Izbor (ali lekara)

/ 22.12.2011. u 11:29

Komentari: 137
Čitanost: 19673
/
Preporuke: 2640
/

Ponovo imam priliku da ugostim dragog prijatelja sa sadržajem našeg razgovora, i nadam se da će biti inspirativno onoliko koliko je bilo i meni. Ima reč:

Ovih dana, u svim pisanim i elektronskim medijima, nova tema za razbibrigu- pod hitno naći svog doktora ( opredeliti se valjda za njegove zdravstvene usluge u domu zdravlja) i doneti potvrdu o istom, svom referentu u firmi u kojoj ste zaposleni, da bi se izvršila overa zdravstvene knjižice. Ako u predviđenom roku to ne uradite, bićete praktično u nemogućnosti da dobijete zdravstvenu zaštitu u pripadajućem domu zdravlja bez obzira što Vam se iz bruto prihoda uredno svakog meseca odvaja dinar (ne mali) za Vašu zdravstvenu zaštitu.

Pored već i ranije opisanih gužvi po domovima zdrvlja gde se i satima čeka da bi se ušlo kod doktora na pregled ili bar prepisivanje lekova ( hronični bolesnici kojima se terapija samo produžava) sada se stvara nova gungula sa unezverenim ljudima koji treba da se opredele za izvesnog dotora i da o tome dobiju potvrdu. Mnogi, bogu hvala, i ne koriste usluge matičnog doma zdravlja i nemaju ni otvorene kartone a kamo li da poznaju doktore a posebno one koji su na glasu kod kojih bi valjda trebalo i otvoriti karton.
Na kraju se raspitate među pacijentima ili poznanicima i saznate ime doktora kod koga bi trebalo otvoriti karton, a na šalteru Vam kažu da to nije moguće jer imenovani ne prima više novih pacijenata ( prebukiran čovek) - postoji kvota do koje se može otvoriti određeni broj kartona kod pojedinog doktora i.. šta sad?
Postoji varijanta da otvorite karton kod bilo kog drugog doktora, a potom ako niste zadovoljni pruženim zdravstvenimj uslugama, zvanično zatražite promenu doktora ( jer na to imate pravo) i tako u krug. Ponudiće Vam nekog drugog doktora koji takođe ima malo otvorenih kartona za svoju ordinaciju jer onaj prvi kod koga svi hoće i dalje ne može da Vas primi jer ima previše kartona.

Već od ranije je poznato da u domovima zdravlja figuriraju, uglavnom, dve vrste lekara- oni koji predano rade svoj posao, temeljno pregledaju pacijenta, postave urednu dijagnozu i započnu lečenje sa zakazanim kontrolama i sl - što je i osnovna namena primarne zdravstvene zaštite, jer se ogroman procenat zdravstvenih problema građana može i mora obaviti na nivou doma zdravlja ( to su svetska iskustva i nema ni jednog razloga da i kod nas ne bude tako) i druga vrsta lekara koji „pišu upute". Ovi potonji, ne ulazeći u detaljniju analizu njihovog postupka ( problem motivacije, sigurnosti u radu ili nešto treće..) upućuju uglavnom pacijente na specijalističke preglede ( sekundarni vid zdravstvene zaštite) bilo kod specijaliste zaposlenog u istom domu zdravlja ili nekom sa istim stepenom stručnosti u nekoj od bolnica ili kliničkih centara.Naravno, ima nezadovoljnih pacijenata i za prvu i za drugu kategoriju lekara. Kod ovih prvih, koji pokušavaju da zdravstveni problem pacijenta završe na svom nivou stručnosti, po nekada ima primedbi ( manji broj slučajeva) da pacijent odmah želi viši nivo stručnosti ( često bez potrebe) i insistira na uputu za lekara specijalistu. Velika većina bude zadovoljna radom lekara opšte prakse, brže se izleče, osećaju se dobro, brže su radno sposobni ...

Kod onih drugih, koji, u glavnom, pišu upute za specijalističke preglede ( koji po pravilu imaju i manjak registrovanih kartona) ima i najviše nezadovoljnih pacijenata koji bi da zdravstveni problem reše odmah i veruju da bi im pripadajući doktor sasvim sigurno pomogao i bez specijalističke konsultacije. Naravno, manji broj pacijenata baš voli ova tip lekara jer im omogućava direktan „ prolaz" do specijaliste, jeste da će se načekati u nekoj specijalističkoj čekaonici ali će bar dobiti pravo mišljenje.
Na sve ovo treba dodati i slučaj, ne retko, kada se radi o hitnim ili relativno hitnim pacijentima i koji zbog trenutnog zdravstvenog stanja ne mogu da biraju termin posete domu zdravlja kada baš njihov izabrani lekar radi. Šta sada? Ko će da pregleda pacijenta koji je u tom trenutku „ ničiji" , da mu da terapiju i zakaže kontrolu - kod sebe, kakav bi red bio ili kod izabranog lekara u njegovoj smeni.

Na kraju, uz želju da izaberete „ pravog „ doktora u pripadajućem domu zdravlja, pridružujem i želju da nikada do penzije ne ostanete bez posla, jer u tom slučaju, po isteku važenja zdravstvene knjižice svi Vaši podaci se brišu iz centrale RFZO uključujući i izjavu o izabranom lekaru u domu zdravlja. Kada dođete sledeći put, opet morate da izaberete svog lekara i da se to evidentira....
A da, još nešto, da li je neko razmišljao i o tome da se izjašnjavanjem u pismenoj formi ( donosite neku potvrdu o izabranom lekaru i dajete je nekom referentu ...) krši valjda i Zakon o zaštiti privatnosti svakog građanina Srbije.

***

Ovo je interesantan pogled od "preko plota" pogled medicinskog radnika na problem. I inače svaka reforma u našem društvu teško ide, zbog otpora, a ukoliko je država poslodavac, kao u ovom primeru, stvar je još gora. Čini mi se da je od koristi da ustanovimo kriterijume kako u postojećoj situaciji napraviti dobra izbor, tj hoćemo li birati doktora ili lekara... Hajde da nađemo kriterujum.

Tagovi

Izabrani lekar

postavite na |

Komentari (137)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

predatortz 11:38 22.12.2011

?

Pored već i ranije opisanih gužvi po domovima zdrvlja gde se i satima čeka da bi se ušlo kod doktora na pregled ili bar prepisivanje lekova ( hronični bolesnici kojima se terapija samo produžava) sada se stvara nova gungula sa unezverenim ljudima koji treba da se opredele za izvesnog dotora i da o tome dobiju potvrdu.

E, ovo mi nikad nije bilo jasno! Zar nije moguće organizovati da jedan lekar u domovima zdravlja radi samo na tim poslovima?

vladaxy 12:35 22.12.2011

Hajde

Ako u predviđenom roku to ne uradite, bićete praktično u nemogućnosti da dobijete zdravstvenu zaštitu u pripadajućem domu zdravlja bez obzira što Vam se iz bruto prihoda uredno svakog meseca odvaja dinar (ne mali) za Vašu zdravstvenu zaštitu.

hoćemo li birati doktora ili lekara... Hajde da nađemo kriterujum.

Hajde da biramo između više fondova

Hajde da kriminalci iz RFZO i ministarstva zdravlja prestanu da otimaju pare zaposlenima i penzionerima i da nam prepuste da sami biramo gde ćemo da uplaćujemo (ili da ne plaćamo) zdravstveno osiguranje. Neka daju svoju ponudu i cenu, pa ko želi neka uplaćuje kod njih zdravstveno osiguranje. Ovako od svih građana prave budale.

Evo šta kaže krivični zakon RS, na ove kriminalce može da se primeni nekoliko članova.

Iznuda
Član 214
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Ucena
Član 215
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist zapreti drugom da će protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi njihovoj časti ili ugledu škodilo i time ga prinudi da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Zlostavljanje i mučenje
Član 137
(1) Ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, kazniće se zatvorom do jedne godine.

Prevara
Član 208
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Zloupotreba monopolističkog položaja
Član 232
Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji zloupotrebom monopolističkog ili dominantnog položaja na tržištu ili zaključivanjem monopolističkog sporazuma izazove poremećaj na tržištu ili taj subjekt dovede u povlašćen položaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt ili za drugi subjekt ili nanese štetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potrošačima ili korisnicima usluga, kazniće se zatvorom do tri godine.

kleinemutter 12:36 22.12.2011

propisi muka

Meni je od ovih izabranih ,,problema,, muka. I od zakazivanja. Kako da znam kad će da mi bude loše? Evo pola god. pokušavam da odem na kontrolu kod gin.Ja zakažem i čekam 2 nedelje, i onda kad dodje datum kad sam zakazana, meni se dete razboli i ja otkažem i tako ko zna koji put...
Mislim nek to reše tako da mogu da izaberem privatnog lekara o istom trošku .

dragan7557 15:59 22.12.2011

Re: propisi muka

Na kraju, uz želju da izaberete „ pravog „ doktora u pripadajućem domu zdravlja, pridružujem i želju da nikada do penzije ne ostanete bez posla, jer u tom slučaju, po isteku važenja zdravstvene knjižice svi Vaši podaci se brišu iz centrale RFZO uključujući i izjavu o izabranom lekaru u domu zdravlja. Kada dođete sledeći put, opet morate da izaberete svog lekara i da se to evidentira....

Ovo je sumanuto, izvinjavam se na upotrebljenom pojmu, ali to je jedini adekvatan naziv ove odredbe.

Ovaj RFZO jednostavno je mrtav pacijent kome ni reanimacija ne bi pomogla.

Sahraniti les i stvoriti nov sistem je jedino sto se moze uraditi.

cerski

mlekac 12:40 22.12.2011

Mene vise zanima

Drugi deo price - onaj o zubarima i ginekolozima?

Sta sad, MORAM da se opredelim za ginekologa u DZ (iako godinama idem kod istog u gradskoj bolnici), inace mi nece overiti knjizicu?

Da ne pominjem kako ne znam nikoga ko ide kod zubara u DZ, osim za decu, a i to nije cest slucaj. Vecina ljudi, zbog suludih participacija za tu uslugu, opredeljuje se da zube popravlja kod privatnika.

A, koliko mi je poznato, u zakonu pise da MORA da se opredeli ne samo za lekara opste prakse, nego i za zubara, a ukoliko ste zena i za ginekologa?

Prvo, gde je tu rodna ravnopravnost?

Drugo, zasto MORAM da imam zubara i ginekologa tamo gde njihove usluge i ne koristim? Da bi me imali na spisku i za to dobijali platu?

ivana23 13:07 22.12.2011

Re: Mene vise zanima

Mlekac,

Građani koji nisu izabrali svog lekara neće moći da overe zdravstvenu knjižicu, navode u Ministarstvu zdravlja. Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović kaže da je za overu knjižice potrebno da se izabere jedan lekar - to može biti lekar opšte prakse ili stomatolog, odnosno, ginekolog ili pedijatar.

Republički fond za zdravstveno osiguranje je dužan da, pre izdavanja markice za overu zdravstvene knjižice, proveri da li osiguranik ima bar jednog izabranog lekara budući da se podaci o tome nalaze u filijalama tog fonda.

LINK - indentican tekst procitala sam i u drugim medijima.

- Potvrda o izabranom lekaru se ne daje na uvid poslodavcu! Samo potvrda o redovnom skolovanju dece.

.......

Na stomatoloske usluge usluge ionako nemamo pravo - osim ukoliko spadamo u neku od navedenih kategorija

antioksidant 13:24 22.12.2011

Re: Mene vise zanima

Građani koji nisu izabrali svog lekara neće moći da overe zdravstvenu knjižicu, navode u Ministarstvu zdravlja. Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović kaže da je za overu knjižice potrebno da se izabere jedan lekar - to može biti lekar opšte prakse ili stomatolog, odnosno, ginekolog ili pedijatar.

na osnovu čega oni to traže?
pravo na zdravstveno osiguranje se stiče drugim osnovama (uplatama u fond ili ako ste u nekoj od povlašćenih kategorija koje imau pravo na "besplatnu " zaštitu) a ne "izborom" lekara...
kako ko sme da odbije izdavanej potvrde o zdravstvenom osiguranju na osnovu izmišljenog uslova?

