Žene i Internet

A šta tek da radim sa dečkom koji me vara?

Da...AI.

- Viktimološko društvo Srbije je pre pet godina pokrenulo kampanju "Amnestija za žrtve nasilja - dokle robijom na robiju" i pokrenulo inicijativu za pomilovanje žena koje su posle dugogodi{njeg trpljenja nasilja ubile nasilnika. Posle toga je amnestirano šest žena, a dve su dobile skraćenje kazne – kaže Jasmina Nikolić iz VDS i objašnjava:

Ovo je grozno i jezivo!

Znači u Srbiji žene imaju pravo da uzmu zakon u svoje ruke, i bivaju oslobodjene za podmuklo ubistvo najtežeg stepena, koje se recimo u USA uglavnom kažnjava otrovnom injekcijom? Zar zakon i Ustav dozvoljavaju ovako nešto,i molim vas navedite mi takav član krivičnog zakona,hvala.

Da li je to dozvoljeno po ustavu? Hoće li neko odgovarati što je doneo oslobadjajuću presudu za monstruozne i podmukle ubice? Ako je dozvoljeno ubiti čoveka na spavanju samo zato što je muškog pola,bez obzira o kakvom se razlogu radi,onda Srbija nije civilizovana zemlja nego divlji zapad! A zašto se te žene nisu obratile zakonu da ih zaštiti,nego uzele pravdu u svoje ruke?

A šta ako su one nekako doprinele tom nasilju i podmuklo ubistvo predstavlja samo nastavka paklenog plana?

Ima li ovakvih slučajeva oslobadjanja ubica u zapadnoj Evropi,molio bih da me neko argumentovano informiše? Hvala.

Ovo je intervju s Marinom Arsenovic Pavlovic, urdila sam ga isto pre par godina.

Nema se vremena za rad sa mladima koji dolaze iz porodica koje mrze siromašne, hendikepirane i decu koja pripadaju marginalnim grupama, kaže u razgovoru za Danas, dr Marina Arsenijević Pavlović

Najugroženije su devojčice sa hendikepom

Imamo podatke da je 80 odsto dece kojima bi trebala da se bavi specijalna edukacija van sistema, to su deca ulice

- Priznali ili ne, naučnici stvaraju i iz ličnog iskustva - kaže Marina Arsenović. – Otac mi je mahao viljuškom ispred lica i govorio da on ceni samo praktičan rad i da za njega duh ne znači nista. A ja sam se u gimnaziji zaljubila u psihologiju i rešila da je studiram, pa makar umrla.

Koliko socioklasna pripadnost utiče na izbor profesije?

- Moje kolege i ja imamo podatke o decenijskoj segregaciji na pojedinim fakultetima. Mladi se regrutuju prema društvenom sloju kome pripadaju. Postoje marginalizovani fakulteti, sirotinjski, kao i oni gde studiraju deca bogatih, prestižni fakulteti. Danas se bavimo građanskim pravima, ali i dalje vlada muška psihologija. Frojd je zakon, a primeri višestruke marginalizacije slabo koga zanimaju.

Kako su žene marginalizovane?

- Žene nemaju mehanizme za razvijanje samosvesti, u našem društvu su ispod muškaraca. Možeš da budeš profesorka univerziteta, ali si i dalje ispod svakog električara, fudbalera ili kamiondžije. Uređena je analiza udžbenika koji treba da vaspitavaju i u njima je žena prikazana kao neravnopravna, opamećena putem batina. Osobine koje se najčešće pripisuju ženama u udžbenicima su: nesamostalna, lenja, poštena, plašljiva, lakomislena, požrtvovena, nežna, stidljiva, pobožna, neodlučna, neuredna, nestalna, poslušna, svadljiva, neodlučna i nesigurna.

