Izborne Istine i Laži

Toliko se nakupilo blogova o izborima da su vec totalno kontraproduktivni. Sve manje i manje znace, a niko ih vise i ne cita. Posto je vrlo lako ispuniti ta dva kriterijuma, a i sami izbori se blize, jos malo pa ce da nastupi predizborna cutnja/sutnja/patnja, evo i jedno moje konvolutivno misljenje (i ja slabo razumem sta sam hteo da kazem) da skromno doprinesem tronsko-pijedestalnom zaludjivanju i sveopstoj blamazi...

Kad su izbori u Srbiji u pitanju, niko ne glasa za opciju koja mu je u datom trenutku ekonomski i materijalno, pa cak ni ideoloski najbliza, tj. koja bi za njegov/njen konkretan zivot, u smislu poboljsanja istog bila najpozeljnija. Ne. Kod nas mali broj ljudi glasa racionalno, dok medjutim svi glasaju takticki i to na taj nacin da bi, ako je ikako moguce, uspeli da izdejstvuju da pobedi ona opcija koja im emotivno u tom trenutku najvise prija, a u isto vreme da najgore prodje ona opcija koju uglavnom iracionalno najvise mrze, i to sve bez obzira da li ce tako izabrana vlast zaista i da donese neko realno poboljsanje zivotnog standarda i drzavno-drustvenog okruzenja.

Pri tome se vrlo cesto i pretpostavlja, naravno pogresno, da postoji kao neka apsolutno validna opcija koja ce svima u istom trenutku da donese boljitak i onda precesto glasamo da kao bude dobro za drzavu (sto je je totalno imbecilno jer narod nije drzava, a drzavi je po defaultu uvek dobro), ili glasamo protiv nekog, u smislu da onaj koga ne podnosimo ni slucajno ne dodje do nekog komada vlasti, potom glasamo za neke emotivne iluzijice iz mladosti, cesto i iz inata, nakon toga glasamo da pokazemo trenutnoj vlasti svoga boga, a istovremeno i da pokazemo opoziciji da nismo ludi da glasamo za njih.... Jedino ne glasamo da pokazemo sami sebi da nam je stalo do nas samih. Bavimo se izbornim matematikama i pricama sta bi bilo kad bi bilo, pri tome zanemarujuci sustinu glasackog prava, da je to jedna iskljucivo licna stvar i licna odluka.

Kao rezultat ovakvog pristupa glasackom procesu i predizbornoj kampanji, u Srbiji obicno dolazi do toga da vlast slabo predstavlja volju gradjana (ne zbog pokradenih izbora, nego zato sto ne glasamo 100% iskreno), pa posto se niko nije uopste bavio realnim zivotom, onda polazna tacka za program nove vlade nije trenutno mesto postojanja na kome se nalazimo, nego neki imaginarijum u vremenu i prostoru, obicno ultra-idealizovan u pozitivnom (ako ste vlast) ili negativnom (ako ste opozicija) ekstremu.

Retko, retko ko stavi prst na celo da razmisli o racionalnim posledicama izbora u odnosu na objektivno stanje sopstvenosti, i stanje okruzenja u kome se ta sopstvenost trenutno ispoljava. Ali, pitacete s pravom, sta je ovo, kakve su ovo gluposti? Topla voda koja protice kroz rupu na saksiji... Pa jeste, ali to je problem, sto glasamo kao da je sve to neka igra koja se tice nekog drugog, a ne nas samih, i kao da zivimo neciji tudji zivot a ne svoj. Ali, iz svoje koze se ne moze, osim ako vas ne oderu, sto se i desava cesce nego sto bi trebalo, ali to je malo drugacija tema.

