmišljanje" nedovoljno uhvatljiv pojam), ali nisam siguran da to neko može nekog efektivno da nauči, tj. da je to više stvar genotipa nego fenotipa. Neki od njih će sopstvenom voljom svesno odabrati put daljeg usavršavanja gde će dajbožezdravlja iznedriti originalne doprinose disciplini i završiće u Institutima i R&D departmentima firmi koje to mogu da si prušte, i to je okej. Ali će najveći deo ipak da projektuje vrlo standardne obilaznice, leči kijavice, programira neki PLC ili šamara neku enterprajz bazu. Koliko će pri tome da budu kreativni im je (mislim) ipak "od Boga".

Ovaj ... baš se ne slažem.

ok.
ustvari mislim da govorimo o razlicitim stvarima - ti o programiranju a ja o fizici (svako o svom iskustvu i studiranju), pa je i ono sto se ocekuje od obrazovanja u tim oblastima drugacije.

ustvari mislim da govorimo o razlicitim stvarima - ti o programiranju a ja o fizici

Da, naknadno sam i ja shvatio da oboje širokom molerskom četkom crtamo neke sopstvene minijature. :)

tako je govorio maksatustra... :)

NRT na VISER-u je isto sto i SI na ETF-u, smer za uzimanje novca od samofinansirajucih studenata. Na VISER-u postoji i smer racunarska tehnika koji je osnovni racunarski smer na VISER-u.

NRT je napravljen da bude laksi (sa manje matematike i elektrotehnickih predmeta) smer sa nizim kriterijumima, sa predmetima "zvucnih naziva" koje ponekad predaju ljudi koji nemaju nikakvog iskustva u oblasti koju predaju.

to znači da programer koji pravi softver za banke ili knjigovodstvo treba da studira ekonomiju

ne treba da bude strucnjak ali definitivno pomaze ako zna o cemu se radi (mada postoje nacini da se premosti komunikacija izmedju korisnika i onih koji pisu softver).

inace dragane, meni je mnogo lepo ovo sto si napisao

Recimo, da li znate da je prošle godine bilo 13 kandidata (na čelu liste) za smer SI sa svih 100 poena,

drago mi je sto ima interesovanja tako dobrih kandidata

to je bas dobro

Dragan

Zašto mislite da programer nužno mora da zna elektrotehniku? Da li mora da se bavi hardverom?

A da ne pominjemo ni to što baviti se hardverom nema neke preterane veze sa time da li se polaže elektrotehnika ili ne. Pa većina nas koji se time kao bavimo je prvo moralo da uzme neku normalnu knjigu i nauči elektroniku otpočetka, iako smo svi prošli pokojnog Caju.

Dragan Pleskonjic

tomas.hokenberi

Zašto mislite da programer nužno mora da zna elektrotehniku? Da li mora da se bavi hardverom?

Nije poenta u znanju elektrotehnike, ako pricamo o NRT/SI vec o snizenim kriterijumima. Imao sam prilike da razgovaram sa nekim predavacima sa VISER-a, a koji predaju na oba smera i sami su mi ispricali da na NRT jednostavno manje traze nego na osnovnom smeru.

Da li, tom logikom, to znači da programer koji pravi softver za banke ili knjigovodstvo treba da studira ekonomiju, programer koji pravi GIS (geografske informacione sisteme) da studira geografiju ili geodeziju? I gde će onda da nauči programiranje? Morao bi da uči sam ili da programersko znanje "pokupi usput".

Ne treba, ali je jako vazno da se upozna sa problematikom koju resava, osim naravno ako pod programerom ne podrazumevate "dumb" kodera, koji prosto implementira svoj mali parcic koda na bazi dizajna i specifikacije koju je neko drugi napisao. A za tako nesto fakultet i nije potreban.

tomas.hokenberi

Mogao sam da upisem RTI, ali nisam zeleo. Automatika, konkretno pruza neka znanja koja se ne uce na RTI i/ili SI, a koja se samostalno mnogo teze sticu nego softverska znanja.

