Izuzetnost (III) - engleski jezik, za sada

maksa83

elis

Ne možeš limitirati rečnik ako pre toga ne limitiraš stvarnost

Stvarno?

A čemu misliš da služi verbalni delikt u totalitarnim režimima - Orvelova Zlomisao?

Maksa, legislativno normirani jezik i jezik stoje u odnosu u kojem stoje masturbacija i vođenje ljubavi.
Uostalom, verbalni delikt kao potencija može da posluži i kao izazov.

Pa kakva je to stvarnost koja može biti obuhvaćena jednim redukovanim rečnikom?

U krajnjoj instanci - ova i ovakva.

Kako ti se čini, onako globalno posmatrano?

Hvala, nemam više pitanja.

maksa83

Niko nam nije kriv do nas samih, jedan ambiciozan a beskrupulozan lik je zajahao trenutak i isterao svoj trip i nas zakopao.

Mislim da je problem nase nacije postojanje ovakvih neukih, a samouverenih revizionista, obolelih od uverenja u vlastitu pamet.

maksa83

Pa kakva je to stvarnost koja može biti obuhvaćena jednim redukovanim rečnikom?

U krajnjoj instanci - ova i ovakva.
Kako ti se čini, onako globalno posmatrano?
Hvala, nemam više pitanja.

Maksa je SVE objasnio.
Postideo si taksiste. Oni su bili na tragu teorije o Svemu.

maksa83

P.S. Odmah da kažem da je onaj tekst Meše Selimovića jedini autoritet iza kog mogu da se sakrijem,

Kad ne razumes sta pise covek, onda mozes.

maksa83

A kako sam ljudi studiraju Filozofiju i sl. posto i dalje koristimo taj isti jezik, Vukov?

Loše je studiraju, ako ne nauče još bar 2 jezika pride.

Masko, pa ti si prvi koji je tu 'opste poznatu stvar' primetio. Obavesti svet. pre svega brucose, da se ne zanose.

Mislim da je problem nase nacije postojanje ovakvih neukih, a samouverenih revizionista, obolelih od uverenja u vlastitu pamet.

Vidi, meni stvarno ne predstavlja veliki problem da siđem dole u to blato i da se rvemo, manje ili više prikriveno vređamo i vrcavo nadmudrujemo, ali bih ipak izbegao - sve i kad nekom na kraju sediš na grudima ipak završiš isto tako blatnjav. Predugo sam u ovome da bih upao u ad hominem zamku. U tom smislu ja bih ovim putem predložio da obustavimo komunikaciju, što ja evo jednostrano od sad pa nadalje činim.

Smem li da priputiam odakle vam to za limitrane recnika?

mislim da je vreme da pitam - da li si ti procitala celu knjigu "za i protiv vuka"?

Stejić je dao veoma značajnu sugestiju, da u književni jezik treba uneti sve reči poznate u govoru ili upotrebljene u knjigama, a Vuk ih je zaobišao u svome Rječniku, i trebalo bi da ih ne zaboravi u drugom izdanju.

To su najvećim delom reči koje izražavaju apstraktne pojmove, zatim nazivi iz gradskog života, administracije i sl. Navešću ih uglavnom sve, jer zaista izgleda čudno da ih nije bilo u Vukovom jeziku, niti ih je Vuk uneo u svoj rečnik (jer ih nije čuo u narodu). Evo tih reči, čiji nedostatak u Vukovu jeziku čini njegovu osnovnu karakteristiku........

sposobnost

strogost

sobstvenost

gordost

dražest

živost

čestnost

blagost
(spisak je malo duzi pa je skracen)

...................

Neke od ovih reči su nespretno načinjene, neke su preuzete iz drugih jezika (uglavnom iz ruskog), neke još ni do danas nismo verificirali kao ispravne, iako nam nedostaju, ali većina njih stvorena je u duhu našeg jezika, i docnije su primljene u književni jezik.

Čini mi se da je ovaj Stejićev spisak reči kojih nema u Vukovom Rječniku izuzetno interesantan i karakterističan. I ne samo za Vuka, za njegov Rječnik i za njegovo vreme, već mnogo dalje, mnogo šire, za ceo XIX vek, za pravac i opredeljenje koji su obeležili veoma dugi period trajanja i razvitka naše literature.

Kako je moguće da je Vuk izostavio takve reči i u tolikom broju, i to u vreme kad su one već postojale, u literaturi ili u govornom jeziku određenih slojeva, kad je neke od njih i sam Vuk upotrebljavao u svojim delima? Objašnjenje je jednostavno: te reči Vuk nije čuo u narodu.

i hajde da ne shvatamo preozbiljno ovu pricu
situacija sa "recnikom" je drasticno popravljena tokom vremena
na zalost propustilismo neko vreme ali... zato je i zanimljivo - trcati trku sa hendikepom*


* izraz kog nema u vukovom recniku na primer - dosta se koristi u kladionicama

Pa kakva je to stvarnost koja može biti obuhvaćena jednim redukovanim rečnikom?

u vukovo vreme - seoska

maksa83

A zasto nemamo Sekspirova dela je uslovnjeno time da smo kroz celu istoriju morali da se borimo ili za slobodu ili protiv gladi, da nismo imali drustvenu klasu koja ima vremena da se bavi umetnoscu ili naukom - primer Andrica i Crnjanskog.

Hajde da svedemo dalje stvar na ekstremnu meru. Koliko nuklearnih fizičara, književnika, filozofa i kompozitora je proizvelo ono sever-jug-istok-zapad pleme nsarskog?

Za to je kriv ili zasluzan jezik, tacnije covek koji ga je izmislio, Vuk.

Nije mi dobro od besmislica koje lopatom tovaris ovde. Da sam na forumu nekog stormfronta, pa hajde... Verovatno smatras da je eugenika super, kao i da se ljudske osobine mogu odrediti preko oblika lobanje, i to jos rasno.

maksa83

Pa kakva je to stvarnost koja može biti obuhvaćena jednim redukovanim rečnikom?

U krajnjoj instanci - ova i ovakva.

Kako ti se čini, onako globalno posmatrano?

Hvala, nemam više pitanja.

Zaboga, maksa, kako da nešto globalno posmatram, a da pri tom ne izazivam sažaljenje i samilost?
Čovek može da posmatra samo delić stvarnosti. Svest i znanje o njenom većem delu nužno se svodi na uverenje ili na verovanje.

@ Maksa
Odredio si sam sebe.

* izraz kog nema u vukovom recniku na primer - dosta se koristi u kladionicama

Za koje kojima se u sedlo stave tegovi da bi bili sporiji pošto su suviše dobri za ostale sa kojima se takmiče.

antioksidant

Pa kakva je to stvarnost koja može biti obuhvaćena jednim redukovanim rečnikom?

u vukovo vreme - seoska

Mozda ti je promaklo da je on pravio recnik narodnog jezika?

maca22

antioksidant

Pa kakva je to stvarnost koja može biti obuhvaćena jednim redukovanim rečnikom?

u vukovo vreme - seoska

Mozda ti je promaklo da je on pravio recnik narodnog jezika?

o ne - nije
ali zar je narod samo "moja kuca, moje dvoriste, moja kokoska, moja krava, moja i komsijina zena"?

Sta ti, AO, smatras kao narod?

antioksidant

Pa kakva je to stvarnost koja može biti obuhvaćena jednim redukovanim rečnikom?

u vukovo vreme - seoska

Ma, nije meni teško saglasiti se sa tvojim prekorima Vukovom činodejstvovanju, no, 'em on nije bio sam u tom poslu, štaviše, nije bio čak ni presudan, 'em Vukov rečnik je samo knjiga, redukovani normativ koji korisnika jezika apsolutno ne sputava. Usebina jezika nakon vuka nije bila ništa manja nego pre njega. Mada je usebina tog delomično normiranog jezika odista bila nešto umanjena.

maca22

Sta AO smatra kao narod?

pitacu ga kad ga vidim

antioksidant

maca22

Sta AO smatra kao narod?

pitacu ga kad ga vidim

Pitam tebe, zato sam rekla AO, da se zna kome se obacam.

Dakle, sta je to sto je po tebi narod, pa zli Vuk nije pomenuo, ili kako?

Zaboga, maksa, kako da nešto globalno posmatram, a da pri tom ne izazivam sažaljenje i samilost?

Ne razumem. Da parafraziram domatjina - sažaljenje i samilost, čemu?

Negde smo - gde smo, u globalnim okvirima. Može gore, a može i bolje. To jeste vrednosni sud, ali ne vidim mesto za sažaljenje ni samilost, samo poziv na akciju. E sad, kako ko kapira optimalan smer akcije je kontraverzan momenat.

Goran Vučković

* izraz kog nema u vukovom recniku na primer - dosta se koristi u kladionicama

Za koje kojima se u sedlo stave tegovi da bi bili sporiji pošto su suviše dobri za ostale sa kojima se takmiče.

Gorane, maestralno

maksa83

Zaboga, maksa, kako da nešto globalno posmatram, a da pri tom ne izazivam sažaljenje i samilost?

Ne razumem. Da parafraziram domatjina - sažaljenje i samilost, čemu?

Negde smo - gde smo, u globalnim okvirima. Može gore, a može i bolje. To jeste vrednosni sud, ali ne vidim mesto za sažaljenje ni samilost, samo poziv na akciju. E sad, kako ko kapira optimalan smer akcije je kontraverzan momenat.

