A matematika?

Hansel

Е, сад, правопис важнији, а прошли пут не беше много важан ни он? .

Pa i meni se čini da ove naše diskusije sve više vode do zaključka da je važno samo da deci bude prijatno u školi, a da li šta znaju ili umeju nema veze, najverovatnije im i neće trebati...

Evo čitam jutros ovaj komentar:

Ja se jezim od jucerasnje slike posle zavrsetka polaganja...polovina place...dvoje palo u nesvest za vreme polaganja...jedna ucenica koja je sedela u blizini moje cerke,preplakala je celo trajanje prijemnog iz matematike..njoj je to unosilo nelagodnos i kao svako dete predpostavljam saosecala sa njom...verovatno i to imauticaja na lose odradjene zadatke. Alo..ministarsto...da li deca treba da nam imaju traume..? Da mene neko pita ja bih ponistila..i dati deci priliku da rade ponovo!

...pa se mislim, ipak su to tinejdžeri od 14 i 15 godina, nisu mali prvaci da tako reaguju na stres, očigledno je da je celo društvo debelo zabrljalo u vaspitavanju kad su toliko nezreli.

Postoji bebisiting a postoji i trening za nindže. "Matura" znači prelazak u svet odraslih i gotovo je sa takvim bebastim temper tantrumima.

Meni su svojevremeno na nos izlazili kad su nas u tom uzrastu grdili da smo momci za ženidbu i devojke za udaju, a sad se ide u drugu krajnost. Zar baš nikad ne može da postoji neka zlatna sredina

To u stvari znači da deca nisu navikla na provere znanja, i, naročito, nepristrasne provere znanja. To plakanje pomalo liči na plač nekih koji us počinili neko nedelo koje negiraju, pa im se predoče dokazi. Test je suočenje sa sobom i svojim (ne)znanjem. A ova provera odlučuje o mnogo toga. (Ja sam prva generacija koja se u srednju školu upisivala rangiranjem, i iako sam imao i prosek 5,0 i neke nagrade s takmičenja, malo sam ipak strepeo - a nismo imali prijemni.) Ima mnogo emotivne dece, pod pritiskom svog i(li) roditeljskog perfekcionizma koja, i pored velikog rada, često i kvaliteta, preemotivno reaguju, koju trema blokira. Naravno da se i o tome mora misliti. Zato decu treba - trenirati - trenirati ih i na objektivne provere znanja. Da ovakve testove imaju redovno tokom celog školovanja, da pitanja za sve u generaciji od prvog do osmog budu praktično ista (nekako bi se to digurno moglo organizovati), koja bi se ocenjivala po istom ključu, imali bismo mnogo realnije i uporedivije ocene, a to je bitno i kod prijema u željenu školu, ako već ne možemo da omogućima svima da probaju ono što žele, pa da mogu da se bez stresa prebace na nešto što bi im više odgovaralo (i to je za posebnu diskusiju).

skroz se slazem sa hanselom i jukijem. kakvo bre plakanje, kakvi bakraci...

Da, recimo, koliko dl "aksencije"/"esencije" treba za turšiju, ili, primenjeno (ja računao majci kada '93. nije bilo u prodaji koncentrovane sirćetne kiseline) - koliko litara sirćeta može da zameni bočicu "esencije", i koliko onda treba manje vode?

Svejedno, vidim da svako od nas iam enke afinitete, pa na osnovu toga lobiramo za određeni tip zadataka. Evo, Skabi, za tebe jedna mala poslastia - pr enekog vremena pitam ja jednu studentkinju 4. ili 5. godine farmacije šta je zapravo vitamin C u kesicama - je li to zapravo so askorbinske kiseline (i ako jeste koja je), ili šta je već. Ne zna.

Onda ja htedoh da se podsetim koji su beše kriterijumi za klasifikaciju rastvora - kako ono beše - suspenzija, koloidni... pa pitam nju - nema pojma. tu sam već počeo malo glasnije i, izgleda neprijatno da se čudim, pominjući da se sećam da je mleko primer koloidnog rastvora... počela je da plače.

I toga ima u svim strukama, pa i u lekarskoj - ne znaju se osnovne stvari, ili se ne primenjuju. To bi trebalo da lečimo, pre svega. Školski sistem ne sme da bude osveta loših, ali ni super đaka.

scabies

Ne znam koliko je bilo takvih zadataka u zbirci za spremanje prijemnog, ni da li ih je bilo uopšte, ali mislim da računanje rastvora zaslužuje svoje mesto na prijemnom ispitu. Baš zbog toga što je to jedna od stvari primenjene matematike (ili bolje reći: primenjenog računa) koja je velikom broju ljudi posle potrebna u životu.
Znate one zadatke tipa: koliko treba vode i koliko rastvora A koncentracije x g/L da se dobije 500ml 30%-tnog rastvora supstance A? ILi već tako nešto.