1. Osiguranici

Član 17

Osiguranici su fizička lica koja su obavezno osigurana u skladu sa ovim zakonom, i to:

1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom društvu, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni);

2) civilna lica na službi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;

3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade;

4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca;

5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja;

6) državljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;

7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;

8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima o radu;

9) državljani Republike zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nemaju zdravstveno osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu obavezno osigurani prema propisima strane države, odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te države, za sebe ili članove svoje porodice, ne mogu ostvarivati ili koristiti van teritorije te države;

10) strani državljani i lica bez državljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom;

11) državljani Republike zaposleni u domaćinstvima državljana Republike u radnom odnosu u inostranstvu kod organizacije čije je sedište na teritoriji Republike;

12) lica koja imaju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o zapošljavanju;

13) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad (lica koja nisu u radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnici starosne penzije);

14) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju;

15) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom;

16) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada);

17) lica koja su osnivači, članovi, odnosno akcionari privrednih društava (ortačka društva, komanditna društva, društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva i druge pravne forme privrednih društava, odnosno preduzeća), koji u njima nisu zasnovali radni odnos ali obavljaju određene poslove (u daljem tekstu: osnivači privrednih društava);

18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici);

19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport obavljaju sportsku delatnost kao samostalnu delatnost;

20) sveštenici i verski službenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost;

21) poljoprivrednici stariji od 18 godina života, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili osnovno zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz tačke 17) ovog stava, korisnici penzija, lica na školovanju;

22) korisnici penzije i prava na novčane naknade koji su ova prava ostvarili prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;

23) državljani Republike koji primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog nosioca osiguranja dok borave ili imaju prebivalište na teritoriji Republike, odnosno koji primaju penziju od države sa kojom ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju ili ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima države isplatioca penzije, za sebe ili članove svoje porodice, ne mogu koristiti ili ostvarivati van teritorije te države;

24) strani državljani koji na teritoriji Republike rade kod domaćih organizacija, odnosno privatnih poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o međunarodnoj tehničkoj saradnji;

25) strani državljani za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike.

Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana može se steći samo po jednom osnovu osiguranja.

Izuzetno od stava 1. tačka 16) ovog člana, lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu na osnovu ugovora o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta, a nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz stava 1. tačka 17) ovog člana, korisnici penzija ili lica na školovanju, svojstvo osiguranika stiču u skladu sa stavom 1. tačka 21) ovog člana.

Član 18

Pod obavljanjem određenih poslova u smislu člana 17. stav 1. tačka 17) ovog zakona smatra se predstavljanje i zastupanje privrednog društva od strane njegovih osnivača, ortaka, članova društva, odnosno akcionara i drugih lica u skladu sa zakonom, na osnovu upisa u registar nadležnog organa, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Član 19

Preduzetniku iz člana 17. stav 1. tačka 18) ovog zakona prestaje svojstvo osiguranika po tom osnovu za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti, ako za to vreme ne plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, osim za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad nastale pre odjave, u skladu sa ovim zakonom.

Član 20

Osiguraniku iz člana 17. stav 1. tačka 21) ovog zakona koji je navršio 65 godina života prestaje svojstvo osiguranika pod uslovom:

1) da nije ostvario pravo na penziju u skladu sa zakonom;

2) da su prihodi osiguranika ispod prihoda utvrđenih aktom iz člana 22. stav 2. ovog zakona.

Osiguraniku iz stava 1. ovog člana kome je prestalo svojstvo osiguranika po tom osnovu, utvrđuje se novi osnov za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa članom 22. ovog zakona, na lični zahtev osiguranika.

Član 21

Ako osiguranik iz člana 17. ovog zakona ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, prioritetni osnov osiguranja, koji isključuje druge osnove osiguranja, utvrđuje se po sledećim prioritetima:

1) osiguranje po osnovu zaposlenja ili penzije (član 17. stav 1. tač. 1)-12) i 22)-23) ovog zakona;

2) osiguranje po osnovu osnivanja privrednih društava, po osnovu preduzetništva, odnosno po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti (član 17. stav 1. tač. 17) - 20) ovog zakona);

3) osiguranje po osnovu bavljenja poljoprivredom (član 17. stav 1. tačka 21) ovog zakona);

4) osiguranje po osnovu drugih propisanih osnova osiguranja (član 17. stav 1. tač. 13) - 16), 24) i 25) ovog zakona).

Lice koje ispunjava uslov za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. stav 1. tač. 1)-12), tač. 17)-20), kao i tač. 22) i 23) ovog zakona, po više osnova osiguranja, dužno je da izabere jedan od osnova osiguranja po kome će biti zdravstveno osigurano, odnosno po kome će ostvarivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Osiguranici iz stava 1. ovog člana prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju prema prioritetno utvrđenom osnovu osiguranja.

Član 22

Osiguranicima, u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom, smatraju se i lica koja pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku obolevanja; lica čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja; kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. ovog zakona, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika, i to:

1) deca do navršenih 18 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina, u skladu sa zakonom;

2) žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja;

3) lica starija od 65 godina života;

4) osobe sa invaliditetom, po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i mentalno nedovoljno razvijena lica;

5) lica u vezi sa lečenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronične bubrežne insuficijencije, cistične fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, oboleli od retkih bolesti; kao i lica obuhvaćena zdravstvenom zaštitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa;

6) monasi i monahinje;

7) materijalno neobezbeđena lica koja primaju novčanu socijalnu pomoć, odnosno koja su korisnici porodične invalidnine, po propisima o socijalnoj zaštiti, odnosno po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata;

8) korisnici stalnih novčanih pomoći, kao i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zaštiti;

9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom;

10) korisnici pomoći - članovi porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka;

11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici;

12) žrtve nasilja u porodici;

13) žrtve trgovinom ljudima.

Mesečni iznos prihoda kao cenzus za sticanje svojstva osiguranog lica iz stava 1. tačka 9) ovog člana sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar) i ministar nadležan za poslove obezbeđivanja socijalne zaštite građana.

Domaćinstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda ostvarenih radom njenih članova bez obzira na srodstvo.

Osiguranikom, u smislu ovog zakona, smatra se i lice kome je nadležni republički organ utvrdio status izbeglog, odnosno prognanog lica iz bivših republika SFRJ, ako ispunjava uslov iz stava 2. ovog člana i ako ima boravište na teritoriji Republike.

U budžetu Republike obezbeđuju se sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica iz st. 1. i 4. ovog člana, na osnovicu i po stopi doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje koje su propisane ovim zakonom.

Osiguranici iz st. 1. i 4. ovog člana ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadržaju, obimu, na način i po postupku propisanom ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

2. Lica koja se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje

Član 23

Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu da se uključe u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja za sebe i članove svoje uže porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima, na način, u sadržaju i obimu propisanim ovim zakonom.

Lica iz stava 1. ovog člana imaju svojstvo osiguranika, odnosno osiguranog lica.

Svojstvo osiguranika stiče se, odnosno prestaje danom podnošenja zahteva, u skladu sa ovim zakonom.

Lica iz stava 1. ovog člana koja imaju svojstvo osiguranika plaćaju doprinos iz svojih sredstava u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

3. Članovi porodice osiguranika

Član 24

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena ovim zakonom obezbeđuju se i članovima porodice osiguranika iz člana 17. stav 1. ovog zakona, osim iz stava 1. tač. 24) i 25) tog člana.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena ovim zakonom obezbeđuju se i članovima uže porodice osiguranika iz člana 22. stav 1. tač. 7) - 9) i 11) ovog zakona, kao i iz člana 23. stav 1. ovog zakona.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena ovim zakonom obezbeđuju se i članovima uže porodice osiguranika iz člana 22. stav 4. ovog zakona, pod uslovima koji su propisani za te osiguranike.

Članovima porodice, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1) članovi uže porodice (supružnik ili vanbračni partner, deca rođena u braku ili van braka, usvojena i pastorčad i deca uzeta na izdržavanje);

2) članovi šire porodice (roditelji, očuh, maćeha, usvojitelj, deda, baba, unučad, braća i sestre, koje osiguranik izdržava, u smislu propisa o porodičnoj zaštiti, kao i propisa o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana).

Vanbračni partner smatra se članom uže porodice, u smislu ovog zakona, ako sa osiguranikom živi u vanbračnoj zajednici najmanje dve godine pre dana podnošenja prijave na osiguranje.

Član 25

Supružnik ili vanbračni partner osiguranika ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja dok je sa osiguranikom u braku ili u vanbračnoj zajednici u smislu propisa o porodici.

Razvedeni supružnik kome je sudskom odlukom utvrđeno pravo na izdržavanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ako je u momentu razvoda bio stariji od 45 godina (žena) odnosno 55 godina (muškarac), ili bez obzira na godine života ako mu je u vreme razvoda utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Član 26

Dete osiguranika ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja do navršenih 18 godina života, odnosno do kraja propisanog srednjoškolskog, odnosno visokoškolskog obrazovanja a najkasnije do navršenih 26 godina života.

Dete iz stava 1. ovog člana koje je zbog bolesti prekinulo školovanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme trajanja te bolesti, a ako nastavi školovanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i posle starosne granice utvrđene u stavu 1. ovog člana, ali najduže onoliko vremena koliko je trajao prekid školovanja zbog bolesti. Opravdanost prekida školovanja zbog bolesti ceni lekarska komisija koja se obrazuje u skladu sa ovim zakonom.

Ako dete iz stava 1. ovog člana postane nesposobno za samostalan život i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju pre nego što isteknu rokovi za školovanje, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme dok takva nesposobnost traje.

Dete iz stava 1. ovog člana koje postane nesposobno za samostalan život i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i posle uzrasta utvrđenog u stavu 1. ovog člana ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja dok takva nesposobnost traje ako ga osiguranik izdržava zbog toga što nema sopstvenih prihoda za izdržavanje.

Član 27

Roditelji, braća i sestre, očuh i maćeha, usvojitelj, koje osiguranik izdržava u smislu propisa o porodici, zbog toga što nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje imaju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ako su navršili 65 godina života, ili ako su mlađi ali su nesposobni za privređivanje, a ta nesposobnost odgovara potpunom gubitku radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Deda i baba osiguranika imaju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovima iz stava 1. ovog člana.

4. Lica kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Član 28

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena ovim zakonom, samo u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuju se:

1) učenicima i studentima koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;

2) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju određene poslove za koje ne primaju zaradu, odnosno ugovorenu naknadu (na osnovu ugovora o volonterskom radu);

3) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske odnosno studentske zadruge do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju;

4) licima koja se nalaze na dodatnom obrazovanju i obuci po uputu organizacije nadležne za zapošljavanje;

5) licima koja učestvuju u organizovanim javnim radovima od opšteg značaja;

6) licima koja učestvuju u akcijama spasavanja ili u zaštiti i spasavanju prilikom elementarnih nepogoda i drugih nesreća;

7) licima angažovanim u vatrogasnim službama za gašenje požara i na obuci za gašenje požara;

8) licima koja se nalaze na osposobljavanju i obučavanju za odbranu i druge vidove obuke za potrebe odbrane zemlje;

9) licima koja su angažovana na obezbeđivanju javnih skupova, kulturnih i sportskih događaja i drugih javnih okupljanja građana;

10) licima koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada.

5. Državljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju

Član 29

Državljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadržaju i obimu koji su utvrđeni ovim zakonom, ako međunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju nije drukčije određeno.

Troškovi zdravstvene zaštite stranih državljana, odnosno osiguranika iz stava 1. ovog člana, ako je međunarodnim ugovorom utvrđeno recipročno plaćanje, isplaćuju se u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim ugovorom.