Ovo



je jedini način da se svet posmatra globalno.
Opet ti kažem, čovek može da govori samo o tome kako on lično oseća i predmneva tokove stvarnosti na toj razini globalnosti, te o svojim verovanjima vezanim za te tokove. A šta o tome odista znamo, e to je već prilično upitno. U post-vukovsko vreme bi se reklo, drugi par opanaka.

P.S.
Jel' vide brkicu gore kako simpatično dupetom preduzima globalnu akciju?

duplikat

antioksidant

Smem li da priputiam odakle vam to za limitrane recnika?

mislim da je vreme da pitam - da li si ti procitala celu knjigu "za i protiv vuka"?

"U zivotu se plasim samo onog coveka koji je procitao jednu knjigu"

Da, procitala sam to...između ostalog. Zato iz te knjige ne izvlačim vaše zaključke.

Jel' vide brkicu gore kako simpatično dupetom preduzima globalnu akciju?

Ja se uopšte ne zalažem za globalnu akciju, ali sagledavanje sopstvenog mesta je neizbežno.

Što kaže Aldous Huxley - postoji samo jedan kutak u svemiru koji možete sigurno popraviti, a to ste vi sami.

maca22

antioksidant

maca22

Sta AO smatra kao narod?

pitacu ga kad ga vidim

Pitam tebe, zato sam rekla AO, da se zna kome se obacam.

Dakle, sta je to sto je po tebi narod, pa zli Vuk nije pomenuo, ili kako?

maco, previse srcanis da bi smisleno raspravljali
zato ovaj moj odgovor neka bude i poslednji
za pocetak (najlakse je) - postojao je neki narod i u gradovima a i sam vuk je shvatio to kad je krenuo da prevodi novi zavet

...Samo, ne treba ni to zaboraviti da je neiskvareni narodni jezik veoma siromašan. Jezik Vukova prevoda Novog zaveta nije naš narodni jezik. A da se još Vuk odvaži da prevede "malo višu i težu nauku", na primer filozofiju, ili bar samo logiku i metafiziku i slično, bio bi prisiljen da stvara mnoge reči kojih u narodu nema. I šta je to "narodni jezik"? Svaki narod je "složen" od više "redova". Glavni redovi su: seljaci ili prosti ljudi, zatim varošanii napokon izobraženi i učeni ljudi...

i nisam rekao zli vuk - to ti ucitavas
....................
@elis - ti i ja smo mnogo blizi nego sto deluje na prvi pogled - kazem samo da smo u hendikepu zbog nekih stvari iz proslosti - zbog toga ne treba kukati vec vise trcati
pozdrav i tebi i maci

Što kaže Aldous Huxley - postoji samo jedan kutak u svemiru koji možete sigurno popraviti, a to ste vi sami.

A i to je sumnjivo

Goran Vučković

Što kaže Aldous Huxley - postoji samo jedan kutak u svemiru koji možete sigurno popraviti, a to ste vi sami.

A i to je sumnjivo

Dobri stari Aldous, uvek spreman na visprenu šalu

Sve je to OK, ali ne razumem zasto te ogranicava u razmisljanju ako za neki pojam nemas definisan termin nego ga zamenis jednom recenicom.

Ovde cu se i ja zaustaviti.

Tj., zamisli da ti neko tvoj govorni jezik svede na govorni ekvivalent asemblera - osnovne radnje, celobrojnu aritmetiku - jedenje & spavanje & ono-još-jedno-nje. To je, po meni, uradio Vuk.

Velicina velikog uma, a o njima i pricamo je u tome da celobrojnom aritmetikom stvori QIII, da se tako gikovski izrazim. Ovo o cemu pricas mozda sputava average joe-a da iskaze svoje odusevljenje zalaskom sunca ili svoje osecanje povodom nekog dogadjaja ali svakako ne sprecava Teslu. Ono sto sprecava, ovo je klizav teren ali da ne razglabam reci cu ovako - srednji nivo nauke i umetnosti, je ta celobrojna aritmetika + 14 sati radno vreme da bi se prehranilo.

Sve je to OK, ali ne razumem zasto te ogranicava u razmisljanju ako za neki pojam nemas definisan termin nego ga zamenis jednom recenicom.

Zamisli programiranje npr. bez funkcija, gde se softver pravi besomučnim kopi-pejst-čač-kopi-pejst-čač. Ne ograničava te zaptravo, možeš bilo šta da uradiš, ali kompleksnost i konfuzija te brzo pojedu.

Jezik + potonje generacije efektivno onesposobio da razmišljaju o bilo čemu što nisu osnovne ljudske potrebe.

o tome pričam

Velicina velikog uma, a o njima i pricamo je u tome da celobrojnom aritmetikom stvori QIII,

Ja baš o tome i pričam - veliki um nije stvorio QIII golom celobrojnom aritmetikom nego ga je sagradio na gomili slojeva i apstrakcija od kojih svaka ima vrlo mali surface-to-volume odnos (sad zvučim sebi kao Novković, gde je on da ovo zasoli?) i na kraju baš zahvaljujući tim barijerama koje sakrivaju kompleksnost neko napravi tu stvar, za života. Količina stvari koja se ispod haube desi od momenta kad mrdneš miša pa strelica mrdne jedan piksel je apsolutno fenomenalno ludilo od kompleksnosti koje ne bi bilo moguće da stvari nisu spolja pojednostavljene i svedene na prostije interfejse (ako tako hoćeš - jezike i protokole) koji kriju tu kompleksnost. Mislim, izgleda kao da sam zalutao, ali nisam, časna reč. :))

antioksidant

i nisam rekao zli vuk - to ti ucitavas

Ja pojednostavljujem. Ako nas je uskratio, osakatio, naneo nam nekakvu stetu, onda je zao.

maksa83

Mislim, izgleda kao da sam zalutao, ali nisam, časna reč. :))

Ako znas nesto iz jedne oblasti, to se nesumnjivo 100% preslikava u drugu.

maksa83

Pratim ja tebe i razumem sta hoces da kazes. I saglasan sam do jednog dela, da se nauka, umetnost, filozofija... grade na prethodnim klasama. Razilazak je u tome dokle nam je Vuk pobrisao visok nivo, ti mislis da nas je vratio u asembler i da smo mogli samo da se bavimo baznim pojavama a ja mislim da nas je vratio u C gde smo mogli (doduse teze) da gradimo i vece stvari.

Za QIII sam mislio ovako - veliki um uzme (kao nemacki filozofi) i izgradi svoje termine, na pocetku ih definise i uvede u pricu i onda pomocu njih gradi Vavilonsku kulu. Kao QIII, gradio si svoj engine i onda si na njega posle lepio sve one lepe teksture, da ti je babo dao engine ne bi to morao da radis, krenuo bi odmah od tekstura, ali si i ovako uspeo.

'em Vukov rečnik je samo knjiga, redukovani normativ

Ma nije bio normativ. Odmah su pristupili pravljenju daljih recnika.
A i da je bio neko vreme bio normativ, zar je Vuk za to kriv?

koji korisnika jezika apsolutno ne sputava.

U paraonidoj percepciji stvarnosti, sve je povezano. I krivac se mora definisati da bimo se na njega usmerili.

I ono malo istaknutih i zasluznih ljudi ce biti popljuvano, a njihove zasluge izignorisane JER.. su nam krivi za sve stvari sa kojima nisu imali veze vec su posedica gluposti nekih drugih i kasnijih ljudi. Najbolje da nije nikad nije ni bilo velikih ljudi u ovom narodu. Ne bi imao ko da bude pausalno zapljuvavan kao dezurni krivac. Pa bi mogli biti svi najpametniji (u kafani ili forumu i sl.)

Razilazak je u tome dokle nam je Vuk pobrisao visok nivo, ti mislis da nas je vratio u asembler i da smo mogli samo da se bavimo baznim pojavama a ja mislim da nas je vratio u C gde smo mogli (doduse teze) da gradimo i vece stvari.

Okej, sve se kapiramo.
Recimo da i ja mislim da nas je vratio iz C++-a u C.

alselone

a ja mislim da nas je vratio

maksa83

i ja mislim da nas je vratio

Nije.


Nastavite...

antioksidant

@elis - ti i ja smo mnogo blizi nego sto deluje na prvi pogled - kazem samo da smo u hendikepu zbog nekih stvari iz proslosti

Niko nije ni u kakvom hendikepu zbog Vuka. To prvo da rascistimo.
Dalje, na kakav konkretno danasnji hendikep mislis?

zbog toga ne treba kukati vec vise trcati

Niti uvaljivati krivicu velikim ljudima iz proslosti kojima mnogo dugujemo, a koja nije njihova.

maca22

Nije.

Evo i za macu, ne mislim vratio u svakom pogledu. Ovo je jedna stvar koja je "problematicna" ostatak njegovog doprinosa je velicanstven.

Goran Vučković

Bolelo ih je uvo, ili se nisu setili da odu u Beč da im to isfinansira.

Vuk je kriv što je napravio rečnik, ali ne po našem ukusu, pa nas nije temeljno usrećio, a to što niko nije napravio bolji, nema veze? E šteta što je Srbija oduvek imala tako nesavršene pojedince...

Pravljeni su recnici nakon Vuka, i tome se odmah pristupilo.