Nije takvih zadataka bilo u zbirci, a oni to i ne uče iz matematike nego iz hemije.
To su vežbali dosta dugo, i u raznim varijantama - a ako zagrejemo taj rastvor pa ispari toliko i toliko ml vode, koliki je sad procenat; ili dospemo toliko i toliko vode, pa šta sad dobijemo...

Znate one zadatke tipa: koliko treba vode i koliko rastvora A koncentracije x g/L da se dobije 500ml 30%-tnog rastvora supstance A? ILi već tako nešto

Izvini, ali i najkomplikovaniji zadaci na tu temu (na kontrolnom iz hemije), su se rešavali pomoću proporcije, koja je davana tek kao prvi korak u zadatku za dvojku iz matiša...
Neka je Ca koncetracija rastvora koji se koristi, Cb koncetracija rastvora koji treba da se dobije a Mb masa ciljnog rastvora.
Tada je:
Cb/Mb = Ca/Ma => Ma = Ca*Mb/Cb.
Pre nego što metneš podatke u ovu formulu, svedeš ih na iste merne jedinice.
Apsolutno sve zadatke iz hemije i u osnovnoj i u gimnaziji smo rešavali proporcijom.

šta je zapravo vitamin C u kesicama - je li to zapravo so askorbinske kiseline (i ako jeste koja je), ili šta je već.

Natrijum-askorbat

kriterijumi za klasifikaciju rastvora - kako ono beše - suspenzija, koloidni...

Pravi rastvori, koloidi (suspenzije i emulzije) i disperzije


He, he... sin mi studira hemiju...

He, he... sin mi studira hemiju...
Nisam ni sumnjao da ćeš naći pravi izvor!

Onda ja htedoh da se podsetim koji su beše kriterijumi za klasifikaciju rastvora - kako ono beše - suspenzija, koloidni... pa pitam nju - nema pojma. tu sam već počeo malo glasnije i, izgleda neprijatno da se čudim, pominjući da se sećam da je mleko primer koloidnog rastvora... počela je da plače.

Surov si...

scabies

Surov si...

Ti mi kažeš!

Као тачан одговор признаје се и:
Дужина хипотенузе је 289 cm.

Pa, ovo je skandalozno. Stvarno. Hajde da je napisano √289, ali 289...

Evo, da ti objasnim - kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru kvadrata nad katetama. Dakle, da bi se dobila dužina hipotenuze, mora se korenovati zbir.

A ove porodice nismo ni primetili, u tzadtku je sasvim jasno, pa i u rečenici sugerisano ko je platio više...

Задатак 9
Тачан одговор у Упутству за оцењивање које су комисије добиле јесте:
Дужина хипотенузе је 17 cm.
Као тачан одговор признаје се и:
Дужина хипотенузе је 289 cm.

Задатак 11
Уколико је ученик израчунао s = 164 и површину купе означио као највећу, а површину ваљка као најмању добија 1 бод.

Neverovatno! Jeste li sigurni da je ovo stajalo u uputstvu za ocenjivanje testa?
Ovde je zaista rec o razlicitim mogucim resenjima - tacnom i netacnom.

Pa to se slažem, nisam ni rekao da treba tolerisati, samo sam rekao da nije ključno za test.

Piše koren u dopuni uputstva, nego kad sam ja copy-paste nije izašlo...

OK, onda je ipak OK...

Krugolina Borup

Pa, ovo je skandalozno. Stvarno. Hajde da je napisano √289, ali 289...

Piše koren u dopuni uputstva, nego kad sam ja copy-paste nije izašlo...

Evo linka - DOPUNA KLJUČA.

JES!
Obradova mi dete - bila se ziva pojela sto je ostavila koren iz 289 posto nije stigla da ga izracuna. Sad cu da joj kazem da joj je tacno!

mlekac

Krugolina Borup

Pa, ovo je skandalozno. Stvarno. Hajde da je napisano √289, ali 289...

Piše koren u dopuni uputstva, nego kad sam ja copy-paste nije izašlo...

Evo linka - DOPUNA KLJUČA.

JES!
Obradova mi dete - bila se ziva pojela sto je ostavila koren iz 289 posto nije stigla da ga izracuna. Sad cu da joj kazem da joj je tacno!

Nikako mi nije jasno zasto u osn. skoli ne uce decu kvadrate brojeva makar do 20, nego samo do 10. To je svega 10 vise brojeva koje zaista nije previse tesko zapamtiti.

Nikako mi nije jasno zasto u osn. skoli ne uce decu kvadrate brojeva makar do 20, nego samo do 10. To je svega 10 vise brojeva koje zaista nije previse tesko zapamtiti.

