pobiće nas nevaspitana deca*

E, a sećam se, neko je pomenuo ovu bivšu 3. Gimnaziju. Ja sam tamo pored trenirao neku tučnjavu, i prolazio sam kroz General Ždanovu, i sećam se da je svako malo tamo padalo neko peglanje, ubadanje noževima, upucavanje medju gimnazijalcima, čak su i nekog mog ortaka sa sporta olešili iz čista mira, prolazio pored, (pa tu pored je i onaj murkan Badža bio ubiven ako se ne varam), sećam se da sam se pitao kakva je to rupa od škole, moja Tesla je prema trećoj u to vreme bila škola za uzor.

lidija i ja spominjale, ja tu maturirala i reko i to su bili moji univerziteti

da baža ubijen u mama mija restoranu

Inače sam i ja išao tamo u školu (u moje vreme se već zvala Sveti Sava), ali očigledno kasnije nego ti i Beba i sa različitom atmosferom.

da do osamdesetih to je bila vrlo "oštra" škola. Bilo je dosta vrlo strogih profana koji su u generacijama pre moje i dobijali batine od istih likova koji su se tu skupljali, neke su šišali do glave, npr profesorku književnosti Cenu Fifer...bilo svašta.
mada i kasnije nije bila baš nešto mirna. Zar 2005. god nije ubijen đak te gimnazije

A kad si ti, Bebe, ali iskreno, prvi put probala Dr. Maligana?
Nikad ništa u školi, nikad ništa do punoletstva?

ja nisam nikada bila neki ljubitelj alkohola, nije da nisam ponekad tresnula nešto, al akohol nije moj kap ov ti, ne pijem uopšte.
U Malom Parizu ili U vazdušnoj banji gde smo sedeli posle škole moj maksimalni domet u to doba je bilo kuvano vino.
al zato duvka, to je već druga stvar

al zato duvka, to je već druga stvar

A, e to je već nešto dugo.
Pa kad bi klince sa kapuljačama videla kako purnjaju na klupi u parkiću ne bi se uzbuđavala i od toga pravila prilog za blog o tome kako je svet, sa naglaskom na Srbiju, otišao u materinu i kako će podmladak kolko sutra da nas postrelja po autobusima i ulicama?

Zar 2005. god nije ubijen đak te gimnazije

Ja bio u međuperiodu, 5. oktobar nam je bio s početka 4. razreda

Edit: Sad se setih da su godinu dana (ili možda dve) pošto smo mi otišli odatle bila dva samoubistva učenika te škole, jedno muško drugo žensko. Tako da, bilo je svašta u toj školi i oko nje...

Maxo, životinjo - imaš radnju na Dorčolu i deci prodaješ bojlere?!

A bre taj Maxi kod Tesle može biti na Dorčolu samo ukoliko su se u međuvremenu desili neki ozbiljni tektonski pokreti, pa su rased kod Štajge i rov Cara Dušana preskočili Terazijsku Ploču i zamenili mesta.

maksa83

Maxo, životinjo - imaš radnju na Dorčolu i deci prodaješ bojlere?!

A bre taj Maxi kod Tesle može biti na Dorčolu samo ukoliko su se u međuvremenu desili neki ozbiljni tektonski pokreti, pa su rased kod Štajge i rov Cara Dušana preskočili Terazijsku Ploču i zamenili mesta.

Ma ne skreći temu: zašto praviš pivsko pojilo za mladunce, to te pitam?!

A ovo oko geografije i tih turskih mahala - sam nešto prespojio, jbg. Ja sam provincijalac (austrougarski) , to je inače očigledno.

Ma ne skreći temu: zašto praviš pivsko pojilo za mladunce, to te pitam?!

Meni niko ne veruje da je devedesetih postojala reklama za Maxi keks koja je glasila:

Maxi grickaš
Maxi rasteš
zato Maxi
krc-kaj

Je l' se seća još neko?

maksa83

Ma ne skreći temu: zašto praviš pivsko pojilo za mladunce, to te pitam?!

Meni niko ne veruje da je devedesetih postojala reklama za Maxi keks koja je glasila:

Maxi grickaš
Maxi rasteš
zato Maxi
krc-kaj

Je l' se seća još neko?

Nikad čuo. Znam samo onu staru
"Lupaš ko MaksiN po diviziji."

maksa83

E, a i ja sam popio ukor, ali ne zbog siledžijstva, nego jer sam bacao papirne aviončiće sa prozora, dole u Narodnog Fronta.

Pajiću, huligančino.

Tako to krene, prvo bacaš papirne aviončiće sa prozora (na porodilište prekoputa) pa na kraju završiš praveći komponente za bespilotne letilice koje mitraljiraju nejač po vukojebinama.

. A, jesi video kako smo skenjali onog diktatora i belosvetsku hooligančinu (i makroa) Gadafija - na gumbić iz kontejnera u Nevadi (posle ga overili ovi njegovi, ili naši?). Jebote, gde ovo moderno ratovanje ide, eto ideje za biznis - da se nekako strimuje signal sa predatora u Call of Duty: Black Ops na plejstejšnu, uz malu, posebnu mesečnu pretplatu.

E, zezam se, ustvari poznajem ljude koji su jebekevu inženjeri u mojoj oblasti a koji uredno odbijaju ponude za posao u firmama koje prave naoružanje ili delove za isto, moj kum je jedan od njih, da ne poveruješ da je rodjeni teksašanin. To je i moj policy, mada meni niko nije ni nudio, jer nemam državljanstvo. U stvari, imao sam jednu ponudu za posao, jer su mislili da imam, samo su tražili da se odreknem srpskog, da bih mogao da dobijem taj neki sekjuriti klirens. Ja reko, neka, hvala, ipak sam čovek patriota, Kosovo je Srbija, a i onolike sam noći čekao u redu za pasoš ispred policijske stanice, šteta da se proarči to nezaboravno i nadasve korisno utrošeno vreme. A da sam prihvatio, svaki put kad dodjem u Srbiju i pričam sa tobom, morao bih da pišem izveštaj nadležnom organu, pa kad sledeći put zapucaš poslom u Čikago, mož' te proguta mrak.

Ja reko, neka, hvala, ipak sam čovek patriota, Kosovo je Srbija

Šabane - pa'ni mi na grudi!
Znao sam da će jednom iz tebe srpstvo da provrišti!

A da sam prihvatio, svaki put kad dodjem u Srbiju i pričam sa tobom, morao bih da pišem izveštaj nadležnom organu, pa kad sledeći put zapucaš poslom u Čikago, mož' te proguta mrak.

Jbt, a zamisli da si sa mnom pričao?!

Edit: čoveče, juče skapiram da su mi zabranili da trošim kokišku?!
Ladno piše na flaši: zabranjeno prodavati Freehandu i osobama u njegovom društvu.
I ona pi.ka debela od Dačića prihvatila da mi se zabrani kretanje Nemanjinom od Železničke do Svetozara Markovića, pa dole do mostarske petlje i opet okolo do železničke...

freehand

Ja reko, neka, hvala, ipak sam čovek patriota, Kosovo je Srbija

Šabane - pa'ni mi na grudi!
Znao sam da će jednom iz tebe srpstvo da provrišti!

A da sam prihvatio, svaki put kad dodjem u Srbiju i pričam sa tobom, morao bih da pišem izveštaj nadležnom organu, pa kad sledeći put zapucaš poslom u Čikago, mož' te proguta mrak.

Jbt, a zamisli da si sa mnom pričao?!

Zbog tebe bi i mene apsili i odvodili na posmatranje, jer pišem kontradiktorne i neverovatne izveštaje.

Pa kad bi klince sa kapuljačama videla kako purnjaju na klupi u parkiću ne bi se uzbuđavala

ja ih viđam kako duvaju, al kombinuju to sa alkoholom, ekserima, spidovima i ostalim sintetikama.
kamo sreće da samo duvaju. nikada nisam videla agresevnog duvača vutre, ali u raznim kombinacijama jesam.

maksa83

Maxo, životinjo - imaš radnju na Dorčolu i deci prodaješ bojlere?!

