Raskalašna haotičnost sa jakim mirisom agresivnosti uz blagu raspalost svega je prva stvar koju osetiš kad ulaziš u Srbiju. I nedostatak istog kad predješ njene granice. Čim je napustiš osetiš da se okolina promenila, da su sitnice drugačije i to strašno krene da bode oči, pa izazove neku potmulu tugu, setu, šta li je, o kojoj sa saputnicima ne pričaš jer je svima vidljivo, jasni i neprijatno. Jasno je da živiš u društvu koje nije stanju sebe da organizuje, da se pribere i privede minimumu životne pristojnosti, da je sve što vidiš samo imitacija civilizovanog društva, od pretankog autoputa ulegnutog od kamionskih guma do pogrešno shvaćenih sloboda i demokratije. Kao proizvodi made in China: cipele samo liče na cipele, kese samo podsećaju na kese. Nemaju funkciju, odmah se raspadnu, a tek na pijaci kupljene nektarine se razlete svuda po trotoaru. Korumpirali smo jedni druge, narod političku elitu i obratno. Svi se grebemo o opšte, otimamo iz zajedničkih kasa. Ovi iz političke kaste mnogo više, jer ih je daleko manje i bliži su izvoru. Zato su zadovoljniji. Mi, parije, se medjusobno gložemo oko mrvica kojih je sve manje jer izvori presušuju i njima i nama. Zato smo puni jeda, besa, manje ili više prikrivene agresije. Nikad termin "beznadje" nije bio definisaniji i očigledniji nego u Srbiji danas.
Ima taj deo Srbije koji uporno ne diže ruke od svega. Nije mali. Ali je manjina. To su oni koje je sramota kad na početnoj stanici vide naizgled mirne, zamišljene ljude koji se pojavom autobusa i otvaranjem vrata pretvaraju u afričko pleme na ratnoj stazi, pa izobličenih lica kreću u sprint na vrata, lomeći i gazeći saplemenike, bacajući ih laktom daleko iza sebe. Žene koje izvežbano bacaju tašne preko glava zaduvanih od borbe sugradjana na slobodno mesto za sedenje, psovke poraženih u borbi za stolicu, a onda odjednom mir, čudna neka tišina, kao da se pre dva minuta ništa od toga nije desilo.
Taj deo Srbije plaća sve račune. U roku, ako je moguće. Uključujući i Tijanićevu pretplatu. Iako mu se gadi kako taj program izleda, iako ga već dugo ne gleda jer pristojnom čoveku to nije gledljivo, iako ga je smestio na kraj kablovskih kanala. Plaća, dakle, jer mu je jasno da život u uredjenom društvu zahteva poštovanje donetih pravila. Jer odbija da bude korumpiran. I da se tako stiče pravo da se upire u tudju korumpiranost, lopovluk i ostale gadosti. Taj deo Srbije oseća da su mi nabili magareće uši na glavu kad pročita da je Sud oborio tužbu za neplaćanje pretplate. Država je, dakle, podržala po hiljaditi put one koji pravila neće da poštuju. Lopovska korumpirana politčka kasta, preko svojih naziviinstitucija nastavlja da korumpira svoje gradjane, praveći naivnim budalama svoj pristojniji deo. Čemu decu da učiš? Da se priklone sveopštoj kradji i korupciji? Ili onom kako su tebe učili da se ponašaš, pa se sad poigravaš svakodnevno vrhovima svojih magarećih ušiju? Ili da završe škole i da beže što dalje odavde, koliko ih noge nose. Plativši kartu za bus, voz, avion pre toga, naravno.
Sedeći na skalinadi ovog grada u zemlji u kojoj se prisustvo države snažno oseća, čitajući na netu vesti iz Otadžbine, osmeh mi lice oblio kad sam pročitao da ima da se ulazi samo ulaz, izlazi samo na izlaz i da ima da se plaćaju karte za autobus. Tu stvari počinju. Kad te država natera da se upristojiš. Silom, jer milom nije moglo. Jer tako se kultura i pristojnost uteruje. Tako je oduvek bilo. Negde se posao odradio pre dvesta godina, pa je pristojnost postala običaj. Negde to počinje danas. Iskreno i svim srcem uz Grad Beograd. Ne popustite. Naterajte nas da ne gazimo više jedni druge. Naterajte nas da nas ne bude sramota od nas samih i od drugih koji nas posete.
A što se tiče ovih anarhosindikalista, busplus revolucionara i Čegevara, jako mi je teško da razdvojim koliko je tu samopromocije, koliko spinovanja od strane partijskih frakcija, stranaka, 1389 pokreta i ostalih navijača. A sve od toga je vidljivo. Koliko vam je stalo da se ispita korupcija, a koliko da karte ne plaćate. Meni lično je, recimo, dosadilo da plaćam za Amitzov put do devojke Milice, kako je on to lepo i poetično rekao, a to radim svaki put kad svoju kartu platim, a on ne. Kažu da je, kad je ovo privodjenje redu počelo, u proseku, 40% putnika izalazilo iz vozila kad udju kontrole. Kažu da je na liniji 38 za ceo mesec jun samo jedan putnik očitao kartu. Ljudi, ne možemo tako da živimo. Ali stvarno ne možemo. Ako ja kao nulta generacija beogradjana to shvatam, kako vi koji ste peta generacija Beogradžana to ne uvidjate? A tako ste ponosni na taj detalj svog sivi-ja. Evo, zbog vas sam, uz naklon i poštovanje tom kvalitetu vaših ličnosti, i tu glasovnu promenu dj u dž ispisao. Danas je čovek razbio prozor na autobusu jer nije mogao da udje na izlaz. Ovacije u komentarima na vest. Raspašćemo se tako, sugradjani. Po drugi put u dvadeset godina.
Blogovi autora
- Rijalitizam i partokratija (16)
- Oblaci... (162)
- Utisak (301)
- U lice cenzuri - kompletan spisak potpisnika (77)
- 2Q14 (342)
- Dijalektika rentijerizma (456)
- Sanja, draga... (148)
- Skarleuša, Sceca, Slukas i Skrkobabići (407)
- Man who sold the world (141)
- Rusija (177)
- Tijana (164)
- Zavera budala (456)
- Etika dna (344)
- Beogradžani (471)
- Plamene zore (372)
- Umrežavanje (53)
Najnovije VIP blogeri
- Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Život (4)
- Muzika (3)
- Društvo (3)
- Zdravlje (2)
- Literatura (2)
- Zabava (2)
- Hobi (2)
- Životni stil (2)
- Filozofija (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org