Čekaj, u okviru množenja ih ne uče 20x20?

Nikako mi nije jasno zasto u osn. skoli ne uce decu kvadrate brojeva makar do 20, nego samo do 10. To je svega 10 vise brojeva koje zaista nije previse tesko zapamtiti.

Nas su učili do 15.

Hansel

Nikako mi nije jasno zasto u osn. skoli ne uce decu kvadrate brojeva makar do 20, nego samo do 10. To je svega 10 vise brojeva koje zaista nije previse tesko zapamtiti.Nas su učili do 15.

Hmm... ja sve preko deset množim
Da li je 289 ili 298, bolje je ne nagađati

Jukie

Hansel

Nikako mi nije jasno zasto u osn. skoli ne uce decu kvadrate brojeva makar do 20, nego samo do 10. To je svega 10 vise brojeva koje zaista nije previse tesko zapamtiti.Nas su učili do 15.

Hmm... ja sve preko deset množim
Da li je 289 ili 298, bolje je ne nagađati

Ne znam kako je sad, ali ja sam učila kvadrate do 20 napamet. A i neki aktuelni đaci, jer je to potrebno.

Inače, kod pitanja da li je 289 ili 298, odgovor je jasan, pošto je 7 x 7 = 49, onda i 17 x 17 mora da se završi na 9

U ovom primeru imamo donekle koliziju Pravopisa i pisanja u matematici. Ako su matematičari proglasili neispravnim pisanje tačke za odvajanje grupe cifara (kako je bilo kada sam ja učio - dovoljan i potreban je bio razmak), onda to treba poštovati, mada ne vidim ključni problem. Mada, zamisli konfuziju u pokušaju takvog pisanja na računaru koji nije lokalizovan, pa tačku vidi kao decimalnu tačku, a ne kao znak za odvajanje klasa (je l' se tako beše kaže?). Amerikancima je zarez tamo gde je nama tačka i obrnuto.

U svakom lsučaju - neka se jezikoslovci i matematičari dogovore. A nekad je to vrlo teško. Na primer, lingvisti (čitao sam kod Klajna, to je i nejgov stav, bar je bio) su izričito protiv termina "stranica" - kažu - "strana" ne može da ima deminutiv, ne može biti velika ili mala. Objašnjenje matematičara da im je potreban poseban naziv za "granicu" geometrijskih slika, koji se razlikuje od naziva "granica" geometrijskih tela lingviste ne zanima.

Pa znam, ali ova deca koja su tako pisala cifre NISU pravila pravopisne greške.
Ne mogu ovde da kopiram 274. zadatak iz zbirke za srpski, ali tamo imeđu ostalog postoji i tvrdnja da se "tačka piše unutar većih arapskih brojeva da se odvoje trocifarski periodu", i deca treba da zaokruže da li je tvrdnja tačna ili ne.
U rešenju piše da je to tačan odgovor.
I još važnije, deca kroz celo školovanje tako pišu - imam dva osnovca koji su prošli tri različite škole i broj četiri hiljade osam stotina dinara pišu 4.800

Objašnjenje matematičara da im je potreban poseban naziv za "granicu" geometrijskih slika, koji se razlikuje od naziva "granica" geometrijskih tela lingviste ne zanima

Ne zanima njih mnogo štošta, pa zato nisu u stanju da pravopisnim pravilima dovoljno brzo isprate razvoj nauke i tehnike.
Obožavam kada se udide da prevode stručne termine (najčešće iz oblasti IT-a), kako bi jel'te očuvali duh srBskog jezika, pa za prevod koriste reči koje sa srpskim jezikom imaju veze taman koliko i turcizmi.

Obožavam kada se udide da prevode stručne termine (najčešće iz oblasti IT-a), kako bi jel'te očuvali duh srBskog jezika

Na primer?

Ja uglavnom znam za takva insistiranja u hrvatskom, kod nas nsima video da se neko mnogo upinje da forsira neke domaće reči... ali sećam se Klajnove duhovite kolumne o obstetričarima (napisah li ispravno? )...

