Prosvetni blog za ovu nedelju

Zove me sestra pre neki dan sva u šoku, kaže - imali su roditeljski sastanak kakav do sad nikad nisu imali. Čitala im učiteljica na sastanku odlomke iz nekog "zakona". Otkad to na roditeljskim sastancima čitaju zakone, i kakav je to novi zakon, pita me.

Pojma ne znam, kažem, ne verujem da je zakon, mora biti da je nekakav podzakonski akt. Šta su čitali?

Pa, kaže sestra, nešto o ocenjivanju, o tome kako pismeni i kontrolni zadaci ne smeju biti više od dva puta nedeljno, kako deca na početku godine treba da se testiraju da im se vidi "startna pozicija", pa posle da im se prati napredak... i sve tako nešto čudno, što dosad nikad nije bilo.

Završim razgovor te odem na sajt Ministarstva prosvete, i tamo nađem Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju,

Krenem da čitam, a uspomene samo naviru...

***

"Učenik u toku časa može da bude samo jedanput ocenjen za usmenu ili pismenu proveru postignuća."

Pametno, pametno.

E, gde je to pravilo bilo kada je mene u srednjoj školi maltretirao matematičar? Izveo me na tablu i dao mi da rešim zadatak. Ja pisala, pisala, celu tablu ispisala i - na kraju dobila tačan rezultat. A on me gleda, ljut ko ris!

"Što si tako uradila!?"

Ja u potpunom zbunu, ne razumem šta mi priča, pitam: "Jesam pogrešila?"

Ne, kaže on, rezultat je tačan, ali ti postupak nije onakav kakav smo učili.

"Ajde uradi ispočetka, onako kako smo učili postupak."

Ja ga gledam u totalnom zbunu, ne sećam se tog postupka koji mi traži, i lepo i pošteno se okrenem ka njemu i kažem: "Ne znam profesore taj postupak."

Đipi matematičar od one katedre, ljut ko ris!

"Kako ne znaš? Lažeš da ne znaš! Ne verujem ti da ne znaš! Znaš ti, nego nećeš!"

"Ali, profesore, časna reč, ne znam na šta mislite!"

"Ajde na mesto i evo ti ne jedna, već dve jedinice, zato što si bezobrazna i što lažeš!"

Da mi se nije desilo da mi u drugom polugodištu fizičar da dve petice na istom času, verovatno bi mi taj matematičar ostao u uspomeni kao gora trauma nego što na kraju jeste. Ovako - ni imena mu se ne sećam. I uvek ga se sećam u paketu s fizičarem. E, njemu već pamtim ime. Zvao se Toma.

***

"Ako nekon pismene provere postignuća više od polovine učenika jednog odeljenja dobije nedovoljnu ocenu, pismena provera se poništava za te učenike."

Pametno, pametno.

E, kad se samo setim one Banićevićke... kakva je to rospija bila! Majko mila, mrzela sam je ko Nemca! Utripovala žena da samo Ivo Andrić zna za pet, ona za četiri, a njeni učenici mogu iz srpskog jezika i književnosti da imaju maksimum trojčicu. Svaki božji pismeni zadatak iz srpskog celo odeljenje dobije jedinice, pola tuceta njih dvojke, a samo Miletić i ja trojke.

Ništa nije pomagalo što sam insistirala da me pita da popravim ocenu. Mislim, pitala ona mene, ali mi ocenu ne popravi. Jedan čas, na samom početku, prozove me i kaže: "Hajde Branka sve pesme od početka školske godine napamet", te sede pored prozora i zagleda se u daljinu.

Krenem ja da recitujem, i 45 minuta tako bez prekida recitujem, sve dok nije zvonilo.

Tad ona ustade od prozora, pogleda me i reče: "Branka će nam uvek recitovati kad bude tužno vreme. Odlično Branka. Sedi. Dva plus."

E, kad je nisam golim rukama tada zadavila, mislim da nikad nikog i neću.

I žalila sam se na nju, nije da nisam. Čak sam negde od nekog načula da ako je učenik nezadovoljan ocenom, može da je poništi i zahteva da odgovara pred komisijom.