Izvinite, ali ovo je jedna vrlo diskutabilna konstatacija. Razumem da ste ponosni što ste završili Automatiku i to je zaista interesantna i kompleksna oblast, meni veoma zanimljiva, takođe. Ali softverska struka (da je tako nazovem) ima neke oblasti koje su vrlo komplikovane i ne bih se usudio da tako nešto kažem.

To uopste nije toliko diskutabilno. Ja se npr. pored automatike, oko 15 godina bez problema bavim (pre svega) real-time softverom, ali i drugim srodnim softverskim tehnologijama. U mojoj firmi na softverskim zadacima rade diplomci RTI, ali i automatike, energetike, telekomunikacija itd. svi su se manje ili vise uspesno prilagodili. Medjutim projektovanjem upravljackih algoritama se bave iskljucivo automaticari, hardverom "pravi" racunarci i elektronicari. SI-ovaca nema.
Da se razumemo - ja se ne bih usudio da kazem da sam u stanju da napisem kompajler ili kernel operativnog sistema. Medjutim u praksi 99% softverasa nikada ne napise kernel ili kompajler, zar ne?

Medjutim verovatnoca da bi prosecan diplomac SI samostalno mogao da napise softver obicnog PID regulatora (koji se standardno koristi u industriji) i da ga podesi kako treba je jako mala. Naravno moze da uzme literaturu i da potrazi informacije i tu ce naici na sitne prepreke. SI smer se moze zavrsiti (ako me nisu slagali) a da se ne nauci npr. sta je to z-transformacija.

Dragan Pleskonjic

Da li, tom logikom, to znači da programer koji pravi softver za banke ili knjigovodstvo treba da studira ekonomiju, programer koji pravi GIS (geografske informacione sisteme) da studira geografiju ili geodeziju? I gde će onda da nauči programiranje? Morao bi da uči sam ili da programersko znanje "pokupi usput".

Ovo me podsetilo na okrugli sto na temu "zašto na BU ne postoji jedan računarski fakultet" koja se davnih '90-tih dešavala na nekom od informatičkih simpozijuma. Tada sam još studirao i naravno zagovarao skoro isti stav kao u citatu. Imao sam veliku sreću da učesnici budu profesori koji su upravo i postavili koncept izučavanja IT nauka još nekih "pradavnih" '70-tih (tj. osnovnu podelu na "sveto trojstvo" ETF - PMF - FON uz snažnu podršku sa ostalih tehničkih fakulteta ... pre svega saobraćajnog i mašinskog)

Ono što sam tada čuo nije me baš ubedilo ali posle više godina profesionalnog bavljenja IT (i srodnim strukama) sve više se slažem sa njima. Pa šta su to "epohalno" rekli?

Računari su samo sredstvo a informacione tehnologije će sve više i više biti prisutne u svakoj ljudskoj aktivnosti. Svaki od pomenutih fakulteta ima za osnovu neku od naučnih oblasti koje su postojale i pre IT-a. Studenti treba da izučavaju tu oblast a oni koji su zainteresovani za IT treba da se specijalizuju za primenu IT upravo u toj oblasti pri čemu će naravno steći znanja koja mogu da primene i u bilo kojoj drugoj. Na ovaj način će mnogo produktivnije razvijati proizvode za koje su specijalizovani a biće u stanju da efikasno saradjuju na projektima i sa kolegama koje "govore" druge nauke.

Naravno kao neko kome su najviše odgovarali IT predmeti, nije mi se baš svidelo ovo objašnjenje ali "pravila igre" su bila takva kakva jesu te sam fakultet završio učeći i sve one "nepotrebne", "usputne" predmete.