Troškove zdravstvene zaštite državljana, odnosno osiguranika zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ako je tim ugovorom utvrđena naknada stvarnih troškova, snosi Republički fond u celini, a nadoknađuje ih od inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja.

dragan7557 16:09 22.12.2011

Re: Mene vise zanima

A, koliko mi je poznato, u zakonu pise da MORA da se opredeli ne samo za lekara opste prakse, nego i za zubara, a ukoliko ste zena i za ginekologa?

A mora li i svog patolog-anatoma? Za zivota ili mora da testamentarno odredjuje?

cerski

jedan.kub 23:14 22.12.2011

Re: Mene vise zanima

Građani koji nisu izabrali svog lekara neće moći da overe zdravstvenu knjižicu, navode u Ministarstvu zdravlja. Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović kaže da je za overu knjižice potrebno da se izabere jedan lekar - to može biti lekar opšte prakse ili stomatolog, odnosno, ginekolog ili pedijatar.

Ja imam izabranog lekara i htela bi da ga menjam, dobila sam obavestenje da ta procedura ide preko njihove kadrovske sluzbe, tako sto spremacica odnese moj karton u tu sluzbu a odande ga neznam ko, nosi dalje.
Gde je tu zagarantovana tajnost pacijenata?
Nedavno sam u nekoj tv emisiji cula da ce lekar biti obavezan da mesecno pregleda 900 pacijenata. Da li je to tacno?
Sve ove organizacione mere cini mi se, nisu uvedene zbog pacijenata, nego zbog nekoga ko hoce da ima detaljan uvid o kretanju pojedinaca.

Hansel 23:50 22.12.2011

Re: Mene vise zanima

kako ko sme da odbije izdavanej potvrde o zdravstvenom osiguranju na osnovu izmišljenog uslova?

Zamislivo je da ova mera donekle može da ima smisla - za slučaj da država ozbiljno organizuje preventivne preglede za sve i da poziva na te preglede. Naravno, njena formulacija i ultimativnost stvaraju normalan otpor - ja sam pomislio: ako ljudima uskraćuju lekara na osnovu nebiranja lekara, treba da im dozvole da ne plaćaju doprinose.

ivana23 00:48 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

za slučaj da država ozbiljno organizuje preventivne preglede za sve i da poziva na te preglede.

Otkuda novac za toliki broj preventivnih pregleda, a oboleli od raka bez terapije

Hansel 00:55 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Pa, zar Tomica nije otišao ponovo u struku da se posveti skriningu raka debelog creva, sve finansira Evropa!

Bez šale, ne znam odakle, tako oni govore; šire gledano, jeftinije je (možda čak i finansijski) raditi an preventivi nego na lečenju, naročito što osnovni preventivni pregledi nisu jako skupi, tako bar kažu. Pre neki dan naleteh na vest o preventivnim pregledima za stanovnike jagodinskih sela, našli mnogo kancera kod žena, koje sada imaju veće šanse za izlečenje.

srdjazlopogledja 01:34 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Bez šale, ne znam odakle, tako oni govore; šire gledano, jeftinije je (možda čak i finansijski) raditi an preventivi nego na lečenju, naročito što osnovni preventivni pregledi nisu jako skupi, tako bar kažu. Pre neki dan naleteh na vest o preventivnim pregledima za stanovnike jagodinskih sela, našli mnogo kancera kod žena, koje sada imaju veće šanse za izlečenje.

Рана дијагностика, не превентивни прегледи, већ редовни.

Hansel 01:42 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Po mom shvatanju, redovni pregledi se obavljaju i kod onih koji su već bolesni; preventivni služe da otkriju faktore rizika ili sklonost nekoj bolesti, a rana dijagnostika se može tako nazvati samo tamo gde (nažalost) ima šta da se dijagnostikuje, a put do blagovremene dijagnostike su i preventivni pregledi, ma - zovi ih kako hoćeš, samo ih sprovedi!

srdjazlopogledja 01:59 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Hansel
Po mom shvatanju, redovni pregledi se obavljaju i kod onih koji su već bolesni; preventivni služe da otkriju faktore rizika ili sklonost nekoj bolesti, a rana dijagnostika se može tako nazvati samo tamo gde (nažalost) ima šta da se dijagnostikuje, a put do blagovremene dijagnostike su i preventivni pregledi, ma - zovi ih kako hoćeš, samo ih sprovedi!

Ево како ја то видим.
Постоји другачија расподела средсатва у односу примерне и секундарне заштите у Србији, у односу на друге земље. У Србији је акценат на секундарној, док је другде на примарној. Други је проблем што се плате исплаћују лекарима, особљу и администрацији (које има доста), по критеријумима невезаним за учинак, већ за некакве квоте. Ту је и покушај (де)капитационе формуле... Што се мене тиче, најбољи је начин без таквих махинација, те стваљање самих зграда под локалну управу, или некакву концесију, а да новац прати пацијенте (са различитим уделима, у зависности од услуге, лечења, лека) те да бира сам лекаре, стално, и тиме, преко ценовника самог лекара, плаћа заједно са дотацијом, уколико она постоји (или је негде цела дотација).

Тако се очисти систем администрирања, а успостави се подстицај међу лекарима... И однос лекар-пацијент, и пропагирање редовних прегледа (или превентивне здравствене заштите) на нивоу лекара из примарне, јер имају интереса да делују у том смеру.

Hansel 02:10 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Pa, to je sve nesporno... možeš da pogledaš i onu emisiju koju sam linkovao, priča se i o tome, ali slabo ide... doduše, usvojene su izmene zakona da se leakri počnu da plaćaju po učinku, a da li će to doneti i kvalitet u našim uslovima...

srdjazlopogledja 02:18 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Hansel
Hvala ti na tom opširnom obrazloženju!

Нема на чему!
Негде је Иванка написала неђто у Пупс-у, како су они добри... Пре свега, да није било овог накарадног изборног система, никад се не би појавили у Скупштини, па ове штете не би било. А људи нису баш упућени у величину птеточинства њиховог.... Ево пример само: да постоји ефикасан систем здравствене заштите, те да су се средства која су пензијама дотирана (а пензије немају никаквог смисла, те неки удбаш са 5 година стажа има пензију од 2500 евра, или тако нешто), те је старијима здравствени систем изузетно важан... Значи та средства која су тако бачена, би у здравству (претходно поствљеном на ноге) учиниле чудо.
А овако, здравство и пио су међусобном рату, тј. здравство ради на смањењу пензионера...

Hansel 11:44 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Izmenio sam svoj prethodni komentar, da ne bude zabune (mada ono "hvala" ostaje).

srdjazlopogledja 17:31 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

možeš da pogledaš i onu emisiju koju sam linkovao, priča se i o tome, ali slabo ide... doduše, usvojene su izmene zakona da se leakri počnu da plaćaju po učinku, a da li će to doneti i kvalitet u našim uslovima

Само због препоруке сам погледао.

Добијем живчани напад када год их слушам.

Не може се централистичким методама решити то питање. Мора тржиште да ради своје, а да ли ће резултата бити испод или изнад очекивања, тешко је рећи, али ће бар бити истинит резултат, јер постоји огроман део здравственог система који је у некој магли.

Зато је Татјана ок, али без ослањања на ДЕкапитационе формуле (оне нису добре јер се пацијенти превише разликују, баш као и лекари)...

Шта бих ја подржао?
Укидање терцијарног, те приватна осигурања (а помоћ за одређене болести, одређене узрасте), па руковођење зградама локалу (или продаја, издавање итд).

Тако би нестале гужве а услуга би се побојшала, јер је гужва једним делом условљена лекарима (који немају подстицај за већи број пацијената), а другим делом пацијентима (који не плаћају, или слабо плаћају услугу), па се преко преплаћеног терцијарног, секундарног а и примарног сектора (без укључене предимезнионисане администрације, коју једна са снимка жели да задржи, због захтева за имплементацијом прописа које је неко измаштао), смањује дотирање тамо где је неопходно, а то су лекови, опрема и интервенције.

Hansel 18:02 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Зато је Татјана ок, али без ослањања на ДЕкапитационе формуле (оне нису добре јер се пацијенти превише разликују, баш као и лекари)...

Zbog nje sam ti i rekao, jer kaže nešto vro slično tebi, a i ja sam vazda mislio da je to rešenje.

Plata po učinku (uz razrađene sisteme kontrole, tj. spreačvanja zloupotreba) je verovatno najefikasniji metod...

antioksidant 18:06 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Plata po učinku

definiši "učinak" u primarnoj zdravstvenoj zaštiti
pa u sekundarnoj, pa u tercijalnoj

srdjazlopogledja 18:21 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Hansel
Зато је Татјана ок, али без ослањања на ДЕкапитационе формуле (оне нису добре јер се пацијенти превише разликују, баш као и лекари)...

Zbog nje sam ti i rekao, jer kaže nešto vro slično tebi, a i ja sam vazda mislio da je to rešenje.

Plata po učinku (uz razrađene sisteme kontrole, tj. spreačvanja zloupotreba) je verovatno najefikasniji metod...

Да, али без тих формула, већ са слободним образовањем ценовника (код сваког лекара), па уз персонални рачун осигурања. Па ће неки лекари наплаћивати више, други мање, те ће доћи до изједначавања броја пацијената, тј. елиминасања гужви.

Контрола иде преко суда за преваре и кривичну одговорност, те струковног удружења због непоштовања прописа (за које је питање да ли би требало да буду обавезујући, тј. не би никако смели сви), па до неких провера везаних за корупцију јер се са повећањем удела дотирања, повећава простор за злоупотребу (али ово јасно, не свуда, јер нема потребе свуда да буде дотирања, а само негде се захтеа да буде 100%).

И онда се добија пливање, не само за примарну здравствену заштиту већ свуда. Секундарна је повлашћена, а терцијарарна је боголика у систему, па постоји неравнотежа између њих у односу на примарну (средства се углавном троше на ове две секције, уместо на примарну).

Онда остаје питање зграда само, и то се може решити лако... Па опреме, и других зезалица, попут картица са подацима (заштита података), упута и рецепата... То онда иде природно и лако.

dragan7557 18:43 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Шта бих ја подржао?
Укидање терцијарног, те приватна осигурања (а помоћ за одређене болести, одређене узрасте), па руковођење зградама локалу (или продаја, издавање итд).

Vece gluposti na ovom blogu jos nisam procitao, ako se izuzme slicno trabunjanje Sase Radovanovica po istim temama (penziono i zdravstveno osiguranje) od pre pet godina.

"Majstor" srdjo niti ti imas pojma o kompleksnosti velikih sistema niti o njihovim funkcijama u javnom zivotu jedne nacije, kao ni o njihovom ucinku u vremenu i prostoru, niti ces tu materiju ikada sazvakati, o shvatanju da i ne pricamo.

Jednostavno zaboravi ovu temu posto:

Добијем живчани напад када год их слушам.

i svakako ce ti biti bolje, prepusti strucnijim ljudima koji imaju znanje u toj oblasti posto se ti licno u ovu oblast razumes kao Marica u kriv....

cerski

medicor.94 19:02 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Ako bismo ukinuli tercijalni vid zdravstvene zaštite stvarno ne bi bilo gužvi po zdravstvenim ustanovama; komplikovane operacije na srcu, mozgu, zračna terapija malignih bolesnika u hospitalnim uslovima, razni vidovi hematoloških obolenja ( leukemije- transpaltacija koštane srži i sl.) ne mogu više da nabrajam- trajalo bi večnost, dakle sve bi to bilo ukinuto- lečili bi samo upalu grla,gljivična obolenja, ispirali uši i tome slično....
TERCIJALNI VID ZDRAVSTVENE ZAŠTITE JE USLOV SVIH USLOVA!!!!!

srdjazlopogledja 20:03 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

TERCIJALNI VID ZDRAVSTVENE ZAŠTITE JE USLOV SVIH USLOVA!!!!!