Ideja da je Vukov Rjecnik bio normativan, tj. da je nametao koje reci se smeju upotrebljvati, te da mi i danas ropcemo u posledicama tog zelhudog cina kojem se niko za 200 godina nije suprotstavio je fantzma. (ili vukovski, trabunjanje:))

Ako neceg nema u kasnijim recnicma, to se treba obratiti tih kasnijim jezikoslovcima.

maksa83

pošto je to istorijska neminovnost, tj. desilo se i nema nazad

maksa83

Hajde da svedemo dalje stvar na ekstremnu meru. Koliko nuklearnih fizičara, književnika, filozofa i kompozitora je proizvelo ono sever-jug-istok-zapad pleme nsarskog?

maksa83

Sad mi je jasno zasto Nemci razmisljaju unatraske, zato sto im je glagol u zavisnim recenicama na kraju recenice.

Onda ti je možda jasno i zašto je nemačka filozofija dominantna - to je jezik sa složenicama koje im omogućavaju da u jednu reč strpaju kompleksne pojnove - dotle da npr. drugi jezici pozajmljuju njihove reči, schadenfreude je verovatno najpoznatiji svakodnevni primer.

U oblasti koja se zove predrasue o jeziku postoji i nesto sto se zove jezicki apsolutizam. A to je ideja da je u random narodima prvo nastao mocan jezik (nastao je metodom padanja s kruske).

Potom je moc tog jezika generisala velike civilizacije.

Mislim da ta ideje pokazuje svoje ruzno lice kroz Maksine teorije do kojih je kaze intuitivno dosao.

Samo mali prilog ovom Vukovskom trolu. Čudi me da niko nije pomenuo knjigu:

Miloslav Samardžić - Tajne Vukove reforme

Odlična. Preporuka.

(Lako se da izguglati i za download i za online čitanje)

To je još jedna knjiga u nizu literature koje hiperprodukuju razne čike inženjeri koji nam otkrivaju zabranjene istine i tajne istorije ovoga i onoga.

Odlična. Preporuka.

Nisam imao pojma da ovo postoji, stvarno odlično - hvala.


Kakva je dripčina bio Čili Vili... strašno.

maksa83

Odlična. Preporuka.

Nisam imao pojma da ovo postoji, stvarno odlično - hvala.

Drago mi je da ti se svidja.

alselone

Evo i za macu, ne mislim vratio u svakom pogledu. Ovo je jedna stvar koja je "problematicna" ostatak njegovog doprinosa je velicanstven.

Hvala, ali ne postoji nista problematicno.
Goran je lepo rekao: problem je sto je covek napravio recnik koji nekom nije po ukusu. A time nama on nista nije uraaadio. Kao da srpski jezik nema jos dosta drugih recnika... ali izgleda je samo taj jedan nekako caroban, i onda on nama nesto raaadiiii

Ono na sta ja reagujem je ocajan mentalitet u nasoj sredini koji obozava da je zrtva, cak i kad nije. Uvek neko mora da se izmisli nam je nesto lose uradiJo.


Sve jezicke interevencije su reverzibilne, te je uvek moguce nesto izmeniti, ako zakljucimo da nam se ne svidja. Tako nismo nicije zrtve.

(nasuprot Maksinih megalomanskih izjava:

a pošto je to istorijska neminovnost, tj. desilo se i nema nazad (bar dok neko ne smisli vremeplov

Jos jedna gotovo potpuna nepoznanica je da Vuk je tvorac moderne srpske nacije, a to nije mala stvar. I onda vidis pametnjakovice koji ga salju da pravi tapiserije
...i moze da se gica da se saliJo koliko hoce, takve besmislice imaju siroku publiku.


A ta cinjenica da je Vuk tvorac moderne nase nacije je ostala zabelezena samo u maglovitoj svesti da nas je on nekako odredio i stvorio. I onda taj osecaj da nas je odredio, pruza osnov da ljubitelji uloge žrtve sebe pronadju u ulozi žrtve nekih izmisljenih zala, kao sto je bolesna bajka o magicnom zlom recniku koji sakati mozak 200 godina bespomocnih generacija.

maca22:
Kao da srpski jezik nema jos dosta drugih recnika... ali izgleda je samo taj jedan nekako caroban, i onda on nama nesto raaadiiii

Pa - nema.
Srpski jezik - nema "još dosta drugih rečnika".
Sve što IMA je:
MILAN ŠIPKA: Pravopisni rečnik srpskog jezika sa pravopisno-gramatičkim savetnikom



"Knjiga koja je predstavljena, praktično je prvi srpski standardnojezički priručnik u poslednjih sto godina. Opširniji pravopisni rečnik poslednji put je publikovan 1960. godine, ali u okviru Pravopisa srpskohrvatskog jezika. Kako je na promociji istaknuto, "Pravopisni rečnik srpskog jezika" Milana Šipke u srpskoj normativistici je preko potrebna knjiga, ne samo onima koji se normom srpskog jezika bave u okviru struke nego i širem krugu korisnika koji "neguju sopstvenu jezičku kulturu i žele da postignu viši nivo pismenosti".


Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU nije još uvek završio posao koji mu je poveren: izrada rečnika srpskog jezika (a nemamo ni "normativ" jezika, još uvek)

Knjiga Milana Šipke je - jedino (pa onda i sve) što imamo.

Kad se ne skoncentrišemo dovoljno, ondaK laHko predstavljamo svoje stavove i predrasude (na koje budemo izrazito ponosni) kao da su - činjenice. A - nisu.

Postoji prilično lako čitljiva i lako dostupna literatura polemičkih tekstova o "Vukovoj reformi", a rečnika, pravog rečnika srpskog jezika ustvari - nemamo. To je lako proverljiva činjenica.

Drago mi je da ti se svidja.

Meni je drago da si ti danas posle, ček da vidimo - 3 godine ovde - naučila (mestimično doduše, ali svaki napor treba pohvaliti) i počela da koristiš sva naša slova. To je jako dobro - raspravljati o jeziku sa nekim ko ne zna sva slova je kao igrati basket protiv paraplegičara i likovati - dakle - nedolično.
Molim te, nastavi u tom smeru.

Dva veka Vuka nisu bila dovoljna da ti spoznaš azbuku u njenom punom rasponu nego je morala da se desi ova rasprava, tako da ću ja sasvim neskromno reći da sam uradio više za tvoje opismenjavanje od Vuka Karadžića.

maksa83

Drago mi je da ti se svidja.

Meni je drago da si ti danas posle, ček da vidimo - 3 godine ovde - naučila (mestimično doduše, ali svaki napor treba pohvaliti) i počela da koristiš sva naša slova. To je jako dobro - raspravljati o jeziku sa nekim ko ne zna sva slova je kao igrati basket protiv paraplegičara i likovati - dakle - nedolično.
Molim te, nastavi u tom smeru.

Dva veka Vuka nisu bila dovoljna da ti spoznaš azbuku u njenom punom rasponu nego je morala da se desi ova rasprava, tako da ću ja sasvim neskromno reći da sam uradio više za tvoje opismenjavanje od Vuka Karadžića.

Kad smo već kod čitanja - upravo sam na Twitteru našla jedan zanimljiv link koji ćeš (nadam se) stići da pogledaš (od svog tog programiranja):

Burleska ili popularizacija čitanja?

A ta cinjenica da je Vuk tvorac moderne nase nacije je ostala zabelezena samo u maglovitoj svesti da nas je on nekako odredio i stvorio. I onda taj osecaj da nas je odredio, pruza osnov da ljubitelji uloge žrtve sebe pronadju u ulozi žrtve nekih izmisljenih zala, kao sto je bolesna bajka o magicnom zlom recniku koji sakati mozak 200 godina bespomocnih generacija.

Bogami, vidim da će ta slova morati još da se vežbaju.

ČčĆćĐ𮾩š

Ajmo, jen-dva-tri, jen-dva-tri...

Nemoj zbog mene, nego zbog Vuka koji se prevrće u grobu kad vidi kako ga nemušti i nepismeni brane.

Možda bi bilo priličnije staviti samo link, ali čini mi se da će ovaj vredan tekst ovako pročitati više ljudi:

Bečka kuća srpskohrvatska

Ovaj članak dijeli nedostatak onih članaka koji se bave početkom nečega, a ne mogu početi od početka. A početak se ne može znati, pošto se ne zna kad je počelo. Jer počelo je davno, možda i u dvanaestom stoljeću, kad je, možebiti, prvi puta Hrvat sreo Srbina. Stoga će ovaj članak započeti negdje sa sredine i to anegdotski, ne jednom anegdotom, no dvijema. Prva je raširena kao vic, a druga je čak i nešto više (iako dobar vic nije malo!), jer spada u slavne antičke zgode, a starost je, znamo, presudna za dobrost. Prva anegdota, dakle, zavisno od kraja u kojoj se priča, ima za protagoniste čas Luja Četrnaestoga, čas Petnaestoga, čas Bismarka, a meni je najuvjerljivija crnogorska izvedba, koja veli da je nastala na dvoru crnogorskoga knjaza Nikole, krajem prošloga stoljeća. Jedno jutro, dakle, knjaz Nikola, u svojoj prestonici Cetinju odluči da provjeri u kojoj su mjeri perjanici njegove garde ulizice i hipokrite. Postrojivši svoju gardu na poljani blizu svoga dvora, knjaz uzme kuburu, te iz nje opali uvis, u pravcu jednoga orla, ptice u ono doba česte u Crnoj Gori. Metak ne pogodi orla u letu, no na knjaževo pitanje "Ubih li ga, perjanici?", svi, sem jednoga, uglas reknu: "Ubi, gospodaru!" A onaj jedan rekne: "E gospodaru, ovakoga orla još ne viđesmo: mrtav a leti!"

