Iz današnje Politike, *pa opet iz Politike "ekskluzivno" Vašington režira, Evropa statira Interne beleške slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova koje svedoče o tome kako američki Stejt department forsira evropske zemlje da što pre priznaju nezavisnost Kosova i podstiče Sloveniju da to prva učini. „Politika” je imala uvid u dokument koji danas objavljuje slovenački „Dnevnik” Od našeg stalnog dopisnika Ljubljana – Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Mitja Drobnič bio je potkraj decembra u Vašingtonu gde je razgovarao sa najvišim predstavnicima Bušove administracije. „Politika” je imala uvid u dokument koji danas objavljuje slovenački Dnevnik, u kome je opisana suština Drobničevih razgovora sa američkim sagovornicima. Centralna tema bila je razrada plana proglašenja „koordinisane deklaracije nezavisnosti” (CDI, Coordinated Declaration of Independence), u odnosu na prethodni plan o jednostranoj deklaraciji nezavisnosti (UDI, Unilateral Declaration of Independence) Kosova. Vodeća ličnost tokom razgovora sa predstavnikom (tada buduće) predsedavajuće zemlje EU bio je Danijel Frid, pomoćnik za evropske i azijske poslove američke državne sekretarke Kondolize Rajs, kao i troje zamenika pomoćnika američke ministarke spoljnih poslova. Pomenuti su u razgovoru s visokim predstavnikom slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, a uoči slovenačkog preuzimanja predsedavanja Evropskoj uniji, razradili taktiku i dali uputstva po pitanju koraka potrebnih za proglašenje državnosti Kosova. Integralni delovi slovenačkih beleški Frid je pozdravio oštru izjavu ministra spoljnih poslova dr Rupela u pogledu Kosova (već je predložio državnoj sekretarki Rajs da čestita kolegi Rupelu). S druge strane, ukazuju na izjavu ministra spoljnih poslova Rusije Lavrova koji je izrazio pretnju i strah kad je reč o uređenju statusa Kosova. Nema sumnje da je pitanje statusa Kosova nešto o čemu će se odlučivati i taj proces će voditi Slovenija. Frid pozdravlja to što Rupel nije pominjao rokove. Drobnič je predstavio slovenačko viđenje proceduralnog pristupa EU rešavanju statusa Kosova (tu se pominje da treba pripremiti zaključke za vanredno zasedanje Saveta ministara EU posle proglašenja nezavisnosti). Naglasio je neophodnost jedinstva država članica, koje će se demonstrirati slanjem misije, za šta je najpre potrebna odluka Saveta ministara, pa poziv generalnog sekretara UN. Misiju EU bi na Kosovo trebalo uputiti u roku od deset sedmica po odluci Saveta ministara EU. Kosovska vlada, prilikom proglašenja, treba da pozove misiju, odnosno njen deo koji se zove Međunarodna civilna uprava (International Civilian Office – ICO), jer je tu reč o deobi suverenosti sa ICO. Pravna osnova za ICO postoji u Rezoluciji 1244 SB UN. Drobnič je zatražio podršku Frida da dobije izjavu od generalnog sekretara UN radi podrške slanju misije EU, jer neke države članice imaju problema sa usvajanjem odluke o slanju misije bez saglasnosti Ujedinjenih nacija. Drobnič je, u nastavku, kritikovao izjavu francuskog predsednika Sarkozija, koji je postavio vezu između srpskog puta u EU i rešenja statusa Kosova. Republika Slovenija se zalaže za ubrzano potpisivanje Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji EU sa Srbijom (već 28.januara), iako trenutno još nema konsenzusa unutar EU zbog protivljenja Holandije. Ban Ki Mun „u teškoj situaciji” Frid je, kad je reč o podršci generalnog sekretara UN slanju evropske misije na Kosovo, pomenuo da je Ban Ki Mun pod pritiskom Ruske Federacije i stoga u teškoj situaciji. SAD imaju garanciju da generalni sekretar UN neće sprečavati slanje evropske misije, a u razgovoru s njim čelnici SAD će ponovo ukazati na pomenutu želju EU. Frid je naglasio da proceduralne odluke ne smeju dovesti do kašnjenja slanja misije, pošto „vreme curi”. SAD će podržati generalnog sekretara UN u slučaju ako bude imao