A bre taj Maxi kod Tesle može biti na Dorčolu samo ukoliko su se u međuvremenu desili neki ozbiljni tektonski pokreti, pa su rased kod Štajge i rov Cara Dušana preskočili Terazijsku Ploču i zamenili mesta.

+-
kakav ga dorČol spopo?

Znam da su neke škole trenutno uključene u projekat vezan za vršnjačko nasilje ali ne znam detalje. Nije da se ništa ne radi ali se ne radi sistematski i kontinuirano. Projekti dođu i prođu, ko ima sreće biva uključen ali veći broj škola nije.

Uz svo dužno poštovanje prema tebi, pun mi je kofer tih projekata.
Ne smem a tvrdim za konkretno, ali tekve stvari uglavnom podrazumevaju neku grupu okupljenu oko projekta (čitaj- finansija), spremnu da održi serijal predavanja s kojima možeš da se ubrišeš, i da pri tome polepi šarene plakate po zidovima. To naravno lepo naplati.
Najbolja ilustracija takvog načina rada ti je recimo ITC.

Ponašamo se kao da smo nastali iz jajeta pre deset godina, i sad treba da vidimo šta nas je snašlo.
Po meni, osnovni i jedini krivac je država, ministarstvo prosvete, koje nije uspostavilo jasna i stroga pravila za ponašanje u školi i jasna pravila za sankcionisanje nepoštovanja tih pravila.

Ono što ja vidim među decom osnovnoškolskog uzrasta je da ako roditelji nemaju autoritet i odnose se prema deci danas ovako sutra onako bez jasnih pravila, onda malo toga može učiteljica da učini bez saradnje roditelja.
I onda nije ni čudo da deca prepuštena sebi završe tako da učine nešto kako bi skrenuli pažnju na sebe i "vrisnuli" da ih čuju.

Mogući su ovde razni scenariji, ali jedno je jasno - otkud malome pištolj? Dečakov greh je u tome što je izneo ono "što svaka bolja kuća treba da ima". Ovo je onaj Čehovljev pucanj u trećem činu, fala bogu, u zid. Prvi čin je stav porodice prema nasilju.

Sad se setih da su godinu dana (ili možda dve) pošto smo mi otišli odatle bila dva samoubistva učenika te škole, jedno muško drugo žensko. Tako da, bilo je svašta u toj školi i oko nje...

Ukleto mesto, šta kažeš.

U srednjoj školi u koju sam išla desila su se dva samoubistva - jedno neuspelo, koje se povezivalo sa ocenama na nastavi - što je pod znakom pitanja i jedno uspelo, koje se nije povezivalo sa školom, a što je, takođe, pod znakom pitanja. U takvim situacijama može biti dovoljna jedna reč, razumevanje, osmeh, nešto - da potvrdi da si živ pa da to i ostaneš.

Dižite škole, nemojte famu,
deca vas mole, oterajte tamu

Dobro, možda nije od reči do reči tako rekao, ali tu je negde.

Simptomatično je, međutim, koliko brzo - kad se sa reči (koje su, mahom sve iste i protivne nasilju) prelazi na zastupanje principa - koliko brzo se stres projektuje na drugu stranu i stvar svodi na ličnu priču. Tada se i vidi koliko smo svi naoružani "pravom" municijom i koliko su nam nišanski instrumenti precizni.
Potpuno se slažem, to i jeste poruka - na prvi pogled paradoksalna, ali istinita - reči su moćnije od fizičkog obračunavanja. Njima možemo poraziti nasilnika daleko efikasnije nego da dobije pesnicom po njonji.

P.S. Ajmo na trista!

srdjazlopogledja

pa tako kaži, misliš da obrazovni sistem nije dobar,
da deca treba da biraju predmete,
neki polusamerhil, saglasna.

a mi ove ovde ne možemo da ubedimo da
smanje gradivo na razumnu meru:)

Kada se vrsi prisila, shvatljivo je nasilje kao odgovor.

A kada se otvori mogucnost izbora, i nagradjivanje najboljih profesora, otklonice se brojne nepogode, poput nasilja u skolama. Ili ce se bar povecati mogucnosti i drugih ucenika, i profesora, da nasilje izbegnu, ili se obracunaju sa njim.

Svako dobro.

Nasilje ne vrše profesori nego deca roditelja koji su i sami žrtve svojee takve dece i ovog sistema preživljavanja.

Možemo redom:
1. Koliko su dnevno sati roditelji kod kuće sa svojom decom u nekoj aktivnosti ili razgovoru. Ne računa se ono ja perem suđe , a deca bulje u tv ili komp.?
2. Kojim sve merama mogu da se posluže da pomognu deci da shvate svet oko sebe, kad je njihov sistem verovanja i vrednovanja odavno praktično ispljuvan od društva i sistema u kojem žive. I roditelji su zbunjeni....jer vlada korupcija, kriminal, i manjak para i posla ....
3. Ovo je proizvod plišanog vaspitanja dece bez tradicionalnih pravila, koja su vrli psiholozi ispljuvali odavno.Pričam o onome,, da li želiš ovo ili ono, a nikako zaradi i zasluži da dobiješ to što želiš.

I još bih mogla ovako ...ali neću , jer idem da spavam.
Lepi pozdravi,
i čuvajmo našu decu!

Po meni, osnovni i jedini krivac je država, ministarstvo prosvete, koje nije uspostavilo jasna i stroga pravila za ponašanje u školi i jasna pravila za sankcionisanje nepoštovanja tih pravila.

BRAVO! To je suština

zbog nakaradnog zakona po kome siledžije ne mogu da se sankcionišu

Kaži nam nešto više o ovome, i ja to videh pre neki dan i nikako mi nije bilo jasno o čemu se radi.

niccolo

zbog nakaradnog zakona po kome siledžije ne mogu da se sankcionišuKaži nam nešto više o ovome, i ja to videh pre neki dan i nikako mi nije bilo jasno o čemu se radi.

Pa kao što već godinama pričam, deca siledžije su našla rupu u zakonu o dečjim pravima i sada niko ne može da ih sankcioniše. Išlo je malo po malo dok sada nije prevršilo svaku meru.

Jukie

niccolo

zbog nakaradnog zakona po kome siledžije ne mogu da se sankcionišuKaži nam nešto više o ovome, i ja to videh pre neki dan i nikako mi nije bilo jasno o čemu se radi.

Pa kao što već godinama pričam, deca siledžije su našla rupu u zakonu o dečjim pravima i sada niko ne može da ih sankcioniše. Išlo je malo po malo dok sada nije prevršilo svaku meru.

Nisu to uradili klinci nego oni koji su smišljali koncept, koji su ga predložili, oni koji su ga prihvatili, pa onda zakonodavac... Tu nigde nema klinaca.
Ali je vrlo interesantno da kod tebe, Jukie, stalno lebdi nekakva senka netrpeljivosti prema deci. Bar se meni tako čini.
Pa možda ne bi bilo loše da promeniš posao, čoveče. Grozno je živeti sa takvom frustracijom, bar mislim.

A izvini ako nisam u pravu, naravno. Samo mi je takav dojam vrlo snažan, moram da kažem.

deca siledžije su našla rupu u zakonu o dečjim pravima

Pa to kažem, nešto više o toj rupi, upravo to pokušavam da shvatim...

freehand

Ali je vrlo interesantno da kod tebe, Jukie, stalno lebdi nekakva senka netrpeljivosti prema deci. Bar se meni tako čini.Pa možda ne bi bilo loše da promeniš posao, čoveče. Grozno je živeti sa takvom frustracijom, bar mislim.

Pa već tri godine ne radim u školi, ali "deca" tj. siledžije zbog toga nisu postali nimalo uljudniji.
Ne vidim šta je loše u netrepeljivosti prema nekome ko fizički i psihički zlostavlja ostalu decu i odrasle. Da li treba da se radujem kad neki siledžija ostvari svoje dečje pravo da se iskaže tako što će nekome naneti traumu?