Druga je anegdota poznatija: lađu starog mornara grčkoga zaustavi na pučini ona strašna neman Gorgona. Na pitanje Gorgonino da li je kralj Aleksandar još živ, mornar daje slavni odgovor: "Živ je, a i još je kralj!" Ono rašta ovo ispričah jesu poante: prva Mrtav a leti i druga Živ je, a i još je kralj. Između ovih poanti nalazi se danas lingvističko čudo (neki vele neman, neki sablast, a jedan je rekao centaursko čudovište) rođeno krajem devetnaestoga, a nestalo krajem dvadesetoga stoljeća po imenu Srpskohrvatski jezik. Tri dana prije završetka drugoga milenija svijećom se po svijetu hodeći ne bi moglo naći više od hiljadu ljudi koji ne bi rekli da je taj lingvistički satvor mrtav. No onih hiljadu (a ja u glavu poznajem osamdeset i troje) reći će da je taj satvor još živ. Nekoliko njih će reći i da je kralj, a sam znam barem jednoga koji će kazati i da je krilat.

U taj jezik svakovrsni gospodari pucaju bez prestanka evo deset godina. Te su uvjereni da su ga ubili. No je li taj nestali jezik stvarno, bukvalno i nepovratno mrtav, ili je, možda, poput kralja Aleksandra - ako čitalac poređenje ne proglasi za prenategnuto - živ, pa još i kralj? Odgovora na ovo pitanje ovaj članak neće tražiti. Nacionalistima se ne može uturiti u glavu da je lakše ubiti jednu državu nego jedan jezik. Niti im se može dokazati da je lakše napraviti novu državu nego nov jezik. Osim toga, nacionalisti su lažovi. Kad vide da ih stvarnost hvata u laži, izmišljaju drugu, da im se s laži složi. Ovaj članak nije za njihovo dovođenje u pamet: oni na svako moje nije govore jeste, na svako moje jeste govore nije. Ovaj članak ima zadatak da podsjeti na nekoliko čudesnih ljudi južnoslavenskih, koji su zajedničkom jeziku Srba, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca učinili temelje da ih nije lako srušiti. Početke gradnje tih temelja nije lako datirati. No jedan datum je nesporan: 28. mart 1850. godine. Toga dana su u Beču, po svoj prilici u stanu Vuka Karadžića, ili u čuvenoj Gerlovićevoj krčmi na Baumarktu, osmorica Jugoslavena (tako su sebe sami zvali) sastavilo i potpisalo jedan proglas, kojim se Južni Slaveni pozivaju da prihvate takozvano južno narječje za svoj književni jezik. To južno narječje jeste ijekavska varijanta novoštokavštine. A novoštokavština je, kako su je jezikoslovci opisali, onaj dijalekt koji se prostire sredinom govornoga prostora između Sutle i Timoka, između Jadrana i Temišvara, te između Horgoša i Šar-planine.

Taj dijalekt još obuhvata najveći broj govornika (danas ih je preko osamnaest miliona) koji se svi među sobom razumiju. Taj će dijalekt, dakle, biti standardiziran i normiran za književni jezik Srba, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca. Taj proces će trajati do devedesetih godina prošloga stoljeća i imaće karakter prave borbe i pravog rata. Devedesetih godina jezički je prostor srpskohrvatski bio podijeljen politički na dva carstva i na dvije nezavisne države. Taj standardizirani, normirani, svima razumljivi, policentrični i tako dalje književni jezik neće nikad dobiti čvrsto ime: Srbi će ga zvati srpskim, Hrvati hrvatskim, Bošnjaci bosanskim i bošnjačkim, Crnogorci crnogorskim, Jugoslaveni jugoslavenskim, jugoslavskim, naškim, Ilirci ilirskim, a muslimanski će ga živalj južnoslavenski ovdje i ondje znati zvati i turskim! Ime srpskohrvatski, po svemu sudeći, upotrebio je najprvi Jakob Grimm u predgovoru za njemačko izdanje Vukove "Pismenice srpskoga jezika", godine 1824. Prije Jugoslavije ovaj naziv upotrebljavaju gramatičari Pero Budmani i Giovanni Androvich na talijanskom, 1867. i 1908. , a i slavni slavista August Leskien autor "Grammatik der serbo-kroatischen Sprache", Heidelberg, 1914.

Da se vratimo bečkoj osmorici. Petorica među njima bili su Hrvati: Dimitrija Demeter, Ivan Kukuljević Sakcinski, Ivan Mažuranić, Vinko Pacel i Stjepan Pejaković, Dvojica su bila Srbi: Đuro Daničić i Vuk Stefanović Karadžić. Jedan je bio Slovenac: Fran Miklošič. Bečki književni dogovor, kako je kasnije prozvan onaj proglas narodima južnoslavenskim, nastao je kao uzgredan dokument uz rad na političkoj i pravnoj terminologiji za slavenske narode Austrijske carevine. Rad na izradi te terminologije financiralo je ministarstvo monarhije, a plod toga rada trebalo je da olakša razumijevanje u pravnim stvarima na slavenskom jugu carevine. Inicijator rada na terminologiji svakako je bio Miklošič, u ono vrijeme carski bibliotekar i poslanik u Reichstagu carevine. Po onome što se dade zaključiti iz oskudne dokumentacije o Književnom dogovoru moglo bi biti da Miklošič stoji i iza ideje o sastanku za dogovor o književnom jeziku. Ono što kod Bečkoga dogovora na prvi pogled izgleda čudno ukazuje na savršen jezički osjećaj i školovanost potpisnika. Sva osmorica su, naime, na dan kad sklapaju Dogovor, državljani monarhije Austrije, svi su, sem Karadžića, rođeni na teritoriji monarhije, a za osnovu književnoga jezika predlažu narječje koje je najvažnijim svojim dijelom izvan te monarhije! Ovdje ne smije biti zanemaren dugogodišnji rad i zalaganje Vuka Karadžića za uvođenje južnoga narečja kao osnove književnoga jezika. Čitan danas taj se dogovor čini dopola promašen, a otpola odličan. Potpisnici polaze od pretpostavke koja je ne samo nacionalistima današnjim već i ljudima dalekim nacionalizmu ako ne neprihvatljiva a ono daleka: Dolje potpisani smatrajući da jedan narod jednu književnost treba da ima i po tom sa žalosti gledajući, kako nam je književnost raskomadana, ne samo po bukvici nego još i po pravopisu, sastajali smo se ovijeh dana, da se porazgovorimo, kako bismo se, što se za sad više može, u književnosti složili i ujedinili. Iza ovoga slijedi u pet tačaka razvrstan tekst dogovora. Prve dvije tačke počinju sa "Jednoglasice smo priznali", treća tačka počinje sa "Našli smo za dobro i potrebno", četvrta tačka ima na početku "Svi smo priznali", a peta "Svi smo jednoglasice pristali". Za ono što nas ovdje zanima najvažnija je druga tačka. U njoj stoje razlozi sa kojih osmorica predlažu "da je najpravije i najbolje primiti južno narječje da bude književno; i to a) zato, što najviše naroda tako govori, b) što je ono najbliže staromu slavenskomu jeziku, a po tome i svjema ostalijem jezicima slavenskijem, c) što su sve narodne pjesme u njemu spjevane, d) što je sva stara dubrovačka književnost u njemu pisana, e) što najviše književnika i istočnoga i zapadnoga vjerozakona već tako piše (samo što svi ne paze na sva pravila)."

Organizacija skupa na kojem je Dogovor načinjen vjerovatno je djelo Miklošičevo. Ali sadržaj Dogovora, naročito njegova druga tačka, otkriva ruku veterana Vuka Karadžića. Slavni filolog Vatroslav Jagić, pišući o pravopisu, godine 1864. veli da su Bečki književni dogovor načinili "najizvrstniji sinovi našega naroda, kojima se i danas domovina ponosi". A u napomeni uz ovo mjesto dopisuje: "Pišući ovo, stiže nam tužna viest, da je nemila smrt našega starinu Vuka Karadžića poniela iz broja živućieh. Književnik sjetit će se u idućem broju svoje dužnosti, da mu savije neven vienac za njegove neumrle zasluge".

Danas bi se druga tačka Dogovora mogla označiti za posve istinitu, još i više no prije stotinu i pedeset godina. A ona uvodna rečenica bila bi posve odbačena. U tome i leži tvrdoća i stojnost naše bečke kuće jezika: politički trošna no jezikoslovno tvrda. Normirana i standardizirana novoštokavština ujednačenija je danas nego onda, Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci danas bi posred hrbata od muke pukli što jezika jedni drugima razumiju. Da to ne bi bilo tako, izmišljaju novu stvarnost. Primjer najsvježiji: hrvatski jezični šestoper Ladan, neki dan u Rijeci na predstavljanju jednog od svojih skarabudženih jezikoslovnih uradaka izjavi kako je rastao u višejezičnoj bosanskoj sredini! A majka nije rodila Riječana te bi ga upitao, e kako je to Bosna višejezična sredina. A Bosna je jedinstveniji jezični prostor no ijedan drugi štokavski kraj.

