Umetnost

5 lakih komada

/ 09.01.2008. u 04:16

Komentari: 267
Čitanost: 30087
/
Preporuke: 3168
/

U ovom postu imam nameru da vam predstavim umetničke radove koje sam na poziv časopisa SPIKE (THE INTERNATIONAL ARTMAGAZINE FROM VIENNA ) izabrala da prikažem u jesenjem broju za 2007 god. u uvodnoj rubrici “Artist’s Favourites”. Koncept ove rubrike je da pozvani umetnik odabere i predstavi pet mladih umetnika i ukratko obrazložii svoj izbor.

Ovaj izbor umetnika, govori svakako i o mom opredeljenju u umetnosti. Nakon prvog posta koji sam objavila na ovom blogu, pogotovo nakon komentara koji su potom usledili, želim da potvrdim svoj KRUTI stav: da svaki umetnički rad, hteo to umetnik ili ne, reflektuje kontekst države, društva, politike i ideologije u kojoj je nastao. Tim povodom želela sam da vas upoznam sa nekoliko radova koji u svoj sadržaj i formu uračunavaju ove odnose i zapravo jesu konkretna analiza konkretnih uslova u kojima su nastali. Takodje, moja namera je da pokušam da na ovom blogu otvorim javnu diskusiju o savremenoj umetnosti, koja kod nas i nije tako uobičajena, pre bih rekla da je savremena umetnost obavijena mukom i tišinom.

Ovi mladi umetnici su svi, osim Alberta Hete, učestvovali u edukativnim projekatima koje sam vodila u različitim delovima sveta. To su umetnici čija umetnička praksa, produkcija i strategija izlaganja, uključuje njihov odnos prema državi, društvu, kao i kritički odnos prema trenutnim umetničkim trendovima, sistemu i tržistu umetnosti.

Minna Henriksson je umetnica koja živi u Helsinkiju i Istanbulu. Ona istražuje “ne-evropske” društvene i umetničke sisteme stvarajući mape umetničke scene Istanbula, Zagreba, itd. Na osnovu neformalnih razgovora sa protagonistima umetničke scene: umetnicima, kritičarima, kustosima, predstavnicima institucija - dakle na osnovu “rekla-kazala”, ogovaranja, pohvala i preporuka umetnica formira mrežu odnosa umetničke scene u obliku crteža. Na toj mapi-crtežu ona, na osnovu svog istraživanja, odredjuje pozicije aktera umetničke scene, dopisujuci po nekoliko rečenica o svakom od njih, pokazujući veze i način (ne)komunikacije medju njima.

Umetnica uspeva da dokumentuje ono što se javno nikad ne iskazuje, a zapravo jeste realnost odnosa svake scene.
Minna Henriksson trenutno realizuje serije crteža, čiji je cilj da na osnovu istraživanja vizualizuje geo-ekonomosko-politički fokus selekcije umetnika koji su se pojavili na Istanbulskom bijenalu. Od samog početka ovog bijenala, pa do danas. Mina kaže: “Ja ispitujem da li umetnici koji dolaze iz zemalja koje im obezbedjuju strukturnu podršku drzavnih donacija za izvoz savremene umetnosti imaju privilegovanu poziciju u odnosu na umetnike koji nemaju ovakvu podršku - i kako ova činjenica utiče na selekciju umetnika za bijenale”.

Darinka Pop-Mitić je umetnica koja živi u Beogradu. Ovde je reč o njena dva rada koja se bave našom bližom istorijom.
“Nebo iznad Ovčara” (2004) je serija akvarela i pastela - pejzaža. Ovi pejzaži su zapravo mesta na kojima su se tokom devedesetih dogodili ratni zločini, koje umetnica slika danas, kada u samom pejzazu ne više postoji ništa što bi nas podsetilo na ove istorijske dogadjaje.
“Solidarnost Jugoslovenskih naroda sa sa narodima Latinske Amerike” (2005) je rekonstrukcija murala iz 1977. godine.

umtničke brigada i D. Pop-Mitic

1977. godine, mladi umetnici, pripadnici umetničke brigade “Salvador Aljende” iz Južne Amerike su zajedno sa svojim kolegama iz Jugoslavije naslikali mural na zidu bašte SKC-a “Solidarnost Jugoslovenskih naroda sa narodima Latinske Amerike”. Tim kolektivnim umetničkim činom ovaj mural je pridodat nizu murala koje je ova umetnička brigada realizovala po svetu. Darinka Pop-Mitić je delimično rekonstruisla ovaj mural, na osnovu arhivskih fotografija, i kontura murala koji je u trenutku rekonstrukcije gotovo izbledeo, jednako kao i sećanje na istoriju nesvrstanih i ulogu SFRJ u ovom internacionalnom emancipatorskom pokretu. Rekonstrukcijom zidne slike rekonstruisan je i kontakt sa brigadom “Salvador Aljende“ čiji su pojedini članovi još uvek aktivni i radi murale u Latinskoj Americi, kao deo umetničke brigade „Ramona Para“.
Mogućnosti, okolnosti, ali i sudbina obe akcije su u potpunoj suprotnosti. Dok je akcija iz 1977. godine obuhvatila veliki broj ljudi, institucija, kao i medjudržavne odnose, nova akcija obuhvatila je mali krug dobrovoljaca i donatora koji su iz umetničke solidarnosti pristali da participiraju u obnavljanju zida.
Umetnica planira da obnovi sve zidne slike koje je umetnička brigada „Salvador Aljende“ izvela tokom svog boravka u Beogradu.
Collective Muralista Brigades Ramona Parra.
http://www.colectivobrp.cl

Axel Strashnoy, koji je rodjen u Argentini, a trenutno živi u Helsinkiju i Parizu, ima ambiciju da uspostavi kontinuitet sa umetničkim praksama šezdesetih i sedamdesetih.
“Kamera” je njegov rad iz 2007. Umetnik je zamračio galerijski prostor, rastavio delove super 8 kamere, ostavio slobodon prostor za okular na sredini izloga galerije i na taj način je unutrašnjost galerijskog prostora pretvorio u džinovsku kameru. Dakle, transformisao je galeriju u filmsku kameru koja snima ulicu ispred galerije. Posetioci su ulazeći u galeriju, osvetljavali unutrasnjost “kamere”, i nekad u mraku rušili delove mehanizma, zapravo uticali na sam mehanizam kamere i snimanja, ostavljajuci trag na finalnom proizvodu - filmu.

Produkcija, distribucija i prikazivanje rada su istovremeni i deo su istog prostora. Posmatrač postaje istovremeno deo produkcije i deo sadržaja rada. Ovaj rad s jedne strane briše granicu izmedju posmatrača i autora, spolašnjosti i unutrašnjosti, a takodje dovodi u pitanje koncept galerije kao “white cube”.

Milos Čvorović živi u Beogradu. Njegov rad “Bulevar AVNOJ-a” ispituje posledice tautoloske konceptualne umetnosti 70ih. Odnosi se na istoriju vizuelne umetnosti, arhitekture i urbanizma, ali iskljucivo u lokalnom kontekstu.
Umetnik je za vreme “rata plakata” povodom preimenovanja ulice “Bulevar AVNOJ-a” sa grupom istomišljenika oblepio deo istoimene ulice plakatima:

Aktom ponavljanja imena novobeogradske ulice “Bulevar AVNOJ-a” umetnik postavlja pitanje imenovanja u jednoj konkretnoj situaciji, u Srbiji, na sceni konkretnog sukoba razlicitih političkih opcija u Beogradu, sukobu oko imena ulica. U tadašnjem sporu oko preimenovanja ulica je zaboravljeno, iskljuceno samo jedno ime, ime: “Bulevar AVNOJa”
Umetnik kaže: “Tako Grupa “Bulevar Avnoja” preuzima iskljuceno ime, da bi ga vratila u polje reprezentacije i njegovim povratkom postavila pitanje imenovanja, preciznije, subjekta imenovanja. Mi pitamo: Šta je imenovanje i ko odlucuje o imenovanju? Da li je imenovanje u domenu vlasti i gde su granice moći imenovanja? “
Rad se izmedju ostalog bavi pitanjem brisanja i revizije istorije, vezane za drugi svetski rat i antifašističku borbu.Takodje pokreće pitanje: da li postoji proces odlucivanja o imenu ulice, nesto kao referendum, ili se to dogadja izvan volje gradjana, koji u najmanju ruku žive u ovoj ulici. Stanovnici ove ulice su se tada za vreme akcije prikljucili, jer su u ovoj akciji prepoznali mogucnost da učestvuju u procesu odlucivanja o imenu ulice, koji im je bio oduzet (referendum).

Albert Heta je umetnik koji živi u Prištini. Njegov rad i dugogodišnja praksa zahtevaju obimniju analizu, medjutim ja bih vam sada predstavila samo jedan njegov rad.

“Ambasada Republike Kosovo na Cetinju” je 2004 godine bio izložen na Cetinjskom bijenalu, gde je umetnik postavio grb i zastavu Republike Kosovo (koje je sam dizajnirao) na zgradu nekadašnjeg Konzulata Srbije. Ova umetnička instalacija je nekoliko dana po otvaranju demolirana, da bi potom na zahtev osnivača i direktora Bijenala rad bio povučen. Paralelno, u medijima, ovaj rad je napadan iz pozicije kultur-rasističkih optužbi na račun umetnika, koje su holofrazirale ratnu propagandu iz 1998-99. godine.
Umetnik Albert Heta ne vidi ovaj rad samo kao instalaciju koja je akt aproprijacije simbola države, već pre svega način na koji su se kustosi, mediji, političari odnosili prema ovom radu, kao i diskusije koje je proizveo. Drugim rečima, za njega je sam umetnički rad pre svega pokretanje mehanizma diskursa, emocija i diskusija koje je rasplamsao.

Govoreći o ovom radu, pre svega otvaram pitanje koje se bavi analizom složenog mehanizma odnosa umetnika i države. Ovaj rad postavlja krucijalno pitanje: Da li je moguća umetnost i identitet umetnika bez države?