I zašto se stalno postavlja znak jednakosti između pojmova deca i siledžije?

niccolo

deca siledžije su našla rupu u zakonu o dečjim pravima
Pa to kažem, nešto više o toj rupi, upravo to pokušavam da shvatim...

Pa eto, bilo šta što možeš da zamisliš kao sankciju za bilo koje neodgovarajuće ponašanje, nije dozvoljeno zakonikom. Rezultat: ko poželi da radi šta hoće, radi šta hoće.

I zašto se stalno postavlja znak jednakosti između pojmova deca i siledžije?

Pa to te pitam, jer mi se čini da upravo ti to uporno radiš.

juki uporno ukazuje na problem nekažnjivosti
nasilja u školama,

to je veliki problem koji se po meni neshvatljivo zanemaruje.

Setila sam se jednog slučaja za koji sam čula pre neki dan. Pronašla sam članak na net-u.

Škola očito ne raspolaže adekvatnim merama borbe protiv nasilnika, a za to je krivo ministarstvo koje je dovelo do takve situacije.

A što se tiče dece, roditelji su i početak i kraj problema.

jukie

Srđa odgovara

da pre zakona sa "rupama" nije bio na snazi onaj bez "rupa". Nisu nastavnici štitili decu ni pre, al' sada i oni dobijaju po ribi.

haha
i za to su plaćeni još
haha
jer ništa drugo ni ne pominju
samo pare i batine
i dužinu odmora među rundama.

Opet ja na tapetu?

Ok, AD, jaka ljuba

nema tu, ali neka karika u lancu
politika, prosveta, roditelji, deca
je opasno slaba.

jer nasilnici jesu klinci

...sve je to tacno ali mislim da s obzirom na to sta smo sve kao drustvo prosli zadnjih 20 godina sitacija i nije tako strasna...Ivanini linkovi pokazuju da se i u nekim uredjenim drzavama desavaju strasne stvari...naravno da dogadaji negde tamo ne opravadavaju dogadaje ovde samo mislim da je problem globalni i da nije vezan samo za nas a da uzroci leze u sve vecim socijanim razlikama...

A što se tiče dece, roditelji su i početak i kraj problema.

U potpunosti saglasan sa ovim.
Ključni problem su roditelji. Ja zaista upadam u lake depresije posle roditeljskih sastanaka. Zapanjujuće šta se tu može čuti i videti.

Srpska škola tu nit' pomaže, nit' odmaže. Do bola neiventivna i nekreativna, uz podsticanje papagajskog učenja zaista preobimnog tupljenja od gradiva, sa vrlo problematičnim životno isfrustriranim nastavnim kadrom. Jbt, još na čelu celog sistema stoji onakav ministar...ma katastrofa.

Evo, recimo, crtica iz života, a iz Jukievog predmeta.
Klinac mi prošle godine ladno ispriča ovo dok sam sasvim nevino sedeo za kompjuterom:

"Plodovi se dele na proste, složene i zbirne.
Prosti se dele na pucajuće i nepucajuće
Nepucajući se dele na sušne i sočne, a sočni se dele na bobice, koštunice i pomume. Sušni se dele na orašice, krup, ahenije, šizokarpijum i merikarpijum.
A pucajući na mahune, čaure, ljuske, ljuščice i meške."

Reko' ajd ponovi to još jednom. I on sve ponovi. Istim ritmom. I ja to stavim u fb status. Morao sam da sačuvam negde. Jbg. Dete mnogo voli biologiju.

"Plodovi se dele na proste, složene i zbirne.
Prosti se dele na pucajuće i nepucajuće
Nepucajući se dele na sušne i sočne, a sočni se dele na bobice, koštunice i pomume. Sušni se dele na orašice, krup, ahenije, šizokarpijum i merikarpijum.
A pucajući na mahune, čaure, ljuske, ljuščice i meške."

qq
ono koštunica znam

šizokrapijum i merikarpijum!!!!
čoveče

jel si siguran da to moraju da uče? mislim da ti dete nije samoinicijativno proširivalo znanje?
u kom razredu?
čoveče
ljušice i meške
hahahhahahaha
sačuvajbožeisakloni

cult

Evo, recimo, crtica iz života, a iz Jukievog predmeta.
Klinac mi prošle godine ladno ispriča ovo dok sam sasvim nevino sedeo za kompjuterom:

"Plodovi se dele na proste, složene i zbirne.
Prosti se dele na pucajuće i nepucajuće
Nepucajući se dele na sušne i sočne, a sočni se dele na bobice, koštunice i pomume. Sušni se dele na orašice, krup, ahenije, šizokarpijum i merikarpijum.
A pucajući na mahune, čaure, ljuske, ljuščice i meške."

Reko' ajd ponovi to još jednom. I on sve ponovi. Istim ritmom. I ja to stavim u fb status. Morao sam da sačuvam negde. Jbg. Dete mnogo voli biologiju.

To je mila majka, da ti ja kažem.
Kretenka koja predaje istoriju prošle godine kod mog klinca u razredu pita - ko bi, kad bi imao informaciju, prijavio Ratka Mladića. A onda vrlo zadovoljna zato što ne bi niko, saopšti da bi taj bio izdajnik i izrod.
Hteo sam da puknem, jebote! Tražio je sutra, nije je bilo, posle splasnuo...
A već sam imao jedan duc sa debilom koji predaje nemački oko nekog izgovora, sad više ne smem da blamiram decu, mada sam bio u pravu. Učio ih ono Šijentijevsko "š", ko seljaci u Niderzaksenu...

To je bilo prošle godine. Biologija za V razred o.š.

JJ Beba

šizokrapijum i merikarpijum!!!!
čovečejel si siguran da to moraju da uče? mislim da ti dete nije samoinicijativno proširivalo znanje?u kom razredu?

Peti razred, sigurno. Oni vole da uče rečenice iz biologije napamet kao da je u pitanju lepa poezija ( "fotosinteza je čudesni proces..." ). Ali vidim da se nastavnica već dosta daleko u školskoj godini još nije potrudila da im sputa oduševljenje proznim uspesima autora...

Mi smo to sve crtali na tabli i pokazivao sam im slike (tada u knjigama jer nisu postojali video bimovi*) i onda smo upoređivali izgled jedne vrste ploda sa drugom (ali samo slične, npr. bobicu i koštunicu), i navodili smo predstavnike (to zna da bude zabavno, npr. lubenica je ogromna bobica). Nismo imali ovako listu pa da se vergla. I neke od komplikovanijih naziva nismo pominjali (šizokrapijum i merikarpijum).

Ah, dobra stara vremena...

*Platon: "I bogovi su se napili nektara, jer tada još nije bilo vina."

cult

To je bilo prošle godine. Biologija za V razred o.š.

Jbt. Ja pre tri godine ponovo prodjoh kroz peti ovde, al' ovog se ne secam?

A Biberce je sad u petom...

mlekac

cultTo je bilo prošle godine. Biologija za V razred o.š.Jbt. Ja pre tri godine ponovo prodjoh kroz peti ovde, al' ovog se ne secam?
A Biberce je sad u petom...

Pa kakva mu je nastavnica, da pravimo strategiju za klasifikaciju plodova?

Ključni problem su roditelji. Ja zaista upadam u lake depresije posle roditeljskih sastanaka. Zapanjujuće šta se tu može čuti i videti.