Sad se setih da smo, da li u trećoj ili četvrtoj godini srednje, sa zakašnjenjem dobili udžbenike za matematiku. Profesorka nam je do tada predavala neke lekcije na jedan način. A onda je u udžbenicima videla da je autor naopako nazvao dva pojma, rešio valjda da izmisli svoje nazive, pa su do tada konveksne krive "postale" konkavne i obrnuto. Žena se prilagodila udžbeniku, ali nikakvog uporišta u jeziku za takvu zamenu pojmova autor nije imao, a kako su mu recenzenti to dopustili, da ne govorimo.

sneza.lazarevic

Pa znam, ali ova deca koja su tako pisala cifre NISU pravila pravopisne greške.
Ne mogu ovde da kopiram 274. zadatak iz zbirke za srpski, ali tamo imeđu ostalog postoji i tvrdnja da se "tačka piše unutar većih arapskih brojeva da se odvoje trocifarski periodu", i deca treba da zaokruže da li je tvrdnja tačna ili ne.
U rešenju piše da je to tačan odgovor.
I još važnije, deca kroz celo školovanje tako pišu - imam dva osnovca koji su prošli tri različite škole i broj četiri hiljade osam stotina dinara pišu 4.800

Problem je u tome sto su ljudi koji se bave pravopisom u velikoj vecini slucajeva totalni laici za matematiku i mesaju se u oblast o kojoj pojma nemaju.
Kao sto je osoba koja ne poznaje pravopis nepismena, tako je i osoba koja ne poznaje makar osnove fizike i matematike funkcionalno nepismena!

rade.radumilo

Ne zanima njih mnogo štošta, pa zato nisu u stanju da pravopisnim pravilima dovoljno brzo isprate razvoj nauke i tehnike.
Obožavam kada se udide da prevode stručne termine (najčešće iz oblasti IT-a), kako bi jel'te očuvali duh srBskog jezika, pa za prevod koriste reči koje sa srpskim jezikom imaju veze taman koliko i turcizmi.

Jos je gora situacija sa transkripcijom stranih reci. Pogotovu u "starim" evropskim jezicima tipa francuski, italijanski, itd.
Transkripciona pravila za date jezika izmisljana su pre vise od sto godina, a osobe koje su ista smisljale ili su bile apsolutni antisluhisti ili nikad u zivotu nisu culi "native speaker-a". Verovatno im je i poznavanje tih jezika bilo jako lose.
Tragedija je u tome da se data pravila i danas slepo primenjuju.

Covek u belom

sneza.lazarevic

Pa znam, ali ova deca koja su tako pisala cifre NISU pravila pravopisne greške.
Ne mogu ovde da kopiram 274. zadatak iz zbirke za srpski, ali tamo imeđu ostalog postoji i tvrdnja da se "tačka piše unutar većih arapskih brojeva da se odvoje trocifarski periodu", i deca treba da zaokruže da li je tvrdnja tačna ili ne.
U rešenju piše da je to tačan odgovor.
I još važnije, deca kroz celo školovanje tako pišu - imam dva osnovca koji su prošli tri različite škole i broj četiri hiljade osam stotina dinara pišu 4.800

Problem je u tome sto su ljudi koji se bave pravopisom u velikoj vecini slucajeva totalni laici za matematiku i mesaju se u oblast o kojoj pojma nemaju.
Kao sto je osoba koja ne poznaje pravopis nepismena, tako je i osoba koja ne poznaje makar osnove fizike i matematike funkcionalno nepismena!

Pa u redu sve to, ali decu pisanju brojeva ne uče nastavnici srpskog već matematičari. Tokom celog osnovnog školovanja oba moja deteta učena su da se cifre pišu sa tačkom posle svake treće cifre. Na časovima matematike. I sad dete na testu napiše tako a oni mu oduzmu poen?

Krugolina Borup

Definiši "osnove".
Konkretno, zanima me da li računanje površina kupe i polinomi spadaju u "osnove"?

Ne, ali pisanje arapskih i rimskoh brojeva, Pitagorina teorema, razlomci, procenti, proporcije, najprostiji kamatni racun, Njutnovi zakoni, zakoni termodinamike, pojmovi brzine i ubrzanja svakako jesu.

Na primer?

Dobro, Hrvati ga baš usvinjiše. Imao sam svojevremeno uputstvo za neki deo hardvera koje je na naslovnoj strani imalo pobrojane verzije po jezicima. Sve stavke su bile oblika: Naziv jezika i varijacija reči versio (sr.vek. latinski) osim citiram:
"Hrvatska inačica"

Mislio sam na prevode tipa:
fajl - datoteka, harddisk - tvrdi disk, flopidisk - disketa... mislim čemu?
Svako malo naletim na pokušaje tog tipa u prevodu nekog stranog novinskog članka, dok su emisije preuzete sa discovery-ja i sličnih kanala, prikazane na našim domaćim televizijama, pravo mučenje, kada ih svršeni diplomci filološkog fakulteta dohvate pod svoje...

sneza.lazarevic

Covek u belom

Problem je u tome sto su ljudi koji se bave pravopisom u velikoj vecini slucajeva totalni laici za matematiku i mesaju se u oblast o kojoj pojma nemaju.
Kao sto je osoba koja ne poznaje pravopis nepismena, tako je i osoba koja ne poznaje makar osnove fizike i matematike funkcionalno nepismena!

