„BIZARNA“ PRIČA KAO POVOD ZA OZBILJNO PITANJE

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno je na adresu Poverenika za informacije stigla jedna zaista iznenađujuće neobična žalba. Iznenadila je čak i mene, ubeđenog da me nikakve situacije, kombinacije, komplikacije i sl. u vezi sa raznoraznim nastojanjima da se osujeti pravo na pristup informacijama više ne mogu iznenaditi.

Predmet zahteva zbog koga je žalba podneta je običan, čak bi se moglo reći „trivijalan" - traže se dokumenti na osnovu kojih su nekom priznati, i plaćeni iz gradskog budžeta neki troškovi na nekim investicionim radovima. Reč je, dakle, o informacijama o rashodu javnog novca, prema tome, o onim koje bi najširoj javnosti morale biti dostupne bez ikakvih problema. Ali, problema kod nas, nažalost, često ima, toliko često da ni to nije ništa posebno neobično. Ono što žalbu čini neobičnom je sam podnosilac žalbe. Žalbu je protiv grada Zaječara podneo niko drugi nego lice ovlašćeno za postupanje po zahtevima za pristup informacijama tog istog grada. Time je, na demonstrativan način, očito želeo da postavi (suvišno) pitanje - Ako on ne može da dobije takve informacije, kakve su šanse „običnih" građana Zaječara?

Dakle, grad Zaječar je, preko svog ovlašćenog lica, podneo žalbu protiv samog sebe. I tako, najverovatnije postao „vlasnik" neslavnog, apsolutnog presedana, u međunarodnim razmerama. Teško da se nešto ovako dogodilo u bogatoj, već dva i po veka dugoj, međunarodnoj i uporedno-pravnoj praksi.

Sticajem okolnosti, dok sam čitao žalbu, „drugim okom" sam pročitao i drugu „vest" iz Službenog glasnika. Vlada Srbije je donoseći Uredbu o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave, utvrdila da je od svih regiona Srbije samo jedan razvijen. Beogradski region, jer samo on ima bruto društveni proizvod (BDP) veći od republičkog proseka. Svi ostali, Šumadija i Zapadna Srbija, Istočna i Južna Srbija, Kosovo i Metohija, pa čak i Vojvodina imaju BDP ispod republičkog proseka!

Ova vest, bez sumnje, snažno govori u prilog, na političkoj sceni sve prisutnijim, zahtevima za decentralizacijom. Načelno, lično nemam nikakav problem sa idejom decentralizacije, naprotiv spadam u njene „stare" pristalice. Ali, bizarna zaječarska priča, valjda posebno u kontekstu činjenice da je gradonačelnik Zaječara predstavnik političke opcije koja najglasnije proklamuje zahteve za decentralizacijom, izgleda mi kao dobar povod, naravno ni slučajno jedini, za podsećanje na to da realizacija te ideje (shvaćene na pravi, normalan način, a ne kao proces hiper produkcije mikro državica ili pašaluka) traži pouzdane odgovore na mnoga važna pitanja.

Jedno od tih pitanja se sigurno odnosi na ostvarivanje Ustavom i zakonom zajamčenih prava građana. Ne mislim, naravno, samo na pravo na slobodan pristup informacijama, već na ceo korpus ljudskih prava, jer kao što znamo sa ostvarivanjem mnogih od njih ima brojnih problema u praksi.

Ako, i u uslovima kad je država strogo centralizovana, u lokalnim sredinama ima moćnika koji sebi dozvoljavaju takav odnos prema Ustavom i zakonom zajamčenim pravima građana koji je najpribližnije opisiv kao kabadahijski, kako bi s tim u vezi stvari trebale i morale i još važnije, kako bi u stvarnosti mogle izgledati nakon „decentralizacije"?