Preporuka.
Radio sam tri godine u srednjoj skoli i tacno znam sta zelis da kazes.
Desilo mi se na pocetku skolske godine da su djaci iz sela oko Sombora poceli da kasne i da to pravdaju neredovnim autobuskim saobracajem. Znao sam da je saobracaj katastrofa ali sam ukapirao da ima i varijanti kad hoce da me zajebu, pa pobegnu sa casa a pravdaju to autobusom.
Na prvom roditeljskom sam to izneo roditeljima i objasnio im da niti mogu niti zelim da kontrolisem somborski autobuski saobracaj, pa neka pripaze na svoju decu, jer i oni, tj roditelji, zive sa njima, pa ponajbolje znaju kasne li busevi ili ne.
A onda je jedan batica ustao, rekao mi da on godinama radi u somborskom prevozniku kao dispecer i da zna napamet red voznje. I kao u Alan Fordu, pocne covek da deklamuje red voznje, od rane zore do poslednjeg busa. Pokusao sam nekoliko puta da ga prekinem, ali on ne jebe dva posto, kaze da je to mnogo bitno da roditelji znaju kad idu busevi. I ja ga pustim, sta cu, on deklamuje, roditelji pocese da izlaze na pauze i da pale pljuge, dok nije zavrsio.
A onda ja nisam imao vremena da zavrsim roditeljski, jer su oni imali poslednje buseve da se vrate kuci

Pa eto, bilo šta što možeš da zamisliš kao sankciju za bilo koje neodgovarajuće ponašanje, nije dozvoljeno zakonikom. Rezultat: ko poželi da radi šta hoće, radi šta hoće.

Malo fali da pomislim da tu ima nečijih zlih namera.

A što se tiče dece, roditelji su i početak i kraj problema.

roditelji se pokriju preko glave i prave da spavaju kad im deca, pijana i naduvana, dodju kući oko dva i tri i pet. ne smeju da pisnu.bila sam u stanici policije zbog pasoša i slučajno čula razgovor dežurnog koji je hitno naredio mladjem kolegi da "trči" tamo i tamo, majka zaključana u kupatilu, a podne je bilo, jer petnaestogodišnji sin udara u vrata, hoće da je ubije. narkoman. srećom da je imala mobilni i pozvala u pomoć. ne znam šta je posle bilo, ali mi je dežurni rekao, zgranutoj, da se plaši sopstvenih sinova.
otišlo sve u krasni q...c. vratile se devedesete all in 16. svaki dan neko ubijen ili ranjen na ulici, u školi, u centru grada, etc
roditelji mogu da biraju s kog mosta bi bilo najbliže da se bace. bez posla, bez para, bez snage, bez živaca...a njihova deca sva naoštrena za ljuti boj.
bićemo, bogami, biveni u busevima, na stanicama, po ulicama.dvadeset godina dosledno su stvarani monstrumi, eto nam ih sad.
žao mi majki.to sam već rekla.

bićemo, bogami, biveni u busevima, na stanicama, po ulicama.dvadeset godina dosledno su stvarani monstrumi, eto nam ih sad.

Ovo je suština.

Ovo je suština.

hvala.

Reko' ajd ponovi to još jednom. I on sve ponovi. Istim ritmom. I ja to stavim u fb status. Morao sam da sačuvam negde. Jbg. Dete mnogo voli biologiju.

Pa već tri godine ne radim u školi, ali "deca" tj. siledžije zbog toga nisu postali nimalo uljudniji.
Ne vidim šta je loše u netrepeljivosti prema nekome ko fizički i psihički zlostavlja ostalu decu i odrasle. Da li treba da se radujem kad neki siledžija ostvari svoje dečje pravo da se iskaže tako što će nekome naneti traumu?

I zašto se stalno postavlja znak jednakosti između pojmova deca i siledžije?

Jukie, ima jedna lepa i zaista dobra priča Ijana Mekjuana na temu školskog siledžije iz zbirke "Sanjar" - toplo ti je preporučujem.
Ovo su stvari na koje ne možemo ostati ravnodušni. Ipak, imaj na umu da se radi o tinejdžeru i da njegova percepcija sveta ne može biti jednaka onome odraslog čoveka. Ovde, konkretno, radi se o tinejdžeru o kome ne znamo skoro ništa.

Dakle, neko kaže: Moje dete biju u školi a nastavnici to ne mogu da spreče zbog nakaradnog zakona po kome siledžije ne mogu da se sankcionišu.

Ne radi se o tome da nastavnici ne mogu da primene veću silu u odnosu na učenike. Šta očekuješ da nekoga primenjujući silu možeš da naučiš?

Rezultat: ko poželi da radi šta hoće, radi šta hoće.

Ako si bio nastavnik, radio si listi želja svojih učenika?

A što se tiče dece, roditelji su i početak i kraj problema.

Uticaj porodice na razvoj deteta presudan je, mislim da to niko ne spori. Sa pojavom puberteta uticaj vršnjačke grupe na formiranje nekih odluka raste. I tada, bez učešća roditelja, ili, čak, sa njihovim protivljenjem, teško je oblikovati dečje stavove.
Ovo, pak, ne oslobođa ostale aktere u društvu od odgovornosti, pogotovo ne one koji su zaduženi za njihovo vaspitanje.

abrasax

Dakle, neko kaže: Moje dete biju u školi a nastavnici to ne mogu da spreče zbog nakaradnog zakona po kome siledžije ne mogu da se sankcionišu.

Ne radi se o tome da nastavnici ne mogu da primene veću silu u odnosu na učenike. Šta očekuješ da nekoga primenjujući silu možeš da naučiš?

Očekujem da prestane da ugrožava psihičko i fizičko zdravlje ostalih.

Znači da ne udari pesnicom nekoga u nadlakticu
da ne gađa nekog predmetom
da ne čupa nekog za ruku dok on viče "pusti me"
da mu ne viče "baš si glup", "debela nakazo"
bez šamara, bez udaraca u stomak

Dakle, sedi i ne udara i ne vređa nikoga
to je ono što želim da postignem

Kao kada Cezar Milan dresira psa da ne ujeda i ne napada
kao što reče Nušić "ako možeš psa da dresiraš, valjda i čovek može da shvati da nešto sme a da nešto ne sme"

šizokrapijum i merikarpijum!

Ovo drugo zvuči kao lek za ovo prvo. (ne i za ono najprvo, što rek'o jukie)

kao što reče Nušić "ako možeš psa da dresiraš, valjda i čovek može da shvati da nešto sme a da nešto ne sme"

I citat od istog: "Milosrđe - reče nam katiheta - ali, zar je za tebe milosrđe, uštvo jedna?!"

imam. mnogo ideja.

ali uglavnom su vezane sa sistemske promene.

kao prvo edukacija. od malena. edukovani ljudi ce znati kako da vaspitavaju decu. edukacija nevezana za diplome fakulteta [hahaha, al ne ono nase: das par soma evra i kupis diplomu]. edukacija uz ljubav.

ali prvije od prvog; al majke mi stojanke, def bih da uvedem DOZVOLU ZA RODITELJSTVO.
pa jebote... svakavoj budali je dato da obavlja najlepsi najtezi i najodgovorniji posao na svetu. odgoj i vaspitavanje dece.

trece, e, vala jedva cekam da sve pukne (a puci ce uskoro) pa da se ovaj idiotski poredak stvari (materijalno ustrojstvo sveta i milijarde nesretnika u vlasti svojih ego-tripova) konacno promeni. a morace da se promeni suner or lejter.

cetvrto, ma nema... sve se sadrzi u prve tri, a i ko jos slusa shvabu dok tralala

jbg, ja ne uspem ni bliznjima da objasnim kada grese oko dece, a svi bi da imaju dobru decu (kao ja)
e, pa brate, sestro, prvo moras bezuslovno da volis. da ne pricas kako volis decu, nego da ih volis bez reci; delima (iz ljubavi)
drugo, moras shvatiti da je to dete BICE koje nije tvoj posed ni vlasnistvo.
trece, ti si tu da mu omogucis i da mu pomognes (uz ljubav)
cetvrto, svojim primerom (uz ljubav) ga vaspitavas, nicim drugim.
peto, stoto, hiljadito: dete koje je rodjeno iz ljubavi, dete koje je voljeno, koje je osecalo sigurnost, nikad nece pozeleti utoku u dzepu dok ide u skolu.

in da min tajm, posto su vremena takva, ako boga znate, naucite decu da budu samosvesna (a bice ako imaju beszuslovnu ljubav), da se ne boje, da se odupru nasilnicima (posto su oni inache pichke), da nauce neku vestinu odbrane ako je moguce (aikido je zato keva), da budu DOBRA u onom dobrom smislu(ne treba deca uvek da budu poslushna, to ne znaci da je dobro dete ako bas sve slusha), da rade ispravn3e stvari.. a oduvek se znalo sta je ispravno..

e, dunja.. kako me uvek navuches da se raspisem..

bezi tamo..

i ozbiljno se pitam, ima li sistemskog rešenja,

sistem je sistem, odavno su svi sitemu u kvau
al čovek se sjebao na tom putu. čovek kaotakav

AlexDunja

bezi tamo..

polaskana:)

edit:

vidi blu,
ja majkemi vidim iz generacije
u generaciju kako stvari odlaze dođavola.

i ozbiljno se pitam, ima li sistemskog rešenja,

znam to kući ćemo, ljubav i tajrad, moja i tvoja deca
su prošla uz to. sada su ljudi, i mogu
da se brane,

ali ovi počeli da nose utoke,
nema tog aikida,

Pazi, blau je u pravu.