Pa u redu sve to, ali decu pisanju brojeva ne uče nastavnici srpskog već matematičari. Tokom celog osnovnog školovanja oba moja deteta učena su da se cifre pišu sa tačkom posle svake treće cifre. Na časovima matematike. I sad dete na testu napiše tako a oni mu oduzmu poen?

Deci matematiku u gimnaziji cesto predaju apsolventi matematike kojima je ostalo i po 10 ispita do kraja. Ne smem ni da zamislim kakva je situacija po "zabacenijim" osnovnim skolama. Zato i ne cudi sto mnogi nastavnici uce decu pogresno.
Ono sto je zaista tuzno je da su ljudi koji po skolama pregledaju prijemne ispite toliko funcionalno nepismeni da im je potrebno tumacenje neke tamo komisije da bi shvatili da ako je dete napisalo 76.800 − 72.000 = 4.800 treba da dobije sve poene.

E skoro sam videla da su na History Chanel (ne Viasat, nego onaj drugi), Mercury preveli kao Merkur, a reč je bilo o živi...

Sećam se jedne epizode Veselih sedamdesetih u kojoj su "caucasian kids" preveli kao "klinci sa Kavkaza". Bilo je smešnije od serije.

Covek u belom

Ono sto je zaista tuzno je da su ljudi koji po skolama pregledaju prijemne ispite toliko funcionalno nepismeni da im je potrebno tumacenje neke tamo komisije da bi shvatili da ako je dete napisalo 76.800 − 72.000 = 4.800 treba da dobije sve poene.

E to, to sam htela da kažem, ali očigledno nisam bila dovoljno jasna. Ej bre! Ključ je napravljen da bi ga se svi držali ali ovo, ovo nije to, ovo stvarno pokazuje bože me prosti, glupost tih pregledača, a ne samo nepismenost.
Pa šta sad, trebali su u ključu da im napišu:
priznaju se i odgovori 4.800, 4800 i 4 800?

Covek u belom

Deci matematiku u gimnaziji cesto predaju apsolventi matematike kojima je ostalo i po 10 ispita do kraja. Ne smem ni da zamislim kakva je situacija po "zabacenijim" osnovnim skolama.

Mi smo na poslednjoj godini studija imali istovremeno (između ostalog) metodiku nastave i ekologiju. Za vreme perioda hospitovanja po školama neki su se odjednom pojavili sa udžbenikom ekologije za sedmi razred i rekli da moraju da ga nauče napamet jer nemaju pojma šta deca rade iz toga (a deca ih pitaju za pomoć a oni pojma nemaju)

rade.radumilo

Na primer?

Svako malo naletim na pokušaje tog tipa u prevodu nekog stranog novinskog članka, dok su emisije preuzete sa discovery-ja i sličnih kanala, prikazane na našim domaćim televizijama, pravo mučenje, kada ih svršeni diplomci filološkog fakulteta dohvate pod svoje...

Kamo lepe srece da su to svrseni diplomci Filoloskog fakulteta za odgovarajuci jezik...

CUB razbija!

(konačno prava tema za njega )

dobrosavljevic_m

E skoro sam videla da su na History Chanel (ne Viasat, nego onaj drugi), Mercury preveli kao Merkur, a reč je bilo o živi...

Sećam se jedne epizode Veselih sedamdesetih u kojoj su "caucasian kids" preveli kao "klinci sa Kavkaza". Bilo je smešnije od serije.

Gled'o jednom neku emisiju o životinjama gde su risa našeg nasušnog sve vreme zvali links (od lynx)!
Ajde da je u pitanju durukuli ili pangolin ili neko drugo čudo koje nikad nisu videli... ali ova tema je već otvaranje Pandorine kutije...

Напомена 8 у кључу каже

Уколико ученик напише тачан одговор који није написан у предвиђеном облику добија 1 бод

Дакле, сви одговори
4 800
4.800
4800
4 800,00
4.800,00
4800,00
4,8 * 10^3
...

су, по кључу, тачни и вреде 1 бод. Ако у комисији која прегледа седе људи који виде неку важну разлику између свих ових облика па одузимају поене, онда ... јбг, то је неки други пар опанака и нема везе с кључем и са датим задацима.

marco_de.manccini

Напомена 8 у кључу каже

Уколико ученик напише тачан одговор који није написан у предвиђеном облику добија 1 бод

Дакле, сви одговори
4 800
4.800
4800
4 800,00
4.800,00
4800,00
4,8 * 10^3
...

су, по кључу, тачни и вреде 1 бод. Ако у комисији која прегледа седе људи који виде неку важну разлику између свих ових облика па одузимају поене, онда ... јбг, то је неки други пар опанака и нема везе с кључем и са датим задацима.