Muškarci su ponosni, dobronamerni, pravedni, spretni i nasilni. Ni sa zanimanjima stvari ne stoje bolje. Žene su u udžbenicima koji vaspitavaju mlade vaspitačice - kuvarice, medicinske sestre, seljanke, sluškinje, pastirice, domaćice. Muškarci su državnici, inženjeri, moreplovci, novinari, policajci, sudije, sportisti, umetnici, naučnici, direktori, plemići, partizani, univerzitetski profesori. Žene teže braku, deci, emocionalnoj sigurnosti, kosmopolitizmu, ljubavi, nacionalnoj ravnpravnosti, očuvanju prirode. Muškarcima je bitna demokratija, iskazivanje nacionalne pripadnosti, kolektivizam, multikulturalizam, nacionalna ravnopravnost, obrazovanje, znanje, lična samostalnost, a teže patriotizmu, pluralizmu, pravičnosti, privatnom vlasništvu, samopotvrđivanju, seksu, profesionalizmu, uglednim društvenim položajima. Žene se interesuju za prijateljstvo, uređenje kuće i baštu, a muškarce zanima humanitarna delatnost, sudbina vlastite nacije, politika, putovanja, uspeh u struci, sticanje materijalnih bogatsatva, tehnika, sport, vera, vlastito škovanje.

Kako se tretiraju žene u domaćoj nauci?

- Na univerzitetu žene koje nemaju svog "zaštitnika" u vrhovima hijerarhije, mentora, odnosno sponzora, veoma teško napreduju. Sužene su im mogućnosti za kreativan rad. Jezik žena u nauci se tretira kao marginalan, subjektivan i skandalozan. Zato što biraju teme koje muškarci ne bi nikad izabrali. Priznali to ili ne, ženski rukops se vidi i u stručnom i naučnom jeziku. Teško se probijaju. Lako prolaze one koje su se udale za mentore ili su imale seksualnu avanturu.

Neke žene su se identifikovale sa muškarcima, kreativno su neplodne, sterilne, rigidne, imaju ponašanje fašiste prema kolegama i napreduju čvrstim korakom pod kišobranom svojih muževa i ljubavnika. Ponašaju se kao najrigidniji muškarci, druge žene ih se plaše i povlače se, jer nema solidarnosti i podrške.

Da li su nastavnice ugrožena kategorija?

Nastavnici u Srbiji su mahom ženskog roda. U vrtićima su gotovo 100 odsto žene vaspitačice, u osnovnom školama u nižim razredima ima oko 70 odsto žena, u srednjim oko 55 odsto. To je život koji ne bi niko poželeo. Malo je istraživanja rađeno o životu prosvetnih radnica u Srbiji. U Centru za pedagoško i psihološko metodičko obrazovanje studenata radili smo jedno na uzorku od oko 600 nastavnica i našli smo da je njihov način života tipičan za društvenu krizu i krizu morala. One žive teško i turobno. Moraju da se bave paralelno drugim zanimanjem da bi prezivele. U malim mestima rade baštu i poljoprivredu, gaje stoku da bi prehranile porodicu. U gradu se često bave i sivom ekonomijom. Jako su siromašne, potpuni marginalci, ne čitaju novine i stručne knjige. U nekim mestima nemaju ni adekvatne školske zgrade, zmije im izlaze iz poda i šetaju kroz učionice, nemaju ni wc, ni mokri čvor. Najugroženije su nastavnice koje se bave bolešljivom i siromašnom decom. Napadaju ih bolesti i vaške. Od svojih plata kupuju deci kolače i keks i drže po fioakama, kupuju i lekove za decu, jer imaju saosecanje. One teško dolaze do javnosti. I mi istraživači koji treba da ih zastupamo, se teško probijamo.

Da li se mladi ljudi sa predrasudama menjaju tokom studiranja?