Nije bitno da li cemo to da zovemo ljubav, il' nekako drugacije, ali poenta je da klincima treba sigurnost i oslonac koji mogu da ponesu samo iz kuce.

Ako toga nema - odose kola nizastranu.

A vecini danasnjih klinaca, nazalost, upravo to nedostaje.

Neko na koga mogu da se oslone. Neko ko je uvek tu da pomogne.

I onda se traze zamene u ekipi (sastavljenoj od istih ili slicnih), u obozavanju nekih likova koje su videli samo na TV-u ili na NET-u i.t.d.

Gledam klince u kraju - ponasaju se ko kucici lutalice!

Potpuno ista prica. Krecu se iskljucivo u coporu i napadaju u coporu. A prilikom napada krece predvodnik a ostali ga podrzavaju uopste ne razmisljajuci da li je to sto rade OK ili ne. Predvodnik je krenuo - oni za njim.

Ako roditelj nije, da se starinski izrazim "glava kuce", il' sto kaze Cezar Milan "vodja copora", onda imamo problematicne klince.

Ista prica je u skoli.

Ako nastavnik ne ume da bude autoritet - nema tu discipline.

E, sad, kako se autoritet postize/zasluzuje, to je vec mnogo sira prica.

Tačno tako! Mnogi su zalutali i u roditeljstvo i u prosvetu. Moja deviza je: "Sa finom decom fino, sa džiberima džiberski" i to stvarno radi. Pa čak i ona razmažena i problematična deca umeju da budu k'o uzbrana kad im se na pravi način stane na rep. Razgovor, demokratija, liberalni odnosi u porodici i učionici...šio mi ga Djura! Poluvojna formacija, babova je poslednja, to radi posao!

peto, stoto, hiljadito: dete koje je rodjeno iz ljubavi, dete koje je voljeno, koje je osecalo sigurnost, nikad nece pozeleti utoku u dzepu dok ide u skolu.

Blau, ja se s tobom potpuno slažem, ali svet je malo stariji od ovih postulata. Na primer, šta ćemo sa decom koja nisu rođena ni iz kakve ljubavi? Ima toga pod kapom nebeskom, da ne veruješ, ali ima. Hoće li nam biti potencijalni, sumnjivi nosioci utoka?
Citiram: Ima li šta manje od deteta koje niko ne voli?

da se odupru

nasilnicima (posto su oni inache pichke)

Ima i k..cica.

da budu DOBRA u onom dobrom smislu

Ona SU dobra. Pitanje je šta mi radimo s tim.

(aikido je zato keva)

Ime kluba?

da rade ispravn3e stvari.. a oduvek se znalo sta je ispravno.

? (Sad ću ja da ispadnem glupa u društvu)

ponavljam:

children see, children do

Vidi, svaka škola ima školskog policajca, školsko obezbedjenje i nastavnike koji treba da dežuraju po hodnicima i da idu na vreme na časove. Što će reći, uvedi decu na vreme u učionicu, tako se izbegava dokona kritična masa, radi s njima ono što ti je posao... Umesto toga, policajac navrati da popije kafu (čast izuzecima), čuvar stoji i gleda kako se deca tuku, nastavnici ne dežuraju, kasne na čas...Naravno da će biti svega. Savet roditelja služi za to o čemu govoriš, ali i on uglavnom donosi odluke koje idu u korist direktora. U Karlovačku gimnaziju su upali lokalni momci i u dvorištu prebili učenika jer nije hteo da skine navijački dres.Direktor se žalio kako su ga pritisle inspekcije sa svih strana (gde si bio ti, gde dežurni profesori...) kao da se desilo bogznašta, a dete zamalo da ostane bez oka...E, tek posle tog dogadjaja su uveli školsko obezbedjenje. Nešto se priča da direktore više neće birati kolektiv već će se od strane školskih uprava postavljati menadžeri koji će u svom timu imati i direktora za nastavu (pedagog, psiholog...). Možda će to nešto promeniti jer svakoj školi je potrebna čvrsta ruka jednaka prema svima, dobra organizacija i primena novog pravilnika o ocenjivanju, naročito vladanja. Ovako, štite se deca sponzora, starešina kod mame popravlja zube, kod tate kola, drže se privatni časovi (direktor, ujedno i nastavnik, obigrava kuće učenika svoje škole, drži privatne časove, u teškom sukobu interesa)...Mi šaljemo decu u školu računajući da tamo neko brine o nihovoj bezbednosti. Sa ovakvim javašlukom, za sada, kao roditelji, možemo samo da im nabavimo pancir i šlem.

AlexDunja

. Ova pucnjava je, na sreću, dobro prošla, ali dok neko, ne daj bože, ne nastrada, ništa se neće promeniti.

o tome, ozbiljno pričam.

mogu li zabrinuti roditelji, i mi sa njima,
da promene nešto

na pogršnom mestu tražite rešenje...a ono je prosto.
disciplina.
nedostatak discipline je bolest čitavog društva i niko nije lud da je nameće sam sebi. mora doći "odozgo".
kad se jednom dovedu u red zaposleni u školstvu disciplina se automatski preliva i na učenike.
...a pojedinačnih incidenata je uvek bilo i biće.
...a konkrtetni slučaj?
pa u atmosferi rata u kojoj živimo on je očekivaniji nego da su dotičnog uhvatili da vodi ljubav u školskom WC.
u atmosferi rata on bi za to dobio veću kaznu nego što će dobiti za nošenje puce.

Tradicionalni britanski obrazovni sistem, na primer, nije se menjao vekovima, a zasnovan je, izmedju ostalog, na gvozdenoj disciplini. Pa ti sad budi princ ili šeikov sin, pravila se moraju poštovati. Za profesore isto važi. Mi uvozimo obrazovne obrasce iz zemalja koje su ih odavno napustile jer ne valjaju. Norvežani su, nažalost, na užasan način platili propuste i manjkavosti svojih isuviše liberalnih svetonazora. Naš zakon bi uveo u red rad prosvetnih radnika kada bi se poštovao, odnosno, kada bi se prosvetne inspekcije bavile njegovim sprovodjenjem. Naše prosvetne inspekcije jedino proveravaju papirologiju i tu se njihov posao završava. Logika je sledeća: Ako je sva (preobimna i nepotrebna) školska dokumentacija uredna, onda je u školi sve ok...

Vidi, svaka škola ima školskog policajca, školsko obezbedjenje i nastavnike koji treba da dežuraju po hodnicima i da idu na vreme na časove. Što će reći, uvedi decu na vreme u učionicu, tako se izbegava dokona kritična masa, radi s njima ono što ti je posao... Umesto toga, policajac navrati da popije kafu (čast izuzecima), čuvar stoji i gleda kako se deca tuku, nastavnici ne dežuraju, kasne na čas...