Чега услова? Ко то плаћа и да ли уопште ради?
Зашто не може бити премештено у секундарну, или специјализовану болницу?

dragan7557 20:19 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

medicor.94
Ako bismo ukinuli tercijalni vid zdravstvene zaštite stvarno ne bi bilo gužvi po zdravstvenim ustanovama; komplikovane operacije na srcu, mozgu, zračna terapija malignih bolesnika u hospitalnim uslovima, razni vidovi hematoloških obolenja ( leukemije- transpaltacija koštane srži i sl.) ne mogu više da nabrajam- trajalo bi večnost, dakle sve bi to bilo ukinuto- lečili bi samo upalu grla,gljivična obolenja, ispirali uši i tome slično....
TERCIJALNI VID ZDRAVSTVENE ZAŠTITE JE USLOV SVIH USLOVA!!!!!

Zato i napisah:

dragan7557
Шта бих ја подржао?
Укидање терцијарног, те приватна осигурања (а помоћ за одређене болести, одређене узрасте), па руковођење зградама локалу (или продаја, издавање итд).

Vece gluposti na ovom blogu jos nisam rocitao, ako se izuzme slicno trabunjanje Sase Radovanovica po istim temama (penziono i zdravstveno osiguranje) od pre pet godina.

Mastor srdjo niti ti imas pojma o kompleksnosti velikih sistema niti o njihovim funkcijama u javnom zivotu jedne nacije, kao ni o njihovom ucinku u vremenu i prostoru, niti ces tu materiju ikada sazvakati, o shvatanju da i ne pricamo.

Jednostavno zaboravi ovu temu posto:
Добијем живчани напад када год их слушам.

i svakako ce ti biti bolje, prepusti strucnijim ljudima koji imaju znanje u toj oblasti posto se ti licno u ovu oblast razumes kao Marica u kriv....

cerski

Uzgred posto ste iz same sruke, mada kao doktor a ne kao manager, najveci broj pacijenata u Srbiji, kako mi se cini ima na prvom mestu "patient friendly" sistem u vidu kada se povede tema o zdravstvu.

"Patient friendly" sistem ne podrazumeva samo odnos doktor-pacijent- administracija (koja se pretvorila u samoj sebi sluzecu birokratiju) u vrhu zdravstva, gde podrazumevam i samo ministarstvo zdravlja, vec i drugu vaznu komponentu zdravstva, upravo samu administraciju i "user friendly" formulisanje problematike, kao i primenu pratecih (optimalno funkcionalnih) resenja sa kojom se ta sama administracija srece, a koja se ogleda u gigantskoj predimenzioniranosti administrativno-birokratskih procedura, na cega odlazi vise od 50% troskova zdravstva (podak nije proveren).

Preskolovati(doskolovati) srpsko zdavstvo je prva faza modernizacije koju je u principu lako izvesti.

Druga faza reorganizacije zahteva dalekosezne zakonske promene koje je u stanju da donese samo skupstina Srbije, a bez kojih bilo kakva prica o reorganizaciji zdravstva i samoj modernizaciji pada u vodu.

Ovaj deo zahteva godine rada uz saradnju strucnjaka iz inostranstva, koji su potrebni zbog svog poznavanja kako drugih efikasnijih sistema nacionalne zdravstvene zastite, tako i zbog terenskog znaja (iskustva) o vec pocinjenim greskama prilikom istih/slicnih velikih nacionalnih poduhvata u drugim drzavama.

U Engleskoj su recimo napravili sledecu gresku, doveli su americke strucnjake i glavnog savetnika takodje iz Amerike, rezultat je bio porazavajuci. Amerikanci su upropastili i ono malo sistema zdavstva sto je funkcionisalo a steta se meri desetinama milijardi funti tokom samo jedne godine.

U Nemackoj je reorganizacija zdravstva radjena sa parcijalnom privatizacijom, sto je od citavog sistema stvorilo takvu papazjaniju da se skoro svakodnevo donose ad hoc resenja, po gorucim pitanjima u praksi. Losa placenost u medicini je izazvala beg kako srednjeg tako i visokog kadra u inostranstvo(Svedska, Australija i dr.)

U Holandiji je sistem po privatizaciji, poskupljivao iz godine u godinu pa sama drzava mora da sistem odrzava visokim subsidijama (subvencije). Kako tako odrzavanje potpuno izludelog privatnog sistema koji i pored drasticnog ukidanja ogromnih delova paketa usluga uopste ne funkcionise po potrebama stanovnistva, drzava svojim instrumentima a putem poreza, prevaljuje na narod.

U Italiji postoji kombinacija privatnog i drzavnog zdravstvenog osiguranja koje prilicno dobro funkcionise zbog minimalnih razlika u troskovima i cenama usluge, izmedju drzavnog i privatnog.

U svim nabrojanim drzavama, drzavni organi odredjuju cenu usluga, i tako treba i da ostane, posto se primenom prvatizacije u zdravstvu stvara takozvano Klasno Zdravsto (primer Nemacka) kao sto je u Srbiji vec stvoreno Klasno Pravosudje.

cerski

Hansel 20:42 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

antioksidant
definiši "učinak" u primarnoj zdravstvenoj zaštitipa u sekundarnoj, pa u tercijalnoj

Komplikovano, ali da počnemo od broja pregleda/operacija (zavisno od nivoa ZZ) u odnosu na neku predviđenu normu.

To bi bio kvantitativni deo, a nužno bi morao da s eprati i kvalitativni... Da je sve to jako komplikovano, znam. Ali mora se od nečega početi. Ovo što sada imamo je haos.

srdjazlopogledja 20:48 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

Modernizacija, edukacija, stručnjaci... I na kraju Klasno Zdravstvo.

E svašta, šta si sve o drugim državama napisao, te o tzv. reformama (koje se svode na "naterati zaposlene da se osmehnu pacijentu ili..." - šta? Pa neki elektronski recepti). Svašta, svašta... Uzrok problema se nalazi u državnom osiguranju, sve ostalo pričice. A ako se ugasi to osiguranje, i pomoć javnim sredstvima uputi tamo gde je najpotrebnija, kako tercijarna može opstati? Nikako. Jer nema svrhu.

dragan7557 21:33 23.12.2011

Re: Mene vise zanima

srdjazlopogledja 20:48 23.12.2011 /

Ne osecam potrebu za komentarisnjem ovakvog djubreta.

Zaboravio si da opsujes Tita, patiju i tvoje bivse kolege komunjare.

Kad zavrsis sa svim corbama u kojima smatras da igras glavne ulogu mirodjie, napoj goveda i polozi ovcama.

cerski

vladaxy 18:54 24.12.2011

Re: Mene vise zanima

Vece gluposti na ovom blogu jos nisam procitao, ako se izuzme slicno trabunjanje Sase Radovanovica po istim temama (penziono i zdravstveno osiguranje) od pre pet godina.

"Majstor" srdjo niti ti imas pojma o kompleksnosti velikih sistema niti o njihovim funkcijama u javnom zivotu jedne nacije, kao ni o njihovom ucinku u vremenu i prostoru, niti ces tu materiju ikada sazvakati, o shvatanju da i ne pricamo.

Našao se ko će da mu priča, i to kao i uvek krajnje argumentovano

...Da pojasnim svim pobornicima "državnog zdravstva":

Vaše zdravlje=vaša stvar (i vaše porodice)
Moje zdravlje=moja stvar (i moje porodice)

Vaše zdravlje me NE ZANIMA, kao što ni vas ne zanima moje zdravlje.
Da li ćete vi da pušite, pijete, jedete masnu hranu ili šta god i time nekako utičete na svoje zdravlje NE ZANIMA ME!
Da li ćete morati svake nedelje kod lekara NE ZANIMA ME!
Da li ću ja svake nedelje morati kod lekara NE ZANIMA VAS!

ZABOLE ME i za "javni život nacije" i da mi neka debilna stoka u ministarstvu (bilo kom) propisuje kako ću da živim i na šta ću da trošim pare. Jer ti "stručnjaci koji imaju znanje", koji se razumeju bolje od Marice i kojima vi sve prepuštate su i sjebali ovu zemlju.

Poenta je: ostavite mi pare (koliko god malo ili mnogo ih imam) u džepu i pustite me da biram kako ću da ih trošim.

zilikaka 12:49 22.12.2011

Konačno!

Drago mi je da se neko setio da napiše nešto na ovu temu.

Ja već danima grizem zbog pametnog zakona.
Zabavljaju me da idem i vadim kojekakve potvrde, za nešto što svakog meseca dobro plaćam.
Poređenja radi, za svega 700 dinara mesečno kod privatnog pedijatra, deca (ma koliko ih ima u porodici) imaju besplatne preglede (ma koliko ih bilo), nekoliko laboratorijskih analiza i stalnu dostupnost telefonskom broju lekara.
Ne znam koja je računica, ali ako privatnik ima interesa da posluje po tom principu, onda ja stvarno imam razloga da besnim što me država sistematski zajebava.

uros_vozdovac 12:54 22.12.2011

Re: Konačno!

To je neverovatno koliko ta jedna služba sebi uzima za prava, da izvineš, kao da besplatno daje usluge, pa mi moramo da imamo razumevanja. Da ne pričamo o broju lekara po glavi stanovnika, ima li neko ideju koliko lekara građani Voždovca (njih oko 180 000) mogu da biraju?

Jukie 15:04 22.12.2011

Re: Konačno!

uros_vozdovac

ima li neko ideju koliko lekara građani Voždovca (njih oko 180 000) mogu da biraju?

U našem isturenom odeljenju u naselju ih postoji četvoro, a da idem u Dom zdravlja Voždovac preko belog sveta (tj. pola grada, dva prevoza, bar sat i po vremena) kako bi mi izdali lekiće ne pada mi na pamet, radije ću ih kupiti u apoteci

antioksidant 15:07 22.12.2011

Re: Konačno!

kako bi mi izdali lekiće ne pada mi na pamet, radije ću ih kupiti u apoteci

ključne lekiće ne možeš da kupiš
ibuprufen za snižavanje temperature
bensedin da se ne nerviraš
antibiotik da zalečiš strah
mora recep(a)t

ivana23 15:09 22.12.2011

Re: Konačno!

Jukie
uros_vozdovac

ima li neko ideju koliko lekara građani Voždovca (njih oko 180 000) mogu da biraju?

U našem isturenom odeljenju u naselju ih postoji četvoro, a da idem u Dom zdravlja Voždovac preko belog sveta (tj. pola grada, dva prevoza, bar sat i po vremena) kako bi mi izdali lekiće ne pada mi na pamet, radije ću ih kupiti u apoteci

Zasto bi isao u DZ, ako vec postoji zdravstvena stanica u tvom naselju? I kod njih ostvarujes sve zdr. usluge kao u DZ.

Jukie 15:09 22.12.2011

Re: Konačno!

Pa kao što ćemo SVI MORATI da otkucavamo tj. trljamo povlasticu za vožnju o ono malo sokoćalo na rukodržaču iako imamo personalizovanu povlasticu tj. markicu i nije važno koliko se puta vozimo, umesto da lepo uđemo u autobus i sednemo (i onda ću ja ko neka luda da trljam povlasticu jer sam vaspitan da poštujem pravila, a omladina će odmah da poseda na sva prazna sedišta i baškari se jer se švercuje), tako su nam i ovo nametnuli.

Jukie 15:11 22.12.2011

Re: Konačno!

ivana23

Zasto bi isao u DZ, ako vec postoji zdravstvena stanica u tvom naselju? I kod njih ostvarujes sve zdr. usluge kao u DZ.

To sam samo pomenuo u vezi brojki, odnosno ne biraju svih 180.000 iz zajedničkog spiska doktora

ivana23 15:13 22.12.2011

Re: Konačno!

Jukie

Da, nismo se razumeli.

kleinemutter 15:16 22.12.2011

Re: Konačno!

Kaži je li taj dr u bg ili gde je. Nama treba jedan takav lekar.

mlekac 15:24 22.12.2011

Re: Konačno!

kleinemutter
Kaži je li taj dr u bg ili gde je. Nama treba jedan takav lekar.

Zasto mi se cini da se ovo pitanje odnosilo na mene?