- Nema se vremena za rad sa mladima koji dolaze iz porodica koje mrze siromašne, hendikepirane, decu koja pripadaju marginalnim grupama. Dobija se autoritarna ličnost puna predrasuda, a najteže je menjati stručne predrasude. Uočeno je, otkad naši studenti rade u praksi, da oni jednostavno mrze ljude sa kojima rade, da ne komuniciraju dobro. To je rezultat "inženjerskog pristupa" u nastavi, nedostatka ličnog kontakta, habanja profesora, habanja asistenata. Nastavnici ne mogu da izdrže opterećenje. Ja prosečno imam 400 ili 500 studenata, a imala sam i osamsto.

Može li se govoriti o ugnjetavanju od vrtića?

- Od predškolskog do fakultetskog nivoa automatski otpadaju deca sirotinje, deca marginalaca. Oni kojima je najpotrebnije to predškolsko vaspitanje su uskraćeni, oni ne dopiru do tih instituacija. Em majka ne radi i nema prihoda, em dete ne prima obrazovanje. Taj sociokulturni hendikep se proteze na kasnije nivoe, takva deca su kasnije najvise ugnjetena. Imamo podatke da je 80 odsto dece kojima bi trebala da se bavi specijalna edukacija van sistema, to su deca ulice. Kako su tretirana vidi se iz načina kako su klasifikovana: bulimična, anoreksična, deprimirana, zapuštena, hronično bolešljiva, slabunjava, potrhranjena, nagojena, malaksala, apatična, depresivna, zapuštena, zanemarena, nepravilno i nedovoljno razvijena, umorna, iznurena, mlitava, neuredna, neuravnotežena, vaspitno zapuštena, nesocijalizovana, neadaptirana, kriminalna i sa defektom izgleda i ponašanja.

Rečnik kojim se koriste društvene nauke nije neutralan. Vrlo je teško razviti antidiskrimicionu terminologiju, a ne da se deca kvalifikuju "sa defektom izgleda i ponašanja", što je užasno! Znate, studenti tu decu ne prepoznaju drugačije, jer su ih termini okovali.

Polna nejednakost se podstiče u toku obrazovnog procesa. Prema istraživanju MMF najugroženije i najsiromašnije su devojke. Devojčice su inferiorne, što je porazno za njihovo samopoštovanje. Suština je u prikrivenoj mržnji prema ženi, koja postoji u našoj kulturi. Iskustvo ukazuje na mnogobrojna kršenja prava devojčica na obrazovanje, diskriminaciju po polu. Naročito su ugrožena ženska deca sa nekim hendikepom, njih roditelji sakrivaju, ne podsticu ih da se školuju.

Da li su studentkinje diskriminisane?

- Muški šovinizam i nipodaštavanje žena u Srbiji nisu nestali, a oblici ispoljavanja su se proširili. Siromašne devojke se teško uključuju u sistem obrazovanja i trpe poniženja. Ima mnogo studentkinja koje moraju da napuste studije na pola, jer roditelji ne mogu više da ih izdrzavaju. Postoje studentkinje koje moraju da rade vrlo teške poslove da bi mogle da studiraju, imamo mnogo studentkinja koje moraju da spavaju sa svojim gazdom. Rade po kafićima, spavaju sa šefom. To traže i od devojka koje rade po buticima, gazde ih seksulano eksploatišu, a one ćute i kriju. Dođu, povere se, pa otplačemo zajedno.

Znam majke koje podstiču ćerke da budu sponzoruše, koje su u stanju da dignu kredit da bi investirale u fizički izgled devojaka. Znam devojke koje su napumpale usta, napravile nadogradnju noktiju, kose i stavile silikonske grudi, da bi se bolje kotirale na muškom tržištu. Interesantno je da i muškarci gube stare vrednosti: romantiku, ljubav, sentiment. Sve ima svoju tržišnu vrednost.

Šta je sa jakim ženama?