Atačmenti

Axel blog.jpg / 44.95 / KB image/jpeg
darablog.jpg / 83 / KB image/jpeg
EMBTHEWORK02.jpg / 38.43 / KB image/jpeg
EMBTHEWORKblog.jpg / 44.97 / KB image/jpeg
Milos C.jpg / 50.34 / KB image/jpeg
MINNAS_MAPblog.jpg / 46.84 / KB image/jpeg
z-map3-smaller.jpg / 28.03 / KB image/jpeg
zagrebmapblog.jpg / 47.91 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (267)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski 22:01 10.01.2008

Re: Da ponovim

Preporuka za citat!

Citat je zasluzio preporuku, ali iz sasvim drugih razloga. Mao Ce je ovo izjavio, mislim, na Yunan konferenciji o umetnosti, i otvorio vrata Kulturnoj revoluciji. Pandan ovome je Staljinova opaska o "inzenjerima ljuskih dusa" sa Harkovske konferencije 1934., i udaranje temelja soc-realizmu.
U oba slucaja, covek umetnik je sveden na klasno politicki subjekat, i od njega se zahteva politicko/moralno cistunstvo.
A svaki poziv za cistunstvom proizvodi cistke.
Ja sam mislio da smo sa takvim stvarima raskrstili davno. Cini se da sam se prevario:)

apatrid 22:49 10.01.2008

Re: zanimljivo...

Samo tako i postoji.
Sva umetnost, oduvek, bavi se ili herojstvom ili smrću ili ljubavlju ili slobodom.
Najčešće slobodom, a ona uvek postoji "izvan neumetničke realnosti".

Tačnije - sloboda ne postoji van privilegovanih slojeva. Da li će umetnik pripadati privilegovanim slojevima zavisi i od izbora, ali ne samo od njega. Da li herojstvo, smrt ili ljubav postoje izvan neumetničke realnosti? I te kako! Ali, nije stvar samo u tome. Čak i kada tretira stvari koje trenutno ne postoje (ili nikako ne postoje), umetnik se bavi i stvarnošću. Razmislite i sami, da ne navodim primere. Šta ovim hoću da kažem? Ono što ste vi napisali, iako kažete da su moji zaključci netačni - nikako to ne dokazuje.

Svaki čovek živi svoju želju za slobodom i ona nema veze sa "klasnim položajem" već sa spremnošću da se sa takvom željom suočiš - u nekim slučajevima tada nastaje umetnost.

Ovu vrstu idealizma (ne u smislu imanja ideala, već u smislu nematrijalističke filozofije) smatram običnim sofizmom. Ja shvatam da je vama, iz doktrinarnih razloga, teško da uopšte napišete "klasa", ali tako nešto postoji, i te kakao, pa vam zato odajem i jedno malo priznanjce.
Ali, molim Vas, objasnite mi, kakvo je spletkarenje ta prokleta angažovana umetnost koja menja svet?

apatrid 22:51 10.01.2008

Re: Da ponovim

Preporuka za citat!

Hvala ti, Milice. Ne poznajemo se, ali ti ne persiram iz poštovanja!

Jelena Pavlović 23:15 10.01.2008

Re: Da ponovim

Nenade, ja imam dve drzave, ali sam jos uvek lokal patriota. Cujem da se i taj moj mali lokalitet menja, rusi, busi i tako to....i sada sta? Slucajno sam rodjena u jednoj i iz ljubavi otisla u drugu drzavu. Sve, ama bas sve sto se desava gradi jednu licnost i utice na njen identitet.

gordanac 23:17 10.01.2008

Re: zanimljivo...

Tačnije - sloboda ne postoji van privilegovanih slojeva

Netačno.
I - nesporazum.
Ja govorim o pojedincu/ki, a vi o društvenim grupama (klasama), ja govorim o želji za slobodom koja kod nekih, raskošnog ili manje raskošnog talenta može da se pretoči - u umetnost, u umetnički izraz bilo koje vrste. Vi govorite o umetnosti koja je angažovana i progresivna i nosi ideje koje menjaju svet čineći ga pravednijim i boljim.
Nećemo se složiti - za mene je umetnost samotnički čin koja tu i počinje i završava, a (više slutim nego što čitam, možda grešim), za vas ona ima - cilj, angažovan, povezan sa državom, menjanjem stvarnosti.Ja mislim da su to ideje društava bez političkih i ekonomskih sloboda - tako da se nećemo složiti.

Da li će umetnik pripadati privilegovanim slojevima zavisi i od izbora, ali ne samo od njega. Da li herojstvo, smrt ili ljubav postoje izvan neumetničke realnosti? I te kako! Ali, nije stvar samo u tome. Čak i kada tretira stvari koje trenutno ne postoje (ili nikako ne postoje), umetnik se bavi i stvarnošću. Razmislite i sami, da ne navodim primere. Šta ovim hoću da kažem? Ono što ste vi napisali, iako kažete da su moji zaključci netačni - nikako to ne dokazuje.

Ovo - ne razumem, baš.

Ovu vrstu idealizma (ne u smislu imanja ideala, već u smislu nematrijalističke filozofije) smatram običnim sofizmom. Ja shvatam da je vama, iz doktrinarnih razloga, teško da uopšte napišete "klasa", ali tako nešto postoji, i te kakao, pa vam zato odajem i jedno malo priznanjce.
Ali, molim Vas, objasnite mi, kakvo je spletkarenje ta prokleta angažovana umetnost koja menja svet?

Nemam ja nikakvih teškoća da napišem "klasa", samo mislim da su opisi "društvene grupe" - bolji., ali nemamo nesporazume, mislim, oko toga.
Ne razumem šta su moji "doktrinarni razlozi", tako da tu opet imamo nesporazum.
O "spletkarenju" sam već dala ceo citat, radi se o komentaru Branka Miljkovića o smrti Majakovskog - ne mogu jasnije od toga.

nsarski 23:24 10.01.2008

Re: zanimljivo...

Tačnije - sloboda ne postoji van privilegovanih slojeva.

OK, onda i pitanje: da li je Cedomil Veljacic slobodan covek?
Ako jeste, koju on privilegiju ima?
Ako nije, kako to nije?
A sto se privilegija tice:
Eto, na primer, Mira Markovic je imala podrsku drzave pa je proizvodila shit umetnost. Mada nagazovanu i klasno svesnu, istina.

nestorijanac 00:39 11.01.2008

Re: zanimljivo...

da li je Cedomil Veljacic slobodan covek?

Valjda isto onoliko koliko je slobodan i Bikkhu Nanadjivako...?

apatrid 01:15 11.01.2008

Re: zanimljivo...

OK, onda i pitanje: da li je Cedomil Veljacic slobodan covek?
Ako jeste, koju on privilegiju ima?

Nisam upoznat sa statusom građanina Veljačića.

A sto se privilegija tice:
Eto, na primer, Mira Markovic je imala podrsku drzave pa je proizvodila shit umetnost. Mada nagazovanu i klasno svesnu, istina.

nsarski, imao sam bolje mišljenje o vama, ovde ste, što bi rekao drevni mudrac Dejan Savićević, "nešto panuli"; klasna svest kod "majke svih tajkuna", nemojte me zasmejavati. A da je bila angažovana to uopšte nije sporno - kao i svi ostali.

apatrid 01:20 11.01.2008

Re: zanimljivo...

Nemam ja nikakvih teškoća da napišem "klasa", samo mislim da su opisi "društvene grupe" - bolji., ali nemamo nesporazume, mislim, oko toga.

Klasa jeste društvena grupa, ali klase i društvene grupe nisu isto. Doktrinarni razlozi bi bili sledeći: ako ne grešim vi pripadate DS-u, koja pripada Socijalističkoj internacionali koja je odbacila pojam klasa i insistira na pojmovima "sveta rada" i "sveta kapitala". Postojanje klasa, koje vi priznajete, predstavlja jedan doktrinarni odmak od pozicija vaše stranke. Ili to možda Vama i Vašoj partiji ne predstavlja nikakav problem?

nsarski 01:22 11.01.2008

Re: zanimljivo...

nemojte me zasmejavati

Pa, nazalost, i vi (mnozina) mene zasmejavate "podrskom drzave", te sam naveo primer podrzanog umetnika.
Preporucujem da se o Veljacicu raspitas - sjajan lik - neces se razocarati, veruj mi.
Ali, da ne okolisam: ja mislim da se umetnik ne moze redukovati na jednu komponentu (po vasem izboru, socio-politicku), stagod grajanin Mao o tome rekao. Oko toga se ne slazemo, i that's OK.
Sve najbolje.

Oh, i najvaznije, zaboravih:

klasna svest kod "majke svih tajkuna", nemojte me zasmejavati.

ona je svakako imala klasnu svest. Mozda klasnu svest klase koja se tebi ne dopada, ali i tajkuni imaju klasnu svest -njihove, tajkunske klase. Postoji i ta klasa, ne samo "prezreni na svetu":))

gordanac 01:32 11.01.2008

Re: zanimljivo...

Klasa jeste društvena grupa, ali klase i društvene grupe nisu isto. Doktrinarni razlozi bi bili sledeći: ako ne grešim vi pripadate DS-u, koja pripada Socijalističkoj internacionali koja je odbacila pojam klasa i insistira na pojmovima "sveta rada" i "sveta kapitala". Postojanje klasa, koje vi priznajete, predstavlja jedan doktrinarni odmak od pozicija vaše stranke. Ili to možda Vama i Vašoj partiji ne predstavlja nikakav problem?

:))))
Ne, nećemo se složiti, nikako.
Mea culpa.
Žao mi je što vam oduzeh vreme na razgovor od kojeg niko nije imao koristi.

Radojicic 02:21 11.01.2008

Re: Da ponovim

apatrid
Preporuka za citat!

Hvala ti, Milice. Ne poznajemo se, ali ti ne persiram iz poštovanja!

Preporuka za koji citat? Mao Ce tunga?
O cemu dalje razgovarati
Milice zesce si zglajznula, secam te se iz boljih vremena

Milica Tomić 02:23 11.01.2008

Re: Da ponovim

Hvala ti, Milice. Ne poznajemo se, ali ti ne persiram iz poštovanja!