A 4.8k ili 4k8 ili ako se dete ne daj boze veze za evre ili svajcarce ko banke pa napise 40 evra ili 48 svajcaraca (po vazecem kursu NBS)?

Е, сад, не може 4.8к, може једино 4,8к.

marco_de.manccini

Е, сад, не може 4.8к, може једино 4,8к.

A i "k" mora da bude latinicno nikako cirilicno "к" .

Ево руке за 4800.

Успут, све је ово зезање, али ипак указује да овакви стандардни тестови требају бити на заокруживање. Оставити недовољно обученој комисији да одузима поене, практично по својој вољи, односно по неком свом измишљеном правилу (треба тачка, не треба тачка, може, не сме, мора, у наше време је било овако, ...), је сценарио из неког веома страшног филма.

marco_de.manccini

Ево руке за 4800.

Успут, све је ово зезање, али ипак указује да овакви стандардни тестови требају бити на заокруживање. Оставити недовољно обученој комисији да одузима поене, практично по својој вољи, односно по неком свом измишљеном правилу (треба тачка, не треба тачка, може, не сме, мора, у наше време је било овако, ...), је сценарио из неког веома страшног филма.

Malopre videh na vestima B92 telop "Profesori nisu dobro sabrali bodove"!
Zna li neko o cemu se radi?

@mlekac

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=06&dd=20&nav_category=206&nav_id=619942

Krugolina Borup

Malopre videh na vestima B92 telop "Profesori nisu dobro sabrali bodove"!Zna li neko o cemu se radi?Imaš i ovde: Nastavnici grešili u sabiranju poenaPazi citat iz teksta:
Додатна провера, урађена на узорку од 41 школе, сведочи да су учињене грешке у оцењивању у 35,9 одсто тестова из српског језика, и 29,3 одсто из математике.Ко зна колико би било уочених пропуста и оштећене деце да је детаљна накнадна анализа оцењивања урађена у свим школама.Razumem da ko radi taj i greši, ali više od trećine greški... mnoooooooogoooo je...

To je od prošle godine, i to je naravno namerno urađeno
zato su sad i uveli supervizore

Krugolina Borup

To je od prošle godine, i to je naravno namerno urađenozato su sad i uveli supervizoreTo je bilo I PROŠLE GODINE (našla sam na nekom drugom linku.Ovaj tekst je potpisan sa:Миленија Симић Миладиновићобјављено: 20.06.2012

Pa da, piše da je to analiza rezultata od prošle godine. Rezultate su inače analizirali tek pre mesec-dva, do tada su papiri stajali tako

Krugolina Borup

Pa da, piše da je to analiza rezultata od prošle godine. Pa kad si pre stigao da citiraš što sam ja skoro odmah obrisala, pošto sam skoro odmah ukapirala da sam ispala glupa u društvu!?

marco_de.manccini

Ево руке за 4800.

Успут, све је ово зезање, али ипак указује да овакви стандардни тестови требају бити на заокруживање. Оставити недовољно обученој комисији да одузима поене, практично по својој вољи, односно по неком свом измишљеном правилу (треба тачка, не треба тачка, може, не сме, мора, у наше време је било овако, ...), је сценарио из неког веома страшног филма.

Aaaa?!? Nedovoljno obučenoj komisiji? Pa šta mislite kako su došli do ispravki ključa za pregledanje? Neki "neobučeni član komisije" je popi**io i pozvao ih da bi nekom detetu kog ne zna dao poen za nešto što nije pisalo u ključu!
Eto tako!
A onda je njima trebalo n sati da to napišu i pošalju cirkularno svim školama da bi svi to priznali!
Zar stvarno mislite da su pregledači - nastavnici matematike u osnovnim i srednjim školama zli ljudi koji samo gledaju kako da oduzmu poene?
U velikoj ste zabludi.
Na onim "obukama" za pregledanje su nam otvoreno pretili da ćemo ostati bez posla ako budem k'o do sad priznavali odgovore koji nisu u ključu. Jer svako od nas bi normalno priznao odgovor koren iz 289 kao tačan, ali nisu smeli dok ne naprave ispravak ključa!

Без нервозе, молим. Комисија има оваквих и онаквих, сасвим сам сигуран да су неке перфектно обавиле посао. Али неке и нису. Е, кад резултат зависи од комисије онда то више није стандардан тест.

marco_de.manccini

Без нервозе, молим. Комисија има оваквих и онаквих, сасвим сам сигуран да су неке перфектно обавиле посао. Али неке и нису. Е, кад резултат зависи од комисије онда то више није стандардан тест.

Nisam nervozna, samo sam odreagovala na nešto što je lična uvreda, nastala iz katastrofalne generalizacije. Samo to. Zašto niste krenuli od pretpostavke da su komisije generalno dobre?

Не вреди разговарати кад се неко нађе лично увређен што су тамо неке петнаесте комисије неспособне и треба им специјално тумачење да утврде да ли је у реду ставити тачку у 4.800. Ако је комисија у којој си била ти све одлично обавила, чему онда узбуђење? Постоје неспособне и недовољно обучене комисије. И оне се баш тако зову и за њих се користи треће лице множине. Не могу да почињем сваку реченицу са ограђивањем да постоје и одлични наставници и одличне комисије које су одлично обавиле све.

Напомена на крају кључа да се требају признати и тачни одговори који нису написани у облику предвиђеном у датом кључу би требала бити довољна свакој компетентној комисији да прихвати и 4.800 и корен од 289 као тачне одговоре без посебног појашњења и чекања.

С друге стране, не сумњам да је било претњи да ће бити отпуштања ако се не оцењује баш као у кључу.

Зато и кажем да неспоразума нема кад је тест на заокруживање. Сви имају иста питања и исто оцењивање и мало тога зависи од недовољно или погрешно обучених људи (укључујући и јако вероватну могућност да су међу таквима и понеки који врше обуку).

Pa, jeste, tako se i u našoj kancelariji radi drukčije, i na našem šalteru, i u ordinaciji, i na klinici...

Pa, jeste, tako se i u našoj kancelariji radi drukčije, i na našem šalteru, i u ordinaciji, i na klinici...

Decentralizacija na srpski način

rade.radumilo

Uvek se setim profesora (sa katedre za primenjenu matematiku na mom faxu) kome se dete požalilo da mu nastavnica nije priznala tačan zadatak na pismenom iz matematike.
Pogleda on zadatak i vidi da je dete tačno uradilo, postupak, rešenje sve...
Ode on u školu, a nastavnica ga dočeka sa nekim rešenjem koje s tačnošću nema mnogo veze. Krene on da se ubeđuje s njom, izvede joj celokupan dokaz na tabli, na šta ona prokomentariše:
"Pa, upravu ste vi ali je u našoj školi drugačije!"

Bilo je slicno sa jednom fizicarkom iz skole u mom komsiluku.
Iz generacije u generaciju daje iste kontrolne, a klinci provalili pa pred kontrolni samo prepisu od starijih generacija, nauce napamet i svi podobijaju dobre ocene.

E, onda je pre par godina naleteo klinac ciji je tata, elem, fizicar. I dete uradilo zadatke kako treba i dobilo dvojku - rezultati se nisu poklapali sa nastavnicinim.

E, onda dosao tata fizicar u skolu, a ta dreka je bila tolika da ga je pola komsiluka culo...

Test smo kupili posle polaganja, upola cene, kako bismo ih imali kao dokaz o nečijoj malverzaciji,"

Meni malo sumnjivo - što bi neko prodavao i posle polaganja, i zašto savesni građani nisu to prijavili odmah, ili smao vest nije dovoljno precizna?

Šta god da je istina, ovo otvara pitanje opravdanosti štampanja više kombinacija - ne znam kako bi izgledalo, organizaciono, da jednostavno škole dobiju ujutru mejlove sa zadacima, odštampaju ih na licu mesta (angažovati više štampača) i - stvar rešena. Ne znam da li bi to bilo skuplje od štampanja u štampariji pet(? - da li ih toliko ima?) kombinacija testova i njihove distribucije školama...

Hansel

Test smo kupili posle polaganja, upola cene, kako bismo ih imali kao dokaz o nečijoj malverzaciji,"Meni malo sumnjivo - što bi neko prodavao i posle polaganja, i zašto savesni građani nisu to prijavili odmah, ili smao vest nije dovoljno precizna?Šta god da je istina, ovo otvara pitanje opravdaosti štampanja više kombinacija - ne znam kako bi izgledalo, organizaciono, da jednostavno škole dobiju ujutru mejlove sa zadacima, odštampaju ih na licu meseta (angažovati više štampača) i - stvar rešena. Ne znam da li bi to bilo skuplje od štampanja u štampariji pet(? - da li ih toliko ima?) kombinacija testova i njihove distribucije školama...

