a onda je došao šumar i nas i nemce....*

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana – Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Mitja Drobnič bio je potkraj decembra u Vašingtonu gde je razgovarao sa najvišim predstavnicima Bušove administracije. „Politika” je imala uvid u dokument koji danas objavljuje slovenački Dnevnik, u kome je opisana suština Drobničevih razgovora sa američkim sagovornicima. Centralna tema bila je razrada plana proglašenja „koordinisane deklaracije nezavisnosti” (CDI, Coordinated Declaration of Independence), u odnosu na prethodni plan o jednostranoj deklaraciji nezavisnosti (UDI, Unilateral Declaration of Independence) Kosova.

Vodeća ličnost tokom razgovora sa predstavnikom (tada buduće) predsedavajuće zemlje EU bio je Danijel Frid, pomoćnik za evropske i azijske poslove američke državne sekretarke Kondolize Rajs, kao i troje zamenika pomoćnika američke ministarke spoljnih poslova. Pomenuti su u razgovoru s visokim predstavnikom slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, a uoči slovenačkog preuzimanja predsedavanja Evropskoj uniji, razradili taktiku i dali uputstva po pitanju koraka potrebnih za proglašenje državnosti Kosova.

Integralni delovi slovenačkih beleški

Frid je pozdravio oštru izjavu ministra spoljnih poslova dr Rupela u pogledu Kosova (već je predložio državnoj sekretarki Rajs da čestita kolegi Rupelu). S druge strane, ukazuju na izjavu ministra spoljnih poslova Rusije Lavrova koji je izrazio pretnju i strah kad je reč o uređenju statusa Kosova. Nema sumnje da je pitanje statusa Kosova nešto o čemu će se odlučivati i taj proces će voditi Slovenija. Frid pozdravlja to što Rupel nije pominjao rokove.

Drobnič je predstavio slovenačko viđenje proceduralnog pristupa EU rešavanju statusa Kosova (tu se pominje da treba pripremiti zaključke za vanredno zasedanje Saveta ministara EU posle proglašenja nezavisnosti). Naglasio je neophodnost jedinstva država članica, koje će se demonstrirati slanjem misije, za šta je najpre potrebna odluka Saveta ministara, pa poziv generalnog sekretara UN. Misiju EU bi na Kosovo trebalo uputiti u roku od deset sedmica po odluci Saveta ministara EU. Kosovska vlada, prilikom proglašenja, treba da pozove misiju, odnosno njen deo koji se zove Međunarodna civilna uprava (International Civilian Office – ICO), jer je tu reč o deobi suverenosti sa ICO. Pravna osnova za ICO postoji u Rezoluciji 1244 SB UN. Drobnič je zatražio podršku Frida da dobije izjavu od generalnog sekretara UN radi podrške slanju misije EU, jer neke države članice imaju problema sa usvajanjem odluke o slanju misije bez saglasnosti Ujedinjenih nacija. Drobnič je, u nastavku, kritikovao izjavu francuskog predsednika Sarkozija, koji je postavio vezu između srpskog puta u EU i rešenja statusa Kosova. Republika Slovenija se zalaže za ubrzano potpisivanje Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji EU sa Srbijom (već 28.januara), iako trenutno još nema konsenzusa unutar EU zbog protivljenja Holandije.

Ban Ki Mun „u teškoj situaciji”

Frid je, kad je reč o podršci generalnog sekretara UN slanju evropske misije na Kosovo, pomenuo da je Ban Ki Mun pod pritiskom Ruske Federacije i stoga u teškoj situaciji. SAD imaju garanciju da generalni sekretar UN neće sprečavati slanje evropske misije, a u razgovoru s njim čelnici SAD će ponovo ukazati na pomenutu želju EU. Frid je naglasio da proceduralne odluke ne smeju dovesti do kašnjenja slanja misije, pošto „vreme curi”. SAD će podržati generalnog sekretara UN u slučaju ako bude imao probleme sa Ruskom Federacijom, a Republika Slovenija mora da se unutar EU izbori za što brže slanje misije na Kosovo. U Uniji postoji uverenje da s proglašenjem samostalnosti Kosova treba sačekati dok ne prođe drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji (3.februar), jer srpska strana to može da iskoristi za odugovlačenje.

Koordinirana deklaracija nezavisnosti ne sme biti u vezi s izborima u Srbiji.