Za postovanje je kako si ovo rekao.

Radojicic 03:06 11.01.2008

Re: zanimljivo...

Nisam upoznat sa statusom građanina Veljačića.

pa sta je tesko da ga izguglas ako ga je covek vec pomenuo u pozitivnom kontekstu.
Odlican tip vec se pominjao na blogu ovde
Ma jok, vazniji su citati masovnog ubice

apatrid 10:16 11.01.2008

Re: zanimljivo...

Pa, nazalost, i vi (mnozina) mene zasmejavate "podrskom drzave", te sam naveo primer podrzanog umetnika.

Ja govorim o nečemu drugom, a to je ono što se i u tekstu od koga smo i započeli ove diskusije, umetnost nastaje u jednoj realnosti u kojoj država (ali ne samo država već društveni uopšte, pa ako hoćete i politički kontekst) mora da zauzme neko mesto u krajnjoj poruci jednog umetničkog dela, umetnosti uopšte. Što se same podrške tiče, ona postoji ili ne postoji, sve ima svojih prednosti. Tu već dolazimo na teren individualnosti: svaki umetnik odlučuje za sebe šta će i od koga da traži, kao i šta će i kome da nudi.

ona je svakako imala klasnu svest. Mozda klasnu svest klase koja se tebi ne dopada, ali i tajkuni imaju klasnu svest -njihove, tajkunske klase. Postoji i ta klasa, ne samo "prezreni na svetu":))

Slažem se da tajkuni imaju svoju svest i interese i da je pomenuta bila njihova teoretičarka, ali kada se kaže za nekoga da je klasno svestan, onda se, najčešće, misli na "prezrene na svetu".

nsarski 11:39 11.01.2008

Re: zanimljivo...

Ja govorim o nečemu drugom, a to je ono što se i u tekstu od koga smo i započeli ove diskusije, umetnost nastaje u jednoj realnosti u kojoj država (ali ne samo država već društveni uopšte, pa ako hoćete i politički kontekst) mora da zauzme neko mesto u krajnjoj poruci jednog umetničkog dela, umetnosti uopšte

OK, koji se politicki kontekst moze videti u "primitivnim" umetnickim delima Eskima, africke umetnosti, umetnosti aboridzina, pa i umetnosti pecinskog slikarstva?
Umetnost je coveku kao nasusna potreba - gdegod ga ima on neku umetnost pravi, pa makar to bili i grafiti po zidovima gradova. I ta potreba je starija od klasne borbe, politicke svesti i ostalih politiziranja boga Marksa.
Ali, ocevidno je da je ova komunikacija otisla u corsokak. Ja sam marksizam ucio tek koliko da polozim ispit i ne marim da se njime bakcem ponovo.
Svako dobro.

apatrid 00:18 12.01.2008

Re: zanimljivo...

OK, koji se politicki kontekst moze videti u "primitivnim" umetnickim delima Eskima, africke umetnosti, umetnosti aboridzina, pa i umetnosti pecinskog slikarstva?

Naveo si primer "pretklasnih" zajednica, ali svejedno nisi u pravu. Umetnost iz tih istorijskih stupnjeva razvoja je često ritualna, odnosi se prema "višim" silama kojima se, najčešće trudi da ugodi. Zatim ima stvari o smrti, lovu (najbitnijoj ljudskoj delatnosti na datom stepenu razvoja) itd. Ali, sve su angažovane, sve, pa i one "najljubavnije" imaju poruke (pouke) o svakodnevnom životu, radu (gle praistorijskog socrealizma!) i - političkoj situaciji. Da ne improvizujem, evo nekoliko pesama nabrojanih naroda koje ću sada prekucati iz knjige koja se zove "Antologija prvobitne poezije" izdanje "Prosveta", Beograd, edicija "Svetski klasici", sedmo kolo, knjiga 38, 1988. godina. Obrati pažnju:

Prvo Eskimi;

GLAD

Ti, stranče, ti koji nas vidiš samo srećne i bezbrižne
Da si samo znao strahote koje smo tako često morali da preživljavamo,
razumeo bi našu ljubav prema jelu, pevanju i igranju.
Nema nijednog među nama
koji nije doživeo zimu lošeg lova
kada su mnogi umirali od gladi.
Nikada nismo iznenađeni kada čujemo
da je neko umro od gladi - navikli smo na to.
Njih ne treba kriviti: Bolest dođe,
ili loše vreme lov uništi,
kao kad snežna mećava zatrpa rupe za vazduh.

Jednom sam video jednog mudrog starca kako se obesio
jer je gladovao
i više je voleo da sam izabere sopstveni način umiranja.
Ali, pre nego što je umro napunio je usta kostima foke
da bi na taj način pouzdano znao da će imati puno mesa u zemlji mrtvih.
Jednom za vreme zimske gladi
jedna je žena rodila dete
dok su ljudi ležali oko nje umirući od gladi.

Šta bi ta beba mogla da poželi od života ovde na zemlji?
I kako bi uopšte mogla da živi kada je njena majka osušena od gladi?
Zbog toga je rođeno dete majka zadavila i mrazu ga predala.
A kasnije ga i pojela, što je u životu održa -
Onda je ulovljena jedna foka i gladi dođe kraj,
tako je majka preživela.
Ali, zadesila je paraliza
zato što je pojela svoju krv i svoje meso.

Eto šta se može desiti ljudima.
Mi smo sami prošli kroz sve to
i znamo šta sve ljude može zadesiti i zato ih ne optužujemo
I kako uopšte neko sit i zdrav može razumeti mahnitost gladi?
Mi samo znamo da svoi mnogo volimo život!

OKEANIJA

Sumatra

TUŽBALICA RIBAREVE UDOVICE

U malenom si čamcu na široko more isplovio,
sedeći na rebru od palmovog lišća,
i velike si ribe uhvatio,
za trpezu bogatim ljudima,
da ih jedu oni koji ne žele da umru.
Ti si onaj čiji se prsti nisu odmarali,
onaj, koji je veliku mrežu zabacio,
lanenu mrežu u veliku vodu,
koja se ne može preplivati.
O jadna sam ja,
napustio me moj muž, sad sam kao prazna slama!

AFRIKA

Hotentoti

Pesma majke svom odojčetu

Ti, sine majke svetlog oka,
Ti koji daleko vidiš,
O, kako ćeš jednog dana loviti divljač!
Ti koji imaš jake ruke i noge,
Ti koji imaš jake udove,
O, kako ćeš jednoga dana sigurno gađati opljačkati Herere
I njihovu ugojenu stoku dovesti za hranu majci!
Ti, dete oca jakih bedara,
O, kako ćeš jednog dana jake volove svojim bedrima krotiti!
Ti koji imaš snažan ud,
O, kako ćeš mnogu i jaku decu stvoriti!

I tako to. Kao što vidite, i bez klasa se (makar u poeziji, a očito i u pećinskom slikarstvu koje pominjete) dosta toga vrti oko proizvodnih odnosa i sredstava za proizvodnju, da se tako izrazim (nemojte me shvatiti doslovno, molim vas!), zauzima se stav, propagira se konkretni junak, aristokrata, vladar i slično, izražava se stav za ili protiv rata i tako dalje...
Na kraju, iako mi ne pada lako ovo prekucavanje, ne mogu da odolim a da ne prekucam jednu pesmu koju bi mnogi posetioci ovog bloga rado potpisali:

Gabon, Kama

BOŽANSKI EVROPLJANIN

U plavom dvorcu na dnu mora
živi čudno biće.
Koža mu je ko so bela,
kosa mu je duga i kao morska trava upletena.
Veći je od svih kneževa zemaljskih.
Odeća mu je odeća riba,
Riba što su od ptica dražesnije.
Kuća njegova je podignuta od mesinganih štapova.
Bašta njegova je šuma duvana.
Po zemlji njegovoj rasuti su biseri,
poput zrnca peska na morskom žalu.

Ali, ocevidno je da je ova komunikacija otisla u corsokak. Ja sam marksizam ucio tek koliko da polozim ispit i ne marim da se njime bakcem ponovo.

Kako li ste položili? A drugo, nije dobro (zbog naučnog integriteta) govoriti da ste tako polagali ispite, pa makar se radilo o mrskom marksizmu

Svako dobro.

Takođe.

apatrid 00:20 12.01.2008

Re: zanimljivo...

I izvinite za nepersiranje u jednom delu prethodnog posta, ponela me atmosfera. Neće se ponoviti.

Milica Tomić 00:46 12.01.2008

Re: zanimljivo...

OK, koji se politicki kontekst moze videti u "primitivnim" umetnickim delima Eskima, africke umetnosti, umetnosti aboridzina, pa i umetnosti pecinskog slikarstva?

Levi Stros je analizirao takozvana "primitivna drustva" i njihov nacin vizuelnog predstavljanja sopstvene zajednice. Vladajuci ili upravljacki slojevi drustva su zajednicu predstavili u formi harmonicnih koncentricnih krugova koji govore da je zajednica "cela", ali da postoji hijerarhija. Preostali deo društva, je zajednicu predstavio krugom koji je presecen na pola. Time je pokazao i objasnio da je zajednica podeljena na one koji vladaju i na podanike. Sto govori da i "predklasna" drustva imaju ideju o klasnoj podeli.

Milica Tomić 00:46 12.01.2008

Re: zanimljivo...

OK, koji se politicki kontekst moze videti u "primitivnim" umetnickim delima Eskima, africke umetnosti, umetnosti aboridzina, pa i umetnosti pecinskog slikarstva?

Marko Ristic 01:17 12.01.2008

Re: zanimljivo...

To, takodje, govori da nema neutralnog govora o drustvu, pa ni o umetnosti, vec svaki govor dolazi sa odredjene politicke pozicije, vladajuce pozicije (ogranska zajednica u Vasem tj. Strosovom primeru), odnosno sa pozicije eksploatisanih. Ali, u nasem slucaju - govor o umetnosti -to znaci da oni koji poricu politicki karakter umetnosti govore sa pozicija vladajucih...

