I, kaže mi, da proslavimo ovaj dan, kupila sam domaće kolače, znam da joj je kupila Slavica, u sobi su na radnom stolu, donesi ih. Taman što sam skinuo vijetnamku, priđem joj, zaboravio sam da joj je danas rođendan iako me J. na to nekoliko puta podsećala, i sveže ipečen hleb joj je poslala, poljubim je u rumeni pergament obraz i lako povučem za uši: Srećan ti rođendan i velika mi porasla. Nasmeje se. Donesem kolače, stavim džezvu za kafu, iz gornje fijoke izvadim staklenu prastaru pepeljaru i sednem na trosed. U glavi mi pet sati i trideset minuta kad moram da budem kod oftalmologa, kasnije saznajem, vidim, oftalmološkinja. Probudila sam se rano jutros, još je bio mrak, sanjala sam...nisam posle mogla oka da sklopim. San je laža a Bog je istina, zazveči mi u glavi Njegoš. Šta si sanjala? Kao ja u Petrovcu, ulazim na malu kapijicu, ili je mala kapija ili je kapijica, pomislim ali ni reč, sećaš se one tri velike jele, jednu si ti zasadio pre...koliko beše...pa ima oko trideset godina, posečene do korena. Zapanjim se, kad čujem ćaletov glas iza leđa, okrenem se, ja sam to posekao...zove me, hoće da mu se pridružim. Ma daj, sad si postala i tumač snova...uostalom, i ja mogu da riknem i još neko blizak, tri jele su posečene. Jelica mi je rekla da to nema veze sa nama, nego da će neko u Petrovcu umreti. Ustanem da proverim da li je voda provrela, jeste, skuvam kafu, njoj sipam mleko i pola kašičice šećera a sebi...predomišljam se, pije mi se kafa bez mleka, ipak sipam i sebi malo, vrlo malo. Pre polaska, rendam joj jabuku, kašika šećera, to joj je večera, i mene ćeš da vodiš kod optičara, kad malo otopli, jel' hoćeš? Od kad te nagovaram...od jula, odvešću te naravno. Oblačim se, uzmi parče hleba i štrpkaj, prijaće ti, hoću, hoću, poljubac J. i M. Baš odvratno smrdi, kaže M. dok pišem, dolazi spolja sa stepeništa, neko kao da kuva govna, ustajem i odlazim do vrata, prislanjam nos, ja ništa ne osećam, vraćam se i nastavljam. Našao sam davno zapisan san, nastavlja M., izvađeni su mi zubi, vidim krvave rupetine, osećam bol, molim, šta si rekao? Oftalmološkinja, simpatična, malecka farbana plavuša, prvo me pregleda kompjuterom, ne, prvo mi uzima naočare i na nekoj aparaturi proverava postojeću bifokalnu dioptriju. Te bifokalce sam pravio 2002 godine, do sad nisam imao problema, možda u poslednje vreme, dešava mi se kad me sin pozove da gledamo neki film, malo mi ponekad u trenutku bude mutna slika, ništa tragično i samo u trenutku, okrenem glavu i kad ponovo pogledam, bude okej a i okvir je star dvanaest godina pa sam pomislio da...Jeb'o te, lik vozi skejt na rebrima, šta?, pa nema ni ruke ni noge, samo trup, jel' to na televizoru, to što gledaš, pa da. Asocijacija: Ponovo mu se u sećanju ukazao onaj mučan pokret kojim je devojka obuhvatila nepomičnu ruku i položila je na sto, to je njena skupocena ručica, ona druga, pokretna, zdrava, pomagala je sestri, ali imala je i svoj život, nezavisan, nije baš uvek mogla da pomaže, da bi pružila primer doticala je ruke drugih osoba prlikom zvaničnog predstavljanja. Marsenda Sampajo, Rikardo Reiš, lekareva ruka stegla bi ruku devojke iz Koimbre, desnu desnom, njegova leva, kad bi htela, mogla bi da se primakne, da sudeluje u susretu, a njena, opružena uz telo, kao da i ne postoji...napisaŽoze Saramago u Godina smrti Rikarda Reiša. Izdeklamova mi okulistkinja dioptrije za daljinu i blizinu naočara koje su na mom nosu deset godina. Ja sam to davno zaturio u pamćenju kao što ne znam čemu sve služe lekovi koje pijem kao terapiju posle infarkta, jer ih nisam ni