Što se tiče priznanja svih država članica EU, Frid smatra da se oko toga ne treba brinuti, jer je bitna odluka o evropskoj misiji. Naglašava da je tu dovoljna Rezolucija 1244 i obrazovanje Međunarodne civilne misije (ICO), pri čemu se ne treba obazirati na kritičke stavove i izjave Ruske Federacije i Srbije. On podstiče Sloveniju da u fazi priznavanja bude prva koja će priznati državu Kosovo.

Prema ocenama SAD, šest država članica EU u početku neće priznati Kosovo, ali ako ga prizna bar 15 od 27 EU država – to će biti sasvim dovoljno. Slovenija u ulozi predsedavajuće EU će tako biti od ključnog značaja. SAD zasada izbegavaju otvorene izjave o nezavisnosti Kosova, ali će ga među prvima priznati kada kosovske vlasti to obznane. SAD se trude da Kosovo u prvo vreme prizna što više država izvan EU i zato snažno lobiraju u Japanu, Turskoj, arapskim državama koje su izrazile spremnost da Kosovo priznaju bez odlaganja. Metju Briza, zamenik pomoćnika Kondolize Rajs za evropske poslove, zadužen za Kavkaz, objašnjava da će Turska verovatno biti kooperativna (muslimanske veze, pitanje turskog severnog Kipra), pa verovatno neće biti problema u vezi sa slanjem misije na Kosovo. Što se tiče priznanja SAD, unutrašnji postupak je veoma jednostavan – Stejt department treba da da preporuku Nacionalnom savetu za bezbednost i onda predsednik potpisuje odluku o priznanju.

Bolje Tadić nego Nikolić

Di Karlo kaže da je rašireno uverenje da generalni sekretar UN Ban Ki Mun teško može da pozove evropsku misiju da preuzme poslove od UN pre nego što Kosovo proglasi deklaraciju o nezavisnosti. Posle toga mora odmah doći do priznanja, jer će tako generalni sekretar UN moći da konstatuje da je na terenu došlo do promene situacije i pozove EU da preuzme misiju od UN. Kosovski Albanci će proglasiti nezavisnost u dogovoru sa SAD i EU, a sačekaće krajnje rezultate izbora u Srbiji pošto im je više u interesu da srpski predsednik bude Tadić, a ne Nikolić. Generalni sekretar UN onda samo mora da istakne „facts on the ground have changed” (promenile su se okolnosti na terenu) i pozove EU da pošalje misiju u pokrajinu. Ban Ki Munu za to nije potrebna odluka SB.

Drobnič je, na kraju, istakao važnost privrednog i političkog razvoja Kosova posle procesa koordinirane deklaracije nezavisnosti i priznanja, jer je to ključno za uspeh, odnosno ekonomski razvitak, stvarnu samostalnost i približavanje Kosova evroatlantskim strukturama i standardima. Drobnič je istakao spremnost Slovenije da poveća svoje prisustvo u kontigentu Kfora (od trenutnih 130 na 350 u 2008). Slovenija ulaže napore za oživljavanje i nadgradnju tzv. solunske agende iz 2003, koja je državama zapadnog Balkana ponudila evropsku perspektivu. Kad je reč o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, Drobnič je objasnio da Belgija i Holandija insistiraju na doslednom poštovanju uslova Haškog tribunala. Oli Ren je, po analogiji s Hrvatskom, predlagao osnivanje Task Force za saradnju sa sudom u Hagu… Upozorio je na mogućnost sklapanja samo ekonomskog dela sporazuma.

Di Karlo i Bert Bron iz Nacionalnog saveta za bezbednost ukazuju da bi bilo veoma dobro ako bi Srbija SSP potpisala pre proglašenja deklaracije o nezavisnosti Kosova, jer bi u suprotnom to delovalo kao nagrada EU za gubitak Kosova, što Srbi ne bi dobro prihvatili.

SAD će razgovarati sa Holandijom i istaknuti da će više pomoći regiji ako omoguće Srbiji dalji put ka EU, nego ako budu insistirali na doslednom poštovanju saradnje sa Haškim sudom. Možda bi pomoglo kad bi novi tužilac Bramerc posetio Srbiju i dao podsticajnije ocene od onih koje je u svom poslednjem izveštaju dala Karla del Ponte.