Moj doca je u Beogradu, na Novom Beogradu, da budem preciznija, lako dostupan i iz drugih krajeva grada (citaj blizu mostova). Za ostalo, mogu da ti kazem na pp. Ne volem javno - ako ga provale penzosi, propade mi komocija.

dragan7557 16:24 22.12.2011

Re: Konačno!

bensedin da se ne nerviraš

Ma rknes travuljagu bre (joint bese) i sve ravno do kosova, a i ono ode nizbrdo. Nista recepati i ostalo.

cerski

jedan.kub 23:20 22.12.2011

Re: Konačno!

Ne znam koja je računica, ali ako privatnik ima interesa da posluje po tom principu, onda ja stvarno imam razloga da besnim što me država sistematski zajebava.

Bilo je reci o tome da ce se izjednaciti privatna i drzavna lekarska praksa, sto bi zbog manjka lekara u domovima zdravlja bilo povoljno za pacijente, ujedno bi i odnos lekara, ako se uvede nagradjivanje po ucinku, bio boji.

uros_vozdovac 23:22 22.12.2011

Re: Konačno!

Jukie
uros_vozdovac

ima li neko ideju koliko lekara građani Voždovca (njih oko 180 000) mogu da biraju?

U našem isturenom odeljenju u naselju ih postoji četvoro, a da idem u Dom zdravlja Voždovac preko belog sveta (tj. pola grada, dva prevoza, bar sat i po vremena) kako bi mi izdali lekiće ne pada mi na pamet, radije ću ih kupiti u apoteci

Jukie sve ambulante pripadaju Domu zdravlja, uštede u kucanju radi, da objedinimo račun, bez obzira gde su im ordinacije.

Stvar stoji ovako, nas 180 000 odraslih i dece bira 101 lekara, dakle 1782 na jednog. Uzeču za primer neku drugu opštinu, Sjenicu, slučajno, ima 34 500 stanovnika. Ovo je struktura zaposlenih u primarnoj zaštiti

STRUKTURA ZAPOSLENIH (PRIMARNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA)

Doktori medicine........................43
Doktori stomatologije.................13
Medicinski tehničari...................78
Nemedicinsko osoblje.................46

Dakle njih 34 500 deli 43 lekara ili 802 stanovnika na jednog. Kome je dostupnija primarna zaštita?

jedan.kub 23:23 22.12.2011

Re: Konačno!

ibuprufen za snižavanje temperature

Nije za snizavnje temperature i nije na pozitivnoj listi, znaci da moras da ga kupis.

Hansel 23:29 22.12.2011

Re: Konačno!

Evo jednog malog istraživanja u obliku eksperimentalne pilot-emisije od pre dve godine - o zakazivanju kod izabranog lekara (na mesec dana), broju lekara po stanovniku, ravnopravnom tretmanu privatne i državne prakse itd:

uros_vozdovac 23:58 22.12.2011

Re: Konačno!

Odlična emisija, odlična!

Hansel 00:16 23.12.2011

Re: Konačno!

Zahvaljujem u ime autora

, još kad bi ti bio neki urednik negde da je pustiš, a da ne pričam o seriji...

E, da, treba pustiti celu odjavu do kraja, ima epilog - apdejt iz 2011.

antioksidant 08:34 23.12.2011

Re: Konačno!

jedan.kub
ibuprufen za snižavanje temperature

Nije za snizavnje temperature i nije na pozitivnoj listi, znaci da moras da ga kupis.

ibuprufen (brufen) ne snizava temperaturu?
moracu svoje telo da obavestim (verovatno je do sada radio placebo efekat

)
inace, brufen, diklofenak... su antireumatici i ne mogu se dobiti bez recepta

maca22 01:18 24.12.2011

Re: Konačno!

Subota uvece, zvekne me temperatura i gnojna upala sinusa. Da li mogu negde da se javim, da li mi je to obezbeđeno? Nije.
Sasvim sam kompetentna da sebe lecim od toga, tada, jer sa time cesto imam problema. I nisam retard da ne odem kod lekara ako je primetim nesto neobicno. U ponedeljak, jelte.

Kakvo zajebavanje. I neverovatan broj budala na TO pristaje. Pogledajte komentare u Pressu, svi se lupaju petama u dupe da pokazu vospitanje kako se ne lečedu sami. Idioti.

Hansel 09:31 24.12.2011

Re: Konačno!

Eee, doktorke sindikalke iz gornje pilot-emisije su, iako organizaciono posvađane, očigledno bile jednodušne u odbrani prava lekara d arade samo radnim danima, jer oni imaju porodice i ne rade na fabričkoj traci. Koga briga za one koji rade u rudniku ili na fabričkoj traci i za druge koji imaju ili nemaju porodice! A očigledno nisu čuli da njihove kolege koje po klinikama dežuraju takođe imaju porodice. Ma, jok! Čak je bio neprihvatljiv predlog da ponekad ne rade radnim danom a rade vikendom.

Zanimljivo je kako je u Beogradu to sve nedostupno, u unutrašnjosti ipak postoje dežurstva, makar po bolnicama koje su mnogo bliže i dostupnije - ovde se, koliko znam, smenjuju u dežurstvima dve ustanove na drugim krajevima (vele)grada.

A hitnu pomoć nisi zvala? I šta bi rekli da si ih zvala?

ivana23 14:58 24.12.2011

Re: Konačno!

Subota uvece, zvekne me temperatura i gnojna upala sinusa. Da li mogu negde da se javim, da li mi je to obezbeđeno? Nije.

Ne znam na kojoj opštini stanujes, u mojoj postoji dezurstvo:

Na opštini Stari grad ima devet naših ambulanti koje rade svakog radnog dana od 07:00-19:00h i subotom do 13:00h.
Subotom popodne, nedeljom i državnim praznicima je u centralnoj zgradi, Simina 27, organizovana dežurna ambulanta.

Link

maca22 22:29 24.12.2011

Re: Konačno!

ivana23
Subota uvece

Subotom popodne, nedeljom i državnim praznicima je u centralnoj zgradi, Simina 27, organizovana dežurna ambulanta.[/i]

Hansel, mene pitas sta bi mi rekli na tel. Hitne, kao da ne možeš da pogodis sam.

Hansel 00:15 26.12.2011

Re: Konačno!

Pitanje je bilo retoričko, a postavljeno i s pretpostavkom da si nekad možda i zvala, pošto kažeš da često imaš te probleme. Pravo je pitanje da li bi se uopšte javili. Ja sam jedne subote pre podne pre neku godinu zvao, pet minuta je zvonilo i niko se nije javio, kao ni na druge "dežurne" telefone u raznim zdravstvenim ustanovama u gradu. Šta li bi bilo da se radilo o životnoj ugroženosti...

maca22 02:00 26.12.2011

Re: Konačno!

Jesmo zvali zbog drugih problema, nama su se javljali, ali naravno, nisu dolazili. Ubede te da ti ne treba. Ako imaš kola, imaš koga da te odveze, i imaš koga ko može da te odnese do gola.... onda se odvoziš u "Centar za zajebavanje" (nisam ga ja tako nazvala)

Tamo je sve sporo, a ne jurnjavao kao u filmovima.
Plus, tamo je gomila ljudi koji možda i nisu za Urgentni centar, već bi sve to moglo da se sredi u ambulantama domova zdravlja kada bi radili duže od 19h, kada bi bili opremljeni da urade neke osnovne stvari koje spadaju u neodložnu pomoć, i kada ne bi imali svoje hitlerovske procedure, zakazivanja, zamlaćivanja i onda te pošalju u Urgentni.

Ili neka bolnice stalno dežuraju. Ali to valjda treba platiti... tako da , sredom valjda dežura VMA, ostalim danima valjda UC, ne znam za onaj rasprad od Gradske bolnice i Dragiše Mišovića.

A tek da živimo u unustršnjosti u nekom selu

Tamo valjda ko preživi, prežvieo je. :(

maca22 02:11 26.12.2011

Re: Konačno!

... ako zakljuce da treba da dodju onda ih nema satima.

S tim u vezi da li mogu bez recepta da nabavim adrenalin? <_<

Z Đ 13:39 22.12.2011

Odgovor RFZO

Na moj mail:

Poštovani,

molim Vas da mi odgovorite da li je potrebno imati izabranog lekara da bi se overila knjižica. Poslednjih dana u medijima je objavljena činjenica da nije potrebno još ove godine (2012.) imati izabranog lekara da bi se overila knjižica (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=12&dd=16&nav_category=12&nav_id=566129

unapred zahvalan,

Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dobio sam sledeći odgovor:

Poštovani,

U Minisarstvu zdravlja kažu da nije neophodno imati izabranog lekara još neke vreme,a RFZO će se ponašati shodno njihovoj isntrukciji

Srdačan pozdrav

zilikaka 13:51 22.12.2011

Re: Odgovor RFZO

da nije neophodno imati izabranog lekara još neke vreme

Samo me zanima šta to znači "još neko vreme"???

Kakva je to formulacija jedne državne ustanove?

Ispada da će nam, kao nestašnoj deci, još ovog puta oprostiti, ali nemaju nameru da se tako nastavi.

Z Đ 13:56 22.12.2011

Re: Odgovor RFZO

Ja sam to shvatio da za ovu overu ne treba da imam izabranog lekara, tako ću i da postupim. Pa ću u toku godine izabrati nekog.

zilikaka 14:13 22.12.2011

Re: Odgovor RFZO

Ja sam to shvatio da za ovu overu ne treba da imam izabranog lekara, tako ću i da postupim. Pa ću u toku godine izabrati nekog.

Verovatno bih i ja to tako shvatila ali je, opet ponavljam, to neozbiljna formulacija.
Sa druge strane, to je samo odlaganje problema.
Ne znam kada je usvojen taj famozni akt na koji se pozivaju, ali ga je svakako trebalo oboriti.

Možda ni sad nije kasno.

Oni neka nađu drugi način za unutrašnje uređenje svog resora, a ne preko naših leđa.

sirano92 23:44 22.12.2011

Re: Odgovor RFZO

Ja sam to shvatio da za ovu overu ne treba da imam izabranog lekara, tako ću i da postupim. Pa ću u toku godine izabrati nekog.

Meni knjizica ovog puta nije overena na godinu dana, vec do 30. juna 2012.

dragoljub92 13:42 22.12.2011

neznam ja

kako je to u vašoj državi zvanoj beograd ali u mojoj državi zvanoj niš iz ličnog iskustva pričam to sa izabranim lekarom funkcioniše odlično,prvo kad odem u ambulantu nema više 350000000000000000000biliona triliardi ziliona ljudi već 5-10 ljudi kji su zakazali za to vreme,lako zakažem telefonom dan i čas ,nije baš uvek da mi odgovara ali bar e čekam ko ludak sa pola planete na 20kvmetra prostora i gledam kako 6ipo miliona njih ulazi preko reda,ima i sad da ulaze al je to više nego podnopljivije od onog kako je bilo.
treće stoji spisak šta se podrazumeva pod hitnim slučajem i ti slučajevi bivaju primljeni kod prvog lekara koji radi u toj smeni.
a ovo sa ginekolozima i rodnom ravnopravnošću,tačno mi muškarci smo totalno diskriminisani po tom pitanju jer naše probleme sa prostatom i ,neznam čimne još što bi bilo specigfično samo za muškarce ,leče urolozi koji istovremeno leče i žemske pa onda ide jedna serija žemske jedna muški.to je prava diskriminacija nas muškinja.nepravda pa to tije .

zilikaka 14:04 22.12.2011

Re: neznam ja

Čekaj, očigledno ne pričamo o istom.
Po zakonu, ti moraš da plaćaš doprinos za zdravstveno siguranje, i to u određenom procentu svojih primanja.
Sa druge strane, tvoje pravo je da hoćeš ili nećeš da se lečiš.
Ko mene može i sme da natera da idem kod lekara, bilo koje vrste, ako ja to ne želim?
Dakle, ne napadamo mi toliko to što mora da se plaća, nego što nas još veselo zajebavaju za sve te (naše) pare!!!

predatortz 14:09 22.12.2011

Re: neznam ja

a ovo sa ginekolozima i rodnom ravnopravnošću,tačno mi muškarci smo totalno diskriminisani po tom pitanju jer naše probleme sa prostatom...

tako je brate srbine! i naš glas da se čuje!

zilikaka 14:15 22.12.2011

Re: neznam ja

... jer naše probleme sa prostatom...