probleme sa Ruskom Federacijom, a Republika Slovenija mora da se unutar EU izbori za što brže slanje misije na Kosovo. U Uniji postoji uverenje da s proglašenjem samostalnosti Kosova treba sačekati dok ne prođe drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji (3.februar), jer srpska strana to može da iskoristi za odugovlačenje. Koordinirana deklaracija nezavisnosti ne sme biti u vezi s izborima u Srbiji. Što se tiče priznanja svih država članica EU, Frid smatra da se oko toga ne treba brinuti, jer je bitna odluka o evropskoj misiji. Naglašava da je tu dovoljna Rezolucija 1244 i obrazovanje Međunarodne civilne misije (ICO), pri čemu se ne treba obazirati na kritičke stavove i izjave Ruske Federacije i Srbije. On podstiče Sloveniju da u fazi priznavanja bude prva koja će priznati državu Kosovo. Prema ocenama SAD, šest država članica EU u početku neće priznati Kosovo, ali ako ga prizna bar 15 od 27 EU država – to će biti sasvim dovoljno. Slovenija u ulozi predsedavajuće EU će tako biti od ključnog značaja. SAD zasada izbegavaju otvorene izjave o nezavisnosti Kosova, ali će ga među prvima priznati kada kosovske vlasti to obznane. SAD se trude da Kosovo u prvo vreme prizna što više država izvan EU i zato snažno lobiraju u Japanu, Turskoj, arapskim državama koje su izrazile spremnost da Kosovo priznaju bez odlaganja. Metju Briza, zamenik pomoćnika Kondolize Rajs za evropske poslove, zadužen za Kavkaz, objašnjava da će Turska verovatno biti kooperativna (muslimanske veze, pitanje turskog severnog Kipra), pa verovatno neće biti problema u vezi sa slanjem misije na Kosovo. Što se tiče priznanja SAD, unutrašnji postupak je veoma jednostavan – Stejt department treba da da preporuku Nacionalnom savetu za bezbednost i onda predsednik potpisuje odluku o priznanju. Bolje Tadić nego Nikolić Di Karlo kaže da je rašireno uverenje da generalni sekretar UN Ban Ki Mun teško može da pozove evropsku misiju da preuzme poslove od UN pre nego što Kosovo proglasi deklaraciju o nezavisnosti. Posle toga mora odmah doći do priznanja, jer će tako generalni sekretar UN moći da konstatuje da je na terenu došlo do promene situacije i pozove EU da preuzme misiju od UN. Kosovski Albanci će proglasiti nezavisnost u dogovoru sa SAD i EU, a sačekaće krajnje rezultate izbora u Srbiji pošto im je više u interesu da srpski predsednik bude Tadić, a ne Nikolić. Generalni sekretar UN onda samo mora da istakne „facts on the ground have changed” (promenile su se okolnosti na terenu) i pozove EU da pošalje misiju u pokrajinu. Ban Ki Munu za to nije potrebna odluka SB. Drobnič je, na kraju, istakao važnost privrednog i političkog razvoja Kosova posle procesa koordinirane deklaracije nezavisnosti i priznanja, jer je to ključno za uspeh, odnosno ekonomski razvitak, stvarnu samostalnost i približavanje Kosova evroatlantskim strukturama i standardima. Drobnič je istakao spremnost Slovenije da poveća svoje prisustvo u kontigentu Kfora (od trenutnih 130 na 350 u 2008). Slovenija ulaže napore za oživljavanje i nadgradnju tzv. solunske agende iz 2003, koja je državama zapadnog Balkana ponudila evropsku perspektivu. Kad je reč o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, Drobnič je objasnio da Belgija i Holandija insistiraju na doslednom poštovanju uslova Haškog tribunala. Oli Ren je, po analogiji s Hrvatskom, predlagao osnivanje Task Force za saradnju sa sudom u Hagu… Upozorio je na mogućnost sklapanja samo ekonomskog dela sporazuma. Di Karlo i Bert Bron iz Nacionalnog saveta za bezbednost ukazuju da bi bilo veoma dobro ako bi Srbija SSP potpisala pre proglašenja deklaracije o nezavisnosti Kosova, jer bi u suprotnom to delovalo kao nagrada EU za gubitak Kosova, što Srbi ne bi dobro prihvatili. SAD će razgovarati sa Holandijom i istaknuti da će više pomoći regiji ako omoguće Srbiji dalji put ka EU, nego ako budu insistirali na doslednom poštovanju saradnje sa Haškim sudom. Možda bi pomoglo kad bi novi tužilac Bramerc posetio Srbiju i dao podsticajnije ocene od onih koje je u svom poslednjem izveštaju dala Karla del Ponte. Svetlana Vasović Mekina [objavljeno: 25/01/2008.] ................ *A onda je došao MEDVED i nas i nemce i šumara... 12:07 ОДРЖАН САСТАНАК ПУТИНА И ТАДИЋА МОСКВА – Србија своје интересе и интергритет на Косову и Метохији брани врло принципијелно, ослањајући на међународмо право, и никада неће престати да брани свој интерес на Косову и Метохији, изјавио је данас председник Србије Борис Тадић у Москви, на сусрету делегације Србије са руским председником Владимиром Путином. „Веома је добро познато да Србија веома поштује став Русије у вези са будућим статусом Косова”, рекао је Тадић на почетку састанка са руским председником, додајући да би без таквог става Србија била са много мањим капацитетом у одбрани својих легитимних интереса и територијалног интегритета на Косову и Метохоји. Тадић је, захваљујући на пријему, навео да се потпуно слаже са Путином да се последњих година повећава обим билатералних и економских односа између две земље. „Мислим да ће данас, и након потписивања споразума у сфери енергетике, бити отворена и нова могућоност за сарадњу”, рекао је Тадић, додајући да се ради о стратешком партерству које ће бити корисно и за Србију и за Русију. Председник Србије навео је податке да је, у односу на 2000.годину, повећана робна размена између две земље и да сада износи 2,7 милијарди долара. Наш је предлог да извесно чекање у економској сарадњи убрзамо у будућности, одмах после постизања оваквог једног споразума, рекао је Тадић. Председник Србије је изразио уверење да ће чињеница о блискости два народа, њиховим заједничким културама, језику, вери, допринети нашој сарадњи и бољем разумевању. Поздрављајући делегацију Србије, коју предводи Тадић, руски председник је рекао да чињеница што је делегација допутовала у доста сложеној унутрашњо-политичкој ситуацији, сведочи да је овај догађај, потписивање споразума, значајан и за Србију и за Русију. Наши односи се добро развијају, рекао је Путин, додајући да је за последњих шест година робна размена повећана за шест пута. Уверен сам да ће и ова посета бити значајан догађај и да ће дати добар подстицај развоју наших, пре свега, економских односа, рекао је руски председник. У делегацији Србије на сусрету са Путином су председник Владе Србије Војислав Коштуница, министри за инфраструктуру Велимир Илић, за рударство и енергетику Александар Поповић и за спољне послове Вук Јеремић. |
Blogovi autora
- Polupuno, poluprazno i isprazno (117)
- Dobro veče (249)
- I gotta feeling (107)
- Šta prvo - otvaranje tajnih dosijea II (250)
- Šta prvo - otvaranje tajnih dosijea (212)
- Kako-Srbiju u Evropu, Evropu u Srbiju (282)
- Zašto-Jer su Topčider, Leskovac i RTS još nerešeni (129)
- Zašto-Glasam jer imam za koga* (119)
- Zašto? (200)
- PREOKRET (130)
- let (0)
- I mozak i srce na teren (39)
- 9/11 vs 9/3 (41)
- Išli smo u Afriku da..? (146)
- Ms Milic knows it sounds funny but she just ... (58)
- a šta bi Skarlet o Hara uradila (56)
- What Would VBP* Do (81)
- Ms Milić-od 5. kolone do 5. stuba (48)
- Nazad u veliki prljavi grad (136)
- Jebe mi se i za kiselu iz Rica (38)
Najnovije VIP blogeri
- амалгамацијом списатељства
Черевићан - Amalipe
angie01 - Izgrebani Oklop
Spiridon - Razonoda
njanja_de.manccini - Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Bilo je to davno...
docsumann - Дежуловић за сиромашне
omega68 - DUB PUB: Everyday Is A War...for Tomorrow
docsumann - KRUNSKI DOKAZ ZA NEIZLAŽENJE NA "IZBORE"
Filip Mladenović - DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Muzika (3)
- Zabava (3)
- Sport (3)
- Društvo (2)
- Životni stil (2)
- Hobi (2)
- Gradjanske inicijative (2)
- Eksperimenti u blogovanju (2)
- Reč i slika (1)
- Planeta (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org