- Jaka žena, kad naiđe na jakog muškarca, ima nekoliko načina na koje reaguje. On joj je privlačan, kao i slaboj ženi. Ona u njemu voli sparing partnera, jer može da se upusti u stalnu borbu sa njim, rat do istrebljenja. Zato što su narcizmi jake zene i jakog muškarca vrlo snažni, pršte varnice. Psihijatri kažu da ima oko 30 odsto takvih brakova. Žene podjarmljuju svog muškarca: lava, vuka, medveda. Mada, u našoj kulturi su muškarci uglavnom prasci. Dok su mladi, žene im igraju ulogu dadilja, a kad ostare negovateljica. Muškarci traže ženu koja ima osobine medicinske sestre koja se bavi negom bolesnika.

Da li ste istaživali seksulano ponašanje muškaraca u domaćem ambijentu?
- Radila sam jedno istraživanje, 600 asistenata sam ispitivala: po 200 sa medicinskog, društvenih i tehničkih fakuleteta. Pitala sam koliko minuta dnevno posvećuju seksualnom ponašanju, dakle predigra i seksulani odnos. Najgori su medicinari, samo pet minuta dnevno troše na seks.

Isto tako, broj seksulanih odnosa naših političara, uopste muškaraca na vlasti je mali. Preveliki broj sati troše na sednicama i ja sam uverena da je kod većine njih orgastička sposobnost potpuno zatajila, a verovatno se i ne trude.

Antrfile

Tri crte Balkanca

- Postoje tri crte Balkanca. Prva je takmičarstvo. Muškraci gledaju statusne simbole, takmiče se ko će da ima lepšu žensku, mlađu. Druga je promiskuitetnost i svodi se na pitanje koliko je oborio žena u krevet. Treća osobina je velika udaljenost od poroda. Oni samo propisuju kazne za decu koje žena treba da sprovede.

Antrfile
Mlakonje su niže vredne

- Žene generalno ne vole mlakonje, muškarce iz susedstva, koji donose cveće i udvaraju se. One ih tretiraju kao niže vredne. Sviđaju im se muškarci koji su neka vrsta sileddžije. Siledžijstvo se brka sa samosvešću. Kad svog tigra, vuka, medveda pretvore u uglađenog tipa, koji donosi čokoladice i fino razgovara, više nije interesantan.


Antrfile
Studenti skidaju sa interneta tuče

- Neki studenti su skloni nasilju. Imam studenete koji vole da skidaju sa interneta tuče, da ih posmatraju. Ne znam da li to rade iz profesionalnih razloga, ili stvarno uživaju. Ali, činjenica je da se jedan broj mojih studenata zapošljava u policiji i to na visokim položijima.

Antrfile

Dr Marina Arsenović Pavlović diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na oba smera psihologije, industrijskom i školskokliničkom, a doktorirala na Defektološkom. Više od 29 godina bavi se pedagoškom psihologijom, radila je i na predmetima psihologija slepih i slabovidih i metodologiji specijalne pedagogije. Deset godina je bila asistent na psihologiji mentalno nedovoljno razvijenih lica i stručni saradnik u Insitututu za psihologiju. Danas je docent na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, bavi se političkom psihologijom, etno i psihologijom marginalnih grupa, te feminističkom pedagogijom.

Žene apsolutno uživaju najveća moguća prava,naprotiv muškarci su 'diskriminisaniji'prilikom zapošljavanja,za njih mahom,ostaju oni najgori, najprljaviji poslovi.

Naravno, to je zato što mogu da zatrudne, pa im onda ili poturaju ugovore gde piše da će se manuti rađanja izvesno vreme ili ih uopšte ne prime, jer ko je lud da zaposli muškarca koji sutra može da zatrudni, pa onda porodiljsko (a pre toga možda i održavanje trudnoće) i uopšte...zato radije zapošljavaju žene.