Na šta se žalite?

westvleteren 14:25 22.12.2011

Re: neznam ja

kako je to u vašoj državi zvanoj beograd ali u mojoj državi zvanoj niš iz ličnog iskustva pričam to sa izabranim lekarom funkcioniše odlično

Valjda nadležnost lokalne uprave. Imate boljeg gradonačelnika verovatno.

mlekac 14:55 22.12.2011

Re: neznam ja

dragoljub92
kako je to u vašoj državi zvanoj beograd ali u mojoj državi zvanoj niš iz ličnog iskustva pričam to sa izabranim lekarom funkcioniše odlično,prvo kad odem u ambulantu nema više 350000000000000000000biliona triliardi ziliona ljudi već 5-10 ljudi kji su zakazali za to vreme,lako zakažem telefonom dan i čas ,nije baš uvek da mi odgovara ali bar e čekam ko ludak sa pola planete na 20kvmetra prostora i gledam kako 6ipo miliona njih ulazi preko reda,ima i sad da ulaze al je to više nego podnopljivije od onog kako je bilo.
treće stoji spisak šta se podrazumeva pod hitnim slučajem i ti slučajevi bivaju primljeni kod prvog lekara koji radi u toj smeni.
a ovo sa ginekolozima i rodnom ravnopravnošću,tačno mi muškarci smo totalno diskriminisani po tom pitanju jer naše probleme sa prostatom i ,neznam čimne još što bi bilo specigfično samo za muškarce ,leče urolozi koji istovremeno leče i žemske pa onda ide jedna serija žemske jedna muški.to je prava diskriminacija nas muškinja.nepravda pa to tije .

Dragoljube, da se ne lazemo - ja lekara opste prakse odavno imam izabranog i ne bih ga menjala ni za sta. Ne samo sto je dobar lekar, nego zato sto je u ambulanti koju penzosi jos nisu otkrili, pa kod njega nikad nema guzve. Sto meni i Zmuu, dijabeticaru, itekako odgovara, posto stvarno nemam ni volje ni zivaca da se bavim sportom zvanim "zakazite, al' dodjite ujutro do 8 da predate knjizicu, pa se vratite kuci i dodjite u zakazano vreme".

Ne znam da li je to specijalitet samo u DZ Novi Beograd, ali oni su to tako shvatili. Ako imas zakazano u pola dvanaest, ima da se nacrtas u DZ u sedam da predas knjizicu sa jos 2.000 000 penzosa, pa kad odcekas da ti sestra potvrdi da je nasla tvoj karton mozes, ako ti je ostalo vremena, da se vrnes kuci i opet da dodjes u zakazano vreme u koje, naravno, neces biti primljen, al' neces cekati ni vise od sat vremena...

E, posle toga sledi zabava zvana apoteka.

Moram priznati da smo tu imali srece - ova u mom DZ presla je u dezurne, tako da smo uveli naviku odlaska po lekove iskljucivo posle 22. Osim ako je nesto hitno, za decu.
Tek posle 22 moguce je normalno doci na red i uzeti lek - ako ga imaju.

dragoljub92 15:20 22.12.2011

Re: neznam ja

bavim sportom zvanim "zakazite, al' dodjite ujutro do 8 da predate knjizicu, pa se vratite kuci i dodjite u zakazano vreme".

da se ja i ti razumemo mi ne živimo u istoj državi ,jedno je država srbija a drugo država beograd,
ja lepo obrnem telefon javi se sestra ja joj kažem kod kog sam lekara i izdiktiram podatke iz knjižice i lepo se nacrtam pola sata pre nego što mi je zakazano ispred ordinacije mog lekara,sačekam još pola sata sat,kako kad duže od predviđenog vremena a li se nikom ne javljam da sam došo nego lekar proziva na osnovu onih kartona koje mu je sestra donela.za to vreme dok čekam razgovaramm sa petšs čoveka koji imaju zakazano u slično vreme i to je to ,evo već kolko ima da su to u nišku republiku uveli,još kad bi to funkcionisalo i u bolnicu bio bi više nego zadovoljan.
opet iz iskustva ,pošto sam srce operisao u republiku beograd je niška republika još nije radila te zhvate,ha pa treba pare da ostanu u beograd što bi ih slali u niš,elem hrana koju sam dobijao u beograd ku bolnicu je bila na nivou kojise zove kod nas pomije i kju seljaci otkupljuju da rane svinje a hrana u nišku bolnicu je bila ,u odnosu na ovašu,kao da se hranim u najskupljem restoranu,ne kažem ja da je bila dobra al je bar ličila na hranu za razliku od onog što su mi davali u beograd.

Jukie 15:20 22.12.2011

Re: neznam ja

mlekac

Ne znam da li je to specijalitet samo u DZ Novi Beograd, ali oni su to tako shvatili. Ako imas zakazano u pola dvanaest, ima da se nacrtas u DZ u sedam da predas knjizicu sa jos 2.000 000 penzosa, pa kad odcekas da ti sestra potvrdi da je nasla tvoj karton mozes, ako ti je ostalo vremena, da se vrnes kuci i opet da dodjes u zakazano vreme u koje, naravno, neces biti primljen, al' neces cekati ni vise od sat vremena... E, posle toga sledi zabava zvana apoteka.

Tako je kod nas bilo, pa su onda uveli neko telefonsko zakazivanje. Iskreno rečeno nisam dugo bio pa ne znam koliko često izmisle nešto novo. Inače upadam u depresiju i gubim volju za životom ako satima sedim u čekaonici sa svim onim penzionerima, tako da mi je terapijski da ne dolazim često kod lekara. Na svu sreću uvek mi daju više lekova nego što mi stvarno treba (moram da merim pritisak dvaput dnevno pa da pijem ako pređe određene granice, a otkako ne radim u prosveti nisam pod stresom) tako da ne moram baš često da idem.

dragoljub92 16:04 22.12.2011

Re: neznam ja

zilikaka
... jer naše probleme sa prostatom...

Na šta se žalite?

to kao pokušavaš da budeš duhovita,pa nisinego si ispala.....,ja imam skoro 54 godine i sasvim je normalno da imam sporadične,srećom za sad,problemčiće sa prostatom jerbo je to normalna stavar za muškarca u mojim godinama.a to što ti o tome nemaš pojma to e pitanje tvog obrazovanja a ne neke moje falinke.

dragan7557 16:29 22.12.2011

Re: neznam ja

"zakazite, al' dodjite ujutro do 8 da predate knjizicu, pa se vratite kuci i dodjite u zakazano vreme".

Ko smisli ovu budalastinu?

Ne znam da li je to specijalitet samo u DZ Novi Beograd, ali oni su to tako shvatili. Ako imas zakazano u pola dvanaest, ima da se nacrtas u DZ u sedam da predas knjizicu sa jos 2.000 000 penzosa, pa kad odcekas da ti sestra potvrdi da je nasla tvoj karton mozes, ako ti je ostalo vremena, da se vrnes kuci i opet da dodjes u zakazano vreme u koje, naravno, neces biti primljen, al' neces cekati ni vise od sat vremena...

Gore napisano je holivudski horor, a ovo dole zlocin prema covecnosti

Tek posle 22 moguce je normalno doci na red i uzeti lek - ako ga imaju.

cerski

uros_vozdovac 16:46 22.12.2011

Re: neznam ja

dragan7557

Ko smisli ovu budalastinu?

Nekako je prirodno da se tako radi u uslovima nikakve kontrole i pomanjkanja bilo kakve društvene svesti. Podseća me na moje dane u JNA, kad se čudom nisam mogao načuditi gomili ljudi u uniformama sa samo dva, ali očigledna cilja: Da se što duže spava i što više jede. Ovde su ciljevi kompleksniji, da se što manje radi (a i to što preostane, ako može neko drugi da uradi) i da se što više zaradi.
Tim plemenitim ciljevima jedne struke sa zavidinim akademskim nivoom i izraženom potrebom za društvenim priznanjem i ugledom je podređeno sve. Svaka procedura je otežana, rokovi su besmisleno dugi za banalne intervencije, ljubaznost osoblja je notorna, sve je tako teško. Slika se drastično menja kad je u pitanju privatno zdravstvo.
Da nije problem u poslodavcu, srpskoj državi i društvu?

dragan7557 17:26 22.12.2011

Re: neznam ja

Svaka procedura je otežana, rokovi su besmisleno dugi za banalne intervencije, ljubaznost osoblja je notorna, sve je tako teško. Slika se drastično menja kad je u pitanju privatno zdravstvo.

Nejasno je ovde sta ti podrazumevas pod pojmom "privatno zdravstvo" jer ima nekoliko modela u Evropi o americkom hororu da i ne pisem.

Da nije problem u poslodavcu, srpskoj državi i društvu?

Ovo je vec bolje, ja mislim da je u sva tri navedena problem:

U Srbiji nema poslodavaca imaju gazde i robovlasnici.

Drzava Srbija je izuzetno neuredjena administrativna prcija polu-pismene birokratije.

Drustvo u kome je preko 45% gradjana funkcionalno nepismeno, zhteva drugi prilaz i drugi model organizacije, user friendly, pristup kako u zdravstvu tako i drugde.

Da sadasnji ministar zdravlja tome nije dorastao vidi se i iz ove teme.

cerski

medicor.94 18:03 22.12.2011

Re: neznam ja

Ovde bih uz potpunu saglasnost dodao samo još nešto, ono naše tipično, anti civilizacijsko "ne možeš tako malo da me platiš koliko ja mogu malo da radim" i sve varijante iste rečenice...

zilikaka 18:48 22.12.2011

Re: neznam ja

dragoljub92

zilikaka
... jer naše probleme sa prostatom...Na šta se žalite?to kao pokušavaš da budeš duhovita,pa nisinego si ispala.....,ja imam skoro 54 godine i sasvim je normalno da imam sporadične,srećom za sad,problemčiće sa prostatom jerbo je to normalna stavar za muškarca u mojim godinama.a to što ti o tome nemaš pojma to e pitanje tvog obrazovanja a ne neke moje falinke.

Dočim je tvoja opaska za ginekologe bila produhovljena.

...meni se čini da ti imaš problema i sa kratkim živcima.

uros_vozdovac 19:01 22.12.2011

Re: neznam ja

dragan7557

U Srbiji nema poslodavaca imaju gazde i robovlasnici.

Dočim se državni uposlenici jako lepo provode, valjda su i oni gazde.

uros_vozdovac 19:05 22.12.2011

Re: neznam ja

medicor.94
Ovde bih uz potpunu saglasnost dodao samo još nešto, ono naše tipično, anti civilizacijsko "ne možeš tako malo da me platiš koliko ja mogu malo da radim" i sve varijante iste rečenice...

Moj dragi prijatelju, sve se ja slažem, ali gde nestade samopoštovanje? Gde nestade građansko samopoštovanje profesije koja jeste građanska? Kako je onda moguće istovremeno tražiti društveno priznanje i ugled?

Potpuno neverovatno... Dobro ti nisi dobar primer, ko ne zna da obavestim, na Twitteru objavljuješ korisne i probrane savete iz prakse, a reci mi pošteno, je si li ikog odbio da mu daš medicinski savet besplatno, na mejl, bez obzira koliko te vremena koštalo?
Nije reklama nego iskrene čestitke za zavidan angažman.

dragan7557 22:49 22.12.2011

Re: neznam ja

uros_vozdovac
dragan7557

U Srbiji nema poslodavaca imaju gazde i robovlasnici.

Dočim se državni uposlenici jako lepo provode, valjda su i oni gazde.

Ne svi samo krem na visim polozajima, koji jezdi dzadama Srbije uz rotaciona svetla kao nekud zuri a koji je umislio da je Vlast nad vas celom Srbijom.

cerski

srdjazlopogledja 01:24 23.12.2011

Re: neznam ja

uros_vozdovac

Dočim se državni uposlenici jako lepo provode, valjda su i oni gazde.