Milica Tomić 01:43 12.01.2008

Re: zanimljivo...

Marko Ristic
To, takodje, govori da nema neutralnog govora o drustvu, pa ni o umetnosti, vec svaki govor dolazi sa odredjene politicke pozicije, vladajuce pozicije (ogranska zajednica u Vasem tj. Strosovom primeru), odnosno sa pozicije eksploatisanih. Ali, u nasem slucaju - govor o umetnosti -to znaci da oni koji poricu politicki karakter umetnosti govore sa pozicija vladajucih...

Upravo tako. To vazi i za autore i njihove radove - da govore sa pozicije ideologije na vlasti.

nsarski 04:55 12.01.2008

Re: zanimljivo...

Ovo je ocevidno razgovor pokvarenih telefona. Ja govorim o izvornoj umetnosti, a ti mi navodis "Evropljane" i slicno - to je kasniji razvoj. Sem toga, navodjenje tri pesme nije dokaz nicega, posebno ne generalne tvrdnje da je sva umetnost politicka, ili ne. Ali da ne gubim vreme na tome.
Sto se marksizma tice - tu si u pravu, takodje sam samo gledao da se provucem na predmetu Predvojnicka obuka - smatrao sam da to jednom fizicaru (ja sam studirao fiziku) nije potrebno, i dalje to smatram. S punim pravom mi se moze staviti na dusu nedostatak bojne spremnosti i neizgradjene ideologije. U tom smislu sam kriv, ponosno priznajem.
Posle, na studijama u usa, marksizam nismo imali.

Sto se tice persiranja, ja sam nekoliko puta eksplicitno rekao da zbog razmazenosti i komfora se svima obracam sa ti, i da uopste ne ocekujem persiranje od bilo koga. Dakle, to je ipak pozitivan pomak, verujem da se slazes, svi smo mi ovde drugovi, ipak.
S drugarskim pozdravom,
ns

nsarski 05:21 12.01.2008

Re: zanimljivo...

Heh, gde me sa Levi Strosom nadjoste!:) Od prosle godine se spremam da napisem blog o devastaciji Kariba, i da ga naslovim Tristes Tropiques. Well, morace da saceka.
Stros analizira arhitekturu sela, kao i organizaciju drustva, mitologije, obicaja, taksonomije, itd., u okviru antropoloskih kategorija. Ne vidim kakve to veze ima sa umetnoscu, ali cu probati da odgonetnem kasnije, ako me pratite. Pomenuo sam Karibe, jer vec deset godina redovno idem na Jukatan, posebno u Chichen Itzu i Tulum, bas zato sto sam fasciniran tim organskim jedinstvom organizacije arhitekture, strukture vlasti i mitologije. To se tamo vidi na svakom koraku. Tamo je Monsieur Claude na svakom cosku, da se tako izrazim. Pretpostavljam da se isto moze videti u Atini ili Rimu, ili Egiptu, ali ja tamo nikad nisam bio pa ne mogu da sudim.
Bez obzira, ne secam se da je Stros u bilo kojoj knjizi ozbiljno analizirao umetnicka dela - to mu, na kraju i nije struka. Ono sto ste vi od njega pokupili (kad kazem vi tu ukljucujem i komentatora nadrealnog nicka(?) Marko Ristic), je ideja da je svaki cin, ukljucujuci umetnost, neka vrsta drustvenog konstrukta, i, konsekventno, posledica drustvenih odnosa.
Ne postoje cinjenice, samo drustveni konstrukti. Hm, to mi u najboljem slucaju lici na F. Jamesona (i, razume se, citav niz njegovih manje kvalifikovanih sledbenika). Vi se ljudi segacite ovde.
Ako vas zanima sta zaista mislim o tim konstruktima, savetujem vam tekst mog kolege fizicara Alana Sokala "Transgressing the Boundaries: Towards a Transformative Hermeneutics of Quantum Gravity" (ima da se nadje na internetu). Tamo sve pise.
Zaista nema smisla da vise gubimo vreme u nadgornjavanju ove vrste. Hvala na druzenju.

Milica Tomić 10:27 12.01.2008

Re: zanimljivo...

Bez obzira, ne secam se da je Stros u bilo kojoj knjizi ozbiljno analizirao umetnicka dela - to mu, na kraju i nije struka.

nije L.Stros analizirao umetnicka dela ove zajednice. Oni su na pitanje Strosa kako vide svoju zajednicu, vizuelno (crtezom) predstavili svoje poimanje odnosa unutar zajednice. Na osnovu ovih crtezom predstavljenih odgovora, gde su vladajuci ili upravljacki slojevi drustva zajednicu predstavili u formi harmonicnih koncentricnih krugova koji govore da je zajednica "cela", ali da postoji hijerarhija. Preostali deo društva, je zajednicu predstavio krugom koji je presecen na pola. Time je pokazao i objasnio da je zajednica podeljena na one koji vladaju i na podanike". Na osnovu ovih rezultata se isposavlja da i unutar organskih zajednica postoji "svest o klasnoj podeli".

M. Ristic je rekao da je ovo Strosovo istrazivanje pokazuje da ne postoji " neutralni govor o drustvu", pa ni u umetnostii. I da ovaj primer pokazuje da svaki " govor dolazi sa odredjene politicke pozicije". Na osnovu Strosovog istrazivanja smo videli, da vladajuce snage u drustvu nemaju uvid, odnosno poricu "klasnu podelu", vec priznaju samo hijerrhijsku. Ako bi to primenili na umetnost, mogli bi reci da: "oni koji poricu politicki karakter umetnosti govore sa pozicija vladajucih...", ili sto je jos cesci slucaj nesvesno reprodukuju govor, ideologiju, ili limite koje uspostavlja politika vlasti.

nsarski 11:17 12.01.2008

Re: zanimljivo...

Time je pokazao i objasnio da je zajednica podeljena na one koji vladaju i na podanike". Na osnovu ovih rezultata se isposavlja da i unutar organske zajednice postoji "svest o klasnoj podeli"

Pa i u zivotinjskim zajednicama postoji "pecking order" - nemojte mi samo reci da je i to politika.
I organizacija kosnice ili mravinjaka funkcionalno ordazava kolektivnu strukturu te zajednice. Politika?
Hocete reci da je ornamentacija africkih maski, ili iranskih tepiha, itd., refleksija poliike tog drustva?
Primitivno slikarstvo - politika?
Estetski kanon - politka?
Nemoj mi zameriti, ali moram da pitam, kao u onom vicu: Pa dobro ko ovde stalno crta gole zenske?
Pozdrav.

gordanac 11:30 12.01.2008

:))

Pa i u zivotinjskim zajednicama postoji "pecking order" - nemojte mi samo reci da je i to politika.
I organizacija kosnice ili mravinjaka funkcionalno ordazava kolektivnu strukturu te zajednice. Politika?
Hocete reci da je ornamentacija africkih maski, ili iranskih tepiha, itd., refleksija poliike tog drustva?
Primitivno slikarstvo - politika?
Estetski kanon - politka?
Nemoj mi zameriti, ali moram da pitam, kao u onom vicu: Pa dobro ko ovde stalno crta gole zenske?
Pozdrav.

:)
nice
i još pre klod i alan u istom pasusu :))
mogu samo da uzvratim
"Go ahead, shoot. You'll be doing me a favor."
literally

nestorijanac 13:55 12.01.2008

Re: zanimljivo...

Oni su na pitanje Strosa kako vide svoju zajednicu, vizuelno (crtezom) predstavili svoje poimanje odnosa unutar zajednice. Na osnovu ovih crtezom predstavljenih odgovora, gde su vladajuci ili upravljacki slojevi drustva zajednicu predstavili u formi harmonicnih koncentricnih krugova koji govore da je zajednica "cela", ali da postoji hijerarhija. Preostali deo društva, je zajednicu predstavio krugom koji je presecen na pola. Time je pokazao i objasnio da je zajednica podeljena na one koji vladaju i na podanike". Na osnovu ovih rezultata se isposavlja da i unutar organskih zajednica postoji "svest o klasnoj podeli".

A, posle su svi zajedno otisli na jedan super espreso !

Milica Tomić 22:50 12.01.2008

Re: zanimljivo...

Pa i u zivotinjskim zajednicama postoji "pecking order" - nemojte mi samo reci da je i to politika.
I organizacija kosnice ili mravinjaka funkcionalno ordazava kolektivnu strukturu te zajednice. Politika?

Nemojte ni vi meni zameriti, ali svi vasi odgovori podescaju na jedan drugi vic:
- Ti si babo gluva!
- Nije, nije, perem bez sapuna!

apatrid 22:58 12.01.2008

Re: zanimljivo...

Ovo je ocevidno razgovor pokvarenih telefona. Ja govorim o izvornoj umetnosti, a ti mi navodis "Evropljane" i slicno - to je kasniji razvoj.

A zašto je pevanje o Evropljanima "neizvorna vrednost"? Govorimo o stupnju razvoja zajednica, a ne o poeziji/slikarstvu/muzici pne (iliti bc, da bude razumljivije domaćim snobovima) ili nešto slično. Ako jedna zajednica živi u nekom od oblika preživelih iz kasnog neolita ili na prelazu ka bronzanom dobu, onda je to IZVORNA umetnost, pa makar bila zabeležena i 2008. godine. Pesma koja ima taj nedostatak da govori o Evropljanima iz perioda (najverovatnije, ne postoje dokazi za to) kada su oni lovili ljude po šumama Afrike poput divljači, a zatim ih odvozili kao marvu da do smrti grade zemlju mogućnosti je stavljena namerno, jer odražava stav mase naših vesternofila, a ima i slične naivne poglede na iste ljude. Mala ironija, ali ništa lažno.

Milica Tomić 00:08 13.01.2008

Re: zanimljivo...

iz knjige koja se zove "Antologija prvobitne poezije" izdanje "Prosveta", Beograd, edicija "Svetski klasici", sedmo kolo, knjiga 38, 1988. godina.