E pa, posto ne glasamo nego se preglasavamo, posto ne biramo nego prebiramo, kao rezultat takvih kalkulisanja, vratolomija, citanja misli, proricanja buducnosti, i vrhunskog navijackog procesa dobijemo na kraju vlast koja ne predstavlja stvarno raspolozenje gradjana, u koju su zbog toga sto ne predstavlja nikog razocarani svi, koja samim svojim postojanjem nervira vecinu gradjana i koja, zato sto u sustini i nema reprezentativni demokratski mandat, ima male sanse da pronadje pravac i smer kretanja, polje delovanja, i ciljeve koje bi mogla jasno i glasno da definise, a koji bi se poklapali sa makar jednom interesnom grupom van usko-stranackih. Umesto toga dobijemo papazjaniju koja i da hoce ne moze da iskristalise sopstveni ukus, tj, sopstvenu realnu politiku, i kojoj je onda jedini smisao samo-odrzanje uz ispunjavanje minimuma nivoa funkcionisanja, a da se drustvo ne bi i bukvalno survalo u anarhiju. Takva vlada vec u startu nije u mogucnosti da sprovede bilo sta i nece biti u stanju mnogo sta da uradi i da ima 100 godina na raspolaganju.

U takvoj atmosferi onda imamo osecaj da mi nemamo ni zemlju ni drzavu, da nam vrsljaju i lupaju packe strani ambasadori, da nam birokratske komisije odradjuju evropske integracije, da nismo u stanju da asfaltiramo duze od 10km puteva u jednom cugu, da politicari trce okolo kao muve bez glave i sklapaju genetski-modifikovane koalicije koje ni za milijardu godina ne bi mogle da evoluiraju prirodno, da nijedan problem proslosti nije resen, i da sadasnjost samo stancuje nove i nove probleme koji ce ostati nereseni jednom kad postanu proslost.

Da bi se izaslo iz ovakvog zacaranog kruga, potrebno i dovoljno je samo iskreno glasati. Iskreno prema sebi. Pri cinu zaokruzivanja treba imati na umu samo odnos prema sopstvenim interesima, ne odnos prema politicarima, ne cak ni patriotizam. Ne treba se opterecivati time sto nijedna lista nije idealna. Nijedna politicka stranka ni u Srbiji, niti bilo gde drugde u svetu nije 100% cista. Svi imaju svoje interese, svoje mecene, svoja muljanja, svoje dilove, svoje ljude koje gurkaju okolo-naokolo, svoj cenovnik, svoj jelovnik, svoj 'old boys club' cija je sustina odbrana sopstvenih pozicija. Nista to nije ni novo, niti nepoznato. Medjutim, duznost je svakog pojedinca da u toj kakofoniji, dzungli i opstem haosu ipak zaokruzi ono za sta iskreno misli da ce i njemu samom doneti neke koristi. Smanjenje preduzetniskog poreza je razlog sto su pre dve godine neki moji prijatelji glasali za konzervativce, a totalno ukidanje decjeg dodatka od strane konzervativne vlade je razlog sto ce za tri godine opet da glasaju za laburiste. (Nisam u pitanju ja licno, zaista.) Iskren glas ne znaci da se nikad necemo prevariti i ponekad pogresno proceniti, ali je iskrenost pri glasanju i vodjenje racuna prvenstveno o licnim interesima (koji nisu i ne moraju da budu ultra-uski, ali uvek moraju da budu sopstveni) osnovna premisa da bi izabrana vlast zaista i bila opsteprihvacena. Cak i od onih koji nisu glasali za nju.

Zato uvek treba glasati danas za onoga za koga iskreno mislimo da ce uraditi nesto konkretno zbog cega ce nama licno biti bolje sutra, makar to bolje bilo minimalno. Ne treba glasati danas za nekoga da bi smo mu pokazali sta je trebao ili mogao da radi juce, pa kad za njega ponovo budemo glasali sutra, da zna sta da uradi da nam eventualno prekosutra bude bolje. Niti treba da imamo iluziju da je kaznjavanje politickih partija (bilo vlasti, bilo opozicije), koje kao rezultat i posledicu ima i kaznjavanje samog sebe, zrelo biracko razmisljanje.

No, svejedno. Nije ovaj tekst argument da se glasa za ili protiv bilo koga, i od trenutne vlasti i od trenutne opozicije. Cin glasanja nije, u sustini, nikakva velika mudrost. Samo treba uvek imati na umu da u zivotu i politici ne postoji nikakva garancija za ono sto ce biti prekosutra, jer niko ne zna sta ce tacno biti sutra. Samo postoji danas i zato uvek treba glasati za sebe u danasnjosti. Hladne glave, sa svesnoscu iskustva od juce, ali i sa spremnoscu da se doceka svako sutra...