Moguće je da je u ovom slučaju bilo to o čemu pričaš, a moguće je i da nije. Ipak, zar mi8sliš da je rešenje u permanentnom nadzoru dece, koja ne smeju bnijednog trenutka ostati nasamo s vršnjacima da ne bi bilo belaja? Uvedite pojačani nadzor, kamere svuda danas, - velikog brata sutra. Ili - kako misliš da zaštitiš svoje dete od npr. pretnje narkomanije? Tako što ćeš ga pratiti svuda gde ide, ili tako što ćeš mu razvijati samosvest o njenoj štetnosti?

Nešto se priča da direktore više neće birati kolektiv već će se od strane školskih uprava postavljati menadžeri koji će u svom timu imati i direktora za nastavu (pedagog, psiholog...).

Malo prorokujem, ali ta "menadžerska" priča liči na svaljivanje pitanja finansija sa ministarstva koje ne obezbeđuje osnovne uslove za život škole na direktora, po principu "snađite se sami". E, sad - zamisli da se "snađu".

nedostatak discipline je bolest čitavog društva i niko nije lud da je nameće sam sebi. mora doći "odozgo".
kad se jednom dovedu u red zaposleni u školstvu disciplina se automatski preliva i na učenike.

konacno

SVAKI nastavnik bi bio presrećan kada ne bi morao za vreme svog dežurstva da se probija kroz hodnike, skida decu sprozora, razdvaja dvojicu koja se dave, spreči skakanje s poslednjeg stepenika i pri tom popije po koji udarac u cevanicu, bubreg ili stomak. Veruj mi. A onda kada se nešto desi, evo roditelja (takvih kao ti) sa inspekcijom, advokatima i onda krene vozaljka...Te zašto niko nije pazio na decu, te to je vaš posao, te ja ću vas tužiti, izmedju toga obično idu i uvrede... Kamere? Nipošto! Briga o deci? Svakako! A što se direktora škola tiče, oni se i sad snalaze za kintu, koja ponekad završi u džepu, umesto u školskom budžetu...

snezana mihajlovic
mi smo odavno mrtvi.

Snežana, shvatam tvoju metaforu, teških vremena je bilo, i biće. I raznih nasilnika u njima. So it goes.
U svemu tome problemi se multiplikuju, na sve strane.
Ja tvrdim, a vidim da nisam jedina, da sve polazi iz kuće. Alex je rekla na jednom mestu da se dobro vaspitanje podrazumeva, ali izgleda da nije tako.

A sad me cakajte, dok sam još na podu.( Najteže mi je da govorim protiv dece):
- Deca su razmažena i zapuštena.-

Zbog roditelja. Razloga je mnogo, ali najvažniji je da mnogima deca rastu kao korov, ako me razumeš.
Zašto? Zato što je teško. Treba biti dobar primer. Roditeljstvo je najteži posao. Tačka.
Sada, još nešto privatno.
Moj sin je jedinac. (nažalost, tako je ispalo) Po difoltu, kod nas se smatra da su jedinci razmaženi, pustahije, lenjivci itd. Tako su krenuli i rumori iz prijateljskog okruženja - jao, što će taj da bude razmažen, dugo čekan, pa jedinac...i slično.
Međutim, nisu bili u pravu. Moj muž i ja smo ljudi koji ne trpe kerefeke, ne ispunjavaju beslovesne dečje želje zato što neke gluposti imaju drugi, od novca dignutog na kredit, itd. Kad nema - nema, novci ne rastu na drveću, sve mora da se zasluži i zaradi. Naš sin nije imao šokove u detinjstvu, ali ga nismo štedeli od surove stvarnosti, niti gajili pod staklenim zvonom.
Bilo je teško učiti ga šta je ispravno, pošteno, (i ne samo to), kad okruženje potvrđuje suprotno.
Jednom je došao kući bez patika, u čarapama. Najviše me je bolelo to poniženje koje je doživeo, hebeš patike, biće druge, ali to je bio ožiljak na maloj duši, jer nekoj deci, neki roditelj nije imao vremena da priča da se to ne sme raditi. Verovatno su zajedno, pred njim isto tako mladim besneli na sistem, društvene prilike, bogaoca, jadan život, gnusne političare...i bla, bla... pa nisu imali vremena za naporne i iluzorne priče o vrednostima, i skali po kojoj se postaje pre svega, dobar čovek.
Ali, šta ja pričam?! Takvi obično misle da su dobar i lud braća.

I, da...ovo sam ispričala i nabacila, zato što se i meni u jednom trenutku učinilo da sam mrtva. Ali sam se samooživela, jednostavno nisam tip za tu vrstu mrtvaka

Da... Za mog sina je meni razredni starešina rekao da je PREkulturan (upotrebio je baš taj izraz, doslovce). Odgovorila sam mu da postoje samo kulturni i nekulturni i da tu nijanse ne postoje. E, taj razredni je sada direktor...

xenia5

Da... Za mog sina je meni razredni starešina rekao da je PREkulturan (upotrebio je baš taj izraz, doslovce). Odgovorila sam mu da postoje samo kulturni i nekulturni i da tu nijanse ne postoje. E, taj razredni je sada direktor...

A možda da ipak pustiš klindžosa da diše malo?

freehand

A možda da ipak pustiš klindžosa da diše malo?

Samo obilazimo kao mače oko vruće kaše. Da pređemo na stvar.

Da li ti, freehand, smatraš da deca treba da budu bezobrazna i ugrožavaju druge ljude, i da li u tom smeru vaspitavaš svoje potomstvo?
a) da
b) ne
c) ne znam, nisam siguran
d) nešto drugo, dopiši____________________.

Klindžos sada ima 18 godina. I njega i dvoje mladjih smo vaspitavali do otprilike desete, dvanaeste i završili posao. Ostalo je nadgradnja, na stabilnim i zdravim osnovama. Dišu, brate, punim plućima, imaju svu slobodu ovog sveta, ali to što im je ona data nije nebriga već poverenje koje je uzajamno stečeno. E, tu je razlika izmedju slobode (disanja) koju imaju džiberi i vaspitana deca.

Jukie

freehand

A možda da ipak pustiš klindžosa da diše malo?

Samo obilazimo kao mače oko vruće kaše. Da pređemo na stvar.

Da li ti, freehand, smatraš da deca treba da budu bezobrazna i ugrožavaju druge ljude, i da li u tom smeru vaspitavaš svoje potomstvo?
a) da
b) ne
c) ne znam, nisam siguran
d) nešto drugo, dopiši____________________.

Ja mislim da na ovoj temi ima previše kuknjave, zgražavanja i prestrogih komentara oko incidenta koji jeste bio opasan ali nije ni blizu onoga što je ovdašnja reakcija.
Svoje klince vaspitavam tako da budu dobri i pristojni ljudi, hvala na pitanju. I mislim da mi je ćera malo previše stegnuta, i da sama sebe malo prestrogo drži, ali - to je, valjda, njena priroda.
A deca u raznim periodima svog odrastanja i sazrevanja ugrožavaju i sebe i druge ljude, na različite načine.
Često je samo sreća između njih (nas) i gadnih, čak i fatalnih, posledica.

Slično smo muž i ja govorili našim sinovima. Bili su dobro dečaci, ali u okruženju gde puno ljudi radi u inostranstvu i novcem nadoknadjuju svoje odsustvo. POGREŠNO, ali teško njima dokazati. Mi smo to dokazali našoj deci i nismo imali neke probleme. Ali, kada je mladji počeo da radi, u prvom mesecu mi je rekao da sam ga pogrešno vaspitala!!! Kaže: da ti vidiš ko dobro prolazi u firmi, začudila bi se! Objasnila sam mu ja i to i... dobro je.
A u vezi oružja. Muš mi je inženjer šumarstva, imao je i lovačku pušku (nikad nije ubio ni jednu životinju) i pištolj. Kada podje na teren... Bili smo jedne večeri kod prijatelja, sin ostao kući. Iz dosade, otvorio orman, video pištolj i pozvao nas telefonom da pita da li sme da ga gleda! Srzli smo se, ali je tata objasnio da ne dira ništa, a kada se vratimo, pokazaće mu sve. Tako je i bilo. Ne treba, valjda, da kažem da je bio prazan.
Elem, slažem se da sve počinje u kući, u školi može da bude obrazovanje. Vaspitanje - u kući.