I naravno došlo je vreme izlaska iz "univerzitetskog mehura" u surovu realnost. Gle ... treba rešiti stvarni inženjerski problem ... Ček ... kako ... šta programiranje ... treba prvo smisliti šta isprogramirati?!? ... dobro ... to znam ... malo UML-a i projektovanja rešenja... uh ... ma mora da se proceni i vreme za završetak posla ... jao ... pa resursi ... Hm ... ček da ja pogledam malo one "glupe" knjige ... dobro ... aj'mo prvo da napravimo projektni plan ... kako beše mrežno planiranje ... dobro ... ima već gotov softver i lepo to prikazuje gantogramima ... da ne dužim dalje (i više se kreveljim) no ispostavilo se da su mi sva "usputna" znanja pomogla da se izborim sa 80% projekta ... programiranje je bilo onih 20%

E da ... da ne zaboravim i GIS i kartografiju ... Pošto me je i to "svrbelo", počeo sam da se interesujem i za tu oblast ... i nekako se obreo u Italiji ... nije bio univerzitet nego samo kurs (od 6 meseci). No da nisam prošao kroz ubrzanu ali perfektnu obuku iz geodezije (držanu od strane preciznog i pedantnog profesora iz Nemačke a sve sa programiranjem u Matlab-u), ne da ne bih znao kako da primenim algoritme za npr. računanje rastojanja izmedju 2 tačke na elipsoidu, nego ne bih znao ni da koristim gotov GIS. Tako da nemož' GIS bez geodezije!

I za kraj, moram da spomenem i meteorologe i okeanografe. Verovali ili ne al' ljudi sami rešavaju svoje probleme programiranjem ... i to još uvek u Fortranu ... i ne treba im ništa "modernije". Modeli koje koriste se sasvim lepo obradjuju u ovom "prastarom" jeziku ... ništa objekti ... ma ni Matlab im ne treba ... ne trebaju im ni programeri ... sve sami odrade ... i to se još izvršava paralelno na nekim zverkama od mašina.

Drugim rečima ... "univerzalni programer" može da napravi bilo koji software ali ne može da reši bilo koji problem. Ako napravimo analogiju sa medicinom, on bi mog'o da bude SOM (Specijalista Opšte Medicine) ... i takvih treba da je što više da leče "prosečno pučanstvo" od gripa i prehlade ... medjutim, bez "specijalista" nema "hirurških zahvata" (i ostalih neinvazivnih metoda lečenja) a takvi mora da se školuju na raznim fakultetima i višim školama koje podučavaju i kako se problemi rešavaju bez IT-a.
P.S.
Neko gore pomenu PID regulatore. Ako imamo mogućnost izbora ljudi koje angažujemo na projektu, naravno da bi bilo suludo angažovati FON-ovca za programiranje industrijske elektronike, matematičara za programiranje CNC mašine, mašinca za projektovanje baze podataka a ETF-ovca za vodjenje projekta ... apriori izbor ljudi samo jedne specijalnosti (odnosno odbacivanje ostalih) za sve poslove i zadatke na projektu vrlo lako može da dovode do totalne katastrofe (koliko god da su svi oni super inteligentni)

Neko gore pomenu PID regulatore. Ako imamo mogućnost izbora ljudi koje angažujemo na projektu, naravno da bi bilo suludo angažovati FON-ovca za programiranje industrijske elektronike, matematičara za programiranje CNC mašine, mašinca za projektovanje baze podataka a ETF-ovca za vodjenje projekta ... apriori izbor ljudi samo jedne specijalnosti (odnosno odbacivanje ostalih) za sve poslove i zadatke na projektu vrlo lako može da dovode do totalne katastrofe (koliko god da su svi oni super inteligentni)

A zar ne bi bilo dobro da imate jednog univerzalnog programera koji će za jedan dan da nauči sve što mu treba za određenu oblast i da Vam isprogramira šta god? Prosto da se školuje programer, a da od njegovog kasnijeg zaposlenja zavisi za koju oblast se specijalizuje? Koji god svršeni student dođe da radi na kom god projektu, uvek će postojati oblast u kojoj treba da se usavršava. Potpuno je nebitno da li je to industrijska elektronika, CNC mašine, baze podataka, ili organizacione sposobnosti, ili programiranje u određenom programskom jeziku! Za neke oblasti treba manje, a za neke više vremena.
Priznaćete da ako neko nema pojma o principima programiranja, neće moći tako lako da nauči ijedan programski jezik. A za većinu ostalih stvari je dovoljan šestomesečni kurs. Naravno - ne na nivou stručnjaka, već u cilju pisanja programa za određenu oblast.

uninamama

A zar ne bi bilo dobro da imate jednog univerzalnog programera koji će za jedan dan da nauči sve što mu treba za određenu oblast i da Vam isprogramira šta god?

