U zemlji krvi i jeda...

Momir Nikolić

Ove nedelje, dok su se mediji bavili jednom umetničkom fikcijom, na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu svedočio je Momir Nikolić. Ne lik iz filma, već bivši oficir Vojske Republike Srpske.

Ove nedelje njegove reči izgovorene pred sudom za ratne zločine nisu iz nekog filmskog scenarija, već stvarne. I tragične.

Momir Nikolić je izjavio, ne pred filmskim kamerama, da se 13. jula 1995. godine, dva dana nakon pada Srebrenice, znalo da će svi zarobljeni bošnjački muškarci biti pobijeni. Kao bivši oficir za bezbednost Bratunačke brigade Vojske Republike Srpske (VRS), ispričao je da mu je pukovnik Ljubiša Beara, bezbedonosni oficir Glavnog štaba VRS-a, tog dana rekao da će svi Bošnjaci biti ubijeni.

Takođe, izjavio je da mu je tu nameru prethodno najavio i sam Ratko Mladić, dok su Bošnjaci silazili iz okolnih šuma i masovno se predavali.

"Mladić je razgovarao s muslimanskim zarobljenicima i rekao im da se ne brinu, da će sve biti u redu i da će biti prebačeni gdje žele. Kad je krenuo ka autu, ja sam pošao za njim i pitao ga šta će biti sa zarobljenima. Ništa mi nije rekao, pogledao me je i načinio gestu rukom", rekao je Nikolić, pokazujući sudijama taj pokret sleva na desno, ispruženih prstiju s dlanom nadolje.

Kada se oko ponoći 13. jula 1995. vratio u Bratunac, Momir Nikolić je video hiljade bošnjačkih zarobljenika. Potom je prisustvovao sastanku na kojem su se pukovnik Ljubiša Beara i Karadžićev poverenik za Srebrenicu Miroslav Deronjić "svađali" oko toga da li će zarobljenici biti ubijani u Bratuncu ili u Zvorniku.

(Miroslav Deronjić je 2003. pred Tribunalom priznao krivicu za zločin nad Bošnjacima počinjen 1992. u selu Glogova, i osuđen je na 10 godina zatvora. Umro je 2007. godine na izdržavanju kazne u Švedskoj.)

Unakrsno ispitujući svedoka optužbe Momira Nikolića 16. februara 2012, optuženi Radovan Karadžić nije pokušao da negira suštinu Nikolićevog iskaza da su mu masovna ubistva u Srebrenici unapred nagovestili general Ratko Mladić i drugi visoki oficiri Vojske Republike Srpske.

Rekavši da za ubistva muslimanskih zarobljenika "nema opravdanja", Karadžić je, međutim, tvrdio da za te zločine nije bilo potrebno naređenje budući da su bili posledica "volje za osvetom".

Sugerišući da je "ogromna patološka mržnja" iz prošlosti i bosanskog sukoba bila "glavni razlog" za zločine, Karadžić je pitao: "Kako je došlo do ubijanja ... Opravdanja nema, samo da razumemo?"

Potvrđujući da je postojao "istorijski kontekst" za zločine, Nikolić je, međutim, uzvratio da "ne postoji nikakvo opravdanje za to što se desilo" i da se "zločin ne može pravdati nikakvim razlozima".

Momir Nikolić je tokom svedočenja izrazio i žaljenje što je učestvovao u "stravičnom zločinu" u Srebrenici.

"Ja se osjećam posebno odgovornim zato što sam mnogima od ubijenih bio profesor i što nisam imao ni načina ni moći da im pomognem. Želim da se ponovo izvinim svim porodicama i žrtvama. Žao mi je što sam bio tamo, što sam izvršavao naređenja i tako doprinio počinjenju zločina. Žao mi je što nisam pobjegao kad je postalo jasno da će se taj zločin dogoditi", rekao je Nikolić.

Na kraju svedočenja, Nikolić je naglasio da se ne kaje zbog toga što je priznao krivicu i prihvatio odgovornost za učešće u zločinu u Srebrenici. Kazao je da se "lakše oseća" zbog priznanja krivice i kajanja.

Momir Nikolić (56) je pred Tribunalom 2003. godine priznao krivicu za progon Muslimana iz Srebrenice i osuđen je na 20 godina zatvora, a kaznu izdržava u Finskoj.

Šta se može zaključiti posle ovih ne filmskih, već stvarnih replika pred sudom za ratne zločine u Hagu?