U Bosni je Bečki dogovor zapravo jezički najbolje i najpotpunije primljen i proveden. U Bosni su jezičke razlike takve i tolike da ih je teško tražiti, a još teže nalaziti. To nije lako ni u ostalim štokavskim krajevima. Nacionalističke kolovođe ovo dobro znaju, te su zametnule jezički rat. Ili, ne jezički, nego rat leksički, rat riječima oko riječi. Te tako srpskohrvatsko jezičko područje podsjeća na renesansnu alegoriju Gramatički rat. Najbolji predstavnik te književne vrste je Andrea Guarna, rodom iz Napulja. U svojoj knjizi Bellum grammaticale opisao je sretnu zemlju Gramatiku u kojoj dugo godina složno i na dobrobit svih građana vladaju dva kralja: kralj glagola i kralj imenica. No za jedne gozbe najedu se i napiju dobro, te zapodjenu raspru o tome čije su riječi starije i važnije. Ne mogavši da se nagode odluče da stvar riješe ratom. Te već sutradan ujutro krene jedan na drugoga, svaki sa svojom vojskom. Kralju glagola pod zastavu dođu svi prilozi te svi mogući glagoli: glagoli započinjanja, glagoli ponavljanja, nepotpuni glagoli, glagoli nepravilni, i tako dalje, dok uz kralja imenâ pristanu imenice, zamjenice i svi prijedlozi. Particip se, već prema svojoj prirodi, ne mogne odlučiti kojem kralju da pristupi, te krene obojici slati trupe u pomoć. Bojno polje nalazi se na području veznikâ. Ogorčen boj prekida provala oblaka. Bitka ostaje neodlučena, a gubici zaraćenih strana su strašni: jedan glagol gubi svoga sina, jedan drugi ostaje bez svih svojih saveznika, treći gubi svoj futur te ga mora kupiti na tržnici; kod imenica mnoge mijenjaju svoj rod, nekima bivaju odsječene genitalije, te prelaze u srednji rod, a uza sve ginu mnoge jednine i množine.

Kad je sve ovo moguće u renesansi, što ne bi bilo vjerovatno da je čudeso po imenu Srpskohrvatski jezik, nakon stotinu i pedeset godina dobilo krila te se diglo iznad svoje provincije Gramatike e sve čekajući da kakav vjetar razagna maglu nad zavađenim i osakaćenim riječima, pa da onda one ranjene može liječiti i sastaviti, a one mrtve pokopati.

Sinan Gudžević

Kad smo već kod čitanja - upravo sam na Twitteru našla jedan zanimljiv link koji ćeš (nadam se) stići da pogledaš (od svog tog programiranja):

Burleska ili popularizacija čitanja?

Pogledao, hvala. Eh, 'de je svet a 'de smo mi. Mislim, daj da se nešto takvo ovde organizuje, makar sa telefonskim imenikom za početak. Samo bez mace22, dok ne nauči sva slova.

maksa83

Kad smo već kod čitanja - upravo sam na Twitteru našla jedan zanimljiv link koji ćeš (nadam se) stići da pogledaš (od svog tog programiranja):

Burleska ili popularizacija čitanja?

Pogledao, hvala. Eh, 'de je svet a 'de smo mi. Mislim, daj da se nešto takvo ovde organizuje, makar sa telefonskim imenikom za početak. Samo bez mace22, dok ne nauči sva slova.

:))))))
Ubilo se za "Fineganovo bdenje" (ako ga ikad prevedu na engleski )

Ubilo se za "Fineganovo bdenje" (ako ga ikad prevedu na engleski )

Joj ... bolje telefonski imenik. :)))

gordanac

maca22:Kao da srpski jezik nema jos dosta drugih recnika...

Pa - nema.
Srpski jezik - nema "još dosta drugih rečnika".
Sve što IMA je:
MILAN ŠIPKA: Pravopisni rečnik srpskog jezika sa pravopisno-gramatičkim savetnikom


Kad se ne skoncentrišemo dovoljno, ondaK laHko predstavljamo svoje stavove i predrasude (na koje budemo izrazito ponosni) kao da su - činjenice. A - nisu.

Postoji prilično lako čitljiva i lako dostupna literatura polemičkih tekstova o "Vukovoj reformi", a rečnika, pravog rečnika srpskog jezika ustvari - nemamo. To je lako proverljiva činjenica.

1. Srpski rjecnik, Vuka Karadzica, prvo izdanje 1818., 26.000 reci

2. Srpski rjecnik, Vuka Karadzica, drugo izdanje, 1852., 47.500 reci

3. Rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, otpoceo Vukov saradnik Djuro Danici, izlazio od 1880.-1976.

4. Recnik srpskohrvatskoga knjizevnog jezika Matice srpske, poznat i kao Sestotomnik, 150.000 reci, objavljivan najvise u Novom Sadu, 1967-1976.

5. Recnik srpskohrvatskoga knjizevnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti, tezauurus, trudi se da popise celokupnu leksiku knjizevnog i narodnog jezika od Vukovog vremena do danas. Poceo da se pise u 19. veku. Prvi tom objavljen 1959.. Do sada uradjeno 17 tomova, a svaki sa po 15.000 reci. NA njemu se jos radi, ocekuje se da ce imati 30 tomova.

i ovo su samo opsti recnici.
Ovo je cinjenica proveriva u gramatikama srpskog za osnovnu i srednju skolu.



Jos uvek nisam pomenula recnike posebne namene.

Ovo je cinjenica proveriva u gamatikama za srpskog za osnovu i srenju skolu.

Je l' kažu nešto tamo o tome koliko slova ima azbuka?

Daj prekopaj malo, mora da bar pominju...

Jos uvek nisam pomenula recnike poseben namene.

Za one ograničene na 25 slova?

:))))
Eh, maca22 mene obaška raduje što je tebi "srpski" i "srpskohrvatski" jedan te isti jezik.
Mnogima - nije.
Raznima je - povod za svakorazne interpretacije, sve do aforizama.
To je jedna od polemičkih tema i kad je "Vukova reforma" u pitanju.
Dakle - 1 (slovima: jedan) Pravopisni REČNIK SRPSKOG JEZIKA... (M.Šipka) imamo i - to je sve.

Da sam na tvom mestu - pažljivije bih čitala, to je uvek korisno.
Srpski jezik, takav kakav je danas - NEMA normativ i NEMA "rečnik" kakav inače jezici imaju.
To je - činjenica.
Ta činjenica stvara teškoće lektorima za preporuke o upotrebi (recimo) pisanja vlastitih imena u originalu tako da budu u padežu (engleski ili bilo koji), stvara probleme pri upotrebi ženskog roda za imenice kojima se označavaju neke vrste poslova koje (odnedavno) obavljaju žene, stvara razne vrste problema za odgovore na pitanja o standardizovanim nastavcima za rod i broj,...itd.

Nemam ništa protiv da SRPSKI i SRPSKOHRVATSKI budu u tvojoj (ili bilo čijoj) interpretaciji jedan isti jezik, imam samo primedbu kojom se slažem sa nekim delovima polemike o "Vukovim reformama" - da je on taj posao (kojeg se prihvatio jer niko drugi nije) obavio kako treba danas ne bismo imali dileme oko - normativa i standardizacije "našeg" jezika (koji god bio).
O raznim lepim rečima starostavnim koje su zaboravljene i da ne govorim, ali jezik je takav - živ, menja se, zato i postoje standardi kojima se "uokviruje" i rečnici u koje se upisuju "nove" reči, Mi takav rečnik za srpski jezik (osim rada Milana Šipke) - nemamo.

Draga Gordanac, pazljivo citanje moram da preporucim tebi jer ti odgovoras MENI.

Dakle, pazi o cemu se govori, rekla sam da Vukov recnik nije normativan, kao i da nakon toga imamo jos sijaset recnika. To je sve sto sam rekla.

I ti mi to nicim nisi opovrgla.


A ne razumes me, jer ne razlikujes opste recnike od recnika posebne namene. U tim recnicma posebne namene imas razlicite kategorije, etomloski, obratni, asocijativni... i pravopisni.
Tek u okviru te kategorije pravopisnih recnika imamo ta dva, onaj izdat 1960. i taj proslogodisnji od Milana Sipke.


A sve to je veoma daleko od jezicke reforme i ono sto je Maksa pokrenuo kao temu.
O nazivima jezika i normiranju necu sad (nije Maksa otvorio kao temu :)))

Dakle - 1 (slovima: jedan) Pravopisni REČNIK SRPSKOG JEZIKA... (M.Šipka) imamo i - to je sve.

Dakle,
1. Ti ne razlikujes pravopisne od ostalih recnika.
2. O pravopisnim recnicma ne pricamo.

Srpski jezik, takav kakav je danas - NEMA normativ i NEMA "rečnik" kakav inače jezici imaju.
To je - činjenica.

Ja ne znam zasto profesori uce studente jezika da je Sestotomnik normativan.

Izvoni, morala sam ovako taksatvino jer imas predrasude u koje, kako i sama kazes, cine ti se kao cinjenice.

A ima toga jos, veruj...

Razlikujem, maca22, sasvim dobro razlikujem.
I - NEMAMO sijaset rečnika OSIM ako se složimo da su SRPSKI i SRPSKOHRVATSKI jedan te isti jezik.
(protiv čega ja nemam apsolutno ništa protiv, ali bih onda molila da se tako i piše : sijaset rečnika srpskohrvatskog ili srpskog jezika)
Ako se piše "srpski jezik" - ostaje i meni i tebi SAMO Milan Šipka, ništa više, tako stoje stvari kad se pažljivo čita.

gordanac

Razlikujem, maca22, sasvim dobro razlikujem.
I - NEMAMO sijaset rečnika OSIM ako se složimo da su SRPSKI i SRPSKOHRVATSKI jedan te isti jezik.
(protiv čega ja nemam apsolutno ništa protiv, ali bih onda molila da se tako i piše : sijaset rečnika srpskohrvatskog ili srpskog jezika)
Ako se piše "srpski jezik" - ostaje i meni i tebi SAMO Milan Šipka, ništa više, tako stoje stvari kad se pažljivo čita.