Pa caka je u tome ljudi sa IT smerova na pomenutim fakultetima mogu da isprogramiraju šta god (iz bilo koje oblasti) ... Svi imaju više-manje iste IT predmete (naravno ne sa podjednakim fondom časova). Na nekim se više forsiraju baze na drugim programiranje ali prilično sam siguran da svaki od trenutnih profila obezbedjuje da "specijalista" poznaje UML, SQL i neki od "modernijih" programskih jezika (Java, C#, C/C++)

Prosto da se školuje programer, a da od njegovog kasnijeg zaposlenja zavisi za koju oblast se specijalizuje?

Možemo to posmatrati i obrnuto. Ako napravimo stručnjaka iz neke oblasti sa solidnim poznavanjem programiranja, isti može da se specijalizuje za odgovarajuće specifične "alate i alatljike" ... Zato i postoje Cisco, Oracle, MS i ostali sertifikati. Bazične stvari se mnogo lakše nauče na fakultetu (ima se više vremena za učenje). Naravno, ovo ne isključuje "permanentnu edukaciju" koju svaka osoba treba da sprovodi celog svog života, ali nije uvek lako naći nekog od koga možeš da naučiš baš konkretnu oblast ako nisi na fakultetu. Kurs za specijalizaciju iz upotrebe nekog "alata" možeš mnogo lakše ... a i "alati" se menjaju mnogo brže. Što da na fakultetu učiš nešto što će da zastari za 5 godina.

Koji god svršeni student dođe da radi na kom god projektu, uvek će postojati oblast u kojoj treba da se usavršava. Potpuno je nebitno da li je to industrijska elektronika, CNC mašine, baze podataka, ili organizacione sposobnosti, ili programiranje u određenom programskom jeziku! Za neke oblasti treba manje, a za neke više vremena.

Plašim se da će mu npr. za učenje osnova mašinstva (ili arhitekture) trebati daleko više vremena nego za ovladavanje CAD/CAM sistemima. Slažem se da će trebati da se usavršava ali pošto je vreme "poluraspada" znanja iz IT oblasti daleko manje nego iz bazičnih, veća je verovatnoća da će stalno učiti neko "novo" programiranje.

Priznaćete da ako neko nema pojma o principima programiranja, neće moći tako lako da nauči ijedan programski jezik. A za većinu ostalih stvari je dovoljan šestomesečni kurs. Naravno - ne na nivou stručnjaka, već u cilju pisanja programa za određenu oblast.

Poenta je da IT smerovi na svim fakultetima obezbedjuju da osoba poznaje daleko više od principa programiranja. Da ne bude zabune (možda ne objasnih dovoljno jasno) ... ne zalažem se ja za ukidanje IT smerova po fakultetima ... šta više zalažem se za njihovo otvaranje na svim a ne samo tehničkim ... ja samo smatram da IT stručnjak koji je i specijalista za još nešto može mnogo lakše da postane ekspert koji će na nekom projektu voditi programere sa npr. srednjom školom. Ili aj'mo ovako ... Arhitekta koji ne poznaje računare ali zna tehničko crtanje rukom neće biti produktivan kao arhitekta koji poznaje i CAD. Medjutim ako pustimo programera koji perfektno vlada CAD-om a i projekcijama i sličnim "vizuelizacijama" ... da projektuje zgradu ... neće ostati kamen na kamen (osim ako provede par godina studirajući arhitekturu)

Nije poenta u znanju elektrotehnike, ako pricamo o NRT/SI vec o snizenim kriterijumima. Imao sam prilike da razgovaram sa nekim predavacima sa VISER-a, a koji predaju na oba smera i sami su mi ispricali da na NRT jednostavno manje traze nego na osnovnom smeru.

