Ogledalo

Kada se prica o usudu naseg (srpskog) naroda, obicno se posle trece recenice sve svede na to kako smo mi istorijske zrtve, kako nam se samo desavaju istorijske nepravde, kako smo uglavnom bili predmet cenjkanja velikih sila, kako su nas tukli i sleva i sdesna, i od gore i od dole, i sve tako u krug, u krug, pa onda opet ispocetka isto. Nikad mi nismo nizasta niti bili, niti cemo ikad biti odgovorni. Takodje, svaki vremensko-hronoloski trenutak je istorijski, svako raskrsce je sudbonosna prekretnica, svaki izbori su biti ili ne biti, svaka odluka je po principu "kom opanci...", i sve tako u krug, pa onda opet ispocetka isto.

Evo i ovi izbori 2012 su kao pitanje zivota i smrti, tj. pitanje straha. Lose nam je, ali se svi tresemo (u gacama) da nam ne bude jos gore. Javlja se svaka susa i musa da nam objasni da je od dva zla ipak ono manje bolje, a niko nam ne objasnjava u kom smo tom trenutku i gde izgubili "dobro", pa cak i nadu na to "dobro". Salecu nas i levi i desni sa obecanjima, zamajavanjima, ciframa, statistikama, prognozama, analizama, projekcijama. Pisci objavljuju besmislene knjige, istoricari (i istoricarke) daju nebulozne intervjue, politicari nam se keze, navijaci nas biju (iako niko ne bi smeo... da bije, mislim), a narod je pod totalnom samo-anestezijom i pravi se da nema pojma sta mu se desava i ko mu (sve) radi o glavi.

Ali, da se razumemo, nije to sve od juce, a nije ni slucajno. Na delu je jedna vrlo stara, orkestrirana, ucaurena pojava, koja je srasla za srpsku kostanu srz i postala ravnopravan deo naseg genetskog koda, a cije je izvoriste utemeljeno jos davno, davno, kada je Resavska Skola stancovala knjige. Da se razumemo jos jednom, u to vreme i u to doba, to je bio jedan od neophodnih, korisnih, i vrlo progresivnih poduhvata kojim se cuvala (i ocuvala delom) srpska kultura, nasledje i sve ostalo. Ali je kasnije posluzilo nekom kao ogromna inspiracija u utemeljenju "moderne" (ih!) srpske drzave. Cuti i prepisuj i ne postavljaj mnogo pitanja, tj. ne pitaj nista, uopste.

Generacije su "obrazovane", odgajane i odrasle po tom principu. Sistemi i drzave su se menjale, ideologije su dolazile i prolazile, dinastije (u sirem smislu) se smenjivale, ali je odsustvo postavljanja pitanja, narocito pravih, toliko zazivelo da mi danas (cak i kad se uzmu u obzir ocigledni izuzeci) jednostavno tu sposobnost vise ne posedujemo. Danas u Srbiji niko vise ne ume da postavlja pitanja. Ako neko cak i stavi znak pitanja kao interpunkciju na kraj recenice, u ogromnom broju slucajeva to nece biti pravo pitanje, a i kod onoga ko bi trebao da pruzi odgovor izazvace prezir, cesto i bes i agresivnost. Nismo se tako dogovorili! Sta imas ti MENE da pitas...

Medjutim, nije problem cak ni u tome sto mi vise ne znamo da pitamo drugog, narocito ako je taj neko na visoj poziciji, nedajboze drzavnoj, gde je strah od autoriteta najveci. Ne. Problem je sto mi vise ne pitamo nista ni sami sebe. Ne pitamo se ni ko smo ni sta smo (sto je manje vazno), niti se pitamo sta mi u stvari hocemo. Ne odmah drzavotvorno kao narod, nego prvo kao pojedinci. Odavno vec samo vidimo trun u tudjem oku, a nikada balvan u sopstvenom. Nije to zbog toga sto je balvan tesko videti, vec zbog toga sto se odavno nismo pogledali u ogledalo. Predugo vec samo gledamo druge, i jedini pogled nam je iskljucivo preko plota u tudje dvoriste. Nikad u svoje. Nikad u sebe.

I zato nas je tako lako prevesti zedne preko vode, preveslati, prevariti, obmanuti. A i nije da nismo toga svesni, ali opet se pravimo blesavi. Upustacemo se u svakojake vratolomije, u najrizicnije avanture, u ekspedicije unapred osudjene na propast, verovacemo proverenim lazovima, iskusnim prevarantima i beskrupuloznim lopovima, sledicemo slepce, ubice i koljace (cak i naknadno), citacemo nepismene, gledacemo besprizorne, sve samo da se ne pogledamo u ogledalu. Da ne vidimo izraz sopstvenog lica i jasne crte na njemu koje ce da pitaju iz svake linije i bore:
Gde si bio? Nigde.
Sta si radio? Nista.
Koga si upoznao? Nikog.
Sta si naucio? A sto to znaci "naucio"...

Zato tako smesno i jadno izgledaju ove kampanje stranaka pred nadolazece izbore. Ni oni se vise ne trude bas toliko. Sta ima da se zezaju i cimaju. Minimum minimuma je vise nego dovoljno da se zadovolji formalizam. Da ne govorimo o parama za kampanju, o nekom naporu da se nesto kaze, da se nesto izusti, da se neka misao prenese, da se neko u nesto ubedi. Mislim, sta je to kampanja? Sta je to izbor? Sta je to misljenje? Sta je to promena?

Da bi se krenulo sa mrtve tacke, mora da se napravi prvi korak. Da bi korak stvarno bio prvi, a ne samo cupkanje u mestu, mora da bude rezultat licnog izbora. Neka svako glasa za onog za koga stvarno zeli. Neka svako precrta kompletnu listu i ubaci nevazeci papir ako to stvarno zeli. Posledice cemo snositi kolektivno, ali odluka mora da bude utemeljena na licnom izboru i licnoj odgovornosti. I zato je neophodno da se vec jednom suocimo sa sobom i oslobodimo se straha nametnutih 'worst case' scenarija koji nam sipaju opet i sleva i sdesna, i od gore i od dole.

Konacno direktan pogled u sopstveno lice u ogledalu je neophodno da bi drustvo pocelo da sazreva. Kada na primer, u muskom delu populacije, pocinju da se pojavljuju prve dlacice brade na licu, i kada shvatite da vise nista nece biti isto i nikada necete biti ponovo dete, ne porazbijamo ogledala po kuci, vec kupimo britvu i pocnemo da se brijemo. Problem nije resen time sto se stavlja van domasaja ociju. Znak odrastanja je, izmedju ostalog, i sticanje sposobnosti da pogledate sami (u) sebe. Bez stida, bez srama, bez snebivanja. Kao covek koji gleda drugog coveka u oci, pravo, ravnopravno, smelo, hrabro, odvazno. Medjutim jos je veca, sustinska cak, stvar umeti direktno pogledati samog sebe u oci...

A oci, tako kazu, su ogledalo duse. Nisam siguran da mi vise i znamo gde se nasa izgubila. Toliko dugo se vec nismo pogledali u ogledalo. Vise i ne znamo ko ce nas pogledati nazad, i posle toliko vekova strah od tog uzvratnog pogleda je realan i stvaran. Ali vredi pokusati. Stavise, to nam je duznost. Dokle god postojimo kao bica koja jos uvek imaju sposobnost da prouzrokuju i izazovu sopstveni odraz u ogledalu...