Mislis, nemamo sijaset recnika od 1993. godine kada je nastao sprski jezik, jer dotle, pod tim nazivom nije ni postojao?

Nista se ne brini, bavili su se ljudi ovim jezikom i pre toga, ma kako ga nazivali.

A sto se problema koji sprski jezik ima, ili je popularno da mu se pripisuje da ima, odbori za standardizaciju postoje sve ovo vreme i u bilo kom trenutku mogu da donesu neko novo pravilo. Vuk je mrtav vec 150 goina i ni za sta nikom vec 150 godina nije kriv.

Jao, setih se,

Srpski jednotomnik rečnik srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2007


Evo, to pisem samo da demnatujem tvoje insistiranje kako mi nemam nikakav recnik bas nazvan 'srpskog jezika' osim Sipkinog pravopisnog.

maca22

Dakle - 1 (slovima: jedan) Pravopisni REČNIK SRPSKOG JEZIKA... (M.Šipka) imamo i - to je sve.

Dakle,
1. Ti ne razlikujes pravopisne od ostalih recnika.
2. O pravopisnim recnicma ne pricamo.

Srpski jezik, takav kakav je danas - NEMA normativ i NEMA "rečnik" kakav inače jezici imaju.
To je - činjenica.

Ja ne znam zasto profesori uce studente jezika da je Sestotomnik normativan.

Izvoni, morala sam ovako taksatvino jer imas predrasude u koje, kako i sama kazes, cine ti se kao cinjenice.

A ima toga jos, veruj...

:))))
Idi, bre, maca22!
Hajde molim te daj mi link koji vodi na bilo koju izdavačku kuću ili bilo kog autora, a sa naslovom:
"Rečnik srpskog jezika"
Neka bude samo "jedan od sijaset"

Jer - o srpskom jeziku se ovde razgovaralo (ili bar pokušalo da se razgovara), ne o srpskohrvatskom, pri čemu ti ponavljam: ne da nemam ništa protiv da se to smatra istim jezikom, nego - naprotiv.
Ali - ja pažljivo čitam, zato i dajem komentar sa linkom knjige Milana Šipke, jer se o srpskom jeziku radilo u tvom komentaru.

gordanac

Ali - ja pažljivo čitam, zato i dajem koemntar sa linkom knjige Milana Šipke, jer se o srpskom jeziku radilo u tvom komentaru.

Ali to nije tema, vec Maksina nebuloza da Vukov rjecnik otima ljudima centar za apstraktno razmisljanje, pa Srblji danas moraju i na prste da broje verovatno. :)
Dakle, Makso, svi ovi recnici potonji imaju apstraktnih termina koliko hoces (tj. sijaset:))


Ova tema na sta se ti, Gordanac, javljas nema veze sa onim o cemu ja raspravljam sa Maksom, smatram da mi podmeces tu temu, i ne moram ti na to odgovorati. Ali hocu.
Te podele na srpski i srpskohrvatski su politicke, to je ipak tvoja oblast. Moja je jezik, molicu lepo.

Hajde molim te daj mi link koji vodi na bilo koju izdavačku kuću ili bilo kog autora, a sa naslovom:javascript:;
"Rečnik srpskog jezika"
Neka bude samo "jedan od sijaset"

Pa eto
Srpski jednotomnik, rečnik srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2007
http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/jednotomni-recnik-srpskog-jezika-na-sajmu-knjiga_33831.html
http://www.maticasrpska.org.rs/slike/katalog2010.pdf

a mozda ima neki kriterijum po kome ni taj nije dobar...

maca22

a mozda ima neki kriterijum po kome ni taj nije dobar...

Samo se bre ljubiš i ništa ne učiš. :(

ČčĆ掞...

maca22

gordanac

Ali - ja pažljivo čitam, zato i dajem koemntar sa linkom knjige Milana Šipke, jer se o srpskom jeziku radilo u tvom komentaru.

Ali to nije tema, vec Maksina nebuloza da Vukov rjecnik otima ljudima centar za apstraktno razmisljanje, pa Srblji danas moraju i na prste da broje verovatno. :)

Ova tema na sta se ti javljas nema veze sa onim o cemu ja pisem, smatram da mi podmeces tu temu, i ne moram ti na to odgovorati. Ali hocu.
Te podele na srpski i srpskohrvatski su politicke, to je tvoja oblast. Moja je jezik, molicu lepo.

Hajde molim te daj mi link koji vodi na bilo koju izdavačku kuću ili bilo kog autora, a sa naslovom:
"Rečnik srpskog jezika"
Neka bude samo "jedan od sijaset"

Pa eto
Srpski jednotomnik, rečnik srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2007
http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/jednotomni-recnik-srpskog-jezika-na-sajmu-knjiga_33831.html

a mozda ima neki kriterijum po kome ni taj nije dobar...

Opet bih pažljivije čitala, da sam na tvom mestu, a sve u odbrani stava "srpski ili srpskohrvatski" - "to su političke teme" (to o nazivu jezika koji je "tvoja oblast" )

Samo se o jeziku i govorilo, podsećanjem na polemiku koja o "Vukovoj reformi" - postoji. I kao i o svakoj polemici - i ovoj se mogu razmenjivati - činjenice, jer je drugi izbor "ad hominem" sagovornika koji nudi - činjenice, ništa više, a takav je izbor uvek - neproduktivan.

U prilog činjenici da naziv jezika (na žalost, bilo bi jednostavnije da je tako) NIJE političko pitanje, već ga uvode i obrazlažu lingvisti, evo citata sa predstavljanja knjige o kojoj je reč:

Jednotomni rečnik srpskog jezika

"Jednotomni rečnik srpskog jezika, posle više od veka i po od izdavanja prvog, Vukovog rečnika srpskog jezika, Matica srpska je predstavila javnosti, s nadom da će uspešno popuniti prazninu u nizu: jednotomni rečnik – rečnik srednjeg obima, šestotomni (Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika Matice srpske) – veliki rečnik, tezaurus (Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU).Rečnik srpskoga jezika otkriva veliko bogatstvo srpske književno-jezičke leksike, složenost i isprepletanost značenja reči i raznolikost sfera njihove upotrebe.Na više od 1.500 stranica nalazi se oko 85.000 reči objašnjenih, akcentovanih i s pravopisom usklađenih. U ovom rečniku izostavljene su nefrekventne reči stranog porekla, uklonjen je i dijalekatski leksički sloj, kao i uskoterminološke i individualne leksičke promene. Njegovu dodatnu vrednost predstavlja izuzetno bogat inventar izraza (fraza), navedenih uz odgovarajuću odrednicu i štampanih sitnijim, crnim slovima.U tom pogledu Rečnik srpskoga jezika nadmašuje sve druge rečnike srpskog ili uopšte srpskohrvatskog jezika sličnog obima. Fraze, najčešće, predstavljaju specifičnost svakog jezika i nije ih lako prevesti na drugi jezik. Njihovo značenje pomoći će posebno leksografima, prevodiocima, kao i čitaocima književnih dela. Rečnik je namenjen svima koji govore i pišu srpskim jezikom ili ga uče i proučavaju, a biće od posebne koristi đacima, studentima, novinarima, književnicima, lingvistima i stranim slavistima (srbistima)."

Ili, ovako:
Novi "Rečnik srpskog jezika"

Da li ja imam primedbi na ovo izdanje Matice srpske? Imam, velikih, ali srećom - one nisu tema. I to što ja imam primedbi nije ni problem - problem je što unutar struke postoji polemika o tome, ali to je druga priča.

A sto se tice politike, kazem, Vuk je 150 godina mrtav. Sto Srbi ne umeju voditi svoju nacionlanu politiku, ne moze stalno neko drugi biti uporno kriv.
A valjda ce sede glave sa ovih mesta:

http://www.sanu.ac.rs/sanunov/institut_za_srpski_jezik.asp
Odbor za standardizaciju srpskog jezika
http://www.maticasrpska.org.rs/

uspeti da se iskoprcaju iz politickih problema u koje nas je Vuk uveo.

A smejem se dok ovo govorim jer je jezicku politiku lako promeniti, tu je stvar odluke i internog dogovora. Ono sto je nepovratno to su pogresne politcke odluke koje su ljude kostale zivota ili teritorija.

Ono sto je nepovratno to su pogresne politcke odluke koje su ljude kostale zivota ili teritorija.

... i kvačica iznad slova.

Id, begaj, maca22! :))
U svom prvom komentaru sam napisala:
"Odbor za standardizaciju srpskog jezika još nije završio posao..."
PA - NIJE
...ti mi daješ link DA NIJE, znam, završiće, imaćemo i normativ i rečnik i standardizovan jezik, to i nije posao "zazbrzatiga"

Polemika o "Vukovoj reformi" - postoji.
Rad na normativi, standardizaciji i rečniku srpskog jezika je - u toku.
Svako ima pravo da, potkrepljeno činjenicama, iznosi svoje mišljenje o nekoj polemici, bez obzira da li je ona trajala u prošlosti ili još uvek "tinja" u za to zainteresovanim krugovima.