AlexDunja

Samo obilazimo kao mače oko vruće kaše. Da pređemo na stvar.

Da li ti, freehand, smatraš da deca treba da budu bezobrazna i ugrožavaju druge ljude, i da li u tom smeru vaspitavaš svoje potomstvo?
a) da
b) ne
c) ne znam, nisam siguran
d) nešto drugo, dopiši____________________.

tačno tako.
odgovori na ovo pitanje, free.

sve vreme razvodnjavaš, relativizuješ,
porediš mangupiranje iz osamdesetih, sa današnjim ozbiljnim problemom.

ti ili si slep ili si zlonameran,
meni spočitavaš da preterujem, jukiju da ne voli decu,
bebi da ne razume omladinu koja voli sve da proba,
kseniji da je prestroga,

a ni jednog trenutka ne pokušavaš da shvatiš o čemu govorimo,

direktori škola se biraju negativnom selekcijom,
mladi nasilnici se iživljavaju nad dobrom decom,
profesori newmaju mehanizam da nasilnike ukrote,
osioni roditelji štite svoje delikvente, pretnjama i ucenama,

ceo sistem je doveden do apsurda,
o tome mi pričamo ovde.

a pošto sigurno ne otvaraš linkove, evo ti deo teksta koji
je iznad linkovala cass

Branka Kordić, psiholog u Telefonskom savetovalištu za prevenciju samoubistava, ovo ilustruje slučajem od pre samo nekoliko dana.

- Petnaestogodišnjak, takođe žrtva nasilja, rekao mi je: „Ne znam ni zašto vas zovem, već sam rešio da se ubijem!" - kaže Branka Kordić. - Ispričao je da već neko vreme trpi maltretiranje svojih vršnjaka, da ga tuku, otimaju mu novac, vređaju ga, da roditeljima ne može da kaže jer su opterećeni drugim stvarima, a ako za to sazna neko u školi, ispašće tužibaba.
Ona kaže da se o samoubistvima mladih koji su žrtve vršnjačkog nasilja ćuti, zbog čega se i ne zna koliko njih u Srbiji godišnje digne ruku na sebe.

Ok, Dunjaša, još ovo i neću više, pošto mislim da sam već rekao skoro sve što na ovu temu mislm:
Dakle, ne vidim da se u školama i na ulicama dešava bilo šta što ukazuje na neku vanrednu situaciju, kao što je to bilo devedesetih. Samo mediji od toga prave frku radi tiraža.
Ništa nisam pokušavao da relativizujem, samo sam ukazivao da je svaki segment koji je ovde pomenut kao šokantna devijacija postojala i osamdesetih, i sedamdesetih, i šezdesetih... I da se mnogo gore i tragičnije stvari dešavaju i onome što smatramo razvijenim, civilizovanim i tolerantnim svetom i društvima.
xenii sam se obratio zato što je u gornjem postu referisala englesku disciplinu u obrazovanju, što je meni kao prvu asocijaciju izazvalo ovo (naravno, bez namere da učitavam):




Jukiju sam se unapred izvinio, ali prosto, kad god vidim njegov post prvo pomislim - sad će nešto o bezobraznoj deci.

Inače - da kažem i ovo:
skoro pa sigurno ne bih mogao da radim kao prosvetni radnik, jer ne bih dugo potrajao, ni bezobrazna deca kod mene, ni ja u školi;
noćna mi je mora kad zamislim situaciju da meni klinac dođe bez patika, i Bogu se molim da se to ne desi, upravo zato što se bojim svoje reakcije. Ali bih, najverovatnije, preskočio epizode sa detetom i školom i zakucao tati na vrata.
Pa, ako bi se tata ponašao kao potomak mu - i tatu u vrata.

porediš mangupiranje iz osamdesetih, sa današnjim ozbiljnim problemom.

ti ili si slep ili si zlonameran,
meni spočitavaš da preterujem, jukiju da ne voli decu,
bebi da ne razume omladinu koja voli sve da proba,
kseniji da je prestroga,

bemliga, ja sam u gimnaziju išla kada su kecelje bile obavezne- jesu bile lepe, po modernom kroju šivene, al' bela krgana!!! i ipak je kecelja, obaveza.
šta znam sada vidim da to i nije loše, nema golotinje ko sada, silikoni u prvom planu štikle od pola metra, a i ne vide se markirane stvari, nema uočljivog raslojavanja.
(mnoge škole na zapadu imaju svoje uniforme i čvrsta pravila oblaćenja)

U mojoj već pominjanoj, tada trećoj sada sv sava, gimnaziji nismo smeli da nosimo ni farmerke ispod kecelja, ama ni na misnus zilon (nosimo do škole pa u školi skidamo). nismo smele da se sminkamo (skidanje šminke u školi ili šminkanje posle škole), kosa vezana, momci uredno ošišani (muški frizer na ćosku Gen. Žanove (danas Resavska)& Vojvode Milneka silne pare zaradio od momaka koji su sa časova slati na šišanje (Momčilo, oš bitls frizuru, a? marš na šišanje)
tada treća bila pravi kazamat.
naša blogokoleginica Marta išla samnom, mož' da posvedoči

ne kažem da sada tako treba, naprotiv. nijedan lep trenutak ne nosim iz gimnazijskih dana, tj one lepe potrlo ovo ružno, al neka mera, neki princip mora da postoji po školama.

apropo kecelja
jednom, dok je moja ćerka bila u gimnaziji, sada treća, kod cvetića, išla ja da joj opravdam neke izostanke. Bio juni, pred kraj školske godine, vrućina, ja u beloj indijskoj haljini do poda, japanke na nogama, čekam razrednog, žvaćem žvaku. Oko mene prolaze gimnazijalke -štikle 10ka, uske farmerke, majce na bretelice, sifoni divni, al brate što je mnogo mnogo je za školu, sve našminkane, duge kose isfenirane, skoro da me bilo blam što sam tako skromno obučena.... i nailazi razredni sa direktorom, ja prilazim a direktor mrtav ladan pruži ruku meni ispod brade i kaže Pljuni!,- Molim?- kažem ja- Pljuni tu žvaku....razredni i ja počnemo da se smejemo, ovaj kreten ništa ne kapira. zamal, da dobijem ukor

a oko naš šetaju polugole devojke na štiklama, a on meni pljuni!
eto to su današnji direktori

pruži ruku meni ispod brade i kaže Pljuni!,- Molim?- kažem ja- Pljuni tu žvaku....razredni i ja počnemo da se smejemo, ovaj kreten ništa ne kapira. zamal, da dobijem ukor

Idi, bre, Bebo... :))))
Je l 'teo u ruku da mu pljuneš?

Imali smo onomad glasanje za i protiv uniformi. Ni ja ih nisam volela kad su bile obavezne, pa ih ne bih ni drugima poželela. Ali da je neki propisani minumum pravila za odevanje u školi potreban - jeste. I za nastavnike i za đake.

Ako su propisali kako se sme u sudove, zašto to ne primeniti i za škole i druge državne institucije?

Pljuni!,- Molim?- kažem ja- Pljuni tu žvaku....razredni i ja počnemo da se smejemo, ovaj kreten ništa ne kapira. zamal, da dobijem ukor

Bebe-hani , volim blogerke koje izgledaju kao maturantkinje!
Ako (opet) nisam promašio poantu?!

nego bi nekako sistemski trebalo da se vidi,
da nasilje prestane da bude društveno poželjno ponašanje.

Suština suštine. Jednom kad se mi odrasli usaglasimo šta je to društveno poželjno ponašanje, pa počnemo tako i da se ponašamo, profesori to prošire po školama, a policija i sudstvo krene da kažnjava one koji to krše...e onda možemo da očekujemo drugačije primere iz novina.

Do tada, neće nam pomoći nikakvi novi politički izbori. Oni, nažalost, služe samo preraspodeli unutrašnje moći i novca. Ti sitni detalji kao što su moral, solidarnost, kultura, obrazovanje, poštovanje, to su trice i kučine.