pročitao. Onda kompjuter, stavite bradu tu, prislonite čelo uz i gledajte u balon, prvo ćemo desno oko, dobro, šta je dobro nikad neću saznati jer nisam pitao. Vidim balon u boji jasno a onda svakim klikom nečega sve mutnije. Ponavlja se isto i sa levim okom. Dobro a sada ćemo, pre toga kompjuter izbacuje rezultat, klasičnu metodu, pokazaću vam kasnije šta je izbacio kompjuter, nije mi pokazala, zaboravila je a i ja ili nisam bio zainteresovan. Stavlja mi na nos onaj okvir u koji se ubacuju stakla različitih dioptrija. Na zidu preko puta mene, razdaljina oko četiri metra, pravougaoni semafor sa brojevima, prvi red krupni a drugi treći i četvrti red, sve sitniji brojevi. Pročitajte mi prva dva reda, prethodno mi je stavila staklo. Tako nekoliko puta. Za daljinu. Pa onda za blizinu, tj za čitanje. Vi ste fenomen! Znam. A, da, čitao sam uz menjanje stakala i najsitnije tekstove sa papira uvučenog u plastičnu foliju, valjda zarad neprljanja. Na desnom oku vam je ostala ista dioptrija kao od pre deset godina, samo se na levom oku za nijansu promenio odnos, ništa strašno ali dovoljno da vam se ponekad desi ono kratko zamagljivanje koje ste mi opisali, zaista ste fenomen, deset godina...ovako nešto do sada nisam imala u praksi. Izvinite na indiskreciji, a šta ste po zanimanju? Slikar, Akademski slikar a i često sam u prirodi, šetam, vozim bicikl, propevao ja kao da mi je Mustafa Nadarević uperio OZNA lampu u oči, jedva se zaustavih! A pa to je to, sad mi je sve jasno. Naočare gotove u ponedeljak, okvir odabrao ranije. Kad sam ulazio u tramvaj, kod kuće BUS-PLUS karticu prikačio na smajli traku oko vrata, nju jedinu pronašao u fijokama, prinesem je automatu, zvrcne neko zvonce i šlus. Kod Delta Sitija uđu čovek i žena, kolege s posla, prinese žena karticu, automat ljubaznim ženskim glasom kaže: Nemate kredita. Prinese i čovek, ista stvar. A u preduzeću nam rekli da su uplatili vajka se čovek, i šta da radimo, da izađemo, sramota me ovako matorog da se švercujem. Ti izađi, ja bogami na ovu vetruštinu ni mrtva, odgovori mu žena. Predusretljivo tramvajsko pučanstvo me zagluši kakofonijom iz koje su se s vremena na vreme mogle razabrati reči: Do petnaestog Februara...dok se ne uhoda sistem...neće biti kažnjavanja...a jeste li čuli da je ovo čista pljačka jedne grupice ljudi...alaj će da se namlate para...a mi stoka...
Tako nekao mi prođe ovaj Prvi Februar 2012. godine. Mogao je i gore, što bi rekao Serbski, vazdan fatalističkopesimističan narod.
Blogovi autora
- Čojstvo i krvna osveta (26)
- Tri musketara (22)
- Pozivam (30)
- E (56)
- Od mene toliko (12)
- Spaljivanje knjiga (650)
- Sve same sitnice (30)
- Vrt sa stazama što se ne račvaju (9)
- Empatija (48)
- Kako do sreće? (28)
- Pod utiskom (36)
- Ponavljam (41)
- Prepiska (11)
- Pustinja (13)
- Ne (31)
- Osećaj (25)
- Stranac (6)
- Starac i more (17)
- Duša (34)
- Priča smeha i nezaborava (27)
Najnovije VIP blogeri
- амалгамацијом списатељства
Черевићан - Amalipe
angie01 - Izgrebani Oklop
Spiridon - Razonoda
njanja_de.manccini - Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Bilo je to davno...
docsumann - Дежуловић за сиромашне
omega68 - DUB PUB: Everyday Is A War...for Tomorrow
docsumann - KRUNSKI DOKAZ ZA NEIZLAŽENJE NA "IZBORE"
Filip Mladenović - DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Sport (3)
- Muzika (3)
- Zabava (3)
- Hobi (2)
- Gradjanske inicijative (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Društvo (2)
- Životni stil (2)
- In memoriam (1)
- Putovanja (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org