I, na kraju, daću link lingvistkinje koju mi se dopalo čitati:
Snježana Kordić
...i ona je izazvala dosta polemika (i još uvek traju)

Jednotomni rečnik srpskog jezika

[i]"Jednotomni rečnik srpskog jezika, posle više od veka i po od izdavanja prvog, Vukovog rečnika srpskog jezika, Matica srpska je predstavila javnosti, s nadom da će uspešno popuniti prazninu u nizu: jednotomni rečnik – rečnik srednjeg obima, šestotomni (Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika Matice srpske) – veliki rečnik, tezaurus (Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU).Rečnik srpskoga jezika otkriva veliko bogatstvo srpske književno-jezičke leksike,

Ja bih recimo, u skladu sa temom u kojoj sam bila, bolodovala ovako:


Jednotomni rečnik srpskog jezika

[i]"Jednotomni rečnik srpskog jezika, posle više od veka i po od izdavanja prvog, Vukovog rečnika srpskog jezika, Matica srpska je predstavila javnosti, s nadom da će uspešno popuniti prazninu u nizu: jednotomni rečnik – rečnik srednjeg obima, šestotomni (Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika Matice srpske) – veliki rečnik, tezaurus (Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU).Rečnik srpskoga jezika otkriva veliko bogatstvo srpske književno-jezičke leksike,

A praznina se odnosi na to sto je mali, pa je za kucu. Tako sam ih ja shvatila.

Ali, bez obziran, mislim da vise nemamo nesporazuma.
_________________________________________________
A sto se tice teme o nazivu jezika, za koju ja smatram da je politicka, a ti da je jezicka jer se njome bave i lingivisti, pa nije to cudno. Ne moze se jezicka politika praviti bez lingvisita.

No, to moze biti zanimljiva tema za razogovor, pa bi bilo interesantno da je pokrenes. Da li ovde, ili kod sebe na blogu, gde zelis.

maksa83

Ono sto je nepovratno to su pogresne politcke odluke koje su ljude kostale zivota ili teritorija.javascript:;

... i kvačica iznad slova.

Joj Makso, totalno si moderan.

maca22:
A sto se tice teme o nazivu jezika, za koju ja smatram da je politicka, a ti da je jezicka jer se njome bave i lingivisti, pa nije to cudno. Ne moze se jezicka politika praviti bez lingvisita.

No, to moze biti zanimljiva tema za razogovor, pa bi bilo interesantno da je pokrenes. Da li ovde, ili kod sebe na blogu, gde zelis.

:))))
Nemam ja ni znanja ni veština da "pokrećem takve teme", na blogu ili bilo gde.
Ja samo mislim da umem da - čitam (što i volim činiti).
I da o pročitanom dam - komentar (što i činim).
Ništa više.

I - volim polemike (i kad samo liče, a nisu ustvari).

gordanac

I - volim polemike (i kad samo liče, a nisu ustvari).

Pa ovo zvuci kao da mi nesto zameras, sta?

Ne otkrivam ja tebi ono sto znas, da neko SADA radi na standardizaciji. Vec smatram da Vuk nije kriv sto neko danas nesto standardizuje. Moglo je to da se radi i 1945, i 1918, 1904. i bilo kada u proslosti nakon Vukove smrti, pa jel Vuk kriv sto nije? Nije kriv.

A mogu da prosirim da je kriv mitropolit Stratimirovic sto on nije prihvatio taj rad, pa da nema dogovaranja u Becu. Na primer.

Niti sporim da postoje polemike oko Vukovog rada.


Ne vidim sto ne bi kacila tekstove koji su ti zanimljivi, i ovo do sada sto si dala je interesantno. Idem sada, pozdrav.

Edit: Da ne bude nesporazuma, ne sporim postojanje polemike oko Vukovog rada. Sporim krivicu. Sporim da je on kriv za bilo sta.

Taj recnik koji je do stigao slova O, nije recnik standardnog srpskog jezika.
Standardni imamo. U 6 tomova.

Ali ako bloger gordanac postavi gresku, bice to mnogo dobar blog kad uzmemo i pravimo se da je to tako stvarno.

edit:
a ovo me podseca na vic o gradjenju zelezare Smederevo. "Druge Tito, ovde ima grozdja".
Tito ne cuje dobro i kaze: "Gvozdja? Pa napravite zelezaru".
"Culi ste sta je drug Tito rekao, pravite zelezaru".

maca22

Taj recnik koji je do stigao slova O, nije recnik standardnog srpskog jezika.
Standardni imamo. U 6 tomova.

Ali ako bloger gordanac postavi dezinformaciju, bice to mnogo dobar blog kad uzmemo i pravimo se da je to tako stvarno.

Prvo - blogerka gordanac (slaganje imenice ženskog roda po rodu, broju i padežu)
Dakle - bez učitavanja, ako može - jer nisam postavila nikakvu "dezinformaciju", rekla sam: SRPSKOG JEZIKA, tako je počelo, o SRPSKOM jeziku je reč.
Za SRPSKOHRVATSKI JEZIK - ima sve & svašta o čemu može da se razgovara - ali nismo, eto.
I nemam ništa protiv da se "smatra" da je to jedan jezik.
Imam protiv kad neko - učitava i kad nekoga zabavlja da napiše kako postavljam "dezinformacije", a kad imam protiv - to i kažem.
Odluči se maca22 - ili je SRPSKI jednako SRPSKOHRVATSKI, pa ima sve&svašta ili je SRPSKI jednako SRPSKI, pa sledi već sve rečeno.

Ne može OBA: i srpski je i nije srpski nego je i srpskohrvatski i srpskohrvatski je i nije srpskohrvatski nego je srpski.
Što se mene tiče - može kako god kome volja, sve dok se (bez i ikakvog razloga) ne počne "dopisivati & učitavati" u ono što (mislim jasno) u svom komentaru - napišem.

maca22:
edit:
a ovo me podseca na vic o gradjenju zelezare Smederevo. "Druge Tito, ovde ima grozdja".
Tito ne cuje dobro i kaze: "Gvozdja? Pa napravite zelezaru".
"Culi ste sta je drug Tito rekao, pravite zelezaru".

Idi, bre, maca22!
:))))
I rest my case.
Široko ti internet polje za svakorazne duhovitosti na moj račun, a i šire.
I na srpskom i na srpskohrvatskom.

To je - činjenica.

Sta znaci "To je, crtica, cinjenica"?

Ako vec pricamo o jeziku, bas me zanima razlika izmedju recenica:
a) To je cinjenica.
b) To je - cinjenica.

Kao i:
a) Mnogima - nije.
b) Mnogima nije.

Hvala.

gordanac

Dakle - bez učitavanja, ako može - jer nisam postavila nikakvu "dezinformaciju", rekla sam: SRPSKOG JEZIKA, tako je počelo, o SRPSKOM jeziku je reč.

Zar nisi prihvatila da je jednotomnik iz 2007. jos jedan recnik SRPSKOG jezika ?
Imala sam utisak da jesi prihvatila, i to demantuje tvoju tvrdju da je je Sipkin recnik jedini.

Srpski jednotomnik, rečnik srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2007

Odluči se maca22 - ili je SRPSKI jednako SRPSKOHRVATSKI,

Da, mozes staviti gotovo znak jednakosti izmedju ta dva jezika. Ima veoma malo reci u tim recnicima koji su vristeci kroatizam i zato se mogu smatrati recnicima srpskog jezika. Ovo se nisam ja odlucia. Ovo je stav srpskih leksikologa. Ja ga samo prenosim.


Za mene se ovde ne radi o tebi. Radi se o pogresnom uverenju koju neki citalac moze steci, a to je upravo uverenje koje ima vlasnik ovog bloga - srpski nema recnik. Ozbiljne su to izjave.

vladimir petrovic

- kakav je taj rečnik koji je stigao do slova "O" ako nije rečnik standardnog srpskog jezika?

napisala sam. Recnik NARODNOG jezika. Tu ima daleko vise stvari.

- ako imamo šestotomni Rečnik standardnog srpskog jezika, što ga nigde nema?

Gde ga nema? Ja ga imam. Mozda moze da se naruci od izdavaca, Matice srpske?
http://www.maticasrpska.org.rs/

U bibliotekama ga sigurno ima, onim vecim barem, a ako trenutno nema dostampanih izdanja u slobodnoj prodaji, i nema ga svaka mala biblioteka, to i dalje ne znaci da NEMA recnika u Srbalja.

Dalje, ako postoji šestotomni rečnik standardnog jezika, da li postoje skraćena izdanja, recimo za kancelarije, kao što postoje skraćeni rečnici Websters (abridged/unabridged) i Larousse (Le petit Larousse, etc).

Apsolutno. Ima jedan tom, izdat 2007.
jednotomni-recnik-srpskog-jezika-na-sajmu-knjiga_33831.html

gordanac

Imam protiv kad neko - učitava i kad nekoga zabavlja da napiše kako postavljam "dezinformacije", a kad imam protiv - to i kažem.

Gresis, ne zabavlja me. Cak sam i ispravila jer mi je delovalo pregrubo. Ja tebe licno ne napadam, niti se bavim tobom licno.

Stalo da se ne ostanu pogresne informacije o nasoj kulturi (kada vec nase institucije nemaju ideju da kulturu i informacije spuste u narod ali to je tek posebna tema )

Guugu Yimithirr - cudesan jezik!