Ja iskreno ne bih više davio Srbiju oko ženske ugroženosti.Ali na vama je

Ni mi tebe ne bismo više zadržavale.
Kad se susretnem sa takvom vrstom naučno dokazane mizoginije (a na sva tri bloga si posejao neverovatne bisere) uvek pomislim - Kako li ovaj vaspitava/ili će vaspitavati svoju decu?

zmije im izlaze iz poda i šetaju kroz učionice,

KUUUUL....

Ja sam čitao o nekoj učiteljici kojoj su crne udovice izlazile iz radijatora u učionici, pa su morali da rade dezinsekciju nekim sredstvom protiv paukolikih zglavkara.

Šta je sa jakim ženama?- Jaka žena, kad naiđe na jakog muškarca, ima nekoliko načina na koje reaguje. On joj je privlačan, kao i slaboj ženi. Ona u njemu voli sparing partnera, jer može da se upusti u stalnu borbu sa njim, rat do istrebljenja. Zato što su narcizmi jake zene i jakog muškarca vrlo snažni, pršte varnice. Psihijatri kažu da ima oko 30 odsto takvih brakova. Žene podjarmljuju svog muškarca: lava, vuka, medveda. Mlakonje su niže vredne- Žene generalno ne vole mlakonje, muškarce iz susedstva, koji donose cveće i udvaraju se. One ih tretiraju kao niže vredne. Sviđaju im se muškarci koji su neka vrsta sileddžije. Siledžijstvo se brka sa samosvešću. Kad svog tigra, vuka, medveda pretvore u uglađenog tipa, koji donosi čokoladice i fino razgovara, više nije interesantan. .

E da, šta sa ovim? Pre svega, da li se te buduće siledžije mogu po nečemu prepoznati pre nego što se udaš za njih, pa da se jednostavno ne udaš? "bolje sprečiti nego lečiti" i taj rad

Srećan rođendan, toplo se obucite, dobro da se predstavite i srećne da se vratite.
Izveštaj s puta se željno iščekuje!

Ustvari - razumem!
Razumem da je ovo jedna od onih situacija kad ja obično, a nažalost često, pomislim -
"Što smo, koji moj, silazili sa drveća, kad smo sve gori i gori?"
Znaš ono, kad te prosto sramota što pripadaš ljudskom rodu!

A, onda pomislim na Fidiju, Mikelanđela, Tagoru, Tadž Mahal...(da ne ponavljam sebe)
...i setim se da ću za dve god. (kad napunim 60) da "kaznim" sebe i, najzad pročitam
"Igru staklenih perli" i tako zaokružim moje poznanstvo sa Hesse-om.

...pa počnem da se ubeđujem da, ipak, ima šanse za nas...

...i, da će nam, već jednom otpasti ti repovi...

...i počnem i da verujam u to...

...opet...

sunce sija, lepo vreme, gordanac cupka

mahanje i zagrljaj na daljinu
:)
uz vas smo
tebi sretan rodjendan:)))

Vlasta92

gordanac cupka, ne moze da doceka da pocne da prica...

Samodopadljivost, predizborni rad na terenu, ili nestrpljivost da ljudima konacno otvori oci?

hoochie coochie man

Vlasta92gordanac cupka, ne moze da doceka da pocne da prica...
Samodopadljivost, predizborni rad na terenu, ili nestrpljivost da ljudima konacno otvori oci?

Pa lepo piše da nisu pravili pauze, možda joj se išlo na wc

Vlasta92

Hvala! Bilo je divno, ako izostavimo dežurne hejtere na twitteru, ljude koji se kriju iza nikova i pljuju onako, larpulartisitički - pljuvanja radi.

Znaš one neostvarene, ili ostvarene što misle da su jedini ostvarili, i one što ne vole kada im žene nešto razmatraju. U tome su bile vodeće neke devojke na twitteru, isto nn lica, sa završenim fakultetom "Da ti crkne krava"

ee apropo

si primetila da su se risentli u medijima pojavile neke nove kategorije: lideri internet zajednice Srbije, uticajni tviterasi, a?
čoveče, uticajni twiteraši