Odem te priupitam razrednog kako se to tačno sprovodi u delo, a on - umalo infarkt miokarda nije dobio na licinome mestu. "Pa, nemoj Branka molim te, pričaću ja s njom!" I pričao je, i "popravi" mi žena ocenu na četvorku, a posle mi - ako se dobro sećam - nastavničko veće dade i peticu.

Ali meni osta gorak ukus u ustima do dana današnjeg što mi se "poklanjalo" nešto što sam zaslužila! Jedina sam u odeljenju, bre, od korica do korica Rat i mir pročitala - malo li je?!

***

"Nastavnik je dužan da obavesti učenike o nastavnim sadržajima koji će se pismeno proveravati prema rasporedu iz člana 12. stav 1. ovog pravilnika, najkasnije pet dana pre provere."

Pametno, pametno.

E, kad se opet setim te iste Banićevićke... najavljivala je ona nama teme za pismeni, nije da nije. Čak smo i pripremu za pismeni radili.

Tako jedan dan dođe ona i kaže: "Tema za pripremu za pismeni glasi: Silna pesma vaše krvi pobediće mašine i topove."

Sledeće nedelje dođe na red taj pismeni za koji smo se pripremali, a tema: "Da, sećam se, svega se sećam večeras..."

A pri tom niko od nas nije ratovao u partizanima, te silne pesme krvi i pobede mašina i topova svakako nije mogao da se seća.

Kakve veze je priprema za pismeni imala sa samim pismenim - to samo ona zna.

***

"Raspored pismenih zadataka i pismenih provera dužih od 15 minuta upisuje se u dnevnik i objavljuje se za svako odeljenje na oglasnoj tabli škole, odnosno na veb stranici škole najkasnije do kraja treće nastavne nedelje u svakom polugodištu."

Pametno, pametno.

Ama, veze sa životom nema i predstavlja teško mrtvo slovo na papiru, da ne kažem totalni pokolj slova na papiru, iliti masakr slova na papiru. Možda čak i genocid slova na papiru.

Ajde, čik da mi neko nađe dve i po osnovne škole u Srbiji koje ovo STVARNO imaju na svom vebsajtu?

O misterioznoj oglasnoj tabli da ne pričamo.

Ona se iznova pominje u raznoraznim zakonima, statutima, poslovnicima, pravilnicima... uprkos tome što je u stvarnom životu nikad niko nije video.

U dve novobeogradske osnovne škole sam do sad priupitala "Gde vam je ta oglasna tabla?" U prvoj (OŠ "Mladost") dobila sam odgovor da se ona nalazi u zbornici (na kojoj stoji obaveštenje "Nezaposlenima ulaz zabranjen"), a u drugoj (OŠ "Radoje Domanović") sam prvo s tetkicama obilazila celo prizemlje, gde su mi one pokazivale kojekakve panoe na kojima se reklamiraju sportske aktivnosti (za pare, ne kao sekcije), da bih posle od direktorke saznala da je oglasna tabla u zbornici i da je ona samo za nastavnike, ič nije za roditelje i učenike.

I ko će sad da se postara za to da se ova tačka zakona (koja, ah, tako divno deluje na papiru) poštuje u praksi?

Da neće možda Ministarstvo prosvete?

Pa, ministarstvo prvo među svima ostalima ne poštuje one odredbe zakona i podzakonskih akata koji propisuju šta na njihovim vebstranicama treba da stoji.

Evo, na primer, u Pravilniku o stručno pedagoškom nadzoru u članu 6 (Vrednovanje kvaliteta rada ustanove), u stavu 5 se kaže:

"Ocena kvaliteta rada ustanove iskazuje se za svaku ključnu oblast, brojčano i opisno i objavljuje se na internet strani Ministarstva."

Čik da mi neko nađe ijednu jedinu ocenu kvaliteta rada ijedne jedine obrazovne ustanove na sajtu ministarstva - a evo ga sajt ovde: http://www.mpn.gov.rs/sajt/.

Smrt, pokolj, masakr, genocid - jadnih slova na papiru.

Laka im crna zemlja.