Day After (Sretna Nova Godina!)

Vratila nam se Princeza sa „samostalnog" dočeka kod drugarice i žali se:
- Mama, oni u ponoć nisu odbrojavali! A kad smo ustali, niko nije pomenuo valcere!

Sreća te je stigla na vreme da odgleda bar drugu polovinu koncerta iz Beča.

I tako sam, nenamerno, morala da dam kraće objašnjenje o porodičnim tradicijama...

Kod mene u kući postoje tri. Sve tri nasleđene od mojih. Prva je, da se bez obzira na društvo, malo pred ponoć pali TV i odbrojava sa njim.

To, iz razloga što moj tata nekako nije imao poverenja u naše kućne satove koji su se, i pored svih njegovih nastojanja, stalno razilazili u rasponu od minut-dva, pa je, stoga, ponoć t.j. Nova Godina, nastupala onda kad to kažu čike i tete sa TV-a.

Druga tradicija bila je da se 1. januara gleda prenos koncerta iz Beča.

To je bila bakina omiljena emisija i dizala nas je, neispavane i omamljene od sinoćnjeg dočeka, da sedimo sa njom i gledamo prenos.

Treća je familijarni ručak.

Bez obzira gde je ko bio za doček - znalo se. Prvog januara svi se okupljaju kod moje mame (naravno, pošto se završi onaj prenos iz Beča) i tu se familija izljubi za N. Godinu.

Pošto mama više nije sa nama, ja sam to prebacila na moje potomstvo - dočekuje kako kome prija, al' prvog, oko vremena za ručak, zna se - zbor!

Eto, tako je kod nas.

A kako ste vi proveli prvi dan Nove Godine?

Imate li vi neke svoje tradicije?