Газде основне, оне које рентирају становништво већ деценијама.

Exitus Letalis 11:43 25.12.2011

Re: neznam ja

Dragoljube, da se ne lazemo - ja lekara opste prakse odavno imam izabranog i ne bih ga menjala ni za sta. Ne samo sto je dobar lekar, nego zato sto je u ambulanti koju penzosi jos nisu otkrili, pa kod njega nikad nema guzve. Sto meni i Zmuu, dijabeticaru, itekako odgovara, posto stvarno nemam ni volje ni zivaca da se bavim sportom zvanim "zakazite, al' dodjite ujutro do 8 da predate knjizicu, pa se vratite kuci i dodjite u zakazano vreme".

super je što ti i tvoj žmu nikad nećete postati penzosi pa neće imati niko da se sprda s vama.

a tvoji roditelji, stričevi, tetke, ujne, njegovi isto... niko nije penzos?
ako kojim slučajem jeste, otkri im tog doktora da i oni imaju te pogodnosti koje imate vi što još niste ili nikada nećete biti penzosi.

Ako imas zakazano u pola dvanaest, ima da se nacrtas u DZ u sedam da predas knjizicu sa jos 2.000 000 penzosa...

ne znam, samo pitam, jel penzioneri nemaju pravo na lečenje?
ne bi me čudilo da napravite peticiju za eutanaziju penzionera kako bi vama koji to niste bilo lakše.
imate problem s penzionerima, više vas na ovom blogu, al nemate sa ministarstvom zdravlja, nedajbože!
humamo društvo, nego šta!
qrčimo se svojom humanošću al samo na artiji.
konkretno, očigledno bi bilo najbolje da nestanu svi sa posebnim potrebama i svi penzioneri ne bi li vama bilo lakše.
prilično bljak...

p.s. mislim, ti što su sada predmet sprdnje na ovom blogu, da li su oni nekada radili? ili su onako... na poklon dobili penzije, koje su inače toliko bedne da se čudim kako uopšete preživljavaju.
još da im se zabrani da vama remete komociju...
kakav svet!!!

Exitus Letalis 11:49 25.12.2011

Re: neznam ja

Inače upadam u depresiju i gubim volju za životom ako satima sedim u čekaonici sa svim onim penzionerima,

jadni penzioneri s vama takvima.
nije im lako.
ti se inače ne nadaš penziji ili šta?

inače, da li svi vi koji bi najradije pobili sve penzionere, zamišljate da sa penzijama od 12 do 30 hiljdada može da se ide kod privatnika koji su se razmnožili u ogromnom broju. a cene su im takođe ogromne.
od jednostavnog ultrazvuka (eto i te prostate ili abdomena) treba izdvojiti 4.000 najmanje.
šta da rade nego da čekaju po domovima zdravlja i da iskamče poneki ultrazvuk ili neki specijalistički pregled.

ja znam, a znate i vi, nekoliko lekara specijalista koji rade u kliničkom centru ili u nekoj državnoj bolnici i još u tri do pet privatnih klinika.

a znam i takve koji puše u kabinetima pred pacijentima i niko im ništa ne može...

vladaxy 12:41 25.12.2011

Re: neznam ja

inače, da li svi vi koji bi najradije pobili sve penzionere, zamišljate da sa penzijama od 12 do 30 hiljdada može da se ide kod privatnika koji su se razmnožili u ogromnom broju. a cene su im takođe ogromne.

Da li ti znaš da se penzionerima prvo odbije 10% za zdravstveno pa im se onda isplaćuje penzija? Na stranu koliko su u svom radnom veku izdvojili para za državno zdravstvo.

maca22 19:39 25.12.2011

Re: neznam ja

Izgleda da je na blogu legitimno izrugivati se penzosima, ali niko ne sma da kaze da ga iritira mnogo vise vrišteći ljudski nakot, koji sreca ima posebne doktore.

Izivni Urose, ali bio je zicer.

Užasavam se malograđansku atmosfere koja nažalost postoji i na blogu, gde se šale zbijaju na račun žena žrtava nasilja, ali zato se linčuje svako kome se podmetne da ne poštuje majke (legitimni oblik postojanja žena). Ili, ne dao blogeru bog, podmetne mu se da ne voli decu. Starci mogu da se ne vole, i to da se pokaže, to već sme, a čak je i poželjno i šaljivo.

jednatanja 14:57 22.12.2011

Iz moje

Deutschland perspektive mogu samo da izjavim SVAŠTA NA OVOM SVETU!!

Ovih dana, u svim pisanim i elektronskim medijima, nova tema za razbibrigu- pod hitno naći svog doktora ( opredeliti se valjda za njegove zdravstvene usluge u domu zdravlja) i doneti potvrdu o istom, svom referentu u firmi u kojoj ste zaposleni, da bi se izvršila overa zdravstvene knjižice. Ako u predviđenom roku to ne uradite, bićete praktično u nemogućnosti da dobijete zdravstvenu zaštitu u pripadajućem domu zdravlja bez obzira što Vam se iz bruto prihoda uredno svakog meseca odvaja dinar (ne mali) za Vašu zdravstvenu zaštitu.

leeanna 18:08 22.12.2011

Re: Iz moje

jednatanja
Deutschland perspektive mogu samo da izjavim SVAŠTA NA OVOM SVETU!!

Ovih dana, u svim pisanim i elektronskim medijima, nova tema za razbibrigu- pod hitno naći svog doktora ( opredeliti se valjda za njegove zdravstvene usluge u domu zdravlja) i doneti potvrdu o istom, svom referentu u firmi u kojoj ste zaposleni, da bi se izvršila overa zdravstvene knjižice. Ako u predviđenom roku to ne uradite, bićete praktično u nemogućnosti da dobijete zdravstvenu zaštitu u pripadajućem domu zdravlja bez obzira što Vam se iz bruto prihoda uredno svakog meseca odvaja dinar (ne mali) za Vašu zdravstvenu zaštitu.

iz moje srpske perspektive, takođe mogu da konstatujem isto to.

takav akt, ako uopšte u tom sadržaju postoji, je nezakonit i neustavan po propisima ove iste zemlje. izričito je propisano po kom osnovu se ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje i kakve obaveze korespondiraju tom pravu. overena zdravstvena legitimacija je samo potvrda da su finansijske obaveze osiguranika prema Fondu u konkretnom slučaju izmirene, a to automatski podrazumeva obavezu nadležne zdravstvene ustanove da pruži zdravstvenu uslugu za koju je plaćena. nema "ali", nema dodatnih uslova (niti se mogu ustanovljavati, pogotovo uslovi administrativno-tehničke prirode, kao što bi bio ovaj). obaveza na izbor lekara, može da se utvrdi samo u okviru poslovne politike zdravstvene ustanove ili sistemski, drugim odgovarajućim propisima - ali se ne može vezivati za obaveze koje Fond ima prema nosiocima prava osiguranja čije su finansijske obaveze prema Fondu izmirene. (antioksidant je čak gore dao detaljne citate odgovarajućih članova Zakona).

neke službe su ili apsolutno funkcionalno nepismene ili se namerno stvara konfuzija - ali mi je i jedno i drugo neshvatljivo i apsolutno neverovatno.

filorus 17:29 22.12.2011

Necu da vredjam

Ali su neke stvari vezane za zdravstvo mnogo uredjenije u RS BIH (makar u Banjaluci) nego u Srbiji. U Banjaluci ako pacijent ima neku hronicnu bolest lepo telefonom nazove DZ gde ima izabranog lekara, med. sestra mu pritom kaze dodjite u toliko i toliko da preuzmete recepte, bez cekanja i guzve covek dodje i preuzme na salteru recepte, zadrzavanje nekoliko min (punih 5 ako nekog ima vec na salteru) plus sto te recepte moze neko blizak da preuzme u ime pacijenta. Zamislite samo kad bi toga bilo u SRB koliko bi se redovi cekanja smanjili i koliko bi svaki lekar imao vremena da posveti pacjentu i njegovim tegobama. U SRB se ne bira lekar, vec administrativni radnik koji popunjava recepte, nazalost.

dragan7557 18:03 22.12.2011

Re: Necu da vredjam

filorus 17:29 22.12.2011
Necu da vredjam
Ali su neke stvari vezane za zdravstvo mnogo uredjenije u RS BIH (makar u Banjaluci) nego u Srbiji. U Banjaluci ako pacijent ima neku hronicnu bolest lepo telefonom nazove DZ gde ima izabranog lekara, med. sestra mu pritom kaze dodjite u toliko i toliko da preuzmete recepte, bez cekanja i guzve covek dodje i preuzme na salteru recepte, zadrzavanje nekoliko min (punih 5 ako nekog ima vec na salteru) plus sto te recepte moze neko blizak da preuzme u ime pacijenta.

U normalnim drzavama recepti vec nekoliko godina ne postoje u papirnom obliku, doktori "recepte" salju sa svog kompjutera apotekarskom, a pacijent lekove moze podici tokom dana ili kad mu je volja.

Na drugoj strani, pacijent kome je potreban neki lek, isti moze e-mail-om da trazi od svog kucnog doktora, a podigne u apoteci, sve to iskljucuje potrebu za odlaskom kod prezauzetih doktora.

Ovo majmunisanje pacijenata:

Tek posle 22 moguce je normalno doci na red i uzeti lek - ako ga imaju.

je odavno iskljuceno.

cerski

natasavb 18:13 22.12.2011

Re: Necu da vredjam

Ali su neke stvari vezane za zdravstvo mnogo uredjenije u RS BIH (makar u Banjaluci) nego u Srbiji. U Banjaluci ako pacijent ima neku hronicnu bolest lepo telefonom nazove DZ gde ima izabranog lekara, med. sestra mu pritom kaze dodjite u toliko i toliko da preuzmete recepte, bez cekanja i guzve covek dodje i preuzme na salteru recepte, zadrzavanje nekoliko min (punih 5 ako nekog ima vec na salteru) plus sto te recepte moze neko blizak da preuzme u ime pacijenta.

Tako je bilo u DZ u Omladinskih brigada i onda su ukinuli ovi iz glavne uprave za sve DZ na Novom Beogradu.
Cak se vise ni pregled, koji je sad potreban i za uzimanje recepata za hronicnu bolest, ne moze zakazati telefonom, nego samo dolaskom u DZ. Maltretiranje nevidjeno. Da ne pricam o tome da skoro uvek cekam bar pola sata-sat na taj tri dana ranije zakazani.
Kako sam hronicni bolesnik (diabet 1) svaki mesec moram da prodjem to maltretiranje,a svako sest meseci idem na kontrolu kod specijaliste i tek to je horor, jer pre te kontrole treba da obavim nekoliko drugih pregelda, a svaki iziskuje zakazivanje bar mesec unapred i onda cekanje od par sati. Uopste mi nije jasno kako sve to uspe da obavi neko ko ima radno vreme od 9 do 17.
Kod specijalste u KC nam svima zakazu u 14h, a onda prozivaju po samo njima znanom redu, tako da taj dan zovem kampovanje u KC. Obicno pre osam uvece ne zavrsim.