Dakle, kad mi budemo bolji, biće nam i deca bolja.

To, naravno, ne isključuje ličnu odgovornost naše mile dečice. Uz prava idu i obaveze. I najposvećeniji roditelj nije garant za dobro dete. Ne preuzimajte njihove obaveze, ne brišite njihove brljotine, nek osete posledice svojih odluka. Nek padnu godinu, nek dobiju neopravdani i ukor, nek zarade sami neki dinar, nek spreme kuću. Ne dajte im da hvataju krivine i idu linijom manjeg otpora, uz obavezno - nisam ja, neko drugi je...ili jesam ja, ali i drugi je...dugoročno, to im je medvedja usluga.

Kad vidim unezverenog roditelja koji razrednom starešini učenika prve godine izgovara rečenicu - Ja ne znam šta ću s njim, ništa mu ne mogu, pomozite...muka me uhvati. Što ne znači da se i sama neću naći u istoj ulozi za par godina i pored sve moje pameti i truda.

ovo je blog o velikom problemu maloletničkog nasilja,

od sa punim pravom nezadovoljnih prosvetnih radnika,
preko prevaziđenih, preobimnih programa,
katastrofalnih udžbenika

do nasilja koje postaje svakodnevno i sve brutalnije.

A kao lajt-motiv i ilustraciju koristiš incident u kome nema ni N od nasilja, niti bilo člega što si pomenula?!

a ti sabotiraš i praviš se duhovit,
kao da smo mi senzacionalisti, ili neznam šta,
pa pravimo magarca od komarca, a ti prosipaš cool
mudrost sa visine.

Važi skapirao sam. Realno - ni u školi me nisu primili u hor.

sasvim svesno to radiš od kad sam otvorila blog,
i veoma uporno.

Ej Dunja, aj ćao.

freehand

Pljuni!,- Molim?- kažem ja- Pljuni tu žvaku....razredni i ja počnemo da se smejemo, ovaj kreten ništa ne kapira. zamal, da dobijem ukor

Bebe-hani , volim blogerke koje izgledaju kao maturantkinje!
Ako (opet) nisam promašio poantu?!

kao uvek zli freehand pokazuje svoje lice
poenta je da ja ovakva kakava sam direktoru više ličim na maturantkinju nego maturantkinje u high heels, silikonima, nadutim ustima, bretelicama, nadogradnjom kose i većsveštasledi.
jbg tako je bilo
priča više govori o direktoru nego o meni.
viš da moron nije mogao da skapira da sam roditelj a i ja sam mu 'aljini do patosa bila upadljiva i sumnjiva a ne polugole gimnazijalke koje mu se muvaju po školi.
jbg valjda sviklo oko

a i fakat izgledam ko maturantkinja

Idi, bre, Bebo... :))))
Je l 'teo u ruku da mu pljuneš?

ma da bre, kreten. ja taman htela da mu pljunem u šaku žvaku, onako iz zezanja, al razredni počeo da se smeje tako da je ovaj skapirao zajeb.
a i malo me bolje zagledao


i ja sam protiv onakvih kecelja, ali neka mera može da se nađe.
kad mogu onolike škole na zapadau, što ne bi moglo i ovde?
Sin mojih prijatelja koji žive u londonu išao u državne škole i nije smeo da dolazi u školu u patikama, samo na fizičkom i sportu, a za u školu bile obavezne crne cipele, pantalone, džemper na v iszrez, košulja takve stvari. ništa duksevi, kapuljače

Dobro ti kažeš. Nečije mladunče otme tvom mladunčetu nazuvke od kože muflona kojeg si lično ulovio i zbriše u svoju pećinu. Onda ti zgrabiš luk, strelu i koplje i zaputiš se u odmazdu, uletiš u komšijsku pećinu, izvučeš tatu, a on naoružan toljagom, pa opleti...U tom slučaju stvarno nismo morali prelaziti ovoliki put od prvobitne zajednice...

ovo nije blog o incidentu,

incident je kap koja je prelila čašu,
ilustracija, koja srećom nije završila tragično.

ovo je blog o velikom problemu maloletničkog nasilja,
pred kojim ti zatvaraš oči.

pričamo ti ovde, svi mi koji radimo po školama,
koji smo bliže problemu, koji ga vidimo,

Dobro da sam ovo pročitala.
Iskreno rečeno, i meni se učinilo da ovaj incident nikako nije dobar predstavnik onog što bi trebalo da bude tema.
Klinac jeste uradio zabranjenu i pre svega vrlo opasnu stvar, i zbog toga treba da snosi posledice, ali stavljati na ovu priču etiketu nasilje u školama ne ide.

Već sam rekla da je, po meni, za maloletničko nasilje najkrivlja država, koja svojim propisima maksimalno ograničava prosvetne radnike da kazne učenika kada to zasluži.
Možda sam naopaka, al ja ne verujem u zemlju dembeliju, u kojoj će se serijalom predavanja postići da svi u školi budu nasmejani i ljubazni.

Već sam rekla da je, po meni, za maloletničko nasilje najkrivlja država, koja svojim propisima maksimalno ograničava prosvetne radnike da kazne učenika kada to zasluži.
Možda sam naopaka, al ja ne verujem u zemlju dembeliju, u kojoj će se serijalom predavanja postići da svi u školi budu nasmejani i ljubazni.

nisi naopaka...i ja mislim da drzava odnosno ministarstvo prosvete snose najvecu odgovornost za sve sto se desava po skolama a i kasnije na fakultetima...ja cu malo ovde da trolujem pa necu da pricam o nasilju vec o obrazovnom sistemu...STUDENTI SU U PRAVU narociti oni na filoloskom i slicnim fakultetima gde se jos uvek koriste samo kreda i tabla i poneki racunar, samo im je adresa za protest pogresna...adresa je ministarstvo prosvete koje odredjuje kvote za budzetske studente tj one za koje uplacuju fakultetima novac a svi ostali treba da plate fakultteima ono sto bi trebalo da plati ministarstvo iliti drzava ili da se nadje neko trece resenje..mogu i studenti nesto da plate, i sami su predlozili maksimalno tri minimalne plate u srbiji umesto tri prosecne u beogradu sto je sasvim korektan predlog....nas obrazovni sistem ,kakav god bio, u ex yu, funkcionisao je po odredjenim pravilima..rezultat je da svi koji su otisli negde daleko odavde nisu imali nikakvih problema da se uklope u sasvim razlicite "radne sredine"..inzenjeri su radili kao inzenjeri, lekari kao lekari...mislim, nisu prali sudove....za ove bolonjce nisam sigurna(izuzetaka je uvek bilo i bice )...devedesetih je poceo krah obrazovnog sistema ovde a svi su pricali samo o reformama...onda su dosle dvehiljadite i nespreman ulazak u bolonjski proces u visokom skolstvu....sada imamo situaciju da mnogi studenti ni sami ne zanaju sta su zavrsili...master svi pominju kao nesto extra a radi se o diplomskim studijama...neki fakulteti izdaju i bolonjcima diplome "diplomiranog" sa 4 godine studiranja i studenti misle da su zavrsili sta su hteli ..a nisu...mnogi jos ne shvataju da nisu diplomirali dok ne zavrse master....svake godine ministarstvo menja neke odredbe zakona pa u nekim segmentima izjednacavaju strukovne i akademske studije...toliki je haos da poslodavci vise nece znati ko im se javio na konkurs tj koje mu je formalno obrazovanje.. sustina je da je ova drzava od obrazovanja napravila biznis pa i sam ministar predaje na megatrendu i ne smatra da je to sukob interesa...mada i nije vazno sta on smatra nego sta je po zakonu...jedna ozboljna stvar kao sto je obrazovanje kod nas postaje sprdnja pa citamo po novinama kako extra nena radi doktorat a marijana mateus upisala master na megatrendu uprkos protivljenju verinice vlasnika istog...itd...
...izvinjavam se AD za ovaj trol..al nesto mi doslo...