Totalna neistina. Ja sam na NRT i imali smo ispit sa RT i za sve je bilo isto. Jedina olakšica je sto su u prvoj godini na NRT su svi izborni predmeti pa možeš da izbegneš matematiku i elektrotehniku.

srdjan.pajic

Pa većina nas koji se time kao bavimo je prvo moralo da uzme neku normalnu knjigu i nauči elektroniku otpočetka, iako smo svi prošli pokojnog Caju.

Jest a onda 90% doktoranata sa prestiznog zapadnog univerziteta na nekoj katedri za elektroniku (koji su ucili jelte kod normalnih profesora i iz normalnih knjiga) pojma nema sta je to konkretno povratna sprega (tj. o istoj zna koliko i moja baba posle 5 minuta objasnjavanja) i kako zaista radi.
Mani me tih prica, to pije vodu dok god radis copy&paste industrijski dizajn bez upotrebe mozga, a kad treba nesto novo kreativno da osmislis onda truba...
A tek kad vidim koliko ljudi imaju problema da skapiraju Sansena pa ga jos dizu u nebesa, a nasim ljudim to bukvalno dodje ladovina.

Da ne bude zabune (možda ne objasnih dovoljno jasno) ... ne zalažem se ja za ukidanje IT smerova po fakultetima ... šta više zalažem se za njihovo otvaranje na svim a ne samo tehničkim ... ja samo smatram da IT stručnjak koji je i specijalista za još nešto može mnogo lakše da postane ekspert koji će na nekom projektu voditi programere sa npr. srednjom školom. Ili aj'mo ovako ... Arhitekta koji ne poznaje računare ali zna tehničko crtanje rukom neće biti produktivan kao arhitekta koji poznaje i CAD. Medjutim ako pustimo programera koji perfektno vlada CAD-om a i projekcijama i sličnim "vizuelizacijama" ... da projektuje zgradu ... neće ostati kamen na kamen (osim ako provede par godina studirajući arhitekturu)

Da... ukapirah čitajući post da se u stvari slažemo
Imam dosta prijatelja iz generacije koji se bave IT-ma koji nisu završili fakultete, a tvrdili su svojevremeno da se programiranje ne može naučiti ni na jednom fakultetu kod nas. Čini mi se da je sada situacija mnogo bolja i da se može dosta toga naučiti, ali nedostaje čisto računarskih smerova, jer ni jedan od tih ljudi ne želi da se bavi ni matematikom, ni elektrotehnikom, niti da ima ikakve veze sa CNC mašinama. U tom smislu sam mislila da nedostaje mesta i smerova.
Da ne bude zabune, smatram da svi ljudi koji se bave nekom naukom u kojoj je potrebno praviti modele za proučavanje, bi morali da imaju neku osnovu iz programiranja. Samo se oni ne moraju zvati programerima.

P.S. Inače, ti koji odu iz zemlje pošalju svojoj rodbini ovde više para godišnje nego svi investitori zajedno. Dakle, višestruko se oduže

A i otvaraju firme tamo i zapošljavaju ljude

Poznajem dosta dece (genijalaca) iz Matematičke gimnazije. Oni bi ostali kad bi im se dala stipendija, stvorio ambijent za rad nakon školovanja itd.

Moguce, samo ja mislim da je broj takvih jako mali.

Moj drug je otisao u dug od $30000 da bi nekako upisao nekakav postdiplomski u USA i kasnije ostao tamo da radi. Ne vidim koja to stipendija u kom iznosu bi ga zadrzala. naravno, ljudi odlaze iz raznih razloga, mnogo ljudi odlazi iz USA, ali puno i dolazi.