Apatrid, ko je autor antologije?

apatrid 14:37 13.01.2008

Re: zanimljivo...

Apatrid, ko je autor antologije?

Nina Živančević, Ivana Milankov, Zlatko Krasni i Zoran Petković. Pozdrav

Milica Tomić 22:56 14.01.2008

Re: zanimljivo...

Apatrid, ko je autor antologije?

Nina Živančević, Ivana Milankov, Zlatko Krasni i Zoran Petković. Pozdrav

hvala!

nikola svilar 14:09 15.01.2008

LEVI STROS

Heh, gde me sa Levi Strosom nadjoste!:)
Od prosle godine se spremam da napisem blog o devastaciji Kariba, i da ga naslovim Tristes Tropiques.

teorija sistema - struktura...

jedva cekam nenade :)

dzu 18:51 09.01.2008

država vs umetnost?

ne vidim zašto umetnik ne bi bio ''iz neke države'' ili ''pomognut nekom državom'' ili prosto država stajala iza njega na bilo koji način. u slučaju da državu smatramo odvojenim entitetom, jednako kao i neprijateljskim, to je problem. u bilo kom drugom slučaju ne vidim problem. čak i kad država, što je najčešće, ali ne nužno, finansira mainstream.

nikola svilar 21:00 09.01.2008

mali osvrt

Da li je moguća umetnost i identitet umetnika bez države?

mislim da jeste.

postovana milice, na prvom mestu zelim da pozdravim vase prisustvo na blogu b92 koje je vidim posveceno savremenoj umetnosti. zaista zbog loseg kvaliteta ilustracija - koje prikazuju radove gore pomenutih umetnika - nisam u mogucnosti da prosudim - na prvom mestu - sam tehnicki kvalitet njihovog dela - ali na osnovu prikazanog i vasih objasnjenja - mogu da primetim sledece. (mozda gresim)

- tabla sa natpisom ulice - plakat dizajniran i stampan u corel draw-u ili nekom drugom sotware-u
- 1 dizajnirana zastava (pri tom ne vidim kako izgleda)
- rekonstrukcija murala - upotreba kombiniranje boja na zidu
- veliki, nazovimo ga, zapis, uvelicana na zidu (nikako - dijagram, shema

to mi sve lici da nije upitanju umetnost kao zestoka strast, vec mlak hobi. izrazavanje sebe kroz diletantske umetnicke proizvode. pikasu smo mogli da dozvolimo - da od guvernala i sedista velosipeda napravi bika ali imajuci debelo na umu sta je taj covek sve uradio. ovi su, cini mi se pocetnici i izrazavaju se ovako skromnim umetnickim sredstvima.
(verovatno gresim ali cenio bih bolju pripremu za pisanje o ovakvim stvarima)

od svega ovoga, ukoliko bih zaista zeleo da se informisem o radu ovih umetnika - jedino bih vise istrazio rad coveka koji je rastavio KAMERU i pretvorio galeriju u nju i posetioce u aktivne kreatore njenog zapisa. ali primecujete da taj rad apsolutno nema nikakve veze sa angazovanoscu. (mozda gresim)

umetnost, barem umetnost kojoj nikola a. svilar tezi, ne poznaje politicke granice, nije vezana za nikakvu drzavu - ukoliko jeste radi se o jednoj velikoj umetnickoj drzavi. naravno umetnik treba da se bavi epohom u kojoj stvara - da bi buducnost na pravi nacin kodirala i datovala njegov rad, treba da oslika prostor i vreme u kome obitava, da transformise realnost, ponudi svoje vidjenje, da izaziva ZESTOKE EMOCIJE, itd itd.

ali da citiram lenu p. koja obozava davida lynca (koji se apsolutno ne bavi drzavom, ovde mislim na njegov SLIKARSKI opus ali i na filmski)

Ne postojim ja u Svetu, nego Svet u meni.
Putujem prvenstveno Unutra da se ospoljim.

p.s.

poceo sam da citam komentare ali kada sam vidio nacin na koji se kafa je gotova - moj sad vec bivsi omiljeni bloger - izrazava gubim svako interesovanje. veliki minus covece. ja sam mislio da si ti arhitekta.
pravi dokaz da skolovanje ne podrazumeva obrazovanje.

Milica Tomić 23:51 09.01.2008

Umetnost i država

Da li je moguća umetnost i identitet umetnika bez države?

da odgovorim i na ovo pitanje koje se provlači u mnogim komentarima.

ja mislim jednako kao i moj prijatelj Miloš. da je "svaki umetnik uvek državni umetnik" i da "nema umetnosti van države".

evo i jedne poeme koja otvara isto pitanje:

[1.
Za gradnju palata i stadiona
Trosi se mnogo novaca. Vlada je
U tome nalik na mladog slikara koji se
Ne boji gladi, ako treba
Svoje ime da proslavi. U svakom slucaju,
Glad koje se vlada ne boji
Jeste glad drugih, odnosno
Naroda.
2.
Slicno slikaru,
Vlada raspolaze svakojakim natprirodnim mocima.
I ako joj se nista ne kaze,
Ona sve zna. Ono sto ume
Nije naucila. Nista
Nije naucila. Njeno je obrazovanje
Zapravo nedovoljno, ali je zacudo
Sposobna da u svakom razgovoru ucestvuje, da sve
odredjuje.
I ono u sta se ne razume.
3.
Umetnik, kao sto je poznato, moze da bude glup,
a ipak
Veliki umetnik. I u tome
Vlada nalikuje umetniku. Kao sto se za Rembranta
kaze
Da ne bi drugacije slikao i da je rodjen bez ruku,
tako se
I za vladu moze reci da ne bi drugacije vladala
I da je bez glave rodjena.
4.
Zaprepascujuca je u umetnika
Masta. Kad cujemo kako vlada
Opisuje trenutno stanje, prosto kazemo
Da ima maste ! Umetnik prema privredi
Samo prezir pokazuje, a poznato je
Da i vlada isto tako prezire privredu. Naravno,
Vlada ima nekoliko bogatih pokrovitelja. I kao
svaki umetnik
grebe se za novac.
B. Breht, iz Nemackih satira ]

Milan Novković 00:21 10.01.2008

Re: Umetnost i država

ja mislim jednako kao i moj prijatelj Miloš. da je "svaki umetnik uvek državni umetnik" i da "nema umetnosti van države".

Milice, je nemam vremena za čitanje svih komentara, iako sam pročitao mnoge, pa se izvinjavam ako ponavljam nečije mišljenje.

Bez raščlanjivanja pojmova umetnika, identiteta i države ovo gore, bar meni, zvuči malo tautološki - imamo više identiteta, umetnost je kreativna reprezentacija mnogih identiteta, a sve što nam se dešava ili nam definiše novi identitet, ili crticu nekog postojećeg, ili pojačava neku od postojećih crtica. Kako nam se dešava država, ili više njih tako se menja svet naših identiteta.

Ovako možemo da kažemo da nema umetnosti bez bola, tuge, radosti, hrane, misli, priče i ostalog. Bez života.

Marko Ristic 03:53 10.01.2008

Re: Umetnost i država

Milice,
Ako sam dobro razumeo, Vi hocete da kazete da nije moguce misliti umetnost izvan onoga sto se zove ideoloskim aparatima drzave, odnosno, da bi u zabludi bio tek onaj umetnik koji bi verovao da je slobodan, da ga institucionalni (=drzavni) kontekst ne odredjuje… Dakle, znacaj radova koje ste predlozili – ako uspevam da pratim liniju Vase argumentacije - sastoji se u tome sto oni ekspliciraju, cine vidljivim ono sto je u svakom umetnickom delu (koristim ovaj otrcan izraz, ali, razumemo se) inace implicitno prisutno.
Nadam se da necu pogresiti ako kazem da to sto se radovi bave manje-vise istom temom (politikom) ne znaci da oni stoje na istim politickim pozijama, vec im je zajednicko to sto, svaki na svoj nacin, pokusavaju da izadju na kraj sa pitanjem prisustva drzave u onome sto se - cak i danas, uprkos iskustvu ist. avangardi - spontano razumeva kao autonomni ili kreativni cin umetnika, koji, kao bog pre stvaranja sveta, nezavsno od istorijsko-politickog konteksta “stvara” umetnicko delo…
Da li sam na dobrom putu?

milosib 09:43 10.01.2008

Re: mali osvrt

nikola svilar
Da li je moguća umetnost i identitet umetnika bez države?mislim da jeste.postovana milice, na prvom mestu zelim da pozdravim vase prisustvo na blogu b92 koje je vidim posveceno savremenoj umetnosti. zaista zbog loseg kvaliteta ilustracija - koje prikazuju radove gore pomenutih umetnika - nisam u mogucnosti da prosudim - na prvom mestu - sam tehnicki kvalitet njihovog dela - ali na osnovu prikazanog i vasih objasnjenja - mogu da primetim sledece. (mozda gresim) - tabla sa natpisom ulice - plakat dizajniran i stampan u corel draw-u ili nekom drugom sotware-u- 1 dizajnirana zastava (pri tom ne vidim kako izgleda)- rekonstrukcija murala - upotreba kombiniranje boja na zidu- veliki, nazovimo ga, zapis, uvelicana na zidu (nikako - dijagram, shemato mi sve lici da nije upitanju umetnost kao zestoka strast, vec mlak hobi. izrazavanje sebe kroz diletantske umetnicke proizvode. pikasu smo mogli da dozvolimo - da od guvernala i sedista velosipeda napravi bika ali imajuci debelo na umu sta je taj covek sve uradio. ovi su, cini mi se pocetnici i izrazavaju se ovako skromnim umetnickim sredstvima.(verovatno gresim ali cenio bih bolju pripremu za pisanje o ovakvim stvarima)od svega ovoga, ukoliko bih zaista zeleo da se informisem o radu ovih umetnika - jedino bih vise istrazio rad coveka koji je rastavio KAMERU i pretvorio galeriju u nju i posetioce u aktivne kreatore njenog zapisa. ali primecujete da taj rad apsolutno nema nikakve veze sa angazovanoscu. (mozda gresim) umetnost, barem umetnost kojoj nikola a. svilar tezi, ne poznaje politicke granice, nije vezana za nikakvu drzavu - ukoliko jeste radi se o jednoj velikoj umetnickoj drzavi. naravno umetnik treba da se bavi epohom u kojoj stvara - da bi buducnost na pravi nacin kodirala i datovala njegov rad, treba da oslika prostor i vreme u kome obitava, da transformise realnost, ponudi svoje vidjenje, da izaziva ZESTOKE EMOCIJE, itd itd. ali da citiram lenu p. koja obozava davida lynca (koji se apsolutno ne bavi drzavom, ovde mislim na njegov SLIKARSKI opus ali i na filmski)Ne postojim ja u Svetu, nego Svet u meni.Putujem prvenstveno Unutra da se ospoljim.p.s. poceo sam da citam komentare ali kada sam vidio nacin na koji se kafa je gotova - moj sad vec bivsi omiljeni bloger - izrazava gubim svako interesovanje. veliki minus covece. ja sam mislio da si ti arhitekta. pravi dokaz da skolovanje ne podrazumeva obrazovanje.