Cuo sam da postoji jezik koji govore ljudi na nekim ostrvima u sred Pacifika i koji ima brojanje samo do pet. Preko pet brojevi u njihovom jeziku ne postoje, jer kad imas pet necega to je dovoljno i nema potrebe za daljim brojanjem.
Brojanje je:
1. Tara
2. Njinta
3. Tara ma njinta
4. Tara matara
5. Tara matara manjinta

Meša Selimović - Za i Protiv Vuka

Imam knjigu i citao sam je davno,
Mesa je izneo sve argumente i za i protiv, ali meni je u glavi ostao zakljucak sa kojim ne mogu a da se ne slozim, a to je da je neposredno posle Vukove reforme, taj reformisani alfabet izrodio "Djacki rastanak" i "Gorski Vijenac" a da je potom krenula lavina i druga polovina devetnaestog veka je donela cudesan broj knjizevnih dela pisanih azbukom kakvom je i danas poznajemo.

Koliko sam naucio na blogu kaze se - Mehmed Selimovic. Mesa je velikosrbijanska propaganda.

Koliko vidim, Mesu nisi citao, ali zato pamtis sabrana dela blogonobelovca

Recimo da i ja mislim da nas je vratio iz C++-

A na osnovu cega tvrdis da smo pocetkom XIX veka u lingvisticko-alfabetskom smislu bili na nivou ceplusplusa?

blogovatelju, nisi preooznao ironiju i zajebanciju u mojim recima?

blogovatelju, nisi preooznao ironiju i zajebanciju u mojim recima?

Alselone, nisi prepoznao ironiju i zajebanciju u mojim recima?

Iz knjige Tajne Vukove reforme Miloslava Samardžića:


...На почетку XIX века српски језик је попут сваког језика, и онда и сада, имао више варијанти. Те варијанте разликовале су се према нивоима писмености појединих слојева становништва. У оно време, а нарочито у једном дугом претходном периоду, од краја XVII века, због тешких услова живота велики број Срба био је неписмен. У том делу нашег живља српски језик се стално кварио и губио на богатству. Из говора су нестајали не само виши облици изражавања, створени у претходном периоду релативно високе писмености од XII до XVII века,него чак и поједини гласови ("х" и "ф". С друге стране, није чудно што је усмено народно стваралаштво баш тада доживљавало своје "златно доба": тако је морало бити јер маса света једноставно није знала да пише. И мада је масовност усменог стваралаштва дала известан квалитет, ипак треба имати на уму да је тај квалитет по правилу испод оног у писаној уметности. Усмено стваралаштво карактеристично је за мање развијене, неписмене народе, и обрнуто. "Вуковом реформом" језик неписмених људи наметнут је писменима; проглашен је за општи и једини језик. Језик писмених Срба, наш стари књижевни језик, који се у ово време називао грађанским језиком, у великој мери је уништен. Разуме се да је српски књижевни језик био далеко богатији од језика најнеписменијег дела нашег народа. Зато је "Српски рјечник" из 1818. године сиромашнији него што би то био у нормалним околностима. Јернеј Копитар и Вук Караџић су у тај речник уносили само најосновније језичке појмове, својствене неписменима, док су потпуно изоставили апстрактне речи намењене изражавању виших мисли и идеја, затим називе из градског живота, администрације, и сл.
Критичари "Вукове реформе" одмах су указали да "Српски рјечник" заправо није српски, него само дела српског народа, оног најнеобразованијег. Савременик Вука Караџића, Јован Стејић, побројао је 1849. године неколико стотина речи изостављених из "Српског рјечника" само зато што не припадају "народном језику", него су наводно из "ненародног" српског језика...

...Вуковом реформом" нису страдале само многе речи, и то по правилу оне вредније, него и облици изражавања. Познато је да сиромашније језике карактерише описно изражавање, а богатије сажето, путем партиципа и других сложених облика. "Народни језик ' Вука Караџића, по природи ствари, није могао да има више облике изражавања, док их је уништени књижевни језик имао у изобиљу.
На најпознатије примере описног изражавања, у недостатку одговарајућих сложенијих речи и израза, наилазимо у филмовима када се каубоји сретну са Индијанцима или колонизатори са домороцима. На жалост, после "Вукове реформе", и ми као и Индијанци чувеног поглавицу Дакота називамо описно "Бик који седи". То више не можемо рећи краће, партиципним обликом, као Енглези ("Siting bull" ), или Руси ("Сидјашћиј бик" ). Теолог Владимир Вукашиновић навео нам је неколико сличних примера:
Грчки језик:
Оон.
Стари српски језик:
Сиј.
"Народни језик" Вука Караџића:
Онај који је.
Или:
Стари српски језик:
Благословен гјадиј.
Вуков језик:
Благословен, је онај који долази.
Читава једна књига може бити написана од примера из којих се види колико је наш стари језик био моћнији од Вуковог. Био је стваран вековима, и могао је да се носи са најбогатијим светским језицима. Кроз наредне векове наш народ ће, надајмо се, поново успети да створи такав језик да са других језика неће морати да се проводи описно, или изгубљено време можда никада неће бити надокнађено.
Навешћемо најпре неколико упоредних примера из старог и новог српског језика.
Прва строфа песме деспота Стефана Лазаревича "Запис на мраморном стубу на Косову", у оригиналу гласи:
Чловече,
иже српскије земље ступаје,
пришлац ли јеси или сушти ту, кто јеси и что си,
јегда придеши на поље сије јеже глагољет се Косово,
и по всему узриши плно костиј мртвих,
таже и с њими камено јестаство,
мене крстоваображена и знаменана.
Деспотову песму ми данас не можемо да преведемо, па самим тим ни доживимо како ваља.
За превод ове строфе користи се чак седам речи више:
Човече,
ти који српским земљама ходиш,
ма ко да си, ма шта да си, странац или овдашњи,
као дођеш на поље ово, које се Косово зове,
по њему целом угледаћеш пуно костију мртвих,
а међу њима видећеш тада камено биће,
мене крстоликог и освећеног
како насред поља усправно стојим.
Из истог, XV века, је и повеља Стефановог наследника деспота Ђурђа Бранковића
манастиру Есфигмен на Светој Гори. Између осталог, деспот Ђурађ на једном месту каже: ''И молим егоже Бог изволић премнику бити по нас...'' Вуковим језиком, то се преводи на следећи начин: ''Молимо и онога кога ће Бог изабрати да буде наследник после нас...'' Дакле, само за превод једне полуреченице потребно је употребити три речи више.
Анализирајући Немањину повељу Хиландару из 1199. године, Петар Ђорђић указује на радни глаголски придев прошлог времена старијег типа, "који нема еквивалента у нашем језику".
Као да и Немањин језик није наш! Ево примера:
Немањин језик: Рождашија
Вуков језик: Она која је родила
Немањин језик: Ваплшташаго се
Вуков језик: Онога који се оваплотио
Немањин језик: Вачловечаше се
Вуков језик: Онога који је постао човек
Немањин језик: Извољшу
Вуков језик: Ономе који је изволео.
...

Svi mi, iz naorda i u svakodnevnom govoru, koristimo mali fond reci i pricamo 'siromasne jezike'.
Bogate jezike koriste struke i knjizevnici.

Bez namere da ulazim u elaboriranje, teško mi je da poverujem da je moguće "mentalno bogatstvo" uz - "siromašan jezik".

Ja mislim da je moguce. Stavise, da je iskljucivost oko "siromastva", jezika ili uma, stvar kolonijalnog, pretezno britanskog, gledanja na svet. Da preciziram.
Najpre bih ti savetovao da pogledas film brace Taviani Padre Padrone (Moj otac moj gospodar)

gde se ova tema razradjuje na poseban nacin. Naime, sin nekog neotesanog seljaka prozivljava tesko detinjstvo jer ga otac maltretira - covek je obican nasilnik, ruralnog tipa, i ne dozvoljava detetu da ide u skolu jer mora da ga zaposli na poslovima kod kuce. Klinac provodi dane cuvajuci ovce. Uprkos tome, on cita, uci jezik, zavrsava najzad fakultet, i tek tada pronalazi reci kojima moze da opise svoju muku.
Primeti, klinac tacno zna sta je njegova muka, ali nema reci da to iskaze.
On ima mentalni kapacitet, ali nema verbalni. Uostalom, mi veoma retko razmisljamo na verbalni nacin. Ako mislis suprotno, objasni mi kako je to Betoven verbalno mislio kad je komponovao 9. simfoniju. Kad je muzika u pitanju, tadum-ta-da la-la-la-lej shubi-dubi-du je ekstremno siromasan jezik, a ima genija koji i tako naprave remek-delo.
Drugi primer: srpski jezik do nedavno nije imao nikakve reci vezane za Internet Tehnologiju (IT). Pozajmljivali smo engleske, pa sada imamo hard drajv i RAM i USB portove i sve drugo - jesu engleske reci, ali mi ih koristimo i dobro se sporazumevamo. Srpski jezik je, ukratko, bio jako siromasan kada je IT u pitanju. Da li to znaci da su Srbi i oni koji se tim jezikom sluze mentalno siromasni da nauce IT? Ne znaci, naravno. I medju serbian speaking narodom ima onih koji se izvanredno lepo snalaze unutar savremenih IT trendova. Maxa ti je odlican primer za tako nesto, bez obzira sto nema reci da ti na prostom srpskom kaze kako se to pačuje kernel.

E, jbg, nijesam do sada o ovome razmisljao pa menjam stavove kao ping-pong. Back to startna pozicija.
Makso, ponovo si sam.