Stipendije treba da postoje ali sve i da su po 1000EUR mesecno ljudi ce odlaziti iz zemlje ukoliko u zemlji nema posla. Znak ekomomskog oporavka bio bi da recimo inzenjerei iz susednih zemlja pozele da dodju i pocnu da dolaze da rade kod nas.

Zasto bi za naseg mladog coveka bilo od interesa da ostane ako za strance nije interesantno da dodju?

Dragan Pleskonjic

BTW: Ovaj tekst nije o stipendijama već o budžetskim kvotama za školovanje iz kojih se finansira mnogo struka, za kojima nema potrebe. Ako Vam je za utehu, takvi neće naći posao, ostaće ovde dok mogu i moraju, pa će možda i oni otići u svet "trbuhom za kruhom".

Dragane,

Kao kolega koji se bavi IT-jem i koji je otisao iz Srbije pre 11 godina, mogu samo da potvrdim da je najveci problem to finansiranje mnogo struka za kojima nema potrebe. Naravno, to je nesto sto postoji godinama, i ne moze se resiti preko noci, ali treba gurati u tom pravcu.

Evo nekih ideja.

Posle 11 godina u Latinskoj Americi (necu pisati ime zemlje da ne bi palo stereotipno prozivanje kako se ovde samo jedu banane i love slonovi - koje sam cuo vise puta), u drzavi koja je ocenjena kao najbolje mesto za investiranje u regionu, i u EST time zoni je, moje iskustvo je sledece:

-skolstvo je 90% privatno (postoji par drzavnih univerziteta gde je situacija slicna kao na BU-u, ali se skolovanje na njima placa, i sve vise otvaraju ka trzisnoj ekonomiji)
-manjak IT strucnjaka je evidentan na lokalnom nivou, kao i u Srbiji
-sve vise globalnih IT firmi otvara svoja predstavnistva i svoje softverske fabrike (IBM, Microsoft, Google, Oracle, Citi, Experian, JPMorgan, etc.)
-univerziteti ne mogu da postignu da naprave dovoljno novih ljudi

1) Vlada je napravila agenciju koja sluzi da dovuce privuce sto vise firmi na lokalno trziste dajuci im ogromne beneficije.
2) Zajedno sa tom agencijom, fakulteti svake godine rade evaluaciju trzista radne snage za IT, zajedno sa velikim firmama koje odredjuju koji profili ljudi su potrebni.
3) Programi na fakultetima se menjaju iz godine u godinu, prilagodjavajuci se realnosti u industriji

E, ko zeli da upise Geografiju (Arheologiju, etc.), ili tako nesto, mora da se bori za citava 2 ili 3 mesta koja postoje jer jednostavno na trzistu umiru univerziteti i smerovi koji se ne prilagode.

Skolstvo mora biti agilno.

Puno pozdrava,
Marko

Dragan Pleskonjic

Dakle, ovaj tekst nije o stipendijama, već o budžetskim kvotama za školovanje, iz kojih se finansira mnogo struka za kojima nema potrebe, a ne finansiraju se u dovoljnom broju one za kojima ima potrebe.

Pade mi na pamet jedan razlog koji bi mogao da bude i u domenu "teorije zavere" (mada sumnjam da su se današnji političari toga setili ... pre će biti da su to nasledili)

Pričalo se još u vreme "socijalizma" da vlast podržava hiper-produkciju na univerzitetima zato što je manje opasno da tolika deca sede u klupama nego da se "smucaju" po ulici ... na ulici svašta može da im padne na pamet a što englezi kažu "busy hands are happy hands" (ono i studenti znaju da budu "nezgodni" ali opet je to mnogo lakše "kanalisati" ). Plašim se da je inertnost budžetskog finansiranja direktan rezultat upravo koncepta koga niko ne želi da menja već više od 30 godina (a "stvari koje nisu pokvarene ne treba ni popravljati" ... iz ugla političkog manipulisanja masama) ... te to može da bude razlog "čudnog" rasporeda kvota i "proizvodnje" kadra koji niti može da nadje posao ovde niti je konkurentan napolju (dok završi fakultet prodje ga volja da se buni).