Pa mejl lako zaluta gde ne treba
A i ja sam bio onaj koji je fotokopirao papire za takmičenje, donesu ti jedan primerak pa ti kopiraj, i onda crkne kopirka pa trči u kopirnicu koja je na svu sreću druga vrata od škole, ali je bila subota pa je mogla i da ne radi.
Tolika količina papira se ne štampa u štampaču nego se svaki master papir zavodi u sveščicu kako bi se povećao psihološki pritisak da nastavnici ne štampaju nepotrebne stvari. Mastilo za štampač je preskupo za školski budžet i kad ga nestane ne može nešto važno da se štampa. A i kopiranje se zavodi da mogu da te grde ako previše kopiraš hendaute (doduše neki nastavnici u nižim razredima stvarno štampaju gluposti, tipa ukrštenice na pola strane sa clipart sličicama, i deca se od malena uče da papir možeš da bacaš kako hoćeš)

Čekaj, koliko je učenika prosečno u završnim razredima u školama - u moje vreme u mom gradu prosek je bio četiri odeljenja - to je oko 120 učenika.

Test uopšte ne mora da bude ovako razvučen (bar iz matematike), na 12-14 stranica - može mnogo manje, a deca neka rade na drugim papirima. Ali, neka i ne bude tako.

Poslednji put kada sam se raspitivao za cenu štampanja u kopirnici, nije bilo baš skoro, cena je bila pet dinara. Da ne analiziramo dalje (koliko bi to koštalo u školskim uslovima, gde bi moralo biti jeftinije), to bi značilo da je cena jednog testa ne više od 70 dinara. Za 120 učenika, za dva testa, 16.800 dinara. Koliko košta ovaj sistem? Na kraju krajeva, za koliko stvari škola skuplja novac tokom godine, mogla bi i za ovo (izdatak za roditelje ne bi bio veliki), ili bi iz onog rabata o kome je pisala Krugolina mogla da finansira štampanje. Rešenja postoje, ako se žele.

A i to gde će da stigne mejl - pa tamo gde treba, i kad treba. Da ne pričam da se pitanja mogu postaviti na servere u tačno određeno vreme, kao neka "bekap" varijanta - ma, sve se može, ako se hoće.

Čučavci, smederevci, nema česme u školi, kreda i tabla (šta je to fotokopiranje, šta je to internet)

Jukie

Čučavci, smederevci, nema česme u školi, kreda i tabla (šta je to fotokopiranje, šta je to internet)

Hansel, da te podsetim - ministrovo izvlacenje kombinacije prenosili su TV ali I RADIO!

Os' da pogadjamo zasto? Zato sto je za pojedine skole domet da u istima postoji i jedan radio aparat!

Očekivao sam ovu vrstu argumenata. Ali, ako me nešto nervira, to je unificiranje - pa, za škole gde ne postoje tehnički uslovi ili se ne mogu iznaći (recimo, da se štampa u opštini), tim školama, ako baš mora, slalo bi se kao i do sada. (Zamislivi su i drugi problemi, nisam ja rekao da je predlog genijalan - kvarenje štampača, nestanci struje... sve se to može uslovno predvideti.)

A zar, inače, ne postoji predmet "Informatika"? A ako postoji, zar je moguće da se nastava sprovodi bez računara (pa i u školama sa čučavcima i poljskim WC-ima)? Bez internet veze, makar i dial-up-a?

Zašto uvek polazimo od teze da je sve nemoguće (Jukie mi priča kako im broje fotokopije, kao da ovo nije posebna priča) i od najgorih primera?

Hansel

Zašto uvek polazimo od teze da je sve nemoguće i od najgorih primera?

Zato što sam ja tako na početku polazio od teze da je sve moguće i od najboljih primera, pa znam da u jednom trenutku pukneš jer drugi ljudi neće da igraju igru kako si je ti zamislio

Drugim rečima, koga je mleko opeklo, taj i u jogurt duva.

Ja se još ne dam. A i ako se budem predao, neću drugima sugerisati da neće uspeti, možda samo gde ih čekaju zamke. Jer - tako će možda i uspeti!

ulicno_pojacanje

Koliko vidim ako mamice i tatice(iz Beograda odakle bi drugo) ne mogu da nabiju 20 poena od 20 onda su zadaci preteški a profesore treba obesiti.

Jadna deca pa stresiraju se pa moraju kod psihijatra. Mrš bre!

Ako ne obnavljaš znanje izgubićeš ga. Kraj.


Ako stalno hoćeš da ti bude lepo a ne da naučiš bićeš retard bez posla bez znanja. Izvadiće te to ako si bogomdan rođen u Beogradu i možeš da se baškariš tvojima na grbači i da kukaš kako je težak lajfstajl.

Ni znanje nije garancija posla ali je mnogo bolja startna pozicija. Ako treba da nauče, nek nauče. Ako ne mogu odma nek ponove razred. Politika ne ponavljanja razreda, proizvodi polupismene učenike koji takvi idu u srednje škole.

wow...

vidi, svako od nas vuce neke komplekse. nego, problem je kada ih nismo svesni.

Politika ne ponavljanja razreda, proizvodi polupismene učenike koji takvi idu u srednje škole.

scabies