Eto Milice, odgovor u ovom stilu sam trazio od vas. Iz ovoga i laik kao ja moze nesto da shvati. Naravno ne morate se vi i g.Svilar slagati u misljenju, ali ako zelite ozbiljnu diskusiju onda morate malo i truda uloziti.

Modesty Blaise 10:17 10.01.2008

Re: Umetnost i država

ja mislim jednako kao i moj prijatelj Miloš. da je "svaki umetnik uvek državni umetnik" i da "nema umetnosti van države".

Ovaj rad postavlja krucijalno pitanje: Da li je moguća umetnost i identitet umetnika bez države?

Cini mi se Milice da ovakvom postavkom stvari zanemarujes citav jedan Novi Vrli Svet - Virtuelni Svet. Tu svako sebi odredjuje rodjendan, daje lik, nalazi ime, pravi kucu - sam pravi sebi identitet. Nije u pitanju planeta, u pitanju je citav jedan kosmos. U njemu je stvaranje potpuno oslobodjeno stege drzave. uspeh stvaraoca u prezentovanju svog dela nema nikakve veze sa drzavnim aparatom, niti sa drzavnim parama. Nikom ne treba pasos, niti je potrebna viza. To je svet koji doduse jos uvek ne ukljucuje citavu planetu ali je daleko "veci" od nje. Umetnost koja nastaje u tom svetu nema nikakve veze sa drzavom u smislu da nije nastala iz drzavnih para, ili para uopste (ako ne racunamo pare koje su potrebne za kupovinu racunara i vreme na itnernetu potrebno da se delo postavi u virtuelnu galeriju) i da joj nije potrebna drzavna podrska za plasman. A cesto je daleko daleko daleko "posecenija" od one u realnom svetu. I identiteti tih umetnika nemaju aposlutno nikakve veze sa drzavom. Njihova drzava je cyber space. Ono sto ima veze sa drzavom je da za razliku od cyber umetnika iz Japana, cyber umetnik iz Albanije ima dela koja su tehnicki daleko nesavrsenija i verovatno gomilu svojih ideja ne moze da ostvari, ali da stvara svakako moze.
I da, naravno da njihovo neposredno, realno okruzenje utice na njihovu umetnost, kao uostalom i na svacije stvaranje, ali to je sasvim drugo pitanje.

Primer: myspace

Vrlo cesto se sa svojim prijateljem, muzicarom iz beograda, vidjam na myspace. Skoro smo se videli u realnom svetu i pricali o plasmanu njegove uemtnosti. Potpuno odusevljen pricao mi je o tome sta se desilo kad je svoju umetnost smestio u virtuelni svet. Stavio je rad svojih bendova na myspace i na sajtu koji se zove popboks.com i posle godinu dana interakcije sa publikom i kolegama u tim virtuelnim prostorima doslo je do toga da svira prosecno dva puta nedeljno diljem balkana (u relanom svetu) i sto je mnogo vaznije - njegovu muziku skidaju ljudi sa myspace-a besomucno. Ima publiku na svim mogucim meridijanima. Naravno, on ne moze sutra da sedne na avion i odleti npr. u san francisco da tamo svira u nekom klubu, jer ima srpski pasos, ali njegova muzika je DOPRLA do san francisca. Slusaju ga ljudi i tamo. Kaze da stvara kao nikad u zivotu! On naravno ne zivi od muzike, zivi od neceg drugog ali ja ga znam jako dugo i sada je prosto u renesansnom zamahu - komponuje, slika, pise - iz njega siklja prosto lepota.

Sad dolazim do primera fiktivnog klinje iz Kenije. Koji naravno nema racunar. Kome je izgorela kuca i pobijena porodica. Koji nema sta da jede. A zeli zarko da se bavi umetnoscu. Njegova sansa da ga vidi venecijanski bijenale je jako mrsava. Medjutim, ja kapiram - ako uspe da prezivi ovo sada, kada se situacija smiri, ako nema atelje od 7000 kvadrata, on ce stvarati napolju, ako nema nemacke boje, on ce uzeti ugljevlje, ako nema boje on ce naslikati na zidu, ako ne moze ni to, on ce u pesku, ili u kori drveta. tu svoju umetnost ce svakako moci da stvori, na jedan ili drugi nacin. I neko ce je sigurno videti. Imace publiku. Sasvim je druga situacija ako taj isti klinja zarko zeli da se bavi komparativnom studijom molekularnih determinanti koje uslovljavaju specificnost i afinitete integrina-RGD. onda ga je ugasio.

dracena 12:59 10.01.2008

Re: Umetnost i država

Dobrodošla, Milice.

Medjutim. :)))

Paralele, paralele. Svuda su moguće, samo ako se potrudimo. Sve liči na sve, bar po nekom svojstvu, čak i mrav i Mesec imaju sličnosti jer je glava mrava okrugla i sjajna, slično kao Mesec.

Umetnik, kao sto je poznato, moze da bude glup, a ipak Veliki umetnik.

Može primer za ovu konstataciju?
Ja sam sve do ovog trenutka mislila da je potpuno nesumnjivo da su SVI VELIKI umetnici bar natprosečno inteligentni (opšta inteligencija bar malo iznad 100 + spec. sposobnosti daleko iznad 100). Sad sam prilično pokolebana, naročito kad sam pročitala ono "kao što je poznato". Verovatno postoji neka lit. koju nisam čitala. Molim za link ili naslov.

Milica Tomić 14:50 10.01.2008

Re: Umetnost i država

Umetnik, kao sto je poznato, moze da bude glup, a ipak Veliki umetnik.
Može primer za ovu konstataciju?
Ja sam sve do ovog trenutka mislila da je potpuno nesumnjivo da su SVI VELIKI umetnici bar natprosečno inteligentni (opšta inteligencija bar malo iznad 100 + spec. sposobnosti daleko iznad 100). Sad sam prilično pokolebana, naročito kad sam pročitala ono "kao što je poznato". Verovatno postoji neka lit. koju nisam čitala. Molim za link ili naslov.

Kao sto sam već potpisala. Bertold Breht, iz "Nemackih satira"

na žalost ne znam da li postoji neki link.
Jezik na kome je pisana je - nemački. To imam:

DIE REGIERUNG ALS KÜNSTLER

1
Für den Bau von Palästen und Stadien
Wird viel Geld ausgegeben. Die Regierung
Gleicht darin einem jungen Künstler, der
Den Hunger nicht scheut, wenn es gilt,
Seinen Namen berühmt zu machen. Allterdings
Ist der Hunger, den die Regierung nicht scheut
Der Hunger der andern, nämlich
Des Volkes.

2
Gleich dem Künstler
Verfügt die Regierung über allerhand übernatürliche Kräfte
Ohne daß man ihr etwas sagt
Weiß sie alles. Was sie kann
Hat sie nicht gelernt. Sie hat
Nichts gelernt. Ihre Bildung
Ist eher mangelhaft, jedoch zauberhafterweise
Ist die fähig, bei allem mitzureden, alles zu bestimmen
Auch was sie nicht versteht.

3.
Ein Künstler kann bekanntlich dumm sein und doch
Ein großer Künstler sein. Auch darin
Gleicht die Regierung dem Künstler. Wie man von Rembrandt sagt
Daß er nicht anders gemalt hätte, ohne Hände geboren, so kann man
Auch von der Regierung sagen, sie würde
Ohne Kopf geboren, nicht anders regieren.

4
Erstaunlich beim Künstler
Ist die Erfindungsgabe. Wenn man der Regierung zuhört
Bei ihren Schilderungen der Zustände, sagt man
Wie sie erfindet! Für die Wirtschaft
Hat der Künstler nur Verachtung übrig, ganz so auch
Verachtet die Regierung bekanntlich die Wirtschaft. Natürlich
Hat sie einige reiche Gönner. Und wie jeder Künstler
Lebt sie davon, daß sie
Sich Geld pumpt.

Bertolt Brecht, aus: Deutsche Satiren [1]

dracena 15:37 10.01.2008

Re: Umetnost i država

Hvala Milice.
Nisam shvatila da si citirala Brehta. Nešto mi se učinilo poznato, ali nisam pokopčala.
Mislim da Breht ipak nije u pravu kad kaže da veliki umetnik može biti glup. Uostalom, nije mi ni on dao primer kojim bi potkrepio tu svoju tvrdnju. :)))) Istina je da ima i ograničenih ljudi koji se bave umetnošću, ali oni nisu veliki umetnici, njih vreme proseje i u istoriji umetnosti ostanu zabeleženi samo veliki umovi (na sreću svih nas, a naročito studenata umetnosti).
Breht je, inače, za moj ukus bio malo previše politički angažovan, na uštrb njegove umetnosti. Moguće je da je njegov angažman dosta koristio političkoj klimi u Nemačkoj, ali mislim da je takve stvari mogao jednako dobro da obavi i neko sa manje talenta.
Ove Brehtove paralele su satirične, pa ih ne treba prihvatati zdravo za gotovo, već kao karikaturu.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 21:10 09.01.2008

nemoguce

mislim da je nemoguce preneti dozivljaj u umetnickog dela nekom ko ga nije neposredno doziveo. koliko vidim, niko od komentatora na ovom blogu nije imao prilike da dozivi 5 lakih komada koji su tema ove price. moguce je ljude zainteresovati da neko delo vide/cuju/procitaju/pomirisu/sta vec, ali neposredno iskustvo je nezamenljivo.
Prema tome, mozemo da diskutujemo samo o opstim mestima, trendovima, a o konkretnim mozemo samo da postavljamo pitanja.

G r o f 23:08 09.01.2008

moj stav.......

želim da potvrdim svoj KRUTI stav: da svaki umetnički rad, hteo to umetnik ili ne, reflektuje kontekst države,

Milice, predlažem da, ipak, omlohaviš svoj KRUTI stav.
Ako me ujede pas, verovatno će na nekoj skulpturi zubi krvaviti oblake ali to nema mnogo veze sa dotičnim psom.
Tako je i sa ugrizima države.
Okruženje pravi ogrebotinu na belom platnu ali slika nastala od misli koja se zakačila za tu ogrebotinu, daleko je šira od neposrednog okruženja, ona ima nešto opšteljudsko, kosmičko...ako je dobra.
Slika koje to nema, loša je.
Umetnost koja samo reflektuje kontekst države, loša je. Kratkotrajna, kičasta, patetična, podilazeća...
Kruti stav govori o lošoj umetnosti.

pufna 09:45 10.01.2008

Re: moj stav.......

Umetnost koja samo reflektuje kontekst države, loša je. Kratkotrajna, kičasta, patetična, podilazeća...
Kruti stav govori o lošoj umetnosti.

Radojicic 03:21 10.01.2008

...

Da li je moguća umetnost i identitet umetnika bez države?

Jok nije
Pa valjda je samo tako i moguca

Heta se inace u svim svojim radovima zalaze za nezavisnost Kosova i to je sasvim ok, ali njegov rad je samim tim samo skolska vezba

Malo nije fer Milice sto si svesno zapostavila ostale umetnike iz Pet lakih komada

Ozbiljan rad na tu temu je ovo ali ne radja se Marina Abramovic svaki dan

Milica Tomić 10:48 10.01.2008

Re: ...

Malo nije fer Milice sto si svesno zapostavila ostale umetnike iz Pet lakih komada

Ako misliš da sam ih zapostavila u tekstu, to nije tačno, a što se tiče komentara, tačno je da ih skoro niko ne pominje. Vidim ni ti na žalost nemaš nameru.

Heta se inace u svim svojim radovima zalaze za nezavisnost Kosova

Mislim da ne znaš njegove ostale radove, jer ne bi mogao ovo da tvrdiš,
Još nešto, njegov rad "ambasada" se na "zalaže" za nezavisnost, on tvrdi da je Kosovo već nezavisno. Logično, čim ima ima ambasadu!

nestorijanac 11:04 10.01.2008

Re: ...

njegov rad "ambasada" se na "zalaže" za nezavisnost, on tvrdi da je Kosovo već nezavisno. Logično, čim ima ima ambasadu!

Ne samo da je logicno i konceptualno, vec je to i sasvim u skladu sa svrhom edukativnih radionica...

Radojicic 17:14 10.01.2008

Re: ...

Ako misliš da sam ih zapostavila u tekstu, to nije tačno, a što se tiče komentara, tačno je da ih skoro niko ne pominje. Vidim ni ti na žalost nemaš nameru.

Milice
nema potrebe za prozivkama da nemam nameru da komentarisem rad ostalih, izvini sto nisam vec sam uleteo na prvu kao i svi drugi i pomenuo samo Hetu sto je po nekima velicina njegovog rada. Hteo sam da kazem da si i ti pri postavljanju ovog bloga valjda bila svesna da ce najveci broj komentara biti upravo na njegov rad iz svima jasnih razloga.

Radovi Minne Henriksson, Darinke Pop-Mitić, Axela Straschnoya, Milosa Cvorovica i Alberta Hete su bar meni vrlo bliski al bicu nekorektan i izdvojicu Straschnoya iz razloga sto se bavi iskrivljenom stvarnoscu i samih nas koji nesvesno uticemo da ona takva bude. Cvorovicev Rad je vrlo blizak grafiti artu koji licno jako volim i ostavlja mu mogucnost da slican rad napravi bilo gde sa naravno razlicitim simbolima.

Jasno je sasvim da je Hetin rad po reakcijama koje je izazvao najcistiji konceptualno i da je normalno u umetnosti sve dozvoljeno. Ali dozvoli da se setim Djakometija koji je negde rekao da kada bi gorela kuca u kojoj je macka i Rembrantov rad, on ipak spasao macku i onda je jos i pustio da ako hoce ide svojim putem.
Zivot iznad umetnosti, bar jos u mom sistemu vrednosti.

Na Kosovu je sve jos daleko od idealnog, nazalost nisam bio dugo i verovatno neko zivi ok, a neko pokusava da spasi goli zivot. Veliki je i broj spaljenih i srusenih crkava i manastira, a ove koji su opstali moraju biti cuvani. Jednostavno mislim da je to sramota za nekoga ko zeli svoju drzavu. Pritom normalno ne mislim na Hetu vec na sve albanske intelektualce od kojih se koliko sam uspeo da vidim jos niko nije time zabavio. Sem ovih ovde gde zivim i sa kojima se skoro svakodnevno vidjam, ali koji bas nemaju nekog uticaja na ovo o cemu govorim.
Voleo bih Milice i da se i sam Heta ukljuci u tvoj blog i ako cita ovo toplo ga pozdravljam.

A kao ilustraciju za ovo o cemu govorim i ujedno razlog zbog koga proglasavm Straschnoya svojim omiljenim umetnikom iz Pet lakih komada, dodajem tekst sa oficijelnog vebportala turizma na Kosovu koji sam pre par dana postavio na drugom blogu, ali cu i ovde kod tebe.

http://www.visitkosova.org

Sta ovde ne stima i ko je zakacio nogom objektiv pri ulasku u galeriju?

Vizantijski stil

U bogatoj riznici dijela albanskih majstora i umjetnika spadaju i arhitektonska dijela. U sistemi utvrđenih naselja ilira, bilo onih iz brdovitih ili ravničarskih krajeva, podignutih još u gvozdena doba, u antičkom- dardanskom periodu, za vrijeme rimske i vizantijske vladavine, spadaju i arhitektonski objekti od posebnog kulturnog i istorijskog značaja.
U ove znamenistosti Kosova spadaju i izvjesni sakralni paleohrišćanski objekti, tj. crkve, koji su izgrađeni i služili za bogusluženje i vjerske obrede ilirsko- albanskog stanovništva još od IV vijeka. Ovi objekti su porušeni i uništeni od strane mnogih varvarskih pohoda i zavojevača. Ruševine znatnog broja ovih objekata i dalje se nalaze u raznim krajevima Kosova. Takođe, zubu vremena uspjeli su odoljijevati i izvjestan broj monumentalnih gradnji, kao što su manastiri, crkve albansko- vizantijskog stila, eklektičke crkve rimsko- vizantijsko- gotsko- albanskog stila, izgrađeni tokom XIV vijeka na temelima paleohrišćanskih objekata .

Pojedini monumentalni arhitektonski objeti ortodoksne vjere iz ovoga vijeka, predstavljaju posebnu vrijednost, ne samo za kulturnu baštinu stanovnoštva Kosova, već su dijela univarzalne vrijednosti.

Byzantine-Kosovarian Style

Among the treasures of Kosovo's culture and arts are some of the Kosovar architectural achievements. Illyrian residence systems, in the hills and fields, were built during the iron, antique-dardan, during the Roman and Byzantine domination.

Kosovar assets include some sacral pal Christian buildings, churches which were built and used by the Christian Illyrian-Arbëror-Albanian population in the IV centuries- A number of the ruins of these buildings still exist in the Kosovo territory. There are also some monasteries that continue to exist, as well as churches of the Byzantine- Arberorian style, eclectic churches of the Byzantine and Romano-Gothic-Arbëror style. There are monumental buildings built on pal Christian buildings' bases (foundations), and which were built during the XIV century.

Starting from XIV century are found orthodox archeological monuments which are used from Kosovar and all ethnicities, which even today are treated as universal and world values.

Fotografije stvarnog stanja necu stavljati jer su dostupne svakom.

Veliki pozdrav Milice

margos 18:25 10.01.2008

Re: ...

Ali dozvoli da se setim Djakometija koji je negde rekao da kada bi gorela kuca u kojoj je macka i Rembrantov rad, on ipak spasao macku i onda je jos i pustio da ako hoce ide svojim putem.
Zivot iznad umetnosti, bar jos u mom sistemu vrednosti.

Marko Ristic 18:37 10.01.2008

Re: ...

Mislim da je u pitanju ozbiljan nesporazum: ako se A. Heta i zalaze za nezavisnost Kosova - to nije sasvim jasno iz nj. rada; mogli bismo da se pitamo da li Hetin rad, naprotiv, problematizuje vladajucu drzavotvornu ideologiju Kosova - dakle, cak i ako se, na nivou samorazumevanja, Heta zalaze za nezavisnot, to ne znaci da se Milica Tomic, izdvajanjem Hetinog rada, opredeljuje u dnevnopolitickim sporovima. A ovde se sve vreme vodi polemika o tome da li M. Tomic, ovakvim izborom radova optira za srpski ili za albanski/kosovski drzavotvorni projekat.
Meni se, naprotiv, cini da je M. Tomic izbrala radove koji radikalizuju pitanje odnosa drzave i umetnosti, bas kao sto to cini i Brehtova pesma. I kao sto bi bilo pogresno zakljuciti da je Breht stajao na pozicijama drzave ili drzavne umetnosti time sto je ove doveo u vezu, podjednako je pogresno svesti pitanje o odnosu drzave i umetnosti na izbor izmedju srpskog i albanskog/kososvskog drzavotvornog projekta.