I da, savetovalista za diabeticare pri domovima zdravlja su ukinuli (jos prosli ministar) tako da izmedju dve kontrole kod endokrinologa diabeticari nemaju kome da se obrate za savet i pomoc.
Izvini Urose, ja malo skrenuh sa teme, ali ovo o izabranom lekaru mi najmanji problem pored svih ostalih.

medicor.94 18:14 22.12.2011

Re: Necu da vredjam

Moja supruga koja je takođe lekar, bila je skoro u Banjaluci službeno ( u tamošnjem Kliničkom centru)i bila je oduševljena kako funkcioniše sistem zakazivanja pregleda bilo u samom Kliničkom centru bilo u nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi ( uključujući i privatne centre u kojima se recimo obavljaju skenerski pregledi).Svi su očigledno dobro umreženi i sasvim je sve jedno gde pacijent obavlja pregled; važno je da bude urađen kvalitetno( pouzdano)i u najkraćem mogućem vremenu a tamošnji Fond zdravstvenog osiguranja će verovatno na kraju meseca refundirati troškove privatnoj zdravstvenoj ustanovi.
Raduje me što tako očigledno dobro funkcioniše i na nivou primarne zdravstvene zaštite.
I onda logično sledi pitanje- kako je moguće da kod nas to ne ide ( mislim niko nije ni pokušao), ogromne gužve, neljubaznost, otaljavanje posla i sve već poznato...

caricamajka 19:54 22.12.2011

Re: moje iskustvo

u mojoj opštini(mala opština u južnoj bačkoj) ne moraju svi donositi kopiju papira o izabranom lekaru već samo oni koje "sistem ne vidi". Kako su mi objasnili u DZ oni su se umrežili sa filijalom fonda i onda fond ima podatke o izabranom lekaru, problem je što umrežavanje nije dobro odrađeno tako da je otprilike 30% pacijenata ostalo nevidljivo, tj. za njih fond nema podatak da imaju izabranog lekara i oni moraju doneti papir.
Mene i jednu moju ćerku "sistem vidi" a drugu "ne vidi". Pošto nisam sačuvala papir o izabranom lekaru išla sam u ambulantu da tražim kopiju, i tu sam saznala da bi morala platiti 650 din. za istu. To sam odbila, čovek u filijali fonda mi je rekao da će prihvatiti i napisano na papiru ime i prezime, broj ugovora i pečat. Sestra u ambulanti mi je to uradila i dobili smo markicu.
Mislim da je ovo nametnuto zato što im je išlo jako loše s potpisivanjem izjava o izabranom lekaru pa na ovaj način ljude primoravaju da to urade.
Ovo je samo mala kockica u totalno nefunkcionalnoj zdravstvenoj zaštiti.

caricamajka 20:21 22.12.2011

Re: Necu da vredjam

u Novom Sadu na Pol.klinici se svi pregledi zakazuju za svakog specjalistu samo jednom mesečno za naredni mesec, prvo moraš da saznaš kog datuma će se zakazivati za tvog specjalistu a onda imati sreće da tog dana uopšte dobiješ vezu (na raspolaganju su dva tel.broja) i zakažeš. Desi se da recimo dobiješ vezu posle par sati okretanja broja i saznaš da više nema termina i naravno kreće novi krug saznavanja kojeg dana će se zakazivati za sledeći mesec i tako....

ps. cool centri u DZ i bolnicama su mesta gde se neprestano primaju stranački kadrovi, zaposlenih je sve više a funkcionisanje sve gore, prosto da normalnom čoveku daju zadatak da izmisli najnefunkcionalniji sistem ovakav nikom normalnom ne bi pao na pamet.

anchiba 21:58 22.12.2011

Re: moje iskustvo

i tu sam saznala da bi morala platiti 650 din. za istu.

Све сам чула и видела по домовима здравља, али ово не. Ја, наравно, не чувам те копије и запалићу неког ако ми је тражи, па ми ови потраже те паре за копију.

anchiba 22:06 22.12.2011

Re: Necu da vredjam

U normalnim drzavama recepti vec nekoliko godina ne postoje u papirnom obliku, doktori "recepte" salju sa svog kompjutera apotekarskom, a pacijent lekove moze podici tokom dana ili kad mu je volja.

Na drugoj strani, pacijent kome je potreban neki lek, isti moze e-mail-om da trazi od svog kucnog doktora, a podigne u apoteci, sve to iskljucuje potrebu za odlaskom kod prezauzetih doktora.

Еееее, дај боже, па да дочекамо да видимо тако нешто. Када одем у апотеку, језа ме ухвати ако видим испред себе неку старину са десетак рецепата у руци. Одмах пређем у други ред, јер је процедура која следи невероватно дуга: да све рецепте уведу у рачунар, па да их скенирају, па док их нађу и прикупе; па ако је још сестра погрешила шифру лека на рецепту, а видела сам то неколико пута, дека се враћа лекару, исправља се грешка, па опет стајање у реду, ... Јад и муке само!!!

maca22 22:37 22.12.2011

Re: Necu da vredjam

natasavb
I da, savetovalista za diabeticare pri domovima zdravlja su ukinuli (jos prosli ministar) tako da izmedju dve kontrole kod endokrinologa diabeticari nemaju kome da se obrate za savet i pomoc.
Izvini Urose, ja malo skrenuh sa teme, ali ovo o izabranom lekaru mi najmanji problem pored svih ostalih.

Strasno. Domovi zdravlja treba da rade duye i svaki dan i da obavljaju daleko veci broj pregelda i usluga. (naravno, da se ljudi za to i zaposle i plate)

Hansel 23:33 22.12.2011

Re: Necu da vredjam

cerski
U normalnim drzavama recepti vec nekoliko godina ne postoje u papirnom obliku, doktori "recepte" salju sa svog kompjutera apotekarskom, a pacijent lekove moze podici tokom dana ili kad mu je volja.

Aktuelni ministar kaže da će se svi uslovi za ovo kod nas steći do 2015. Kaže da pre toga nije fizički moguće. (Ovo kažem samo kao informaciju, da li će biti makar tada, naravno da ne znam.)

dragan7557 10:34 23.12.2011

Re: Necu da vredjam

Hansel
cerski
U normalnim drzavama recepti vec nekoliko godina ne postoje u papirnom obliku, doktori "recepte" salju sa svog kompjutera apotekarskom, a pacijent lekove moze podici tokom dana ili kad mu je volja.

Aktuelni ministar kaže da će se svi uslovi za ovo kod nas steći do 2015. Kaže da pre toga nije fizički moguće. (Ovo kažem samo kao informaciju, da li će biti makar tada, naravno da ne znam.)

U tom slucaju je sledeci talas nezadovoljstva i dreke gradjana usmeren na obavezni izbor apotekara,je vec unapred programiran, posto taj sistem predvidja dve korespondentne odrednice, kucnog lekara i unapred poznatog apotekara. I eto ponovo papazjanije, dreke i nerviranja gradjana.

Umesto koriscenja tudjih iskustava(izbor kucnog lekara i apotekara, u normalnim drzavama je uobicajen vec preko 100 godina). Istovremeni izbor kucnog lekara i apotekara odjednom, znaci: proces se odvija istovremeno bez zadrzvanja i istovremeno zavrsava, premudra administracija ce dva puta navaljivati na gradjansko strpljenje i dva puta trkeljisati gradjane uz izvodjenje iste cirkuske predstave. Da ce duplo kostati ova nepotrebna ujdurma je valjda jasno svakom osim birokratiji a cini mi se i samom ministru.

Uzgred za ovo stanje su prvo krive nesposobna birokratija i vlast SFRJ, posto iz cisto ideoloskih razloga, lekarima i apotekarima nije dozvoljavala privatnu praksu.

Posle nje, krivicu snose sve vlasti do sada sa ociglednim tezistem na ovoj danasnjoj koja na najnesposobniji nacin u raznim nepotrebnim fazama "resava" jednu potrebu stanovnistva, zbog koje birokratske nesposobnosti se i drugi problemi po zemlji Srbiji desavaju.

cerski

Hansel 11:41 23.12.2011

Re: Necu da vredjam

Priznajem da ne vidim razlog za postojanje izabranog apotekara kada evidencija postoji u kompjuteru - apotekar valjda samo izvršava nalog lekara...?

dragan7557 12:09 23.12.2011

Re: Necu da vredjam

Hansel
Priznajem da ne vidim razlog za postojanje izabranog apotekara kada evidencija postoji u kompjuteru - apotekar valjda samo izvršava nalog lekara...?

Pa kom apotekaru (na koji e-mail, ili koji umrezeni komjuter) lekar treba da posalje elektronski recept? U tome i jeste osnovna razlika izmedju papirnog i elektronskog dokumenta u ovom slucaju recepta.

Kada ti kao obrazovan ne vidis to sta mislis kako ce reagovati ostatak publike?

cerski

Naknadno objasnjenje:

Recept je, nalog za izvresenje, odnosno izdavanje medikamenta u njemu imenovanog, da sadrzi i druge podatke je valjda jasno.

U slucaju papirnog recepta (opsti nalog nepoznatom izvrsiocu) nalog moze biti podnet bilo kom izvrsiocu na izvrsenje.

U slucaju elekronskog naloga (recepta) izvrsilac naloga (recepta) u ovom slucaju apotekar, mora unapred biti poznat.

Ovde je u pitanju nalog za izvrsenje poznatom izvrsiocu, koji ide od lekara direktno apotekaru (izvrsiocu) koji zbog toga mora obavezno unapred biti poznat, kako bi lekar znao kom izvrsiocu treba da uputi nalog za izvrsenje citaj recept, ili ko izvrsava njegov nalog, odnosno ko izdaje prepisani medikament.

Hansel 12:27 23.12.2011

Re: Necu da vredjam

Eh, ne mora na mejl, može jednostavno u sistem. Apotekar skenira bar-kod na knjižici (ili je očita kao karticu - kažu da će knjižice biti takve) i automatski mu izlazi elektronski recept za konkretnu osobu. Ako su kompjuteri umreženi (pa još na nivou zemlje), ako si dobio recept za šest meseci terapije, ne moraš da budeš u svom gradu svakog meseca da bi iašo po terapiju - znaš koliko je npr. penzionera koji odlaze kod svoje dece, sada ih maltretiraju da na mesec dana odlaze po recept i u apoteku. Uzmi u obzir veću verovatnoću da se zaraze bespotrebnim čekanjem u gužvi...

Dakle, recept je u sistemu i nije bitno s kog umreženog kompjutera će mu se pristupiti. Grešim?

natasavb 12:42 23.12.2011

Re: Necu da vredjam

Apotekar skenira bar-kod na knjižici (ili je očita kao karticu - kažu da će knjižice biti takve)

Ti ocito nisi odavno dizao neki lek na recept. (Nadam se da je tako. :))
Knjizice vec sad imaju barkodove i ne znam kako je sa ostalim receptima, ali ja kad uzimam insulin iz apoteke, osim recepta moram da imam i knjizcu kod sebe, sa koje ocitaju barkod.

I svaki put se pitam zasto ne funkcionise ovako kako si ti napisao, pogotovo ako se terapija duze vreme ne menja.

dragan7557 12:49 23.12.2011

Re: Necu da vredjam

Grešim?

Da, u EU ne postoji zdravstvena knjizica vec tzv. EU zdravstvena kartica koju izdaje zdravstveno osiguravajuce drustvo. Bar kod na ovim karticama ne postoji (ima magnetni strip kao i bankovna.

Odredjivanje unapred, apotekara je potrebno posto oni pacijentu prodaju medikament na osnovu dokumenta (kartica ili knjizica) a naplacuju od unapred poznatog platioca (izvrsilac placanja).

Apotekari sa osiguranjima imaju ugvore o placanju izdatih medikamenata koji im ovi priznaju samo i skljucivo za svoje klijente, citaj osiguranike. Ovim je posao izdavanja naloga(recepta) uproscen kao i proces naplate izdate robe po osnovu naloga.

Ako su kompjuteri umreženi (pa još na nivou zemlje), ako si dobio recept za šest meseci terapije, ne moraš da budeš u svom gradu svakog meseca da bi iašo po terapiju

U ovom konkretnom slucaju (licno iskustvo) posto vise od pola godine ne provodim u maticnoj drzavi sve potrebne medikamente podizem unapred, i nosim sa sobom na put.

Za ove situacije postoji i takozvani Medikament Pasos, koji izdaju apoteke:

Travelers Document/ Medication survey

koji se izdaje na ime putnika i sadrzi sledece:

Generalije putnika

Naziv dokumenta:

Medication Survey

The person mentioned above may carry following medicines:

spisak medikamenata koje pacijent nosi sa sobom

This document was supllied by:

Ime apotekara
adresa apoteke
telefon i datum izdavanja.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

uros_vozdovac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi