KO PROČITA VO ( jer ovo ne zaslužuje bolji naslov )

               Paaaa, sad... Jasno je napisala: ,, naslov treba tako ma kako tebi to izgledalo ''. Poznajete je, i njenu čuvenu terijersku narav. Šta mi je drugo preostalo do da poslušam zilikaku ( ovo nije link )?

                                                     ***   ***   ***

              Da se odmah razumemo, na blogu visim da bih se povremeno resetovala. Znači, uglavnom izbegavam teške i ozbiljne teme. Trudim se da se ne trošim tamo gde nema rezultata, pa tako i biram mesta gde svraćam.

                Tumarajući po tom kriterijumu, sve ćešće sam počela da se zadržavam kod domaćicenam. Nekako mi bilo lepo. Čak toliko lepo da sam počela da preterujem sa brojem komentara. Znam da sam bila dosadna, al šta ću joj ja kad je umela lepo da se igra:))

               Onda, se desilo nešto sasvim bezazleno. Jedna moja pretnja iznenadnim dolaskom na kafu, Doć'u ti na vrata i dreknuti "turi jednu gorču" na koju se ona kao malo primila. Posle me još ona nagradi i sličicom ( ni ovo nije link ) i rukavica je bila bačena. Tek SAD ćemo da se sigramo!

               Sama ne mogu, i prvo mi je na pamet palo da treba potražiti pomoć blogokoleginice ( ovo takođe nije link ). Računam, shvatiće ozbiljnost situacije a već su obznanile da se poznaju i posećuju.

               Javim joj se na PP, izložim ideju i zamolim je za saradnju. Njen zadatak je da zakaže sastanak za njih dve i da me sprovede do vrata. Najbitnije da bude totalno iznenađenje.

               Hoće. Javlja kad je zakazala.

               Kako se približavao termin, tako se meni javljala potreba da od svega napravim malu sprdnju. Padale mi na pamet razne budalaštine kako nastupiti i na kraju se iskristalisalo da moram da je nekako isprovociram da se iznervira.

               Namestilo se da su baš tih dana opet kod mene pokušali neku od onih telefonskih anketa, i tako je kliknulo.

               Nakucam na brzaka anketni list sa potpuno imbecilnim pitanjima. Računam, to će malo ko hteti da popuni do kraja. Na očekivanu reakciju pružam ruku i čestitam joj, uz odgovarajuću, unapred spremljenu diplomu. Učlanjujem je u klub "Namćor babe".

               E, posle je trebalo doterati detalje. Treba mi žvaka za nastup. U čije ime vršim anketu. Dakle, namćor babe, ali na jeziku koji nije odmah razumljiv, a i sve mora da zvuči nekako fensi.

               Za taj poso sam se obratila sveznajućem blogokolegi ( tek ovo nije link ) i ostavila mu celo prepodne:) da nešto smisli. Odradio. Fala mu.

               Sad, papiri su bili spremni, ostao još stajling.

               Da nije bila sredina leta i one ludačke vrućine, pojavila bih se u najkrućoj mogućoj varujanti poslovnog odela. Ovako, uzela aktovku, a ispred samih vrata metnula i cviker. To moralo tako, jer isti služi za čitanje, pa je postojala opasnost da se negde strovalim hodajući negledačke.

               Sastala se sa saveznicom, sprovela me do vrata, ja se montirala i zvrrrrr...

               ...pojavljuje se neko, dozlaboga srdačno nasmejan.

               Ajd dobro, nema pojma šta ću da joj radim. Počinjem:

               -Dobar dan. Ja sam predstavnik internacionalne organizacije žena "Nerlgende Omas". Vršimo anketiranje po principu slučajnog uzorka...

               Ona ne skida osmeh, al moje tek dolazi...

               -Da li ste do sada čuli za našu organizaciju?

               I dalje se smeje i klima odrično glavom.

               -Vršimo anketiranje žena u Srbiji kako bismo obradili rezultate.

               Rekoh to ili već tako neku besmislicu. Ona se i dalje smeška i ćuti.              

               -Da li biste popunili anketni list?

               Klima glavom i daje mi znak da uđem. Sad ja pokušavam da glumim profesionalca i ne ugrozim njenu privatnost, stajem iza samih vrata i otvaram tašnu dajem joj već pomenuti anketni list ( na žalost, ni ovonije link )

               Počinje da čita i zaokružuje. Jedno po jedno krajnje posvećeno, polako i strpljivo.
Tih par minuta ću pamtiti dok sam živa.

               Jednog trenutka nije promenila izraz lica. Ljubazni osmeh je sve vreme tu.

               Do sada je po svim proračunima trebalo da ospe paljbu i izbaci me naglavačke.

               Gospode, koga sam ja došla da učlanim u namćore?! Od čega li je napravljena? Pa ova žena ima sve živce sveta!

               ..nekako zaokruži i to poslednje pitanje i vraća mi papir.

               Šta sad? Najradije bih se ovo izbrisala i vratila film, al nema se gde. Teraj šta si počela.

               Izvadim ja onako zbunjena diplomu  ( nije link )  i pružim joj je uz odgovarajući tekst,

               -Dozvolite da Vam čestitam prijem u....

               Ona prilazi, (i dalje se smeška) i grli me. Kaže, znala je sve.

               Sad se ja tek našla u čudu.

               Šta, kako je znala?

               Kaže, od početka su njih dve bile u dogovoru.

               Zemljo, otvori se.
               Koja sam ja naivka! (I ono drugo, naravno.)Sve sam isplanirala, ali mi ova opcija nije padala na pamet..

               ..Posle se pojavila i izdajica (pamtiću joj doživotno), pa smo sele. Ja sam narednih sati brbljala kao navijena, ona me je u stopu pratila, a domaćica je uglavnom sedela i pokrovitljski se smeškala. Ko s decom.
Eto, tako je neslavno prošao moj pokušaj sprdnje.

               Ipak, ne predajem se!

               Kad su me već obe ispalile, daj bar da odradim šta se dalje može.

               Od Projekta ne odustajem.

               Onu izdajicu neću da vidim narednih deset godina ni blizu Kluba, a od ove članice ću pokušati bar nešto da napravim.

               Računam, sistematskim radom se svašta može.

               Uzgred, na predlog gorepomenute članice, dvotrećinskom većinom (ja sam se dvoumila) je usvojen predlog da se članstvo proširi, i to transparentno, putem konkursa.

               Prijave za članstvo se podnose pismenim putem, u vidu slobodnog sastava na temu:

                              "Koja bi mi bila uloga u Klubu, i zašto je zaslužujem".

               Komisija će pregledati sve prispele radove a najbolje nagraditi objavljivanjem.

               Za drugo ne garantujem.

                                                 ***    ***   ***

Napomena blogodomaćice:

Dakle, sve ono napisano  u zagradama ipak ukazuje na nevidljivu činjenicu da je reč ispred svake od njih LINK!!! Ko hoće da linkove učini vidljivim neka svrati do Krkara. Maksa ( nije link ) i fijumau ( nije link ) su se potrudili. Hvala obojici.