Radojicic 23:41 12.01.2008

Re: ...

Marko Ristic
Mislim da je u pitanju ozbiljan nesporazum: ako se A. Heta i zalaze za nezavisnost Kosova - to nije sasvim jasno iz nj. rada; mogli bismo da se pitamo da li Hetin rad, naprotiv, problematizuje vladajucu drzavotvornu ideologiju Kosova - dakle, cak i ako se, na nivou samorazumevanja, Heta zalaze za nezavisnot, to ne znaci da se Milica Tomic, izdvajanjem Hetinog rada, opredeljuje u dnevnopolitickim sporovima. A ovde se sve vreme vodi polemika o tome da li M. Tomic, ovakvim izborom radova optira za srpski ili za albanski/kosovski drzavotvorni projekat.
Meni se, naprotiv, cini da je M. Tomic izbrala radove koji radikalizuju pitanje odnosa drzave i umetnosti, bas kao sto to cini i Brehtova pesma. I kao sto bi bilo pogresno zakljuciti da je Breht stajao na pozicijama drzave ili drzavne umetnosti time sto je ove doveo u vezu, podjednako je pogresno svesti pitanje o odnosu drzave i umetnosti na izbor izmedju srpskog i albanskog/kososvskog drzavotvornog projekta.

Marko

Nekad su stvari bas onakve kakve izgledaju na prvi pogled i ne treba traziti nikakvo skriveno znacenje. O Hetinom radu se moze informisati ko hoce bar to danas nije tesko. Milica je deo tog rada na fotografiji koja je postavljena gore pored opisa "Ambasade Republike Kosovo na Cetinju".
Ja sa tim nemam nikakvih problema, ovi tupani sto su zabranili rad na Cetnju su pogresili, u umetnosti je bas sve dozvoljeno.

Marko Ristic 01:17 13.01.2008

Re: ...

e pa, vidite, nekada stvari nisu tako nedvosmislene cak ni samom autoru, neki umetnici veruju da rade jedno, a proizvode sasvim suprotne efekte. istorija umetnosti i ne samo umetnosti, puna je takvih primera. ili vi verujete da se samorazumevanje umetnika i njegova objektivan uloga uvek poklapaju?

Marko Ristic 01:25 13.01.2008

Re: ... p.s.

a to da je u umetnosti sve dozvoljeno, to je jedno opste mesto, mada bi i o tome moglo da se polemise. medjutim, pitanje je: koja je umetnost dozvoljena, a ovo pitanje se razlikuje od prvog, ako ga shvatimo na sledeci nacin: pod kojim uslovima o necemu moze da se govori kao o umetnosti ili, jos bolje, ko je onaj ko odlucuje sta umetnost jeste. e, onda se vracamo na pitanje odnosa umetnosti i drzave...

snezana mihajlovic 07:16 10.01.2008

tradition and the individual talent

...No poet, no artist of any art, has his complete meaning alone. His significance, his appreciation is the appreciation of his relation to the dead poets and artists. You cannot value him alone; you must set him, for contrast and comparison, among the dead. I mean this as a principle of æsthetic, not merely historical, criticism.

The necessity that he shall conform, that he shall cohere, is not one-sided; what happens when a new work of art is created is something that happens simultaneously to all the works of art which preceded it. The existing monuments form an ideal order among themselves, which is modified by the introduction of the new (the really new) work of art among them. The existing order is complete before the new work arrives; for order to persist after the supervention of novelty, the whole existing order must be, if ever so slightly, altered; and so the relations, proportions, values of each work of art toward the whole are readjusted; and this is conformity between the old and the new. Whoever has approved this idea of order, of the form of European, of English literature, will not find it preposterous that the past should be altered by the present as much as the present is directed by the past. And the poet who is aware of this will be aware of great difficulties and responsibilities.

In a peculiar sense he will be aware also that he must inevitably be judged by the standards of the past. I say judged, not amputated, by them; not judged to be as good as, or worse or better than, the dead; and certainly not judged by the canons of dead critics. It is a judgment, a comparison, in which two things are measured by each other.
To conform merely would be for the new work not really to conform at all; it would not be new, and would therefore not be a work of art. And we do not quite say that the new is more valuable because it fits in; but its fitting in is a test of its value—a test, it is true, which can only be slowly and cautiously applied, for we are none of us infallible judges of conformity. We say: it appears to conform, and is perhaps individual, or it appears individual, and may conform; but we are hardly likely to find that it is one and not the other.

The poet must be very conscious of the main current, which does not at all flow invariably through the most distinguished reputations. He must be quite aware of the obvious fact that art never improves, but that the material of art is never quite the same. He must be aware that the mind of Europe—the mind of his own country—a mind which he learns in time to be much more important than his own private mind—is a mind which changes, and that this change is a development which abandons nothing en route, which does not superannuate either Shakespeare, or Homer, or the rock drawing of the Magdalenian draughtsmen. That this development, refinement perhaps, complication certainly, is not, from the point of view of the artist, any improvement. Perhaps not even an improvement from the point of view of the psychologist or not to the extent which we imagine; perhaps only in the end based upon a complication in economics and machinery. But the difference between the present and the past is that the conscious present is an awareness of the past in a way and to an extent which the past's awareness of itself cannot show.

Some one said: "The dead writers are remote from us because we know so much more than they did." Precisely, and they are that which we know...

darya 14:17 10.01.2008

angazovani umetnik

Predlog zastave "Velike Srbije" bez Kosova:

dragoljub 00:44 11.01.2008

umetnost?

scena prva

umetnik u pratnji kamermana izlazi na ulicu,prilazi prvom prolazniku i lupa mu šamar.čovek trgne pogleda zbunjeno i udalji se unezveren onim što mu se desilo.

umetnik zadovoljno priča u kameru: eto ljudi su uplašeni današnjom civilizacijom,novim svetskim poretkom,trčenjem za zaradom i tako dalje.

scena druga
opet umetnik i kamerman ista ulica,opet umetnik lupa šamar prolazniku međutim prolaznik mu uzvraća, čak štaviše prebija umetnika pre nego što mu pomogne kamerman i drugi prolaznik.

uvošteni umetnik mumla u kameru kako eto postali smo divlji zbog globalizacije,trke za novcem civilazicija je.... itako dalje

scena treća

umetnik prikazuje snimke svog performansa i gomila se divi

moj komentar- to je samo pokušaj jednog lošeg umetnika da sačuva lepu sliku o sebi kao umetniku

a ceo događaj je samo incident koji je vredan pažnje nekog drugog specijaliste

mislim,šta ja znam....

eli 01:46 11.01.2008

Re: umetnost?

umetnik prikazuje snimke svog performansa i gomila se divi

moj komentar- to je samo pokušaj jednog lošeg umetnika da sačuva lepu sliku o sebi kao umetniku

a ceo događaj je samo incident koji je vredan pažnje nekog drugog specijaliste

Mislim da je ovo do sada najbolji opis sta je takozvana umetnica htela da kaze.

pufna 13:58 11.01.2008

Re: umetnost?

skromnom dragoljubu

čak štaviše

je pleonazam

dragoljub 14:32 11.01.2008

Re: umetnost?

skromnom dragoljubu

što skromnom?

čak štaviše

je pleonazam

sasvim odgovara situaciji koja je opisana:))

drugo ako sam ti naneo duševnu bol time što neznam pravopis izvini molim te

i od kad sam ja učio pravopis on se, odokativno, menjao bar tri puta
i najvažnije ja sam nišlija, znači po "difoltu" sam neupućen u gramatiku i pravopis

AlexDunja 14:42 11.01.2008

Re: umetnost?

i najvažnije ja sam nišlija, znači po "difoltu" sam neupućen u gramatiku i pravopis

i branko miljkovic je bio nislija.

dragoljub 14:55 11.01.2008

Re: umetnost?

i branko miljkovic je bio nislija.

ako nevidiš razliku nemogu da ti pomognem

AlexDunja 15:00 11.01.2008

Re: umetnost?

ako nevidiš razliku nemogu da ti pomognem

zao mi je zbog toga, ali ok,
potrazicu pomoc na drugom mestu:)))

Jasmina Tesanovic 08:25 11.01.2008

samo da pozdravim

tekst i diskusiju
nemam vremena da ucestvujem jer upravo radim nesto sto se pitam da li ima smisla pustati na blog a volela bih
ne osecam da postoji interesovanje za konceptualne radove na nasem blogu
a bas bih volela da to razvijamo ovde jer je blog dobar medij da se interaktivno koristi
to je moj komentar lament i pitanje

Milica Tomić 01:01 13.01.2008

Re: samo da pozdravim

tekst i diskusiju
nemam vremena da ucestvujem jer upravo radim nesto sto se pitam da li ima smisla pustati na blog a volela bih
ne osecam da postoji interesovanje za konceptualne radove na nasem blogu
a bas bih volela da to razvijamo ovde jer je blog dobar medij da se interaktivno koristi
to je moj komentar lament i pitanje

videćemo...
Pozdrav!

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Milica Tomić

RSS Feed Saznajte više o autoru

5 lakih komada

Atačmenti

Re: Da ponovim

Re: zanimljivo...

Re: Da ponovim

Re: Da ponovim

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: Da ponovim

Re: Da ponovim

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

:))

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

Re: zanimljivo...

LEVI STROS

država vs umetnost?

mali osvrt

Umetnost i država

Re: Umetnost i država

Re: Umetnost i država

Re: mali osvrt

Re: Umetnost i država

Re: Umetnost i država

Re: Umetnost i država

Re: Umetnost i država

nemoguce

moj stav.......

Re: moj stav.......

...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ... p.s.

tradition and the individual talent

angazovani umetnik

umetnost?

Re: umetnost?

Re: umetnost?

Re: umetnost?

Re: umetnost?

Re: umetnost?

Re: umetnost?

samo da pozdravim

Re: samo da pozdravim

Milica Tomić

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana