I „GURANJE POD TEPIH“ IMA LIMITE

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle sedmice u „Službenom glasniku Republike Srbije" objavljena je Odluka Ustavnog suda o neustavnosti nekih odredbi Zakona o zaštiti podatkaa o ličnosti. Sad, da li zbog vrelih letnjih dana ili možda zbog još vrelije političke atmosfere, ta Odluka nije privukla ozbiljniju pažnju javnosti. A, budući da verujem da tu pažnju itekako zaslužuje, našao sam da je umesno napisati nekoliko reči o njoj na ovom blogu.

Ustavni sud je ovu Odluku doneo u postupku pokrenutom po predlogu koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, tražeći ocenu ustavnosti odredaba člana 12. stav 1. tačka 3) u delu koji glasi: „ili drugim propisom donetim u skladu sa ovim zakonom"; člana 13. u delu koji glasi: „ili drugim propisom" i člana 14. stav 2. tačka 2) u delu koji glasi: „ili drugim propisom donetim u skladu sa zakonom".

Poverenik je ukazujući da Ustav Srbije (član 42. st. 2) predviđa: „prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se Zakonom", kao i da sam Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (čl. 8. st. 1. tač. 1) utvrđuje da „obrada podataka nije dozvoljena ako fizičko lice čiji se podaci obrađuju nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja" ocenio da su osporene odredbe u direktnoj suprotnosti sa Ustavom, kao i da izazivaju unutrašnju koliziju normi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Ustavni sud je zatražio mišljenje od Narodne skupštine kao donosioca osporenog akta. Skupština je bila mišljenja da osporeni delovi u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti nisu nesaglasni sa Ustavom Srbije.

Po sprovedenom postupku Ustavni sud je ipak našao da su osporene odredbe neustavne. I najjednostavnije rečeno, eksplicitno potvrdio stav - samo se zakonom, ne i aktom niže pravne snage, može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje ličnih podataka.

Objavljena Odluka Ustavnog suda završava se konstatacijom da osporene odredbe Zakona „prestaju da važe danom objavljivanja u Sl.glasnku RS". I to bi, u svakoj uređenoj državi bilo „tačka na i". Kod nas nažalost nije. Jer odluka Ustavnog suda zapravo nije rešenje problema nego, i to dramatično, upozorenje na problem.

Naime, razume se aproksimativna ali ipak realna procena o stanju obrade podataka o ličnosti u Srbiji govori da se u bar 90 %, verovatno i u većem procentu, obrada podataka umesto na osnovu zakonskog osnova, vrši s „osnovom" u raznoraznim odlukama, pravilnicima, opštim aktima .... čak i „politikama" (koje donosi ili utvrđuje ko zna ko od državnog do lokalnog nivoa vlasti, i ne samo vlasti), a veoma često i bez ikakvog osnova.

Sada, nakon odluke Ustavnog suda i „formalno" znamo ono što smo zapravo znali i pre. Činjenica je da se bezmalo kompletna obrada podataka o ličnosti vrši na način koji nije u skladu sa Ustavom i Zakonom, a da se to „gura pod tepih". A morali bi znati da čak i taj „metod" ima limite. I da to prosto „fizički" više nije moguće.

Najgore je što kasne ili sasvim izostaju adekvatne reakcije na takvo stanje, s aspekta pravne države, potpuno neprihvatljivo. Predlog za ocenu ustavnosti u ovom slučaju Poverenik je podneo davnog 1.februara 2010. godine. U avgustu iste godine Vlada je, na inicijativu poverenika, usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti koju je poverenik pripremio u saradnji da ekspertima EU, a čiji bitan segment je i problem o kojem govorimo. Međutim, iako se usvajajući Strategiju Vlada (samo)obavezala da će u roku od 3 meseca usvojiti akcioni plan za njenu realizaciju, mada je prošlo 23 meseca, taj akcioni plan nije donela.

Veoma je važno da konačno iznađemo valjan odgovor na pitanje - kada i kako ćemo stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti dovesti u kakav-takav, bar minimalno prihvatljiv sklad sa standardima utvrđenim u Ustavu i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti? A još je važnije da nađemo dovoljno znanja, volje i energije da to i uradimo.